Srbija legalizuje prostituciju!
Najnoviji hit u organizaciji raspevanih musketara SOKOJ, OFPS i PI jasno precizira uvođenje naknade od 3% na na uvoz i prodaju tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se „može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje“. Vrhunac ekstaze mudrih glavica predstavlja namera da se pomenuti porez naplati retroaktivno dve dine u rikverc. E sad da vam prevedem….
Svima nam je poznata radnja pod nazivom Sviranje Frule i njene varijacije koje ne označavaju bukvalno značenje, već se bave nešto širim pojmom. Molim muzičare, vrhunske znalce da se ne uvrede ničim iz iznetog, jer se ovo nipošto ne odnosi na njih, već samo na varijacije.
Elem, sama ta frula je svakako nosač, transimiter i svakako služi pre svega za umnožavanje. Samim tim, da bi se budžet pomenutih ustanova dovoljno ubucio, musketari će morati da uvedu poresku kontrolu na svaki oblik umnožavanja i opreme za isto. Tako stižemo i do neminovne legalizacije svakog oblika prostitucije.
Gde je tu problem? Pa i nema možda mnogo problema da nas ne trpaju u isti koš sa frižiderima, pravadajući se tako savršenim i idealno uređenim carinskim deklaracijama. A naravno nijedan Srbin, bloger i tviteraš, kao ni njihove lepše polovine, ne mogu, a da se ne zapitaju, gde naći novce za sve te retroaktivne oralne radnje. Drugo, treba se setiti svih svirki frulica u protekle dve godine!
O kako gi sakam parite
E sad da manemo šalu i da se pitanjem pozabavimo ozbiljno…
Dragi moji zaštitari autorskih prava, jeste li vi bre ljudi normalni?! Ja se izvinjavam ako je ova retroaktivnost produkt mašte srpskih novinara ali retroaktivni harač!? Ako je istina, onda stvarno idejni tvorac, zaslužuje hitnu i besplatnu hospitalizaciju u Palma de Majorci ili nekoj srodnoj ustanovi.
Dalje, kinta je svakako potrebna i mora se uvesti red obezbediti autorima dostojanstveni uslovi rada i funkcionisanja. Osim toga jasno je da smo okruženi zemljama sa manje ili više već uređenim pitanjem koje žvaćem ovde.
Imamo samo jednu vrlo bitnu razliku SOKOJ, OFPS i PI su do skora, po principu APP (Ako Prođe, Prođe..) samostalno tumačili svoja prava i svaka ponaosob uzimala harač, sad je koliko sam upućen stvar uređena, nego ko je od vas odgovarao za samoovlašćenu pljačku i reket malih preduzetnika?
Takođe vašim dosadašnjim radom i aktivnostima stekli smo puno poverenje u vas kao ozbiljno uređene i organizovane institucije. Tako recimo, ako imate ultra mega giga hit, možete zaraditi čak 16.5 dinara na ime vaše zaštite prava autora ultra, mega, giga hita.
Dodatno je dobro poznato da imate apsolutnu kontrolu nad emitovanjem sadržaja na radio stanicama korišćenjem široko dostupnih aplikacija za kontrolu istih. Ček, ček… ili nemate?
Da zaključim…
Poštovana gospodo, molim vas da operete vaše pantalone, povadite ubuđale mrvice iz vaših džepova, pred narod izađete naročito transparentno sa svim podacima i metodama kontrole kojima raspolažete. Ukratko rečeno sredite vaše dvorište i dokažite da možete da ga držite uredno neko vreme.
Zakon ili kako god ste ga već krstili, koji predlažete je neminovnost koja nas svakako čeka ali ga uredite razumno i konsultaciji sa širom stručnom populacijom. Nemojte ga kuvati dve godine u konspirativnoj tajnosti, a onda ga izbaciti kao Hit Meseca pred Novu godinu.
Ako je retroaktivnost istina, a ne fikcija, molim vas pretvorite je u dobru šalu.
Dakle spakujte taj zakončić pod mišku, na jedan duži period poboljšanja i dorada, pa izađite za neko vreme iz svojih uređenih dvorišta, sa zakonom koji će i druge zemlje prepisivati od nas, vi to možete.
BorNet i bi dan prvi!
Čudna je to energija koju IT i slično konferncije nose sa sobom, da u sitne sate i nakon napornog dana ostane snage za koji redak teksta. Obzirom da će se o Bor Net sasvim sigurno još pisati, a i da ja nikada nisam bio u fazonu detaljnog opisa predavanja i predavača, osim nekih momenata koju su me zasenili, aj da sročim to nekako u fazonu zašto.
Kada pričam o energiji, govorim o potpuno nerazumnoj pozitivi koju ovajdogađaj, grad i ljudi nose sa sobom, da eto ja već drugu noć, sa koncetracijom krvi u alkoholu koja zabranjuje pešačenje, a kamoli vožnju, zaista prilično zdravog razuma pišem ove redke teksta.
