Šlajmara
Još jedna nedelja iza nas.. i to kakva! Zaista jedna nedelja prepuna Up & Down raspoloženja. U opštem utisku mi i dalje preovlađuje jedno pitanje na koje već godinama tražim odgovore i načine da na tu pojavu nekako utičem. Pitanje je vezano za našu nacionalnu potrebu da pljujemo po svemu i to je ok. Pljuni brate niko ti ne brani, svako ima pravo na svoje mišljenje.
Međutim Srpsku pljucu simptomatično prati jedna pojava koja se ogleda u tome da baš svako pljuje i baš niko ne nudi neko bolje rešenje, pardon, ne nudi nikakvo rešenje.
Zašto kroz istoriju Srba zaista važi i čvrsto stoji, da svako novo gazi ono staro? Zašto svaki deo svoje istorije i opšte nacionalne socijologije ne možemo jednostavno prihvatiti sa ponosom kao naš? Ostaviti šansu budućim pokoljenjma da izvuku pouku iz činjeničnog stanja, a ne iz pobedničkih istorija i arhivskih zapisa.
I kad kažem svako pljune, mislim na ono svako, da prvo ako pljuješ, pljuj imenom i prezimenom, a onda pljuj brate ili sestro, celokupnom svojom ličnošću i delom, da vaša pljuca dobije težinu i smisao, ovako pljuvanje u prazno je pre svega ružno, a zatim troši vreme i energiju poštenog sveta.
I tako krećući se kroz vreme i prostor u kojima živim, samo gledam tonu loših stvari, loših ljudi, loših postupaka ali gledam i koju stotinu kilograma zaista, dobrih ljudi, dobrih stvari, dobrih postupaka….nažalost ovi drugi tonu i guše se u masi ovih prvih uz svesrdnu pomoć Pljuni Bre! metodologije.
365 Lepih Dana
I tako ove nedelje zaista neočekivani članak Pljuni Bre! u časopisu Vreme na temu projekta 365 lepih dana. Zatim čitava PljuniBre! rasprava na tu temu u okviru foruma Parapsiho-ispada sa punim pravom – PATO – logija.
I ok, slažem se sa dobrim delom pljuc konstatacija, gde živimo i kako živimo. Ali molim vas! Pa 365 lepih dana je rešenje za bolje raspoloženje! Koji je od vas Pljuni Bre! aktivista u bilo kom svom komentaru, ponudio alternativu ili bolje rešenje i ostanimo tu samo na temi Rešenje za bolje raspoloženje? A da ne pričam o besmislu da se pljuje nešto što nikakvu štetu ne donosi niti može da donese. A sad, ajmo šire ko od vas, koji ste uzeli sebi za pravo da tako oštro popljujete, ima bilo kakav konkretan predlog rešenja za bilo koji od problema na osnovu kojih pljujete 365 lepih dana?
I pozivam vas da slobodno Pljuni Bre! i po meni ali nemojte se u svojim odgovorima kriti iza političkih partija i ideologija. Nego konkretno problem – rešenje. Jel je naša nacija dovoljno pametna da probleme prepozna, mi svi zajedno nismo baš toliko efikasni u onom delu gde se problem rešava. Tako da nijednom Srbinu srkači energije, trovači i sl. apsolutno nisu potrebni!
I tako je ove nedelje bila i završna priredba škole pevanja Aleksandre Kovač – Beogradski glas. Koji je bio zaista predivan događaj i gde su svoje znanje i talenat prikazali najmlađi, a i oni malo stariji polaznici škole. I zamislite molim vas na svu ovu krizu našli oni da pevaju?! A da, da ne zaboravimo da pljunemo i po Aleksandri Kovač, jer sam sasvim siguran da su svi pljuvači dela pomenute, veliki eksperti za muzičku kulturu.
Grrr Besmisao!
Što se toga tiče Aleksandri Kovač čista 10ka i kad god budem bio u prilici da ih podržim, podržaću ih.
