Velika svađa Kako? i Šta?
Pre xy godina ja sedoh ispred računara sa pitanjem “Kako?” Uz prve “Kako?”, stiljivo su jedan za drugim ulazili “Šta?”.
I tako su ta dva jarana počeli intezivno pratiti jedno drugo, ponekad prvo “Šta?”, a nekad je prvi bio “Kako?”. Međutim godine su prolazile i moje “Kako?” je malo postalo sebično, sve više je htelo samostalno da deluje, a sve manje pažnje obraćalo na “Šta?” I tako dođosmo svi zajedno do situacije gde je “Šta?” ostalo krajnje zapostavljeno, a “Kako?” je samo grizlo i guralo napred. I mic po mic, eto svađe!
“Kako?” je postalo zadovoljno svojim napretkom i sa nipodaštavanjem gledalo na “Šta?” koje je kroz niz praktičnih situacija pokušavalo da jasno stavi do znanja da “Šta?” i “Kako?” jedno bez drugog ne mogu, jer smisao “Kako?” se potpuno gubi kada nema “Šta?”.
I tako kada “Šta?” postane monotono, kada nema puno novog “Šta?”, “Kako?” gubi svaki smisao i motivaciju da zagrize, da nastavi dalje, već se lagano čauri i tromi, dok se definitivno ne razboli i počne samo da se svađa. I eto, ja sam tako uspeo da posvađam svoje “Kako?” i “Šta?”, da me “Kako?” sve manje zanima, a sa “Šta?” ne znam kako bi pričao.
Te sam u to ime ja svoje “Kako?” i “Šta?” počeo lagano da mirim i dok je “Kako?” sasvim dobro “Šta?” još uvek malo zapinje ali bitno je da komunikacija ponovo uspostavljena.
A za sve zainteresovane, eto jednog od možda najkorisnijih saveta, a dokazanog i iz mog iskustva: Nemojte svađati “Šta?” i “Kako?” Oni su dobri i oni su vaši drugari! Možete popiti svo “Kako?” ovoga sveta, ali bez “Šta?” da to “Kako?” upotrebite, “Kako?” gubi svaki smisao svog postojanja. I sa druge strane džaba vam milion “Šta?” ako ne želite da naučite barem poneki “Kako?”
Za slučaj da se neko pita da li sam normalan – nisam i kategorički odbijam da budem.
Ideja na poklon #001 – Pile i Krompiri
Pileće meso i krompiri spadaju u kategoriju zdravih ali i jeftinih namirnica. Upravo iz tih razloga ugostiteljska usluga koja se vrti oko te dve namirnice može biti interesantna kao ponuda za svako tržište.
Kako postaviti stvari?
Pile i Krompiri su zamišljeni kao online i offline prodajni ambijent, prepoznatljivog vizuelnog indetiteta. U svojoj ponudi Pile i Krompiri imaju sve što se vezuje za ta dva pojma:
1. Pile
- Pečeno (Na ražnju, roštilju, kuvano, celo, tranžirano, na xy način, pohovano sa jajima, pohovano sa prezlom)
- Živo (fabričko, seljačko, celo, tranžirano, sortno, sa geografskim poreklom, određenih starosti i mesne strukture)
2. Krompiri
- Živi (xy sorte, ljušteni, neljušteni, seckani za pomfrit, seckani za salatu, seckani za xy, smrznuti, sveže ljušteni, blanširani)
- Pečeni (pečeni na xy načine, kuvani za salatu, za testo, izpasirani, pire krompir na xy način)
3. Dodatno
- Pileće supe u xy varijacija, Pileći specijaliteti, Krompirski specijaliteti, Pileće i Krompirske salate.
- Začinske smeše i začini, ambalaža za pripremu
- Jaja domaća, farmerska, sortna, klase, živa, obrađena
Sve to dostupno online, dostupno offline, poruči, pokupi, dostava, ketering.
Ako gore iznešeno lepo upakujte, postavite na zanimljivu offline i online lokaciju i do kraja ispratite razrađenim procedurama i standardima kvaliteta, eto vama proizvoda za Franšizu.
Originalnost ideje se ogleda u poreklu namirnica, načinu pripreme koji mora biti okrenut isključivo zdravoj ishrani.
Meni palo napamet, teško da ću ikada uspeti da realizujem, a ako neko uspe sa ovim nešto da napravi, ja ću biti zadovoljan besplatnim krmivom na još jednoj lokacji 
Da li da otvorim firmu?
Pitanja se po netu već godinama nižu dal agenciju il doo, dal firmu ili jok. Evo mog viđenja odgovora na to pitanje uzimajući u obzir trenutne okolnosti i perspektivu koju one nude.
Rastu uši!