Al ajd opet zašto. Svaka konferencija sa sobom nosi neka nova znanja, nova poznastva, kolegijalno zbližavanje, naravno #nohomo, a prevedeno na srpski jezik to mu dođe veze, znanje, pare. I tako je prvi dan Bor Net-a, pored kamara kamenčića za spoticanje priveden kraju. Ko je stvarno bio ultra mega interesantan, pa to su te famozne Nišlije sa Toplotnim Pumpama, a sa pričom o Zelenim Školama.
Te nadam se potpuno opravdano, ovog puta sam vam iscrtao suštinu koja srpskim jezikom lepo kaže sledeće: Idite na konferencije da upoznate nove ljude, tako ćete možda ostvariti neke zanimljive veze, a koje će vam možda jednog dana pomoći da dođete do para.
Na Bor Net dođite, zato što ono što live streamom možete ispratiti, jeste super ali propuštate priliku da upoznate predavače i svoje moždane vijuge podmažete kreativnom i produktvnom komunikacijom. Dodatno doživljaj samih učesnika, veze nema kada je u pitanju samo predavanje i lično poznastvo i razmena mišljenja.
Današnji dan je protekao u divnoj atmosferi i u takvoj ga ovim rečenicom i završavam.
Ovog puta kratko i jasno, srdačan pozdrav iz Bora!
I tako ipak dan 0 #BorNet
Davno obećani, davno rezervisani, davno planirani Bor Net je stigao na red. Vrlo vidno obeležen nemilim događajem i gubitkom još jednog nadasve vrednog mladog života Srpske Internet Zajednice Nikolom Denićem.
Protekla nedelja mi je obeležena nizom neprijatnih novih iskustava u poslovanju i realnosti pravne, ekonomske, ma svakakve situacije u svima nam miloj Republici Srbiji. Sa istaknutim nestrpljenjem priželjkivao sam što brži kraj i odlazak u Bor, sa željom da sve, da izvinite, govnarije, ostavim iza sebe i prikupim nešto pozitivne enrgije koju ovaj grad i njegovi građani nesebično dele svakim organizovanim događajem.
Želja nije bila neopravdana, mene za Bor vežu lepe uspomene, divni ljudi, još od detinjstva. Konferencija Eest Weekend Fest koju su organizovali proletos koja je po mnogo čemu zasenila sve nimalo loše i naizgled značajno veće IT događaje.
I tako, nakon vrlo kratke pripreme i završavanja minut do 12 zadataka, koje sam donekle uspeo završiti, kao dodatnih sto i kusur kila su me preuzeli Dragan Srećković i Srećko Šekeljić, ekipa iz Instituta za održive zajednice. Put je protekao u krajnje ženskoj atmosferi gde su se sklopile tri alapače, od koje sam očito ja bio najdosadnija cedeći iz ove dvojce, prepoznatljivih eksperata, čitavu NGO priču i know how iskustava na račun kreiranja realno izvodljvih NGo projekata. Zaista neprocenjivo iskustvo! Moram dodati i da je čitav put protekao bez mog, za one koji me baš dobro poznaju, stiskanja nepostojeće kočnice na suvozačevom mestu 
Po smeštanju u Albo, hotel koji može komotno da se pohvali da zavređuje i zvezdicu više, spustih se do već mi poznatog hotelskog restorana. Izvrteh telefone, javih se kome treba i sedoh sa Borskom ekipom i pridošlim gostima na kafidžonu i one najdragocenije momente svake konferencije.
Međutim, osim divnih ljudi koje poznajem tu me je čekalo pravo iznenađenje, osoba koja, sasvim sam siguran ne može biti svesna koliko poštovanje od nekoga ko je 1978. godište zavređuje – Dubravka Hit Meseca Marković! I zaista kao što joj se prestavih, čast mi je bila upoznati lujku, majku i poštovanu novinarku, voditeljku, danas, Radio Beograda 1, koji sjajnom ekipom ubrzano vraća sjaj, nekada imperativu kulturnog života stare Jugoslavije (neverovatna težina je ispisati naziv bivše nam države, ja je pamtim kao nešto najlepše). I tako posedesmo, smejući se i žvakajući sve događaje, prilike i neprilike.
Posebno mi je neobično bilo da sa ekipom iz Niškog Telekoma i Ducom Marković, žvaćem i presabiram roditeljska iskustva. Neprocenjiv doživljaj, za koji da mi je neko pre samo par godina pričao, ne bi mu verovao da ću proživeti.
Samo finale je posebno podmazano uz čašicu, dve, tri… sa Nišlijama iza priče Toplotne Pumpe, sa @sasabca i @juzhnjak uz pretresanje audiofilskih tema i dosta zaista dobre muzike.
I tako vam završavam izveštaj za radoznale 0 dana Bor Net – a, uz jednu bitnu, neslavnu napomenu za “Ekipu”.
