Dobili smo odgovor
——— ODGOVOR ———
na “Roditeljski linč” II deo i Roditeljski linč
Poštovana g-đo Xxxx Xxxxxx,
Dana 10.08.2011. godine primila sam Vaš dopis i uz svo dužno poštovanje grupe roditelja i Vas nisam u sitaciji da zbog pomenutog incidenta preduzmem određene mere do septembra,jer sam dužna da ispoštujem sve prisutne roditelje obe grupe kao i pristutvo kompletnog stručnog tima ustanove.
S poštovanjem,
DIREKTOR
Xxxxxx Xxxxxxx
——— KRAJ ODGOVORA ———
Naša ideja je da se sada obratimo nadležnom Ministarstvu, vaša mišljenja su nam zaista dragocena u ovom momentu. Hvala.
“Roditeljski linč” II deo
i nastavak NE ČUJEM, NE VIDIM, NE PRIČAM sage
Obzirom da grupu roditelja koji su izrazili svoj protest i zabrinutost povodom incidenta u jednom od Beogradskih vrtića, već nekoliko dana uprava predškolskih ustanova opštine na kojoj se pomenuti vrtić nalazi, uspešno ignoriše, danas smo napravili još jedan korak.
Ignorisanje kao pojava potiče još iz najranijih stupnjeva razvoja čoveka
Već par dana rukovodeća osoba iz uprava vrtića je na terenu, sastanku, nedostupna… Stvar je više nego jasna, kupuje se vreme da pomenuta medicinska sestra ne bi snosila bilo kakve posledice, tako malo pred penziju. I ok, zaista, pa ljudi smo i nije to što je ona uradila baš toliko strašno da bi je sad baš linčovali, međutim molim vas, nemojte ignorisati roditeljsku zabrinutost, poricati, praviti se ludi!? Dokle mislite tako? Normalno je grešiti ali budite ljudi, prizajte grešku i borite se da se više ne ponovi i mi kao roditelji, ćemo vam rado pomoći u tome i izaći u susret maksimalno koliko možemo. Isto tako, ovo su poslednji atomi strpljenja i razuma, dajte da stvari rešimo, mirno i tiho u našoj kući, jer kad oko kuće počnemo da se*emo svi ćemo ugaziti u go*na! Ako vi nastavite da nas ignorišete, mi ćemo biti prinuđeni da se obratimo nadređenim i nadležnim institucijama, a onda zbogom anonimnosti. U ovoj priči zasada, transparentni smo jedino mi, roditelji.
Zato sada javno iznosimo tekst pisma koje vam je danas donešeno na adresu i zavedeno u vašoj delovodnoj knjizi.
—-PISMO—-
Poštovana g-đo Xxxxxx,
Obraćamo vam se povodom sastanka održanog 03.08.2011 sa grupom roditelja , a u vezi incidenta koji se desio u predškolskoj ustanovi XXXX. Konkretno incident koji se desio 29.07.2011 kada je dežurna medicinska sestra XXXXXX udarila jedno dete.
Obraćamo vam se sad i pisemenim putem, jer telefonom ne uspevamo da vas dobijemo, a zato što izneti predlog da se sastanak sa, sa vaše strane predloženim: roditeljima, nadležnim licima (centar za socijalni rad, predstavnicima predškolske ustanove i druga stručna lica) održi početkom Septembra nije prihvaćen od strane većine roditelja i zato vas molimo da povodom tog izdvojenog incidenta prdeuzmete što hitnije mere.
Roditelji su u strahu da se incidenti poput tog što se desio lako mogu ponoviti, a obzirom na težinu istog, smatramo da za konkretno reagovanje zaista nije neophodna dodatna roditeljska umešanost, jer za konkretan tip incidenta postoje konkretne nadležne institucije. Smatramo i da vašim bržim reagovanjem će i vama biti lakše da donesete što primereniju odluku, obzirom na sve okolnosti.
