. (Tačka) na 365 fenomen
Minut, za minutom klizi u ničim, a nečim izazvanoj krizi. Pre nekoliko nedelja započe je Vreme. Jedna strana viče pljuc pljuc pljuc, druga strana viče, pa ste vi normalni, pa zašto, pa kako? A ja se nešto osećam, onako kurvinski, negde u sredini.
I zato dobih potrebu da stavim tačku na tu priču, zaista. Zašto su Pjuvači pljunuli? Prvo da kažem, da lično mislim da, sam članak u Vreme-nu, je po meni teška blamaža i degradacija jednog poštovanog magazina. To nije trebalo tako biti izvedeno, površno i vulgarno. Drugo, Gordana Čomić je u svom predavanju na EWF-u lepo i jasno istakla odgovornost i potrebu za svešću o tome, svakog aktivnog internet pojedinaca, tj. činjenici da isti, ostavljaju svoj trag u interent bespuću.
Grupa građana koja stoji iza pljuc pljuc stavova, nije ni retardirana, ni neobrazovana, ama nije ništa loše ili zlo, ljudi su to sa svojim stavom. Među njima ima onih manje ili više sposobnih za kvalitetnu i kulturnu komunikaciju, ali isto to važi i za našu optimističku družinu. I gde je problem? Problem je što prosečan Srbin vidi teoriju zavere i kad uđe u cvećaru, a kamoli kada jedan projekat pokrenu ljudi koji fakat jesu stručni u domenu pisanija i plasmana informacija. Onda još, ne lezi vraže, pa se sve to odradi kako treba, pa to bude viđeno, pa se o tome priča… pa stižu pohvale. Međutim.
Iako je svaki autor i ljudi koji stoje iza 365ld dobrano svestan, crnila u kome živimo i funkcionišemo i iako je čitav projekat lepo opisan na strani 365lepihdana? Malo smo se zaneli… Živimo u zemlji gde ne veruje ni sit gladnom, a ni gladan sitom. Niko od nas nema pravo da bilo kome javno na nos natuca, da mu u životu loše ide, samo zato što nema zdrav i optimističan stav. Da se razumemo, ni jedna ni druga krajnost nisu zdrave, zdravlje je negde u sredini i sposobnosti pojedinca da ga nijedna ni druga krajnost ne povuku sa sobom. Međutim opšte nezadovoljstvo i sivilo koje nas okružuje potiče od činjenice, da pojedinac i ako ulaže nadčovečanske napore da obezbedi sebi i svojoj porodici život dostojan življenja, često u tome ne uspeva.
Sam 365ld projekat bi sebi podigao značaj, da je dozvolio sve komentare i podelu mišljenja, jer bi sa jedne strane imali sliku kakva može biti i kako je neko doživljava, a sa druge strane imali surovu društvenu realnost. To nije naravno bila zamisao, ali to može biti interesantan projekat… Da.. a čemu? Dok je 365 lepih dana u potpunosti uspeo i predstavlja obaveznu lokaciju uz jutarnju kafe hiljadama “izdignutih iznad materijalnog proseka”, uspeo je i na drugi način, što je izazvao reakcije i one dobre i one loše.
Danas imamo dakle tonu diskusije na PPP, Dizajn Zoni i verovatatno gomili drugih mesta. Imamo 365 lepih dana ali i imamo i čedo sukoba zvano 365 lepih srpskih dana, simbolično kršteno kao 365lsd. Da budem iskren i jedno i drugo ima svoj kvalitet, pesma objavljena neki dan na 365lsd je genijalna (istini za volju neki docniji tekstovi baš i nisu, al ajd.).
Zaključak je sledeći, ogromna se energija i vreme oko 365 tematike utrošila, da li je gubljenje, verovatno i nije, čitava rasprava širi vidike i jedne i druge strane. Ono što bi bilo stvarno lepo je da čitava priča i obe strane postanu deo projekta koji bi se zvao 365 Boljih Dana. A koji se ne bi bavio pričama, teoretisanjem, već preciznom izolacijom problema i predlozima za njihovo rešavanje. Tako bi svako od nas uz tu famoznu jutarnju kaficu, mogao da jasno izoluje problem, da ponudi rešenje za neki već izolovani, a čemu?
Pa ako je 365lepih dana zahvaljući snažnoj podršci Pljuc Pljuc alijanse uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, zamislite koliko bi jedan svrsishodan proizvod Srpske internet zajednice bio, em koristan, em aktuelan. A tek što bi bilo prostora za zabavu i ukrštanje stavova, ma milina!