Kritika ima i to jedna velika, sve je bilo savršeno, ali ova priredba zaslužuje da bude većeg formata, tako da neki bolji prostor, sa više mesta i svakako veća promocija, možda će boravak na takvoj manifestacija malo smanjiti količinu pljuvačke raspoložive za pljuc, pljuc u našem narodu.
Bravo klinci - Najbolji ste! Pljuvači kako su krenuli i po ovoj dečici bi pljuvali.
E sad da pljunemo malo i po protestu organizovanom u čast “Prohibicije”. Pa aj stvarno da pljunemo. Lokacija – mnogo loš izbor, loša karma, u taj park zbog problema koji alkoholizam i narkomanija nose, roditelji odbijaju da vode svoju decu. Neko drugo mesto, bi bilo verovatno bolji izbor. Organizacija – nema je ali tu ide Pljuc, za sam Grad Beograd kome je vreme da nauči da će ovakvih događaja biti sve više i da je krajnje vreme napravi modele organizacije potrebnih gradskih službi (ne samo policije), da ti događaji proteknu u kulturnijoj atmosferi i uz promociju pravih vrednosti. Zato što taj protest nema i ne sme da ima veze sa promocijom alkoholisanja, već sa promocijom turističke ponude našeg grada i građanskih sloboda. I zato zaista, razmislite, pre uvođenja bilo kakvih restrikcija, da li upravo ta sloboda koja je postojala, je dobrim delom zaslužna, za smeštanje Grada Beograda na prvo mesto liste najboljih gradova za noćni provod. Zabrane u ovom slučaju apsolutno nisu rešenje, pravilnici, određene restrikcije i fine globe za prekršioce – jesu.
Al tu ima mesta za pljuvanje! Prvo šta će nam uopšte muzeji na ovu krizu?! Toliki predivni stambeni i poslovni prostor daje danak gomili starudije!? 350 dinara za ulazak! Gužve!…. Aman bre!
Genijalna ideja i čudo je jedno kako opstaje, samo tako nastavite i trudite se da budete još bolji. I Grade Moj! Još para za tu manifestaciju! Muzejaši kukajte, cimajte, tražite jurite sredstva, novci sa neba ne padaju, a od sedenja i kenjkanja vajde nema.
Hvala Kaligrafistima škole Drvo Art na ovom simpatičnom daru!
I da zaključim, pljuvanje radi pljuvanja u našoj kulturi se smatra nepristojnom i ružnom pojavom. Međutim pljuvanje kao fiziološka potreba ima veze sa upalama respiratornog sistema i tad pomoći nema, pa je čak i zdravije pljunuti nego gutati i držati to u sebi.
Pa povodom čitavog pljuvačkog raspoloženja nacije, sa moje strane jedna molba:
Ljudi ako već pljujete, izvucite ga iz peta, pa ono hrk pu! Nemojte pljuvati u prazno, nije BrE lepo!
East Weekend Fest – Bor, 7. i 8.05. 2011. – tj. oko #ewf
Pošto Srbe pre svega intersuju pare, da počnem od para. Organizatori ove konferencije su postavili domaći zadatak svim ostalima u pogledu novca. Kotizacija za ovaj događaj se kretala od besplatne preko 1200RSD do 2000RSD, e sad Srbin će reći pa to nije ništa specijalno nisu ni to male pare (kažem Srbin zato što su i Srpkinje Srbi, jer obrni okreni svaka je Srpkinja, nekog Tate Sin 
). I da, to ne bi bilo ništa specijalno vredno pominjanja ako se ne uzme u obzir da u tu cenu ulazi i prevoz! Da kupite povratnu kartu za autobus do Bora, treba vam 1.5k dinerosa, a o benzinu i putarinama u varijanti sopstvenog prevoza suvišno je pričati. Bor spada u jeftinije za obitavanje u njima gradove, tako da vam za boravak tamo nije potrebna neka nenormalna količina novca, osim ako niste ja, kada vam sve pare ovoga sveta nisu dovoljne. Uz sav aranžman dodatno je bilo potrebno participirati sa 300 + 350RSD za #krmljao koji je bio vrlo dobar i dovoljno obiman (Opet ako niste ja, pa da mažnjavate i drugima iz tanjira (hvala Popaje)). Sve u svemu jedan događaj koji kompletna IT populacija, naravno i mnogo šire, ne treba da propusti za izgovorom nemamo vr€m€na. A evo dodatno i zašto.
