Main menu

Koliko košta sajt?

He he, koliko je samo ovo puta sažvakano po raznim forumima, diskusijama, kursevima. Ajmo redom, prvo nije sajt krompir ni paradajz. Zatim u razgovoru sa klijentima nije to teško objasniti, navedite primer kuće. Pošto kuća? Pa mora da se zna gde je, koliki je plac, da li je nameštena u full-u i tako u nedogled i ista priča važi za jednu iole ozbiljniju web prezentaciju / aplikaciju.
Postoji izuzetak! Sajt može imati cenu ako je unapred definisan tzv. paketi, lično se istih gnušam ali ovde je tržište očigledno takvo da zahteva i takav pristup. E ali ovde se bavimo ipak nešto smislenijim i profesionalnijim pristupom pa da vidimo kako bi stvarno trebalo određivati cenu rada.

Cena rada se u ovom poslu kao i u mnogim drugim, određuje po satu. Najveća greška koju sam susreo upravo na disuksijama, forumima i sl. je upravo ta da svi kreću od one poslednje stavke pa zavisi… (pogledati predposlednji pasus). Dakle svakako da bi ste uopšte ušli u web produkciju morate imati neke određene troškove, pa čak i ako ih nemate morate ih projektovati kroz svoju cenu rada jer iako radite potpuno na divlje, sa piratskim software-om iz sobe u roditeljskom stanu na redovnom rođendanskom poklonu (nov računar) cilj vam svakako nije da ostanete na tom statusu nego da prerastete u respektabilnu za početak nano kompaniju zar ne? Pa da vidimo kako dolazimo do te cene rada po satu i šta sve treba računati.

Za početak, svi koji se tim poslom bave, moraju biti u nekom prostoru, pa čak i ako radite od kuće taj momenat se mora uračunati jer bez kvalitetno urađenog troškovnika u napredku vašeg posla stalno će nešto kočiti. Iako se troškovi definišu od slučaja do slučaja ja ću ovde pokušati da ugrubo predstaviti sliku:

Prostor

Zakup
Struja
Komunalije
Telefoni
Higijena
Tehničko održavanje
Internet

Zbir svih troškova u mesecu delite sa 21.75 to je koeficijent realno radnih dana koji se standardno koristi u mnogim firmama. Dobijeni rezultat delite sa osam radnih sati. I dobijate tako cenu po satu u toku jednog meseca.

Preduzeće

Da govorimo i o tom obliku, dokle god niste u pravno prihvatljivoj formi vi zapravo i ne postojite. Dakle osuđeni ste na registraciju nekog oblika firme. E šta je sad tu bolje neću se time baviti, po meni doo za sve preko milion dinara prometa, a agencija za sve ispod milion godišnjeg prometa. A ako vam je taj deo priče nepoznat uhvatite nekog knjigovođu za gušu, riljajte po internetu sami ćete za sebe naći rešenje.

Knjigovođa
Porez na dobit
Komunalna taksa
Nepredviđeni troškovi
Reprezentacija
Ima toga još…

Zaposleni

Ovde se stvari malo komplikuju, naime imate više linija za računicu po svakom radnom mestu posebno, ne prate isti troškovi sekretarciju i Flash developera. Pa tu treba pažljivo razdvajati.

Linija 1 – Produkcija

Zaposleni x – full plata sa doprinosima
Zaposleni y – full plata sa doprinosima

Linija 2 – Admnistracija

Zaposleni a – full plata sa doprinosima
Zaposleni b – full plata sa doprinosima

I tako dalje sve na gomilu i kao što je već rečeno /21.75/8

Software

Da to boli ali bez toga posla nema. Sa software-om imate malo oduška što možete računati da vas određena verzija verno služi 2 godine, naravno može i duže ali dve godine po meni je neki optimalan rok da ostanete u toku.

Naziv softvera x Broj licenci / 2 / 12 / 21.75 / 8h

I software naravno razdvajate po linijama jer sekretarci i komercijalisti nikako ne treba Adobe CS.

Hardware

Kompjutere isto delimo po linijama produkcije i admnistracije, amortizacija kompjutera je 3 godine pod uslovom da se ne štedi prilikom kupovine. Takođe ovde morate računati i na neke nepredviđene troškove, rezači, memorije. routeri itd tokom godine.

Osim svega nabrojanog svaki pojedinac ili firma treba da uračuna i njima specifične troškove, tu svakako postoje i outsource angazmani i još gomila stvari koja se mogu dodati. Kada sve oduzmete i saberete dobićete koliko vas košta sat vremena vašeg rada.

Krajnju cenu dobijate što realnijim proračunom broja radnih sati koje ćete provesti na projektu, pomnoženu sa cenom radnog sata i uvećanu za isnos koji diktira mnogo dodatnih faktora: koliko ste dugo u poslu, koliko kvalitetno radite, kakve su vam reference, za koga radite i na kraju ono surovo realno za onoliko koliko uzevši u obzir eknomsku situaciju možete.

Svakom cenom koja je realno ispod cene koliko vas realno košta sat rada, nije ništa drugo nego trošenje postojećih resursa i rad na tome da za manje ili duže vreme sebe dovedete u finansijski nezavidnu situaciju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

FacebookTwitterGoogle+