Dakle od besmislenih napada stvarno nemamo ništa, od kuckanja za napaćenim tastaturama, pa nema ljudi ništa, mora da se usmeri u nešto, nešto što menja stvari.
Članak Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp je pročitalo preko 700 ljudi, koliko je pokazalo interesovanje za učešće u predloženom? Trenutno 33. 
ali vrlo je važno pomoći sirotinju pljuvanjem optimizma ili širenjem istog?
I za kraj, zar nije ovaj mladić već rekao sasvim dovoljno na tu temu?
Ja stavih . I odoh dalje da se borim i trudim, da kad lajem, lajem funkcionalno. Av Av!
Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp
Kako je Neba racionalno i nadasve psihološki zdravo biće, bliže upoznavanje javnosti za svojom zamisli, će započeti jedim kraćim intervjuom sa samim sobom.
Intervju održan sa Nebojšom Pantićem povodom ideje #100dindzosaTweetUp
Šta je bre Nebo koji k. TweettUp?
TweetUp je događaj na kome se korisnici Twittera nalaze i druže u stvarnom svetu. To je prilika da se ljudi upoznaju, zabave i svoje poznanstvo stečeno u virtuelnom prostoru obogate i onim u realnom okruženju.
Ali ti si počeo da smaraš i van tog tvog drogiranog vrabca, što smaraš nas ostale po Facebooku i Blogovima?
Pa zato što #100dindzosaTweetUp bi trebalo da bude zapravo nabudžena varijanta TweetUp-a, doprinos celokupne Internet zajednice za minimalnu materijalnu dobrobit ugroženih pojedinaca.
Ok, pa koja ti je tačno ta brilijantna zamisao?
#100dindzosaTweetUp ima za cilj da prikupi minimum 1000 pojedinaca sa 100 dinara u džepu, kojih su spremni da se odreknu istih u korist gore pomenutih.
Nešto muljaš, pojasni te ugrožene i šta će njima 100 kinti?
Pa evo ovako, ako se poslužimo elementarnom matematikom, u pitanju nije 100 kinti, već 100 000 dindžerosa. Za te pare se mogu kupiti recimo nekoliko računara ili recimo, šporet, frižider, veš mašina. Manje više sve što donatori već poseduju u svojim kućama, a ugroženi ne.
Aha, pa kako misliš to da izvedeš leba ti?
Prvo ćemo malo istraživati, tj. njuškati i pipkati. Ovde sam postavio anketu na koju pozitivno mora da odgovori negde oko 2000 ljudi. Sam TweetUp nije ograničen na Beogradski pašaluk, već se očekuje da bude Svesrpski događaj, tj. da se paralelno desi u par većih gradova mile nam zemlje. Zato se dodatno očekuju ljudi dobre volje da se prihvate minimuma organizacionh obaveza u svom gradu.
Ma važi, baš će ti se neko cima, kao misliš bre to da izvedeš, pa gde ćeš posle sa tim parama?
Pa vidi ovako, ideja je da se u priču uključi i neka bankica kojoj će imponovati da bude deo tog događaja, ona bi morala da ima ekspoziture u svim gradovima gde se #100dindzosaTweetUp održava. Meni se po glavi za sada motaju Beograd, Novi Sad, Niš, Bor kao neki centri sa zavidnim brojem internet aktivista, ne isključujem da se lista proširi. Pare bi se skupljale u za to predviđene kutije, a kutije po završetku događaja odnele u banku gde bi bile uplaćene na jednistveni račun. Što se ljudi i cimanja tiče, zamisao mi je da stvarno događaj bude minimalno vremenski zahtevan, uostalom dobro poznaješ i moju situaciju sa slobodnim vremenom.
Aha imam te, tvoj račun, jel tako?
Jok matori, znaš me valjda kakav sam paćenik. Račun bi odredila nadležna institucija koja bi i preusmerila ta sredstva na par adresa. Tu bi bilo dodatno mudro u startu precizirati na šta će se potrošiti pare, a nadležna institucija bi onda ili kupila određene proizvode za te pare ili ako se u akciju uključi neka socijalno odgovorna kompanija, ona bi obezbedila proizvode, pare bi bile uplaćene na njihov račun, a nadležna institucija rapodelila.
Au matori, al si naivan, nadležna institucija, jel si zaboravio gde ti živiš?
Nažalost nisam ali igram na kartu da je ovo predizborna godina, da ako inicijativa uspe, biće dobro medijski ispraćena, pa nek se dalji faktori usude da zajebu nešto, biće razapeti.
Dobro i šta ti imaš od svega toga?