Pre par godina pretočih sebe iz svih dotatašnjih inkarnacija preduzetništva u jedan tiny DOO, vodeći se racionalizmom i opravdanim očekivanjima. Dočekala me je SEKA i država koja “stimuliše” razvoj malih privrednika. Stimuliše ga tako što će vam nakon godinu dana poslovanja u razmaku od mesec dana stići dva ljubavna pisma za naslovom Naknada za isticanje firme ili srpski rečeno reket na firmu u gradu Beogradu. Ukupan iznos 48k za prvu i 108k za drugu godinu, simpatično zar ne u godini kada vas promet dočekuje sa trećinom do polovinom očekivanog?
Kao krajnji rezultat ćete dobiti 197k sa sve “kamaticama” i odgovor nadležnih službenika, da ni bolest, ni smrt nisu instrument mogućnosti odlaganja naplate .
Nakon krajnje teškog dana odlazim da lečim frustracije u lokalno leglo uspešnih privrednih prestupnika i tu se ima zaista zanimljivih priča čuti. Onih od kojih vam na glavi rastu uši, a mesto reči vam iz usta izlazi samo njakanje. Ali okreni na jednu, okreni na drugu, jedino što kapiram da sam državi u protekle dve godine bio krajnje zahvalan izvor kapitala i da sam za državu radio i više nego za sebe. I zato za sva buduća pokoljenja i ljude koji se premišljaju u ovom trenutku, sa da, ne, možda.
Dragi moji jednostavno NE i nikako. Svoj posao vodite preko drugih firmi, firmi vaših prijatelja i poznanika, za slučajeve gde to činiti morate. Ako želite uspešnost u tim odnosima, vodite računa da svaka firma dobrano košta, tako da provizija od 10% – 30% nikako nije preskupa.
Kada vas baš “muka” natera, onda otvarajte pravni oblik i neka taj oblik pre bude agencija nego doo. Manji su troškovi, manje su i kazne, a sva ograničenja jedne agencije u trenutku kad ih osetno primetite lako će se rešiti preregistracijom ili otvaranjem nove firme.
I ako se na kraju ipak odlučite za otvaranje. Nikada ne verujte jednom izvoru informacija, vođenje ma kakve firme nije mali posao sam po sebi. Tražite knjigovođu najvećeg drkadžije iz vašeg okruženja ako opstane sa takvima opstaće i sa vama. Pratite forume, konsultujte advokate, upoznajte muvatorske agencije. U angžmanu otvaranja nipošto se nemojte voditi principom kako treba, nego prinicipom – kako da me to što manje košta. Budite spremni na sve.
Ako ikakvu mogućnost imate da firmu registrujete dobrano van Beograda – ne oklevajte, sigurno ste time na dobitku.
Tako da ukoliko se nalazite u potrazi za odgovorom na pitanje otvarati firmu ili ne, nadam se da sam vam pružio vrlo jasan i konkretan odgvor, vodeći se trenutnom situacijiom i mojim pogledom na perspektivu koji ovaj trenutak nudi.
Kraće i konkretnije teško da je moglo biti. Srećno!
Biti web nešto u Srbiji danas
Radio na projektu Druzenje 11.0, kupao se u bari sa Krokodilima, prozborio po koju sa kolegama iz branše i oko nje. Opšti utisak Dezorganizovane Uigrane Ekipe, dopunjuje Pesimističko Optimistički ali Pozitivistički stav. Nešto imam utisak, da se stvarno kuvamo ko žabe lagano ali sigurno. Ipak super je stvarno ekipa i lokalno i regionalno mladi ljudi (duhom), visokog stepena inteligencije sa većim i manjim uspesima u branši.
Ono što jeste stvarno zajedničko, što se u istoj bari svi kuvamo i problemi, za Srbiju, univerzalno vezani. Za razliku od drugih privrednih grana, za ovu se može reći da se bori i trudi da napravi neko bolje i plodnije tle, kako za sebe, tako i za naraštaje koje dolaze. Jer pored neskrivenih materijalnih interesa, zaista i postoje plemeniti ciljevi i čini mi se jasna svest da samo saradnjom, zajedničkim delovanjem i dobrim zezanjem možemo sebi i drugima obezbediti neku smisaonu perspektivu.
Te u tome ime smatram za svoju obavezu, da dam svoj doprinos u svakom mogućem smislu, da pokušam da radim ono zašta mislim da mi solidno ide – edukacija. Neka slučajni i namerni posetioc proceni da li to vredi što god, neka svako uzme, umnoži, prenese. A ja ću na Blogu, lagano taložiti članke opšte informatičke kulture i sadržaja realno upotrebljivih u lokalnom web nešto poslovanju.
