Main menu

SuncoKret-en

Definitivno sam shvatio da ovaj blog ima kategoriju manjka – ZELENIŠ! Iako će zlobnici povezati to sa biljkom koja je ničim izazvano proglašena ilegalnom ovde se radi o, opet, ničim izazvanom genetskom naklonošću ka bilju u svim oblicima.

Kako smo ja i moja veća polovina zajedno sa našim zlatnim detetom smestili svoje stražnjice u dugo pripremanu Casa De La Pantic. Dali smo se na opremanje svih elemenata životnog prostora zelenišem. Opet, zahvaljujući onoj gore pomenutoj genetici, to smo činili koliko toliko umereno i lagano. Više o našim biljkama ću nadam se, vremenom, u ovoj kategoriji sažvakati, a u međuvremenu evo priče o gadu zvanom suncokret i mojoj borbi za prvi nesasušeni, normalni cvet.

Pre nekoliko meseci i nakon više puta najavljivane posete dragoj prijateljici Natalie, ja i moja veća polovina smo se uputili put Natalijine poslovne jazbine u Jaincima  gde se nalazi, dobrom delu cvećarske branše već poznat, Royal Garden. Royal Garden je jedan od srpskih respektvnijih uvoznika cveća ali i proizvođača takođe. Poseta je bila više nego prijatna asortiman više nego zadovoljavajući iako smo kupovnu obavljali u “najgore” vreme kada je najmanji izbor.

Ubrzo smo se sa našim Yugoarom punog gepeka i sedišta uputili put skromnog doma. Tog dana je počela moja borba sa “Suncokretom”. Suncokreten je hibrid, zakržljalo čeljade očeva iz vojovđanskih ravnica uveženo iz zemlje lala i drugog zeleniša. Kako nam je terasa predviđena za smeštaj bilja okrenuta Jugu, a sama pozicija je na ruži vetrova, naše bilje je po ceo dan osunčano, a konstantno duva lagani povetarac. Kako sam razmeštao bilje plašeći se za njihov opstanak obzirom na surove uslove koje mu pripremam, najmanja briga mi je bio upravo Suncokret. Intelegentno sam zaključivao da će on jedini biti srećan zbog lokacije na kojoj će biti razmešten. E pa CvRc!

Nakon dan dva prelepi cvetovi se osušiše brzinom svetlosti, njih je počelo pratiti i lišće. Onda je uz obilato zalivanje nastupio period stagnacije, mećutim svaki naredni cvet nije ni stizao do rascvetavanja već bi se na pola puta sasušio. Nakon nekoliko varijacija u tretmanu osetljivog gada, dođoh do krajnjeg recepta za opstanak tog ljubitelja sunca. Dosta zemlje i dosta vode, tj. za našu južnu stranu to je podrazumevalo bogato zalivanje uveče i ujutro i sklanjanje sa direktnog uticaja sunca u dane paklenih vrućina. Kada sam napokon uspeo da postignem da se cvetovi rascvetavaju i traju neko vreme, pojavio se problem “starijih” sasušenih cvetova i listova, koji su smetali svakom novom cvetu. Tretman je usavršen dolazkom genetske krivice, tj moje skromne Mati od koje sam nasledio naklonost ka bilju, a sa istom i nadimke poput Ferdinand i slično. Ta surova vreća kostiju i masti je poput glodara izvršila inspekciju bilja, popljuvala, a zatim se pogurene glave sa krajnje kvarnim izrazom lica uputilo ka makazama iako čovek ne bi pomislio da sa tom težinom može imati toliku brzinu kretanja dok sam ja stigao da kažem Beee! Moji suncokreti su završili tretman kod frizera, nije da mi je Mati održala lekciju, kanio sam se i ja to da uradim ali nisam imao hrabrosti, te je ipak njeno iskustvo presudilo. I evo koju nedelju kasnije rezultat je napokon savršen SuncoKret-enov cvet.

Te evo i recepta za Južnu stranu:

  • 1 SuncoKreten
  • 1 Za dva do tri broja veća saksija od one u kojoj ste ga kupili
  • 1 doza zemlje da popuni tu razliku u veličini saksija
  • Svim sunčanim danima zalivati ga dva puta dnevno.
  • Kišnim danima možete i da odmorite.
  • Kada su temperature preko 30 stepeni u kombinaciji sa suncem – sklonite ga preko dana u lad.
  • Kako koji cvet precveta, makazice ili nož u ruke i oslobodite mesta za one ispod da mogu fino da se rašire.

P.S.

Oštrom oku i britkom umu ovde neće promaći da se Post malo gađa sa datumima i godišnjim dobima. Problematika je u tome da ja svoj blog nisam pipao, osim na silu, baš podavno, a ovaj post spreman čuči od septembra prošle godine. Tako da nema laži, nema prevare samo je u pitanju malo odocnela objava :). U međuvremenu biljčice su prezimile zimu, suncokretena sam pustio da umre iako je bilo sugestija da pokušam da ga održim u životu iako je on jednogodišnja biljka, međutim razne sortice su pokazale svoje zimsko lice i o tome nešto više nadam se uskoro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

FacebookTwitterGoogle+