Obzirom da me dobro poznaješ, znaš da je to pitanje suvišno, ali ipak da zadovoljimo javnost. Materijalno apsolutno ništa, duhovno imam vala baš mnogo. Sam koncept ako se dobro isplanira i realizuje može da bude baš dobra priča i ne mora da se zaustavi na jednom događaju i na jednoj zemlji. A zli jezici mogu da palacaju, neka dođu i neka se otvore za 100 kinti ili ne daj bože nek se uključe u promociju i organizaciju.
Kad misliš sa tim da kreneš?
Pa već sam krenuo, stim što zaista mora da se prijavi kritična masa ljudi. Paralelno ću da detaljišem plan, kad postignemo kritičnu masu, a to ćemo ispratiti na ovoj stranici, idemo na kontakte sa institucijama, medijima i ostalim interesnim subjektima. Kada se dobije amin, zakazuje se termin i to je onda to.
Hvala Nebo na ovom inspirativnom intervijuu, mene si zainteresovao i svakako imaš moju podršku, ajd da uradimo onako kao što Deda Bor ume da kaže Ljubav, muzika i sve nešto lepo….
Hvala tebi na podršci i nadam se da ćemo uz tvoju i podršku celokupne internet zajednice uspeti ovu zamisao da pretočimo u delo.
Comtrade TweetUp – Domaćinski!
03. 06. 2010 u Fancy Shmency prostorijama i prostranstvima najveće IT kompanije na našim prostorima, a i nešto šire, održan je po mnogima za internet zajednicu Srbije, istorijski TweetUp Party, sa dodatkom, kako u nazivu, tako i u realnom okruženju Coctail. Kako zli jezici tu imaju svašta da lanu, a koliko sam uspeo da ispratim već je pao nekakav hejt po TimeLine-u. Želim malo da razjasnim značaj, zasluge pojedinaca i pokušam da razjasnim kako jedna, neveštom oku prikazana pijanka, zapravo jeste događaj za primer, uz možda svega par zamerki.
TweetUp – Kako treba
Realno, ovo meni jeste bio, barem mislim, prvi korporativni TweetUp party na kome sam fizički bio prisutan. Ali teško je baš izbrojati broj istih, koje sam ispratio na TL i kroz utiske i komentare prisutnih. Utisak koji sam stekao je da su TweetUp-ovi kada pričamo o onim korporativnim, dobrim delom nevešto izvedeni uz zamaranje prisutnih korporativnom ponudom. E sad da se razumemo bilo kakva korporativna animacija internet zajednice ne treba za cilj da ima tovarenje prisutnih informacijama koje prisutne mahom i ne zanimaju. Social Network nastup jedne kompanije treba da bude baziran na receptu koji je SN koncept i napravio onim što danas jeste. Pa ako pogledamo udarni sastojak svake socijalne mreže uvidećemo da zabava debelo prednjači. Gde je novac tu? Novac se krije u daljim koracima koji predstavljaju vašu Internet Marketing mašineriju, a događaji poput TweetUp-ova su recimo oblik obogaćenog pogonskog goriva. Svaka kampanja, ima neki svoj cilj ili bi trebalo da ga ima, to može biti PR peglanje odnosa, branding, predstavljanje novog proizvoda ili usluge… ma šta god. Comtrade Coctail TweetUp, bi ja okarkterisao kao Domaćinski. Pa da zavirimo malo ispod haube i da vidimo šta je twitter pojedincu moglo da donese to simpatično druženje.
Domaćin
Veselin Jevrosimović – zatrovan teorijama zavere, sopstvenom filozofiranju ili jednostavno rečeno neiskustvu, prisutan pojedinac bi pre svega mogao da uvidi koliko je sposoban za primarnu poslovnu i društvenu osobinu, zvanu sposobnost komunikacije. TweetUp je po pravilu pre svega događaj gde ljudi dolaze da bi se zabavili, družili i razmenili iskustva. Na TweetUp-u, lako ćete upoznati svakoga koga eventualno želite da upoznate, jer tome taj događaj i služi. Ako pričamo o Comtrade Domaćinski TweetUp-u, Veselin Jevrosimović je bio prisutan tokom celom dogođaja, otvoren za sva pitanja i predloge. Ako je nekao imao šta da zemeri – Bio je tu, ako je neko imao šta da predloži – Bio je tu, ako je neko samo hteo da se upozna – Bio je tu. Ili jednostavno čovek je bio tu, pa ako bi neko da pljune po domaćinu i po događaju, neka skupi hrabrosti i sposobnost da osim što laje po timeline-u, lane i uživo. Svaka dalja priča na tu temu je suvišna. Samom domaćinu ne može se ništa osporiti, polazne osnove, mudrost, dobra ekipa ljudi i na kraju sasvim sigurno i nešto sreće, ga je dovela danas u poziciju na tržištu, na kojoj jeste. Meni lično, znači da neku mudru papazjaniju koju smislim, mogu izneti čoveku koji ima i znanja i sposobnosti da istu podrži ili argumentovano oduva. Dodatni vrlo bitan faktor, je da je domaćin uticajan i angažovan u segmentu donošenja novih zakonskih regulativa, pa ako neko ima nešto racionalno i korisno da predloži eto prilike.