Biti Web nešto u Srbiji danas daleko je od bajnog, čast izuzecima ali i jednako daleko od očajnog. Da, može vam se desiti, da vam kao što će se naprimer možda meni desiti, država stavi račun u blokadu, zato što ste se trudili da ispratite sva administrativna pravila igre. Ali i ako vas blokiraju i odblokiraće vas, jer posla ima pa će pre ili kasnije biti i para. I sada baš bi bedak bio kada bi se to još nekome desilo jer nije imao gde da pročita i tuđe iskustvo.
Biti Web nešto u Srbiji danas je prilčno zamorno, jer iznova i iznova i osim neke produkcije, najveći vam deo ode na uglavnom uzaludnu edukaciju. Ali oko toga stalno svi nešto polemišemo a nismo se setili da napravimo jedno 50ak a la “Blog osnove” i svima izdelimo, možda bi za sve ove godine ipak nešto i promenili. Pa ako su hiljade novih vozača, testove za vožnju uspešno položili na osnovu raspadnutih fotokopija. Možda će makar koja stotina preduzetnika uspeti da nauči taj prokleti IntErnt iz nečeg na srpskom pisano. Pa eto nevinost izgube, na taj grdoban samoedukativan i prst u oko način.
Eto ja svašta rekao ništa reko, neki okvirni plan u glavi imam, te sutra ide “Google za baš početnike”, pa sledi “web nešto firma how not”, pa sledi ” treba nam web” primer dobrog zahteva za ponudu… pa dalje kuda me odvede. Eto ja najavio, a vi sad đa vam se svidi, đa vam se ne svidi, đa podržali, đa preskočili.
Kako vetar u leđa ume da dune kad te Varagić Dragan mune!
O potencijalnim efektima kampanja baziranih na akciji uticajnih Blogera, Twitteraša, Facebookaša se može čuti mnogo. Odličan primer za tako nešto dao je Istok Pavlović .
U svojoj praksi iako dovoljno bucmastoj ja ipak nisam imao priliku da susretnem veliki broj slučajeva koji to na domaćoj sceni brojkama dokazuju. Kako su me E-trgovina i svi prateći elementi kao npr. eHigijena o kojoj sam pisao, dobrano prodrmali i podstakli da ovom blogu posvetim nešto veću pažnju što je urodilo određenim rezultatima.
Pa, evo sada uvodnih činjenica:
- ovaj blog je nastao u Novembru 2008 godine, bez jasnog cilja i vizije u kom pravcu treba da se razvija, već više kao još jedan oblik relaksacije i test platforme.
- Ovom blogu je posvećena zaista mizerna pažnja, sve do E-trgovine kada sam rešio da se ipak malo aktiviram i vidim u kom će me pravcu to odvesti kao i da li će uspeti da malo razmrda blog.
- Posećenost ovog Bloga se može tretirati kao nulta, on nigde nije bio promovisan, adresa do skora nije bila vezana ni za razne social network profile, a sve standardne procedure promocije bloga su u potpunosti zanemarene, a i dalje su, što će se, nadam se, uskoro izmeniti naravno.
I onda…
Je došla E-trgovina i par umereno zanimljivih postova, koje sam podelio na Twitteru, neke i na Facebook-u. Jutro nakon posta o pregledu prvog dana E-konferencije, posebno mi je ulepšao Dragan Varagić i grupa građana na Twitteru koju su ponovili Twitt. To mi je bio motiv da nastavim istim tempom i da posmatram šta se zbiva sa statistikama baš na račun preporuke uticajnog blogera, za E-trovinu verovatno najuticajnijeg.
Nastavilo se u brutalnim uslovima Palića objavom dosta manje interesantnog posta o utiscima sa okruglog stola.
Brutalni uslovi rada na Paliću
Po povratku usledilo je sumiranje utisaka, koje je izazvalo još bolju i veću reakciju. A zatim opet nešto manje zanimljiv post na temu planiranja i projektovanja.
Dakle
Cilj: Razmrdavanje Bloga
Ciljna grupa: E-trgovina, E-trgovinci i svi za ePoslovanje zainteresovani
Sredstvo: Blog posts
Promocija: Twitter, Facebook i sasvim neočekivano Influental blogger + Influential Twitter/s
Rezultat:
Jedva uočljivi rast posećenosti
Te eto meni radosti i dodatne zanimacije, a svim kolegama i zainteresovanima, još jednog slikovitog prikaza kakav uticaj može imati potencijalna Influental blogger kampanja, na uspešnost promocije pojedinaca, roba ili usluga.