Nisam do sada imao iskustva da osetim kao lični gubitak, gubitak osobe koju nisam imao čast i zadovoljstvo lično upoznati. Nikola Denić je po gomili priča koje sam u proteklih 48h imao prilike da čujem, bio momak, posebnog kalibra. Gledajući sve vas koji iskreno patite, setio sam se svih ličnih (a bilo ih je previše), teških trenutaka u proteklim godinama, vašu patnju, sam neobično doživeo kao i svoju ličnu. I zato vam skrećem pažnju, da dobro razmislite, kako bi svako od nas želeo da bude ispraćen.
Ja vam za svoje lično ime kažem, da pokopajte me, da ne očekujem da budete sa osmehom na licu ali da, trudite se da budete. I nipošto ne bedačite! Ako mi je suđeno, verovatno ću biti na nekom mnogo boljem mestu, koje svakome prema zaslugama pripada. I molim vas, setite me se, i molim vas potrudite se da kroz život nastavite jednakom snagom, vedrinom koju se svojim primerom se trudim da predstavim. A kad kažem nastavite, setite se bradatog debeljka, koji i pored svog ića i pića je često smogao snage da u sitne sate što pre iznese svoje doživljaje sa neke IT konferencije.
Možda debelo grešim ali neću da vam prećutim, da po svemu što sam čuo, prava počast jednom pripadniku zaista odabrane ekipe, jeste upravo ovde u Boru. I po onome što sam od vas čuo, ne nije u ćutnji i patnji, već u galami i još jačoj borbi.
Blokada – nudim bubreg
Na današnji sveti dan su moja krhka preduzetnička pleća osetile prve čari blokade tekućeg računa nesrećne mi firmice od strane rođene mi poreske uprave Zvezdara, a na račun zaostalih dugovanja za neku sitnu šaku dinara i nešto krupniju kamatnih dinara, a opet na račun te, tako nevešto nazvane, Komunalne takse ili vam Takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Srbijo - Domovino Moja!
I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.
Definišimo problem – Odredimo CILJ
Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:
“Znate, državi trebaju pare“…
Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.
A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.
Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.
1. Nije teško biti fin
Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.
Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.
Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.
Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.
Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.
2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.
Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.
Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.
Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).
Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.
Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?
3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja
Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.
Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:
Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.
Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.
Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.
Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.
Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?
4. Hrišćanski je praštati
Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.
Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.
Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.
Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.
Moj slučaj?
- Preduzeće osnovano Februar 2009
- Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
- U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
- Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
- Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
- Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
- Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).
- Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.
Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.
Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?
Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.
I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!
Eh, bi ja kad bi samo mogao…
Ustupam prostor?
Pre svega skrećem pažnju svakom nesrećniku koji je smogao snage da baci pogled na još jedan u nizu #ustupamprostor linkova na dole navedene video klipove, pogledajte ih ako već niste.
A ako vam ostane želje da razjasnim ? objašnjenje sledi ispod video klipova.
Stop trgovini decom
Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action
maliVEliki ljudi
Kampanja organizacije maliVEliki ljudi
Bolje da znaš
Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a
Ujedinjeni protiv droge
Kampanja Ujedinjeni protiv droge
Osobe u razvoju
Kampanja organizacije Deèje srce
Bitka za bebe
Kampanja Bitka za bebe
Dragi Srbi, Blogeri i Tviteraši, pre nego što krenemo u otvorenu pljuvačinu ili ismevanje setimo se da je Srbija je zemlja sa:
- 50% funkcionalno nepismenih ljudi
- Statistkom koja se ne usuđuje da napravi realnu procenu siromaštva
- Većinom stanovništva koja nasilje posmatra u najmanju ruku, sa prećutnim odobravanjem
- Većinom stanovništva koja gaji gađenje prema bilo kojoj različitosti i tu ne govorim o LBGT populaciji.
- PINK televizijom kao najgledanijom
Zašto sam morao staviti PINK, pa jednostavno to je jedina televizija koja je svoju programsku šemu u celni prilagodila tržištu, a onda sama programska šema valjda dovoljno govori sama za sebe.
Dodatno:
- Kolika je zastupljenost ovih video priloga bila na TVu pre “društveno odgovorne” akcije Komercijalne banke?
- Da li je to usamljen slučaj ili masovna pojava?
- Da li je to Srpski proizvod ili uvoz?
- Zastupljenost je bila poražavajuće mala
- Ovakvih primera ima još
- Kako bi vam rekao, biću skroman pa ću reći UN, a vi mislite o tome.
Te želim da podržim akciju, ali da maknem fokus sa Šiptarove banke, oni ako mozga imaju shvatiće da su pogrešili, neće internet zajednicu shvatiti kao zaklete neprijatelje, već kao buduće saveznike.
*akcija #ustupamprostor je pokrenuta nakon blog posta Dragane Đermanović, a na predlog Ivana Ćosića uz podršku velikog broja blogera.
Alo debosi! Ne paničite!
Skupih Mašonija iz vrtića krenusmo put porodičnog brloga. Par metara ispred nas, čuje se TUP! Auuu, auuuu, auuuuuu… Ok, reko, klasika cuko video macu, a maca preko ulice, cuko pod točkove i zdravo đaci.