I šta je Comtrade imao od ovoga – pa pitajte Comtrade ali ja mislim da ovako organizovan TweetUp svakako predstavlja dobar marketing. A otvorenost kompanije ka internet zajednici, nikako ne može da škodi.
Promoter
Zoran Torbica – Sad ako me Kiza napljuje za dodeljenu titulu, šta da se radi. Ali ako je iko pokrenuo inicijativu i bio najaktivniji u promociji događaja, to je definitivno gosn Zoran Torbica. Ajmo sad malo na temu #kizaapruvd i Zorana Torbice. Kao neko sa dobranim stažom u Internet vodama, gosn Zoran Torbica danas pripada grupi ljudi koje treba poslušati, a kad je u pitanju korporativni IM vrlo poželjno angažovati. Roze majca, roze kao koncept, mala šolja pola šolje… sve će nekome delovati katastrofalno neozbiljno. A da li je tako? Vratimo se gornjem Zabava momentu, Torbici se sposobnost da animira i zabavi apsolutno ne može osporiti. A da li je to sve neozbiljno, pa svaki subjekat potrhanjen klicama sumnje, treba da obrati pažnju na #kizaapruvd twitter listu i internet lokacije. Ako se malo udubite videćete da ih čine pojedinci i lokacije koje krase sve suštinske vrednosti punokrvnog pripadnika internet zajednice. Samim tim to su mahom subjekti koje krasi reč koja se ceni i poštuje. Zato #kizaapruvd koncept, iako pre svega krajnje zabavan, sebi uspešno gradi i jača autoritet, koji ukoliko nastavi jednakom posvećenošću i tempom, u vrlo kratkom periodu će potvrditi svoj značaj i uticaj na lokalnoj internet sceni. I čemu sad sve to? Pa kome nije jasno neka pročita Istokov post i naročito obrati pažnju o Early adopters definiciji jer se oko pomenute grupe kroz ceo ovaj post vrtimo. Zato #kizaapruvd već sada ne predstavlja samo zabavu, već i korisnu alaktu za svakog marketing menadžera koji se kani da uplovi u vode Internet Marketinga, Oglašavanja i sl. A sve iznešeno vam može dodatno približiti za internet naročito svojstvenu osobinu koju Torbica ističe da zezanje = novac.
Gosti
Pretresanje gostiju za Comtrade Domaćinski TweetUp-a mi je neprijatan zadatak, jer lista pojedinaca koju bi istakao bi značajno povećala obim, ovog ionako predugačkog posta. Zato ću samo izdvojiti par Twitteraša i članova naše ne samo internet već i društvene zajednice. Jasna Matić – Ne pripadam nijednoj političkoj stranci, ponude za izradu sajta sam odbio da pružim, većem broju njih. Moju utopističku viziju ne pokriva program ni jedne postojeće političke partije. Ali da se razumemo, zgražavam se pljuvačina bez realnog osnova, cenim rad pojedinaca i ono što me najviše boli, je svest o tome da nijednu našu političku partiju ne čini zlom partija sama po sebi, već većina koju partija čini, a koja je tamo isključivo iz nezasitih finansijskih interesa. Najveći broj današnjih problema sa kojim se susrećemo, ne mogu se realno pripisati, ni ovom, ni onom režimu, već ga treba ispratiti kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda. A da, tu ima mali problem, pošto svaki novi istorijski momenat, po automatizmu ruši i dobro i loše onoga starog. I tako mene danas politikom opčinjeni pojedinci umeju u par minuta da svrstaju u: staljiniste, lenjiniste, žute, čedomirčiće i sve ostale partije. Istina je da sam ako kroz partije posmatramo potpuno apolitičan. I zato smatram da imam dovoljan autoritet da celokupan rad pomenute gošće i njenih saradnika, svrstam u How To, za sva ministarstva. A ono što zaista moram posebno istaći je upravo otvorenost jedne državne institucije i jednog ministra ka celokupnoj internet zajednici. Jasnu Matić ste mogli sresti kako na ovom, tako i na mnogim drugim skupovima Srpske internet zajednice, uvek otvorena za sve predloge i svaki konstruktivan savet ili kritiku. Pa eto Comtrade Domaćinski Twitt-up je između ostalog bila prilika da svaku kritiku i lavež u prazno, pretvorite u konstruktivan dijalog koji za promenu ima neku funkciju i smisao.