eProject Management vs Vikendica
Nakon završene eTrgovine i sumiranje utisaka napokon je na red i stigao Family Day. Kako mi su mi uz veću i lepšu polovinu stigle i određene obaveze (koje sam sa zadovoljstvom prihvatio) uputili smo se put Smedereva u Pjevic Casa de Campo, da se ispoštuje tazbina i obiđe vikendica. Pošto moja supruga večito grabi volan naše ljute mašine u ruke, maltretira me i ne da mi da vozim, meni ostaje puno vremena za razgledanje okoliša. I tako nekako posmatrajući sve one “Kuća na prodaju” table ispred vidno zapuštenih objekata, setih se fenomenalnog predavanja Ivana Minića i komentara na račun planiranja, očekivanja i tome sl. Nasmeših se, jer smo put vikendice pošli sa pričom: “Idemo da pustimo, vodu, popijemo kafu na terasi, pokupimo granje orezanih voćki” i to je to. Šta tu može naopako poći? To je posao, sve sa kafom, od max 1h vremena? He, he… Ko što reče Minić, Marfi je optimista…
Kako je na putu bila prilična gužva, rešili smo malo sa puta da skrenemo i da popijemo jednu kafidžonu na obali Dunava, tu je već bilo jasno da od stavke “kafa na terasi” nema ništa zato što je duvao vrlo jak vetar.
Ja i moja musava kći Maša
Završismo kafu i dođosmo na ciljanu lokaciju. Planirani 1h manje ispijanje kafe, znači uvrh glave pola sata – je tako?
Puštanje vode – otključati šaht, spustiti se u isti odvrnuti dva ventila. Zatajilo je kod ovog otključati, utrošeno vreme cca 0.5h. Nego gde je tu Marfi, pa evo ovde:
Po puštanju vode krenuo sam da obilazim slavine, te dođoh do kupatila i tamo me je dočekala divna scena uz neplanirano kupanje, jer eto planske greške, zato što je verovatno bilo pametnije da sam pre puštanja vode obišao slavine i zapamtio gde je koji ventil. Ili što bi Minić rekao: Istražite i upoznajte. Utrošeno vreme cca 1h.
Skupljanje granja je proteklo bez problema. Pa da vidimo kakve sve ovo ima veze sa eProject Managmentom i bilo kakvim poslovanjem?
Pa verovatno prve menadžerske greške većina naše populacije je napravila upravo na projektima zvanim Vikendica. Bez istraživanja, razmišljanja i planiranja kupovani su placevi po principu “Ju pa ovde je baš lepo”, a to se i danas dešava. Cilj nije takođe baš precizno definisan ali recimo da se vrteo oko želje za mestom za odmor i relaksaciju i mesta za ne daj bože i penzionerske dane. Shodno tome valjda je logično što je dobar deo tih placeva pored puteva kojima non stop prolaze automobili, a recimo prvi dom zdravlja i prodavnica udaljeni u proseku 30 – 50km. Struja, voda, telefon… he he kanalizacija?
Vikendica, kao ni bilo koji internet projekat nije nešto što možete napraviti i ostaviti da se samo održava. Trava iz nekog razloga neće da se kosi sama, a ta baš lepa, živa ograda, nikako sama neće da poprimi formu iz engleskih vrtova. I tako kreću da se nižu serije problema, jer je vikendica živo biće, pa će uskoro komšija da se požali na količinu zmija i na napad vaše žive ograde na njegovu teritoriju. Vi ćete ga ignorisati zato što je baš našao kad da vas smara sa tim glupostima, on će u znak odmazde svoju kanalizacionu cev preusmeriti u vaše dvorište…. i zabava počinje!
Internet projekat (iz “Priče preživelih” by Ivan Minić) – Vikendica ShowCase
Traži pažljivo proučavanje
ePrjct vs vikendica
Tržišta – Teritorije
Kolega – Komšiluka
Tehnolgija – Tehnolgija ali u ovom slučaju u građevinarstvu, hortikulturi..
Dodatno zahteva od vas
Vreme – Vreme (redovne oblilaske, košenje trave, uređivanje vrta, sređivanje kuće)
Novac – Novac (benzin, nove slavine, kosliice…)
Živci – Živci (naročito ako niste obratili pažnju na gore navedene stavke)
E sad ne bi dodatno kvario, zaista fenomenalno Minićevo predavanje (na slidesharu ima pp, nadam se da će se negde roditi video, baš bi bilo cool), već ovo sve iznosim jer sam danas dobio tri poziva sa tematikom: “E ajd da radimo nešto sa tim internetom, daj bre da uzmemo neke pare”.
Ideju za projekat možete i imati, a možete je iskopirati, malo je originala u stvarnosti. Ali šta god uradili malo proučavanja vam nikako ne može škoditi, jer ipak prema svemu tome gajite velika očekivanja. I ukoliko nemate makar dva od zahtevana tri, dodatnih zahteva, onda ste u problemu.