Međutim, scenario jeste baš takav bio ali cuko leži u očiglednom stanju šoka i vapi za hitnom veterinarskom intervencijom. Bez vidljivih povreda, sa izuzetno slabim pulsom. Ali… gazde, bem vam bre lebac ludi, šta imate od kukanja i hvatanja za glavu, od paničenja, mračenja. Strpaj tog kera u prvi auto ili u ruke i trk veterinar, pa makar da isti konstatuje smrtni ishod.
Ljudi bre, dal je cuko, dal je čovek ili prasac. Ako je zlo došlo i prošlo po svoje, nemojte izvoditi umetnički dramski performans ako umete, pomozite ako ne umete, zovite ili idite po pomoć, sve brate samo ne da se hvatate za glavu, unapred sahranjujete. Možda ćete tako i neki život spasiti.
Žao mi bilo kera, kokerče blesavo, podseti me na moju mučenicu Lajmi Happy Astra of Lucky Strike ili skraćeno Margot. Podseti me na sve grozote kojih sam se nagledao i smrti usled inertnosti ili još gore potpuno neproduktivne dramske panike.
Ovaj levo, pljunuta Margot.
Te dragi moje, bilo šta da vam se sa džukelčetom, kravom, prasetom, tatom, mamom, detetom zlo zbiva. Paničite naravno, jer nema šanse da vas malo panike i straha ne uhvati ali usmerite misli šta zaista umete, šta ne umete da uradite da bi pomogli. Automobil pravac dežurni veterinar, urgentni, hitnu pomoć kad god možete izbegnite. Nemojte se samo vrteti u krug i hvatati za glavu, zapomagati, kukati. Ponekad život i smrt dele zaista sekunde.
Eto istresoh se, pomenuti nesrećnik je vrlo moguće sad veće negde razigran ili je negde već dobrano rashlađen. Šta da mu radim, takva mu sudbina. Ali možda se neko u zlu seti ovog teksta i jedinog zakona opstanka NE PANIČI.
Moj mozak nije ok! A tvoj?
Neke sve divne žene i poneki divni muškarac su pokrenule vrlo skromnu akciju Moje dojke su OK čiji obim možete prepoznati putem ovog linka.
I naravno, kao neko kome je zaista stalo da doprinese borbi protiv odvratinih boleština, želim da kažem par reči i na ovu temu. Iz mog zaista skromnog poznavanja materije moram svima naglasiti isto što i sebi naglašavam, godinama, nažalost ne sa preteranim uspehom.
Zdravlje = Fizička aktivnost + Mudra ishrana + Redovni pregledi.
Fizička aktivnost
Dragi Srbi i Srpkinje, posmatrajte to očima neprijatelja. Naši veliki prijatelji anđeli, amerkanci su primetili da im mnogo para iz novčanika odlazi na zdravstvene izdatke. Kako su na pare osetljivi, malo su zabavili tematikom i shvatili da im usled fizičke neaktivnosti građana, isti ti građani iz džepa crpe milijarde njihovih precious zelembaća. Oni su tim povodom organizovali krš i lom akcija, ne da bi pomogli građanima, već da bi uštedeli parice Ali!
Fizička neaktivnost je jedan od vodećih uzročnika većine bolesti, pa i raznih oblika tumora!
Naša država je zagubila računaljku, a statistikom se služi, već godinama, očigledno samo u pogrešne svrhe. Zato smo sami na sebi, pa razmislite realno koliko ste fizički aktivni u toku dana i shodno tome preuzmite mere.
Mudri Krmljao
Moj Kum Ra – inače Jeremija po životnom opredeljenju, je jedared, analizirajući moje brdo masti i probleme koje sam u tom trenutku zbog toga imao, ispustio jedno fino zrnce mudrosti:
“Bolje da pazim šta jedem svaki dan, da bi mogao da jedem šta god poželim do kraja života”.
pošto kao i svako zrnce mudrosti, ovo sasvim dovoljno govori samo po sebi, tu više nemam šta dodati.
Redovni pregledi
Realno nemamo para, a nećemo ih ni imati u dogledno vreme. Zato imamo nešto što nam niko ne može uzeti – Bezobrazluk. Koristimo taj skriveni Srpski talenat, da dižemo galamu, da se svađamo čak i kad nismo u pravu. Ne budite lenji i zakažite sistematski pregled kod vašeg lekara opšte prakse, to učinite danas, za pregled zakazan za tri meseca, ali nipošto ne propustite da se svađate i da dižete galamu. Prvo što ćete možda pregled dobiti odmah, drugo što ćete dići pritisak zdravstvenim radnicima. A oni će možda onda da se sete, da beli mantili na ulicama ipak mogu da reše i neki dodatni problem, a ne samo plate.
I dal je u pitanju taj divni organ iz naslova akcije ili je u pitanju bilo koja druga bolest, zdravlje je stvar opšte kulture nacije, to je nešto što zaista možemo i sami. Pa ajmo, da se malo potrudimo.
