Main menu
http://

Firmovanje Serbian IT Style

Štrumpfastična koleginica Zmua je divno ispisala redke teksta o osnivanju Agencije, ja tu ništa ne bi dirao, samo bi vam naglasio da povedete računa jer se priča neznatno do znatno razlikuje od grada do grada, a pojedine smernice iz ovog teksta su korisne u oba slučaja.

Aj prvo da objasnim zašto se smatram dovoljno autoritativnim da pišem ove redove. Ja preduzetničim od svoje 15 godine, prvi oblik preduzetništva je bila radnja registrovana na ime Babe tadašnjeg ortaka u poslu, jer smo mi bili maloletni pa nismo mogli da registrujemo bilo šta. Kako otvorili tako i zatvorili, a dalje me je put vodio od najilegalnije ilegale, ilegale, poluilegale, polulegale, sive, smeđe, roze ekonomije do današnje tvorevine korporacije Krypton Web d.o.o.

Ajde prvo kratko i jasno dal d.o.o. ili agencija – Agencija. Agencija je manji, jednostavniji, za održavanje jeftiniji oblik preduzetništva. Shodno svemu navedenom, predivđena je i za manji obim finansijskog prometa i u poslovanju ima neka, koliko sam imao priliku da shvatim, pre virtuelna, nego realna ograničenja. Kada pređete, onu granicu za ulazak u PDV koja je 4 miliondžosa dinžerosa, tada ste pre u priči da vam je d.o.o. realnija, slobodnija, pa čak i jeftinija priča.

Ako imate sigurnu viziju, želju za bogatim izvozom usluga i planirate u startu veliki obim poslovanja, možda ćete se odlučiti za doo. Ovde je bitno naglasiti, da vizija podrazumeva neke realne osnove, poput unapred ugovorenih poslova, a ne samo vašu želju za ogromnim prometom. Dodatno vas pozivam da pročitate post Da li da otvorim firmu? I da dooobro razmislite da li vam to realno u životu još uvek treba. Kad ste presekli, prelomili i odlučili za Agency ondak na Zmua-in post, a za Dooičare evo par redaka.

Šta prvo?

Prvo APR sajt , jer ste ITijevci i znate da koristite internet, a konkretno čitate Podnaslov OSNIVANJA. I ne zalećete se!

Upućeni pravnik, dobrodošla stvar, knjigovođa, takoreći obavezna stvar. Izbor knjigovođe sam veoma detaljno opisao u Da li da otvorim firmu? pa ne bih da ponavljam.

Jedan od uspešnijih Srpskih preduzetnika a.k.a. – Uzor. Sliku ukrao sa www.trojka.rs, a odakle su oni ne znam.

E sad ide ono glavno, sve će pravnik da vam kaže i knjigovođa, a vi se od samog starta naučite da slušate njih ali i da proveravate sve sami. Tako ćete potencijalno uštedeti mnogo novca, vremena i živaca. U poslovanju vašeg doo postoje sledeće instance: APR, Opština na kojoj registrujete doo, Poreska uprava opštine na kojoj registrujete doo, Banka, Komunalna inspekcija, opet opštine na kojoj te registrovani, u zavisnosti od prostora, mozda i građevniska inspekcija. E sad ono što jeste zaista najbitnije i najvredniji savet koji vam mogu dati je: Ne budite lenji! Firma nije šala, niti predstavlja više nešto čega je lako, otarasiti se! Svaka od pomenutih službi na svim gradskim opštinama ima neki oblik info službe, biznis info centra i sl. Prošetajte se i hvatajte svakog pojedinačno za gušu, naročito ako na opštini postoji Udruženje preduzetnika i tome sl. Sve te institucije postoje tu zbog vas i pre svega treba ih koristi da ne bi došli u problem, a ne da bi ga preko njih rešavali tek kada isti nastanu.

Budite svesni činjenice da ortak, burazer, kum koji je firmu otvorio još pre 20 godina i baš sve zna, zapravo nema pojma ništa o otvaranju nove firme ali vam može dati neke perfidne tips & tricks. Zato APR, pravnik, knjigovodja, šetnjica po Opštini sve lepo na papirčić i pravac APR.