I dok “Kuća na prodaju” može donekle da vas izvadi kod vikendice, kod internet projekata to najčešće nije slučaj.
A ovako izgleda kada ste se malo bavili proučavanjem, bili spremni na dodatne zahteve i naravno, imali i malo sreće (tu mislim na sreću da vozite Yugoara pre svega ).
E-trgovina 2011 dan četvrti!
Ritam koji E-trgovina omogućava, ostavlja malo prostora za racionalno i redovno izveštavanje. I dok se MadNet pošteno potrudio da sve odsutne smesti u sale u kojima se održavaju predavanja, sama atmosfera i sveopšti utisci najdostupniji su preko ovakve i sličnih formi.
Drugi i Treći dan konferencije, u mom slučaju, obeležilo je “bežanje” sa časova, malo sna, kilo dva novih poznanstava, dodatna revirtualizacija postojećih i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije i celokupnog regiona.
Teško je bilo koga izvdvojiti posebno, zato što sam stekao utisak da na TLu popljuvane prezentacije i izlaganja zaslužuju osim TL hejtova i pokoju reč hvale, jer su to ljudi koji se ipak trude da nešto i urade, a što se tiče prezentacija i izlaganja, pa polako, tu valjda niko nije blistao baš onako kako najbolje može – će se nauči.
Večernje predavanje prvog dana me je načelo kada sam dobio priliku da naučim kako Inćuni 
pune svoje baterije. Inchoo su inače Magento zveri iz Hrvatske, a na ovoj konferenciji predvođeni njihovim sjajnim
Marketing Managerom Tonijem Aničićem (još jedno revirtualizovano poznanstvo). Nakon kreativne radionice “Kako naći put do hotela” koji nisu svi sa jedakim uspehom savladali, pao je prvi izveštaj i prilika da se stekne osećaj kako izgleda: “Kad te mune Dragan Varagić” na Google Analyitcsu, o tome ću obavezno u posebnom postu za koji dan.
Drugog dana mi je postalo jasno da se čitava priča dosta razlikuje od mojih očekivanja i da ih srećom u većini stvari nadmašuje. Te kraći dnevni prgeled ste mogli da sagledate iz prethodnog posta, a program konferencije se svakako nije završio svečanom večerom. Dodao bih još da sam kolegama iz Srbije iz radne grupe “Ja sam… I ja sam Twitteraš” sa uspehom predstavio termin Promocija, jer sam shvatio da žive u “zabludi” , ovo se odnosi na “posledice od sinoć” stanje i pozdrave od strane proizvođača među učesnicima konfernecije vrlo popularne “Medene“. Tu se rad na projektu koji sam na predavanju pomenuo “Druzenje 11.0″ na platformi “Alkohol xy” uz međunarodnu družinu nastavio, te smo odradili radionice “Nađi prodavnicu u Paliću posle ponoći”, “Koji je najprofitabilniji internet biznis”, “Analiza i predlozi za razvoj Makedonskog tržišta”, kao i malo nadmetanje u “zanimljiv klijent/projekat” kategoriji. Dodatno zaista moram da naglasim da je projekat “Druzenje 11.0″ proizvod velikog superkvalifikovanog tima ljudi, od kojih svaki ponaosob zaslužuje posebnu “hvalospev” stranu, ali ona zbog klimavog kapaciteta mog mozga zahteva upgrade i dodatna viđenja.
“Jutro” trećeg dana je bilo izuzetno teško, desna ruka mi nekotrolisano se tresla, dok je leva koliko toliko bila funkcionalna, zevao sam na svakih 15 sekundi i uspeo da kreiram novi socijološki termin “Dezorganizovana uigrana ekipa” koji se posebno svideo Ivanu Ćosiću inače autoru jedne od najzanimljivijih prezentacija na Paliću. Predavanja sam površno ispratio pokušavajući nabrzaka da se setim šta ja ono treba da pričam. Još malo druženja i poznanstava, još po koja isprosipana kafa i predavanje pred, srećom, polupraznom salom jer je to ujedno bilo i poslednje predavanje u toj sali E-Konfernecije 2011. Bilo zanimljivo gledati izraze lica kada sam predavanje započeo rečima da mi je E-trgovina napravila neočekivan problem. U svakom slučaju za one koje zanima evo fajlova za download ali uz bitnu napomenu da je ovo samo površni pregled i da zaista na svaku od tih tema ima još mnogo toga šta da se kaže.