I na kraju ZAŠTO?
Ako je vaše psihičko stanje takvo da gledate levo i desno kad prelazite ulicu, znači da vam je do života stalo. Ako nije, onda pod hitno, danas, zakažite pregled kod psihjatra ili psihologa za tri meseca, pa ako preživite do tada vratite se na ovaj pasus posle terapije.
U proteklim godinama života, bio sam svedok statistike koju nijedan novinar iz nekog razloga ne želi da objavi onako kako valja i dolikuje, a to je da su nas naši evropski i američki jarani častili bombardovanjem koje je sasvim slučajno izazvalo rast broja kancerogenih oboljenja za neku x XYZ vrednost. Pa dragi moji, ne dajmo da nas ubijaju bez metka, uterajmo im k…, ajmo da se čuvamo, da se pazimo, da dovoljno poživimo da ispričamo pokoljenjima istinu.
I još.. U proteklim godinama od tumora su uginuli neki meni strašno dragi ljudi, nekako to pogano zlo čisti bre samo one najbolje, nikako da snađe nekog baksuza, ne želim to nikome, ali ponajmanje dragim i dobrim ljudima. Kada u trenutcima bluesa sebi pustim ovu pesmu, iako je pesma posvećena pojedincu, nekako mi svi oni prolaze kroz glavu i bude mi baš teško, pa zato, nemojte molim vas da se i vas sećam, a nemojte ni vi mene.
Pošto akciju prati i set prelepih fotografija, a kako ja nisam uspeo da nađem dovoljno lep brus da bi smeo da izađem ženskama na crtu, ja ću vam prirediti zadovoljstvo uživanja u jednoj fotografiji kojoj ne znam poreklo i naravno, nemam pojma otkud ona na mom računaru!
Moje grudi su Ok! A tvoje?
Aj sad svi mrš na pregled i čitaćemo se još! I da, ne zaboravite da Lajkujete stranu Moje dojke su Ok i posetite http://www.mojedojkesuok.com/
Crno – Pantić pesimista, hejter
Napokon je došao i taj dan! Nakon monstruozno debilno organizovanih predputnih aktivnosti i ogromne brlje agencije kojoj smo ukazali poverenje, uputili smo se put slike i prilike grada Beograda i Republike Srbije, Aerodroma Nikola Tesla!
Taksi prevoz je bio zapravo, čovek, kojeg rado zovem Tata, a on mene slovi sa Sine. Reč je o ljudini, velikog srca sa kojim sam kroz muku snalaženja početkom devedestih poslovno povezao. Ubrzo smo se sprijatelji, on me smatrao pelcerom za dugo priželjkivano muško dete, te me je prozvao sinom. I istini za volju, bio sam dobar pelcer
Vožnja sa Marfijem, ko vožnja sa Marfijem, ni blizu zabavna ko nekad, puna sete i kiselih anegdota, sa vidlivom mračnom senkom proteklog vremena i trenutne situacije. Stigosmo do aerodroma. Tu me je dočekao prvi zaista uverljiv dokaz, koliko smo kao nacija nisko pali. Aerodrom našega grada, jasno oslikava sve ono što su nam godine iza nas donele. Naizgled je rešena Taxi problematika, a aerodrom kao neko umetničko platno jasno šalje poruku, ovo je zemlja bezzakonja i korupcije, ovo je divlji zapad. I realno ako neko samo spoji sto koraka na tom aerodromu spojiće sav nemar, svu korupciju, svo bezzakonje koje u zemlji vlada.
Čekiranje, let, dolazak
Redčina, nadrkanih drkadžija, sa atmosferom na ivici incidenta se otegla i razvlačila jer tri truta službenika, zabole baš da dođu na vreme, da se makar potrude da gužve ne bude, dodatno uputstva genijalne agencije su jasno napravljena da naprave što veću gužvu u što kraćem vremenskom intervalu. Nakon 45 minuta smaranja u redu i dodatne runde blejanja po aerodromu, napkon smo prešli u deo predviđen za ulazak za avion, gde su u prostorji 10 x 10 smestili 200 ljudi, naravno bez prozora i taman kad smo bili na ivici da se podavimo, pustiše nas u Daglas kršinu, kojoj pre treba održati 50godišnji pomen, nego što treba da služi za prevoz ljudi. Let je protekao mirno, uz posluženje splačina od strane ljubaznih Egipatskih stujarta i stujardesa. Sletanje je, po starom Srpskom običaju, propraćeno aplauzom.
Pokupili smo prtljag i seli u autobus sa određenim brojem polomljenih regulatora protoka vazduha, pa me je tako celim putem u glavu cepala klima. Tokom vožnje, počelo se naslućivati, da ono što se o vodičima po internetu priča, nisu baš šarene laže iako su nas uputili u skoro sve što treba da znamo i dali su nam po flajku vode, verovatno im je neko u prethodnoj turi skapao, pa onda sada paze.