Ali pre svega nipošto ne želimo da umanjimo potrebu i značaj sastanka na kome će roditelji biti obavešteni o incidentu i preduzetim merama, dodatno na kome će roditelji moći da iznesu sve primedbe i pohvale na rad i funkcionisanje vrtića XXXX i njegovih zaposlenih. Konkretno, kao što smo vam na sastanku izneli rešenja za sledeće probleme:
1. Prava i obaveze dece u predškolskim ustanovama
2. Prava i obaveze roditelja
3. Prava i obaveze zaposlenih u predškolskim ustanova
4. Funkcionisanje predškolskih ustanova u letnjem periodu i obaveštenst roditelja o istom
5. Primereno i neprimereno kažnjavanje dece u predškolskim ustanovama
A zbog situacija koje su se desile u prethodnom periodu:
1. Šišanje dece
2. Ujedi po genitalijama
3. Kažnjavanje dece zbog nedošenih čarapica za šetnju po dvorištu na 30-39 C
4. Dece ostavljene bez nadzora
5. Zabrinjavajuće količine slaniša i slatkiša (van redovne ishrane)
6. Potpuno nejasan raspored rada u letnjem periodu i odsustvo oba vaspitača jedne grupe u istom vremenskom periodu
Što se tiče gore navedenih stavki, izuzev samog incidenta, slažemo se da sastanak bude održan početkom Septembra meseca i svakako smatramo da je prekopotreban.
Molimo vas da odgovor na ovo pismo uputite pismenim putem, elektronskom poštom na adresu xxxxx@xxxx.com ili poštom na adresu XXXXX XXXXXXXX 35, 11000 Beograd
Unapred vam se zahvaljujemo na vašoj brzoj reakciji
—–KRAJ PISMA—–
Danas je Eniac (Nebojša Radović) kroz priču o Taxi prevarama u Beogradu, provukao i nekoliko ozbiljnijih stavki, poput nameštenih tendera i odgovornosti učesnika. Međutim poenta njegovog teksta jeste upravo u reakciji. Ovakav tretman dece i roditelja u predškolskoj ustanovi, a bez reakcije, vodi samo ga značajno ozbiljnijem stanju, a ne ka boljitku.
Ne čujem, Ne vidim, Ne pričam.... Ne postojim!
Čak i u komunizmu, koji već godinama u usta olako trpaju svi političari koji pravdaju svoju nesposobnost, kritika je bila pokretač promena, promena i akcija i to svojim većim delom na bolje. Ako smo sada u “demokratskom” društvu, građanska inijacitiva treba da bude jača i značajnija od bilo kog birokratskog službenika. Ako je nema, ništa se neće promeniti, šačica ušuškanih će igru nameštati prema pravilima koja njima odgovaraju.
Sramotno je biti roditelj i ne reagovati na probleme poput gore navedenih, jer ako jednog dana zbog posledica ignorisanja upravo ovakvih situacija, strada neko nedužno dete, šta mislite, da li breme odgovornosti neće biti i na onima, koji su samo okrenuli glavu, prećutali? Koliko nas je povuklo bilo kakav potez da mu makar u najbližem okruženju bude bolje? Smatrate da se ništa ne može učiniti, da nije do vas? Šta ćemo onda sa Filipom Vukšom? Zamislite samo da svako od nas uradi 1% onoga što je ovaj omladinac sam odradio!?
Vrtićlije – mrdnite guze pod hitno! I dajte zajedno da rešavamo probleme! Nećete? Spremite se da snosite sve pravne, moralne i medijske posledice neodgovornog ponašanja!
Roditelji / Građani – dobrim smo delom sami gospodari svoje sudbine, ako ne delujete – onda ne postojite, a onda zaista nemate pravo na bilo šta da se žalite, kome vi pa dajete išta na slepo?
Povezani postovi:
Roditeljski linč
Roditeljski linč
Upravo naslov ovog teksta, odnosno strah od istog, predstavlja najverovatniji uzrok neracionalnog ponašanja zaposlenih jednog Beogradskog vrtića i jedne Beogradske uprave predškolskih ustanova. Ne želim da preciziram o kojim se konkretno ustanovama radi jer je postupak za razrešenje čitave situacije u toku i čeka se epilog priče, međutim vrlo neodgovorno bi sa moje strane bilo, da o čitavoj situaciji ne ostane pisani trag, jer verujte mi, ovo je samo mali, banalni deo, onoga što se svakdnevno dešava po Srpskim vrtićima.