Program trećeg dana je tako proleteo i došlo je vreme da se kući krene. U toj nameri nas je radikalno usporila Internet Prodaja Guma te se nakon online i offline hejtovanja grupe iz mini busa, izvadila demonstracijom svojih zaista impresivnih glasovnih mogućnosti i kafom na Mandiću. I tako zaslužila oproštaj i lajkovanje . Put je protekao u jednako veseloj i druželjubivoj atmosferi kojoj je jedanko doprineo i Goran (dugogodišnja žrtva dolaznika i odlaznika na e-trgovinu) koji nas je brzo ali bezbedno dovezao do Beograda.
Po dolasku u kuću, vrlo sam se brzo komirao, a ono što se kasnije dešava je verovatno direktna posledica E-tgovine, probudio sam se negde oko 2 i umesto da sam popio vodu, odgledao malo TV iz kreveta i nastavio da spavam (uobičajna radnja u poslednje vreme), ja sam ipak opet seo za sokoćalo i krenuo da pišem ovaj post. E-trgovina me je podsetila na ove dane, napunila i prepunila baterije, pojačala volju i entuzijazam. Te evo zašto i ko zaista ne treba da propusti sledeću E-trgovinu:
- Web Produkcija, Advertising, Marketing i sl. – Druženje, zezanje, perklet, čišćenje mozga, punjenje baterija, razmena iskustava – valjda dovoljno?
- Privreda – da nauči nešto novo, da se spoji sa zaista kvalitetnim ljudima za eposlove i sve gore navedeno.
- Početnici, Studenti, Mladi – da lakše demistifikuju te tako strašne e pojmove i likove, sve gore navedeno
- Svi ostali – Palić je mnogo lep i ima šta da ponudi, sve gore navedeno
I kako je na kraju bilo na e-trgovini? Do Jaja!
Eto toliko od mene na tu temu svima koje sam upoznao šaljem veliki pozdrav i hvala vam na zaista divnom druženju.
Za izvrsni Perklet u Abrahamu i nisam bio nešto u fazonu jer bi mi to bio treći za ova dva dana, rešio sam da iskoristim to vreme, a i malo više, da skoknem do Palić Zoo-a (vrh zaista) i da malo slegnem utiske za ovaj brzinski post i reakciju.
Okrugli sto: E-TRGOVINA U SRBIJI, TRENUTNO STANJE I PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA
- Stanje u e-trgovini , Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra
Kao što sam već pominjao eTrgovina mi se nije milila sa samog početka, zato što sam sticao utisak da predstavlja mesto gde se mnogo priča, a vrlo malo na račun toga radi. I tako, eto prilike da pristustvujem okruglom stolu sa pomenutom tematikom i želje da istaknem dve bitne stvari.
Edukacija
Kad kažem edukacija mislim na edukaciju na nacionalnom nivou zato što upućenost stanovništva naše mile nam zemlje nije ni blizu nivoa koji omogućava iole ozbiljniji razvoj tržišta. Reč edukacija se tokom okruglog stola ponovila dobrano puta, ipak iako će se svi složiti da je ona potrebna niko ne nudi rešenje da se ona i realizuje. A poenta je upravo u tome i poenta je u tome da bude svima dostupna i da bude besplatna.
A kako?
Pokretanjem inicijative upravo od strane svih učesnika ove konferencije, da se obezbede uslovi za sledeće oblike: Seminari (opštinske sale, komora), Webinari, Finansiranje jedinstvenog portala koji će ponuditi sve kreirane sadržaje i naravno svi već državi poznati oblici promocije. A mi, eGrađani, da budemo spremni da svako ponaosob izdvoji koji minut svog dragocenog vremena, da pomogne sve to svojim PR, Advertising, Web production… i svim pratećim znanjima. Da se ispredaje, da se prostim jezikom objasni šta čemu, kako i zašto služi. Takav oblik bi naciji omogućio da se elektronski opismeni, svakom eGrađaninu ponaosob omogućila kvalitetan način promocije svojih usluga, državi svakako ne bi škodila dodatna pozitivna akcija.
Zašto?
Zato što ćemo na taj način ubrzati razvoj ePoslovanja, samim tim radikalno poboljšati obim istog, a to valjda nikome neće da škodi?
I?
Pa ja sam tu, sa idejom od koje se može krenuti u brzu realizaciju, ako se niko ne javi, verovatno ću svoju interesnu sferu pokriti ponekim “evo kako” i “jel vidite da može” slučajem i tu će se priča onda kao i mnoge druge zaustaviti. Te eGrađani, ajte molim vas da se batalimo više priča, polemika, kuknjava i da uradimo nešto konkretno i da stvorimo sebi jedno respektabilno tržište i model koji će biti primenjiv na mnogo širu oblast od same Srbije.
0 e-mail poruka.
To je broj e-mail ili bilo kakvih drugih zahteva vezanih za uređenje E-trgovine, a upućen na adresu nadležne institucije.