U predimenzionisanom autobusu smo hrk hrk nas 17oro, mesta koliko sam upućen je bilo za 70. Posebno se u hrk hrk istakao Vudu Popaj, Miloje Sekulić je bio razredni starešina i on se priklonio hrk hrk diskusiji, a ja sam kao i u dosadšnjem školovanju, zabušavao, pisajući prethodni post. Posle coffee i piš puš pauze, atmosfera se malo podigla, tu i tamo smo osim piš i puš malo bla bla, te me Vudu Popaj informisa da osim meni poznatog i dragog alubuma on ima čini mi se reče još pet, pa i knjigu i da se dobrano bavi Mlatimudijalnim aktivnostima. Dolazak autobusom na događaje ovog tipa ima svojih standardnih mana ali i veliku prednost zato što se upoznajete sa prisutnima. Naravno, ja bi lično radije voleo da povezem par ljudi do lokacije, ali moj Yugoar ima nezgodnu narav i pamti mi svaku psovku, pa se plašim da bi me pizda negde izdala, a sa mojom većom i lepšom polovinom nisam još uspeo da nađem model kako da uđemo u posed nekog Rumuna. A što se tiče uvaljivanja u transport kombinacije, to uvek stoji ali ja nisam ljubitelj te varijante.
Hrk Hrk u autobusu za Bor
Po izlazku iz autobusa i protezanju starih kostiju pridružismo se prisutnima na kafi i pozdravima, te ja prionuh odmah na zadatak zadat od strane dragog mi klijenta i podelih pozdravčiće kojima se uvek svi obraduju. O predavanjima nemam šta da gušim, koga je baš zanimalo pratio je preko live streama, a meni je jedino i krivo i pitam se oće li se ti snimci negde pojaviti raspoloživi za gledanje/skidanje. Zaista je bilo kvalitetnog materijala Rumuni su bili iznad očekivanja, pa i sve ostalo je bilo vrlo vrlo zanimljivo.
E sad, offline je kao i uvek još zanimljivije. Po koje spontano kraćano bla bla Mahlat, Poslednji Skaut, Psiholog , MilošBlog nove devirtualizacije , sve u svemu lepota! Posebno je bilo interesantno primetiti sveopšte čuđenje kako su prisutni političari zapravo cool ili kako bi Torbica u offline-u (Kiza Approved) fazonu, izrazio dodatkom “Brate” pri obraćanju Aproved personi. Te su sa prisutnima Veso Brate i Goco Brate podelili po koju reč mudrosti. Branislav Lečić je takođe bio zanimljviji u offline komunikaciji i komentarima “+16″ diskusije, međutim odsustvo Twitter naloga mu nije oprošteno, šta da se radi niko se nije naučen rodio, neće mu niko zameriti ako grešku ispravi. Veselin Jevrosimović mi nije dao odgovor na pitanje da li je Jagnjetina ključ uspeha u biznisu ali ja sam mu i pored toga, velikodušno ponudio da nam se pridruži u Krypton Web-u, jer sam oduvek bio spreman da mladim, sposobnim i radnim ljudima dam šansu i da zajedno pokušamo da promenimo svet.
Ja sam East Weekned Fest iskoristio i za obilazak Ujne i Bratanca, pa mi je sama poseta Boru bila dodatni Win ali sam propustio večeru i after party u Hotel Albo, afterparty i nisam morao ali imao sam problem zato što u klubu Cult afterparty nije nastupio te sam sa Ubuntu zajednicom i Bratancem spojio dan i noć, što mi je značajno otežalo komunikaciju i praćenje drugog dana.