Da sad batalim politike iako gornji pasus to nije, već samo isticanje pojedinke koji za razliku od mnogih drugih, nešto i radi. Comtrade Domaćinski TweetUp je bio skup iskusnih i manje iskusnih internet stručnjaka brda profila. Mogli ste se isćaskati sa Burekdžijama, Istokom Pavlovićem i njegovim najbližim saradnicima, mladom ekipom koja stoji iza fenomenalnog projekta Web Arena, gomilom zanimljivih ljudi sa Twitter-a vrlo širokog pogleda na svet. Kao što rekoh na početku lista pojedinaca koji zaslužuju da ovde budu predstavljeni nije dovoljna za ovaj post.
Dodao bi da su skupu baš su nedostajali: Deda Bor, Miloje Sekulić, Dragan Varagic, Eniac… Valjda će biti popravni.
I šta sad?
Internet zajednica više nije beznačajna grupica ljudi. Toga sve aktivni pojedinci iste, treba da budu svesni da bi bili konstruktivni u delovanju i kritikama, a ne destruktivni kroz potpuno bezumne hejt kampanje. Internet zajednica Srbije, treba da bude svesna, da samom činjenicom što imamo pristup internetu i radimo na kakvim takvim sokoćalima, predstvljamo povlašćenu manjinu, koja ima manje problema na dnevnom redu nego veći deo naše materijalno osakaćene nacije. Sad ne bih ulazio uopšte u filozofije ko je kome zašta kriv i kako može svako sam svoju sudbinu da kroji. Ja sam na svom profesionalnom razvojnom putu zaista dobro olizao obe strane medelje. I zato bi hteo da vas zagolicam određenim ciljevima koje pred sebe možemo da postavimo za realizaciju u najskorijoj budućnosti.
100 Dindžosa TweetUp - Lepo je da se mi svi skupimo i da se družimo, da unapređujemo svoja znanja i sposobnosti. Ne treba da zaboravimo da dobar deo nacije gladuje. I da se dosta mladih u nedostatku “animacije” okreće kriminalu i drogama kao “fenomenalnoj” alternativi. Internet zajednica ove zemlje definitivno ima moć da se makar dotakne promila tog problema i da na neki način utiče. Zato predlažem da okupimo kritčinu masu uokvirenu oko liste 100 Dindžosa TweetUp, a koju treba da sačini 1000 pojedinaca, spremnih da se u precizno određenom terminu okupe na TweetUp-ovima širom Srbije, gde će dati skroman doprinos od 100 dinara. Dalje Jasna Matić, treba da nam omogući kontakt sa odgovarajućim pojedincom ili ustanovom koja će za prikupljena sredstava otvoriti poseban račun i postaviti prioritete za raspodelu prikupljenih sredstava. Ova akcija može biti proširena ali ovo je samo banalan primer kako recimo par puta godišnje, Internet Zajednica može recimo, kupiti nekoliko računara, platiti nekoliko obuka, obezbedti veš mašinu, šporet, frižider ama nebitno je 100k kinti je cifretina za dobar deo našeg stanovništva, da se ne lažemo i za mene je.
Ovo je ujedno još jedan način, da svima koji vole da pljunu po svemu što se neko trudi da učini da stvari u ovoj zemlji postavi na neke zdrave osnove, pokažu svoju spremnost da nešto i urade osim što kevću.
A Zamerke?
Ako se događaj formuliše da traje do određenog vremena, onda treba i da traje. A tu je osnovni propust jer svaki iskusni svadbarski kafandžija će vam opušteno razjasniti da bez ozbiljnog, strateški serviranog, #krmljao sve preko 4h druženja, vodi u potencijalne probleme. Zato jedan koktelčić ovog tipa, treba da bude zakazan od 20h do 00h i tačka. Svaki nastavak može biti organizovan na obilju mesta koje grad Beograd nudi, a sam organizator već od tog trenutka treba da bude razrešen svake odgovornosti. Sam Comtrade Domaćinski TweetUp je protekao bez ozbiljnijih incidenata, a za to je pre svega zaslužna prisebnost i sposobnost domaćina ali nikako ne treba izostavti i osoblje koje je vrlo muški iznelo celokupan događaj i zaslužuje svaku pohvalu.
Članci: Blic, Trojka, ŠKK, Štric Štric, javite da dodam gde sam koji izostavio.