Svoje “vojničke” dane, proveo sam u jednoj državnoj zdravstvenoj instituciji. Gde sam brzo naučio jednu stvar, nije da nema i da ne može, ustvari jeste tako sasvim sigrno ali samo ako se ne traži! Valjda vođeni “Pokušaj je prvi korak do neuspeha” devizom, svi smo se (i ja naravno)navikli da pljujemo i blatimo sve odreda. Međutim ko treba pre svega da učestvuje u kreiranju i donošenju zakona o elektronskom poslovanju? Pa valjda ljudi kojima to isto poslovanje donosi hleb na sto.
Tako da ako je neka institucija već otvorena za dijalog, to treba iskoristiti i sebi stvoriti pozicije za bolje sutra. A dijalog iako može biti puko predstavljanje problema, može isto da tako da bude i platforma sa ponuđenim rešenjima. Te stvari, na tanjiru, po mom iskustvu vole sve institucije, ako je sve složeno, onda se rešenja brže implementiraju, a sama institucija u značajno kraćim rokovima pravda svoje postojanje.
Predpostavljam da otvorenost koja je danas predstavljena je rezultat rada prethodnih 10 konferencija ali ajde da ne dočekamo 12tu sa istim problemom. Čisto predlog ništa više.
I za kraj evo malo fotkica iz Palić Zoo-a
E-trgovina 2011 dan prvi!
Oprah kljovice, izvrših brć brć pa da svedemo utiske prvog dana jedne konfernecije zvane E-trgovina ali ne za kajle prekaljene, već za mlade i zelene ili žute i smeđe ali postiđene!
Moja slaninkasta malenkost je uspešno izbegavala ovu instituciju punih 10 godina, iako sa početka ne baš interesantnu, docnije sve interesantniju i interesantniju famoznu E-trgovinu na Paliću. Pa evo rezimea priprema (finansijskog momenta, jel to Srbina najviše zanima) ali i xy zašto to zaista pripada “Moraš da prisustvuješ” varijanti.
Kao što sam to već negde verovatno pomenuo ja sam u sektoru web produkcije aktivno već negde od 1998, kada je učenje dalo prve rezultate i transforimisalo se u produkciono učenje. Iskreno, u poslednjih par godina ova konferencija mi deluje kao definitivni događaj godine za ljude iz moje branše, a od predhodne mi je svakako došla na listu “Ama bre Moraš”!. Godinama ljude koje su ovde već inventar poznajem na ovaj ili onaj virtuelni način ali ne i lično, što je baš onako geek bedak, jednostavno nije ljudski i ne valja tako!
Krenimo od finasijskog momenta koliko je ta akcija do dolaska u Palić koštala. Vrlo kratko cca oko 20k. Naravno to nije udarac komadni, pa se može dodatno isparčati, na čist preduzetnički bezobrazluk ali gore dole to je cifra za posetu E-Paliću. Može i skuplje ako ne predajte, može jeftinije ako se potrudite za jeftniji smeštaj i prevoz ali oduzmi saberi to je otprilike to. Kada smo rešili prvi finansijski momenat, pređimo na ono “ama zašta bre”.
Nakon truckavog puta što nema veze ni sa prevoznikom ni sa konferencijom dođosmo u vrlo lepi Palić i to na samu obalu Palićkog jezera. Čekiranje u hotel (5+, zaista 4 zvezdice), prva kafa i prvo novo poznanstvo, uz prvo revirtualizovano poznanstvo, ćapanje akreditacija, dobijanje dobrodšli paketa. I bap evo otvaranja niza predavanja kojim se apsolutno neću baviti, njih ispratiti na Twitteru ili na drugim blogovima ali moram naglasiti da su se sva kretala od korektnih do izuzetnih. Da je svako ponaosob imalo za nekoga sve, za svakog ponešto i da ih vredi odslušati od A do Š, istina, to je malo previše zamorno.
Aj sad zašto mora: Zoran Torbica poznajem virtuelno već dugo, Nebojša Radović baš pratim i respect, Dragan Varagić, pa dal treba nešto tu dodati, Miloje Sekulić, Dejan Nikolić, Toni Aničić, Ivan Minić, Jovan Protić. Ovo je samo deo ljudi koje sam iz virtuelnih pretvorio u realna poznanstva prvog dana ove konferencije i ima tu još pregršt zaista Respect! likova. Ok, živelo se i radilo i bez svega toga i naravno može i dalje da se radi. Ali mi zaista nije dobro kad pomislim koliko bi neki projekti na kojima smo radili tokom godina dobili vetar u leđa, da sam ovoj konferenciji rešio da prisustvujem dosta ranije. I ceneći sebe, Krypton Web i naš rad, znam da bi i nijma značilo da ih je Krypton Web dodatno pogurao.