Za kraj moram da naglasim da sam dosta toga ovde sigurno propustio i baš zato svako ko je East Weekend Fest ove godine propustio sledeće nipošto ne treba. A sve dobre ljude koje nisam naveo, neka mi ne zamere, moja dementnost uzima maha ali kako je “Repetitio est mater studiorum.” svaka nepravda će biti vremenom ispravljena.
Ovaj površinski kop nažalost zatrpavaju, baš je impresivno za videti a da bi ste stekli predstavu koliko je to, izvukao sam vam dve sličke za poređenje.
Izlazak iz ormara
Od trenutka kada sam zaseo za računalo, preko onog kada sam za to sedenje uzeo i neke novce, pa sve do E-trgovine, na stručna okupljanja sam posmatrao kao idealno rešenje za gubljenje vremena bez mnogo motiva da uzmem bilo kakav oblik učešća u istim.
Međutim kada sam se probudio i protegao nekih 10 godina kasnije, shvatio sam da sam od svih šala zaista postao pravi podrumski pacov, koji sedi i delje tastaturu i miša bez trunke real life profesionalne interakcije. IT profesionalce odlikuje i jedna dodatna nesrećna sudbina da najčešće ljudi iz njihovog najbližeg okruženja na dostignuća koje postižu u poslu gledaju ili telećim pogledom ili neobjektivnom hvalom onoga što treba ali i onoga što ne treba da se hvali.
Pre nekoliko godina imao sam prilike da malo popričam sa profesorom kojem je uža specijalnost Fuzzy Logic i Artificial Inteligence priča, a zapravo se bavi predavanjem materije koja mu po usko profesionalnoj vokaciji apsolutno ne leži. Ja o pomenutim temama znam samo vrlo površno ali tad mi ga je baš bilo žao, jer mi misao o tome koliko mora da je taj čovek usamljen kada u pitanju bilo kakav oblik komunkacije o poslu, a ipak van njega. Zamislite samo, dođe čovek sa posla kući sav isfrustriran od rešavanja nekih nenormalnih matematičkih i programskih problema i srećan što je iste uspeo da reši na način koji se graniči sa genijalnim. Dočekuje ga recimo supruga, kojoj on u tom euforičnom raspoloženju želi da objasni kako je to nešto uspeo genijalno da reši. Međutim nakon par minuta shvata da priča japanski osobi koja i pored najbolje volje, nije u stanju da ga razume i da sa njim podeli euforiju.
Sve to uzevši u obzir ja sam se prošlog meseca uputio put E-trgovine i evo sad u autobusu za Bor East Weekend Fest kuckam ovaj post. Šta mi je donela E-trgovina? Par zaista predivnih dana, oko 100 & Rising Followera na Twitter nalogu i blagu zavisnost od istog, nekoliko zaista korisnih i nadam se u budućnosti produktivnih poznanstava, okruženje gde šta god izgovorili svako će vas razumeti, gde će vas od srca popljuvati ali isto tako i pohvaliti, a sve će to zaista imati barem neku profesionalnu vrednost i smisao, na kraju, bakterije sinak, bakterije! Davno je poznato da se od posla valja malo odmoriti, izluftirati, e pa definitivno E-trgovina jeste bila dobrano punjenje baterija.
Šta očekujem od East Weekend Fest-a?
Pa pre svega da devirtualizujem Boransku ekipu, obavezno upoznam Dedu, biće i par zanimljivih bla bla, a tu je svakako i grupa građana za punjenje baterija i razmenu kreativne energije, tzv. Uigrana Dezorganizovana Ekipa Krokodila ili skraćeno UDEK.
I tako u poprilično zadremanom tobusu za Bor ja završavam ovaj postić uz poruku: “Nemojte smrdeti za računarima, izađite iz ormara”! Ovakvih skupova ima sad već podosta, ne mislim da je fora biti baš na svima ali valja probrati, a ja eto o E-trgovina baš napričah iz nekog drugog ugla, a potrudiću se da sa East Weekend Festom bude ista stvar.
Pa da ponovim sad već ustaljenu…
East Weekend Fest-u drž se, ova se masa ka tebi talasa!