Nakon vrlo dugačkih 50, a ne 30km kako je očekivano, stigli smo ispred našeg hotela. Ne postoje reči kojima se može opisati ta kičerica i količina bahato potrošenog novca . Obzirom da smo stigli u sitne noćne sate, fino su nas razvukli na prijemu u hotel, a posebni je hit, što su nas sa uputstvima tamo, pa tamo uputili u potpunom mraku da bazamo ka sobama u kojima nas je čekala milostinja u obliku aranžiranog zidarskog čalabrca. Od silnog premora, onako naelektrisani, Mašu smo stavili da malo dremne, a ja i moja veca polovina smo ostali na terasi u razmišljanju, šta nam je sve ovo do sada trebalo. Ipak, ubrzo je počelo svitati i sunce je ipak donelo nešto malo davno zaboravljene pozitivne energije.
I evo kraćeg opisa dana koji slede.
Hrana
Ako možete da zamislite mirise i ukuse jela, restorana koji zasigurno propada u roku od mesec dana u Beogradu, onda je to slika kuhinja i restorana hotela u kome smo boravili. Ti ljudi jednostavno ne znaju čemu začin služi, možda ih proizvode ali svakako ne umeju da ih koriste. Sve bazdi, sve je prezačinjeno, šatro ima svega ali sve liči jedno na drugo. Čak su i voće uspeli da zaseru, pomorandže su trulež isto važi i za one njihove kržljave banane, jedino su urme vadile prosek. Specijaliteti su posebno smešni, jer se samo zovu tako, inače čak i ne liče na imena koja nose. Srećom tu su urme i pomfrit za decu, pa kome stomak nije jača strana, može preživeti i to. I serem im se u šatro All Inclusive, sa njihovim smrdljvim satnicama i radnim vremenima. Ako uveče ne zdipite vodu, do 12h možete samo da je sanjate ili da je platite. I možda jeste sve na izvolte i na kolko oćeš ali bi voleo da vidim tog šampiona koji se preždere one hrane.
Piće
U okviru All Inclusive arnžmana na raspolaganju vam stoji crno, belo i roze Egipatsko sirće, koje srećom posedue koji procenat alkohola, tako da ubrzo počinje čak i da vam prija. Ja lično nisam pivopija ali neki naši ljudi su balili na lokalno pivo. Kafe, sokovi, čajevi su šatro uvek na raspolaganju, takođe u neograničenim količinama ako vam je uvek od 12h do 00 i ako pod kafama podrazumevate, prilično bledunjavu nes kafu, espreso i ostalo bolje ne probati.
Ako bi sumirali priču o hrani i piću, onda bi mogli jednom rečenicom da kažemo: Sve što ste ikad mogli sanjati, na jednom mestu i bez ograničenja, ovde svakako nećete zateći.
Egipćani
O sjebane li nacije! Zaludnih li ljudi! Osoblje hotela uglavnom nabada engleski, ruski su dobro savladali, a naši su ih naučili po neku srpsku reč. Pokušaće da vas oderu apsolutno na svakom koraku i ono što je posebno gadno u ovoj zemlji je što je cenkanje podrazumevano, čini mi se i za račune za struju i telefon. Ako se ne cenjkate, ovca ste ako se cenjkate opet ste ovca, jer realne cene roba i usluga čine negde oko od 5 – 10% od ponuđene. Ljubazno će vam ga uvaljivati za sve hotelske i vanhotelske sadržaje, neke potpuno besplatno, neke uz nadoknadu. I dobro povedite računa jer 50% popusta je minimum da bi sačuvali svoje dostojanstvo, a budite uporni i nemilosrdni da dobijete i 70 – 80% jer i sa tim popustima, preplaćujete.
I kada kažem sjebane, kažem to zato što im je Mubarak nanu naninu, za početak ukudanjem obaveznog osnovnog obrazovanja. A kada kažem zaludne, to kažem zato što su napaljeni u bolje sutra ko mi pre nekih 11 dina, a nekako mi deluje da imaju još manje čemu da se nadaju, nego što smo to imali mi.
Hurgada
Zastrašujć grad, u vlasništvu Rusa, jedna ulica sa radnjama krcatim uglavnom suvenirima kineske proizvodnje, kičom i tonom nepotrebnih sranja koje će pokušati da vam uvale sa popustom od 30% i cenom 10x veće od realne. Ponegde ćete i naći nešto vredno kupovine, pa ako imate neodoljivu želju baš nešto i da kupite, shvatite da je tu ciganisanje način života, te ako se ne ciganišete, em ih vređate, em ispadate glupi, svađajte se i nabeđujte, probudite kalafonca u sebi. Ako skrenete levo ili desno van famozne Šeraton ulice, videćete pravu sliku. Pored obale ima uređena marina sa nizom restorana, kafića, diskoteka. Obavezno treba probati i sokove od svežeg voća – stvarno.