Kako reče Eniac “deli znanje stoko”, i znanje jeste tu da bi se delilo i to najbolje zna i poštuje Dragan Varagić. Ako ste mladi, firmeno ili lično i imate nedoumice, nemojte razmišljati E-trgovina nije ulaganje, E-trgovina je osnovno sredstvo! Nećete se napiti mudrosti, nećete se obogatiti, upoznaćete ljude i razmeniti iskustva, pustiti malo mozak na otavu i sasvim sigurno čuti nešto što do sad niste imali prilike da čujete. Možda čak i potrošiti koji dinar više nego što ste planirali ali sa ogromnim osmehom na licu.
Tako ovo veče zaključujem ovim tekstom namenjenim pre svega onima koji se razmišljaju da li su nešto prpustili – jesu! Sve finese ova naalkoholisana slaninica će ostaviti za neko treznije vreme, a najverovatnije u sebi, uz kvaran osmeh na licu, na pomisao, na trenutak, kada će sresti Tonijev (Zaista izvanredan) tim II dana konfernecije
Kada sam rekao, nadam se dovoljno, za ljude iz branše i zašto treba ovde biti, rekao bi i jednu rečenicu za ljude koje planiraju da se bave ili ljude/institucije/preduzeća koji su prepoznali značaj internet marketinga, ePoslovanja i sl. ako ste propustili eTrgovinu: će vas košta mnogo više i vremena i para i živaca!
E-trgovina traje još dva dana, ako ste se premišljali, nemojte, ajte na druženje!
E-trgovina dan 0 – eHigijena!
Napokon se nakanih da se sastavim i prijavim i da nakon 10 propuštenih, posetim tu instituciju sada u 11om izdanju, zvanu E-Trgovina. Istini za volju prve edicije te međunarodne konferencije mi i nisu budile neku preteranu pažnju, međutim poslednjih par godina, a naročito prošle bilo mi je žao što sam propustio taj događaj ali i BlogOpen.
Sve u svemu, poslah, abstrakt, predavanje sve krajnje u mom, minut do 12 stilu, poplaćah globe. Obradovalo me je što su, eto, našli mesto i za moju predloženu temu, a i što ću iz uloge posmatrača izvršiti transformaciju u aktivistu. Dodatno eto prilike da sa svima virtuelno poštovanim malenkostima, iskažem i po koju ličnu reč hvale, razmenimo koje zrnce mudrosti, pa možda nešto i zajedničkim snagama pokrenemo, promenimo, makar pokušamo.
E-trgovino drž se, ova se masa ka tebi talasa!
Tu sam shvatio da u vrtlogu obaveza moji elektronski profili plaču i kukaju, te sam obnovio družbu sa njima i tako dođoh do mog nesrećnog Bloga, gledam: “Vidi ovo ima i Arhivu”?!, kad ne lezi vraže! Od Novembra 2008! Žali bože resursa. Počnem da preturam pa nađem Suncokretena koji na objavu čeka od Septembra prošle godine, pa se setim da sam hteo lepo sažvakati pojavu web project managementa, a ostade ona na početku. Sve u svemu godine prolaze, a ja sam se svojim klijentima okrenuo mnogo više nego sebi samom. I bi mi nekako žao, jer sam ovo ružno čedo koda, uredio baš radi uživanja i ničega više.
To me sve malo vrati koji korak unazad i svatih da se ja svojim poslom od milošte nazvan Web Aplikatorstvom, zato što je malo segmenata vezanih sa internet koji nisam imao priliku da dobrano obradim, bavim bezmalo punih 11, a bogami i koju pre toga godina. Tragova ima ko šaše, zapostavljenih stvari, otvorenih profila, raznih komentara, a sve nekako neuredno i zapostavljeno. I tako me je E-Trgovina, eto već naterala da obratim pažnju na svoju eHigijenu! Te svatih, da je E-trgovina već počela.
Tako da odoh da eČistim dalje i popunjavam check listu uradi/ponesi, te to ujedno treba da predstavlja aktivnost svakog pojedinaca koji se sprema na Etrgovinu i za kraj da zaključim.
Proglašavam današnji dan početkom E-Trgovina 2011, dan je 0, a program je:
Pre Podne Sala “Kuća-Posao”
- Tekući poslovi i viseći repovi
- eČišćenje i elementarna eHigijena
- Akumulacija pozitivne energije
PoPodne Sala “Dom”
- Pakuj prnje – ne zaboravi kupaće! (Miloje Sekulić pominje nekakav džakuzi za odabrane ili možda kažnjene … )
- BedRoom party tema “Hrk Hrrrk”
Sve u svemu E-trgovino drž se, ova se masa ka tebi talasa!