Šta će verovatno propustiti da vam kažu? Prvo komunalana taksa, nju ćete dobiti početkom druge godine poslovanja i to je obično šok koji mladi preduzetnik ne očekuje. Zato ste vi bili mudri mladi preduzetnik, pa ste obišli gore navedene institucije i dobli kompletan troškovnik za vaše preduzeće, na vašoj opštini, sa vašom šifrom delatnosti. Drugo što neiskusnog mladog preduzetnika, sa osrednje lenjim knjigovođom, može da iznenadi je porez na dobit. Zato uopšte nije loša praksa od prvog meseca uplaćivati unapred neku kintu, jer čak i ako preplatite u celosti, taj iznos vam prelazi u narednu godinu. Propustiće da vam kažu da treba da plaćate i šumarinu, eto to je novitet, aktuelan ovih dana. Neće vam reći da od samog starta u svakoj finansijskoj transakciji treba da naučite pre hvala i doviđenja, onu omiljenu dooičarsku i račun, gotovniski, molim vas.

I eto nadam se da sam dovoljno od koristi bio, nema tu preterane filozofije niti je to neka preterana nauka. Slušajte druge, verujte sebi, učite, jer biti ponositi vlasnik na preduzeće ili radnja, jeste zapravo škola koja kraja nema.

Za kraj još par reči o onim: “lako je tebi, ti si privatnik…” O koliko sam samo puta razne varijacije te rečenice čuo!? Ljudi nemojte se zaluđavati slašću privatničkog hleba, nije lako, ni jednoj ni drugoj strani, naročito privatnicima u ovakvim vremenima i početnicima. Tek kada postanete privatnik počinjete da cenite onu platu koju ste imali kao zaposleni, sloboda? Da, važi… Istina je da deluje da vi nikome ne polažete račune i da ne morate nikome da se pravdate, pitate i slično. Istina je i da vam sopstveni biznis zaista sa vrata skida neke okove. Ali se nipošto nemojte zavaravati da biti privatnik znači slobodu, pre će biti da znači robiju. Ako posla ima, rob ste posla, ako posla nema rob ste države, kako god okrenuli radili ili ne radili vas mesečne obaveze čekaju i neće nigde da pobegnu. Tako da je onako najrealnije da niste više gazdina “kučka” ali ste svakako klijentska i državna “kurva”. Jer svaku privatničku “slobodu” ćete vrlo skupo platiti, od posla se pobeći ne može.

Sve u svemu ume da bude baš mučno, ume da bude baš lepo, po meni je greška u ovim vremenima makar ne probati. Probati znači voditi posao minimum 3-5 godina ili do očite finansijske neisplativosti. Budite svesni vremena u kojem počinjete, pažljivo izplanirajte i udri!

Aj pa srećno!

5 Comments

  1. Da pročitam ovaj tvoj tekst (a da sam početnik) – pobegao bih glavom bez obzira, jer sve izgleda tako komplikovano i opasno – do bola…

    Ali , pošto se bavim ovim skoro 20 godina ZNAM da je u stvari još gore nego što izgleda na prvi pogled. Slična stvar kao sa plivanjem – početni strah je iracionalan i zasnovan na neiskustvu, a stvarni problemi su realni i najčešće ih stvarno spoznaš tek “na licu mesta”. Rešenje je isto kao sa plivanjem – niko ga nije naučio u školskoj klupi (ili “psihički” se pripremajući za skok)…

    Naravno, poželjno je da se prethodno pribavi DOVOLJNA količina informacija. E, sad – šta je kome DOVOLJNO – to je već neka druga priča…

    1. Pa baš mi krivo ako je zastrašujuće, pokušao sam da jasno stavim do znanja da nije nikakva nauka ali da nikako nije ni šala.

      Količina informacija nikad nije dovoljna, evo ti moj primer, ja sam očekivao komunalnu od nekih 30-40 hiljada maksimum! A da ne pominjem uveravanje knjigovođe da će me iste osloboditi jerbo je klijenta sa istom šifrom, na starom gradu, oslobodila plaćanja iste. E sad, što na Starom gradu, može, na Zvezdari nej da može :) a onda stigne iznenađenje od 84 tisuća :), srećom pogrešno ali dok sam to skapirao stiglo je jedno na 107-8, ne sećam se više, da apsurd bude veći to nije bilo pogrešno :)

      E sad pošto mi je treća godina i pošto sam već stasao onda je ubedljivo najmanje i iznosi čini mi se 48k.

      Tako da se možeš informisati koliko god hoćeš, iznenađenja te uvek čekaju, samo ne treba baš ko muva bez glave! I samo hrabro, da je bolje od “biti zaposlen”, pa da gi jebem verovatno kako kome ali meni jeste bolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

FacebookTwitterGoogle+