Plaža, More
Ne kaže se džaba, da je najlepše more – Crveno more. Međutim , hotelske Plaže su ako posmatramo kvalitet peska, prilaza i vode, u odnosu na celokupnu Jadransku obalu težak krš. Plaže ko plaže su loše izvedena varijanta Ade Bojane, nasute peskom trojkom. Na plaži ako imate sreću da ugrabite drvenu ležaljku u zavetrini, jer vetar piči po ceo dan. Za Snorkling deru, tako da tu treba zaista sve od sebe dati i iskamčiti cenu 70% nižu, pa makar se cenjkali više dana.
Snorkling
Ako zbog nečega sav maltret vredi istrpeti, onda je to definitvno gnjuranje i ronjenje. Koralni grebeni i život kojih okružuje se rečima, pa i slikama teško mogu opisati i zaista predstavlja nešto što treba i iz sopstvenog iskustva doživeti.
Kada zaokružimo priču, proveli smo 15 dana maltreta okruženi svakakvim budalama, u lepom ambijentu i uz solidnu uslugu, a pet zvezdica, ma važi. Ipak, ne mogu reći Maša je uživala, Mi smo uživali.
Povratak 
Sa tugom u srcima, nakon doručka i poslednjeg kupanja, spakovasmo naše stvari i uputili se put autobusa za povratak. Put ka Beogradu je protekao jedanko katastrofalno kao i iz Beograda, po sletanju na aerodrom, gužva na pasoškoj je bila ko da dele džaba pasoše i sadnice japanske trešnje, jerbo pasoški dunđeri, rade lagano i naravno sa trećinom kapaciteta terminala. Zemljacima drkadžijama ni na kraj pameti nije bilo da nam ponude da uđemo preko reda, već se stoka uvaljivala i ispred nas, srećom posoški dunđeri, su pozitivno odgovorili na moju molbu da se švercamo preko reda, pa je gomila morala prećutno da odobri taj gnusni čin. Tata me je ispalio, srećom njegove kolege iz Beogradskog taksija prevezle po razumnoj ceni do naše jazbine.
Nesrećni čitaoče, Egipat je nešto što u životu vredi doživeti! Zato ubi nekog za pare ili se oženi dobro ko ja, a ako zaista i jeste do tebe, onda se jebiga, ipak potrudi malo više. Što se mene tiče, nade nema koliko god se trudio teško da ću ikada uspeti da odem još koji put.
EGIPAT – Vrlo Dobar 4+
Vezani post:
- Objašnjenje – Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
- Crveno – Pantić optimista, marketing & PR guru!
Crveno – Pantić optimista, marketing & PR guru!
Napokon je došao i taj dan! Nakon divno organizovanih predputnih aktivnosti i ogromne profesionalnosti agencije kojoj smo ukazali poverenje, uputili smo se put ponosa grada Beograda, Aerodroma Nikola Tesla!
Taksi prevoz je bio zapravo, čovek, kojeg rado zovem Tata, a on mene slovi sa Sine. Reč je o ljudini, velikog srca sa kojim sam kroz muku snalaženja početkom devedestih poslovno povezao. Ubrzo smo se sprijatelji, on me smatrao pelcerom za dugo priželjkivano muško dete, te me je prozvao sinom. I istini za volju, bio sam dobar pelcer
Vožnja sa Marfijem, ko vožnja sa Marfijem, uvek zabavna, puna šale i veselih anegdota. Stigosmo do aerodroma. Tu me je dočekalo prvo zaista prijatno iznenađenje. Aerodrom našega grada, raste i razvija se prateći sve ono lepo što su nam godine iza nas donele. Napokon je rešena Taxi problematika, aerodrom sija i zrači, ponosito, ko da se pomalo hvali da je i veći nego što zapravo jeste.
Čekiranje, let, dolazak
Omanji red, raspoloženih saputnika je bio raščišćen brzinom svetlosti, vrednim radom prelepih službenica i službenika aerodroma Nikola Tesla. Ubrzo zatim smo prešli u deo predviđen za ulazak za avion i nismo ni trepunli točkovi velelepne letilice su moćno zaorale pistu našeg velelepnog aerodroma. Let je protekao mirno, uz posluženje ljubaznih Egipatskih stujarta i stujardesa. Sletanje je, po starom Srpskom običaju, propraćeno aplauzom.
Predivan avion sa svim potrebnim uputstvima... divota!
Pokupili smo prtljag i seli u vrlo lep, moderan autobus. Tokom vožnje naš vodič, nas je krajne ljubazno i kulutrno uputio u sve što treba da znamo, vodeći računa o tome da smo udobno smešteni i napojeni.
Nakon kraće vožnje stigli ispred našeg hotela. Ne postoje reči kojima se može opisati taj raskoš, lepota, luksuz. Obzirom da smo stigli u sitne noćne sate, brzo su nas razmestili po sobama u kojima nas je čekao predivno aranžirani čalabrc. Od silnog uzbuđenja i pozitivne energije, Mašu smo stavili da malo dremne, a ja i moja bolja polovina smo ostali na terasi da uživamo u ambijentu i izlazsku sunca.