Kada je Majka jednog od polaznika predškolske ustanove došla po svoje čeljade, prisustvovala je neprijatnoj sceni, gde je medicinska sestra isprovocirana neodgovornim i opasnim po sopstvenu bezbednost ponašanjem jednog deteta, reagovala onako kao što bi verovatno svaki uplašeni, svestan nemoći pred isprovociranom situacijom, roditelj reagovao. Udarila je dete. Ne nije mu odvalila glavu, nije mu ostavila verovatno ni modricu, jednostavno lupila ga je po guzi, ne doduše ovlaš, nego onako vaspitno, baš kako se valja.
Čitajući prethodni pasus, verovatno se pitate šta samo zgutao ili popio ili i jedno i drugo, kad od ničega pravim famu? Pa da molo pojasnim.
Problem kulminira reakcijom pomenute na verovatno ne tako prijatan upit Majke-svedoka: Šta to radite? A zato što predstavlja zbir šablona ponašanja zaposlenih pomenute predškolske ustanove koji je primećen u poslednjih par meseci. E sad obavezno jedna mala ograda, da vam idealno bude svima jasno da se stvarno trudim da budem maksimalno objektivan i korektan u izveštavanju o čitavoj situaciji. Vrtić ko vrtić je verovatno jedan od boljih u gradu, zaposleni ko zaposleni, većim delom takođe su zaista hvaljeni generacijama dece i roditelja, vrtić je meni vrlo dobro poznat, jer je pola moje generacije upravo u taj vrtić išlo. Ne želim da menjam ni vrtić, ni vaspitačice i nipošto ne želim da menjam medicinsku sestru koja će u ovom slučaju ispasti žrtveno jagnje kolektivne odgovornosti.
Pa šta me i nas (grupu roditelja) do mere ozbiljne reakcije isprovociralo?
- Jedno šišanje grupe dece (jednostavno došli roditelji po decu i zatekli ih podšišane, malo su ostala deca sama sa makazama, pa se šišali)
- Jedno griženje deteta za genitalije (Da, za genitalije)
- Jedno kažnjavanje dece zbog nedonošenja čarapica za izlazak napolje (na 30-37 stepeni)
I ima toga još ali mislim da je ovo zasad sasvim dovoljno. E sad dok će neki biti zabezeknuti, kako to da još uvek mrtvih nema, ja vam kažem ništa od gore navedenog nije ni toliko strašno, niti je da nije već viđeno. I stvarno ponoviću, ima baš još mnogo primera krajnje neodgovornog ponašanja.
A najveći problem u čitavoj priči je stav “pravimo se ludi”, nije se desilo, umanjivanje značaja, eskivaža i na kraju zaborav. Ali po svemu što smo imali prilike da vidimo do sada, jedino što možemo da zaključimo da se zaposleni u dobroj meri oslanjaju na Boga i “Ma neće ništa da im fali” u vršenju svojih poslovnih obaveza. Dodatno se situacija poboljšava činjenicom da je komunikacija, sve lošija i svodi isključivo na sastanke vezane za letovanje i zimovanje.
Većina roditelja, građana ove zemlje na situacije poput ovih gore opisanih neće reagovati. To je ono što je najžalosnije u čitavoj priči, jer ako ne reagujemo sa ciljem zaštite svoje dece i njihovog boljeg života, na šta reagujemo?
Ova priča, zasada, se završava na ovim redovima. Problematika opisanog događaja premašuje kapacitet pristojnog Blog Posta. Iskreno se nadam da ćemo u vrlo kratkom roku razrešiti sve probleme nastale sa vrtićom, jer u jedno sam 100% siguran, a to je da ni ja, a ni grupa roditelja koja je vrlo jasno protestvovala, ne pripadamo ćutećim građanima.
Ovaj kreativan natpis sa slikom je ukraden i prerađen. A maznut je sa www.child-abuses.com portala posvećenog borbi protiv zlostavljanja dece u svakom obliku.
P.S.
Nadam se da ne moram da napominjem da je udaranje dece, naročito u vrtiću, najstrožije zabranjeno, a vrlo verovatno i zakonom kažnjivo?! To je istio onaj zakon koji su zaposleni po vrtićima odćutali.