Pogled sa terase, sunce lagano izlazi i obasjava velelepni kompleks
Dani koji slede su takvi da pri pomisli na njih srce kreće da mi lupa jače, a osmeh se, evo već skoro mesec dana po povratku i dalje ne može smaći sa moga lica.
Hrana
Ako možete da zamislite sliku kuhinje i restorana u raju, onda je to definitivno slika kuhinja i restorana hotela u kom smo boravili. Aromatična atmosfera Afrike, mešavina svih svetskih kuhinja i ukusa, gomila specijaliteta, kolača, svežeg voća. Što bi naš narod rekao za nekoga sve, za svakog ponešto, ja bi ipak rekao, za sve – sve i to u neograničenim količinama.
Piće
U okviru All Inclusive arnžmana na raspolaganju vam stoji izbor vrhunskih Egipatskih vina, koja itekako umeju da zarumene obraze i podgreju atmosferu! Ja lično nisam pivopija ali naši ljudi su bili oduševljeni pivom. Kafe, sokovi, čajevi su podrazumevano uvek na raspolaganju, takođe u neograničenim količinama.
Ako bi sumirali priču o hrani i piću, onda bi mogli jednom rečenicom da kažemo: Sve što ste ikad mogli sanjati, na jednom mestu i bez ograničenja.!
Egipćani
O predivne li nacije! Ponositih li ljudi! Osoblje hotela barata sa više svetskih jezika, bez problema se sporazumevajući što na Engleskom, što na Ruskom, Nemačkom, pa čak pomalo i na Srpskom! Ljubazno će vam ponuditi sve hotelske i vanhotelske sadržaje, neke potpuno besplatno, neke uz nadoknadu. Ali nemojte brinuti, pomenite da ste iz Srbije i odmah ćete dobiti 20% popusta, možete se malo i cenjkati, pa cenu sniziti i za neverovatnih 50%!
Hurgada
Moderan grad, prepun radnji punih zaista kvalitetnih suvenira, raznih zanatskih rukotvorina. I ovde važi, cenjkajte se malo dobićete neverovatne popuste, čak i preko 50%! Kafići su predivni, a pored obale ima predivno uređena marina sa nizom restorana, kafića, diskoteka. Obavezno treba probati i sokove od svežeg voća.
Plaža, More
Ne kaže se džaba, da je najlepše more – Crveno more. Plaže su predivne, peščane, čiste sa divnim ležaljkama i zaštitnim paravanima. More je posebna priča voda divna, topla, čista. A izuzetno povoljna Snorkling tura odvešće vas u čaroban svet podvodnog sveta Crvenog Mora.
Ta boja, taj miris, neopisivo!
Snorkling
..Izvinite, hteo sam ovde da do detalja opišem ovaj izlet ali obuzele su me prejake emocije, ne mogu rečima to opisati, to se ne može ničim opisati, to se mora doživeti.
Svaka reč je suvišna, zaista!
Kada zaokružimo priču, proveli smo predivnih 15 dana okruženi divnim ljudima, u predivnom ambijentu i uz neverovatno dobru uslugu, po svemu pet zvezdica. Tokom celog dana i u večernjim satima, osoblje hotela organiziovalo je veliki broj animacija i zabavnih aktivnosti, Maša je uživala, Mi smo uživali.
Povratak
Sa tugom u srcima, nakon doručka i poslednjeg kupanja, spakovasmo naše stvari i uputili se put autobusa za povratak. Put ka Beogradu je protekao jedanko dobro kao i iz Beograda, po sletanju na aerodrom, iako gužva nije bila velika, jer je pasoška kontrola spremno dočekala veći broj letova u isto vreme. Ljubazni zemljaci su nas zamolili, da pošto smo sa malim detetom idemo preko reda. Tata je nažalost bio sprečen, pa nije mogao doći po nas ali zato su nas njegove kolege iz Beogradskog taksija prevezle brzo i udobno do našeg ljubavnog gnezda.
Dragi čitaoče, Egipat je nešto što se u životu mora doživeti! Zato se potrudi malo više, jer zapravo samo od tebe zavisi da li ćeš skupiti nešto malo novca i priuštiti sebi to zadovoljstvo. Što se mene tiče, ja ću se potruditi da odem još koji put.
EGIPAT – VOLIM TE!
Pantić Optimista sa sve cvetićem za uvcem i blaženim izrazom lica!
Vezani post: Objašnjenje – Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
OBJAŠNJENJE
Početkom Septembra imao sam tu sreću i zadovoljstvo, da nakon x godina, bez godišnjeg odmora, doživim isti. I to, ni manje ni više u Hurgadi, u zemlji faraona i cenkanja – Egiptu. Nisam siguran da li su mi ikada slike hejtera i optimiste, tokom tog odmora bile jasnije, zato vam u nastavku, priče bojim u boje Egipatske zastave, doduše u rasporedu koji mi za ovu priču odgovara.
Maznuta sa Wikipedie, kome treba zastava je link
