BorNet i bi dan prvi!
Čudna je to energija koju IT i slično konferncije nose sa sobom, da u sitne sate i nakon napornog dana ostane snage za koji redak teksta. Obzirom da će se o Bor Net sasvim sigurno još pisati, a i da ja nikada nisam bio u fazonu detaljnog opisa predavanja i predavača, osim nekih momenata koju su me zasenili, aj da sročim to nekako u fazonu zašto.
Kada pričam o energiji, govorim o potpuno nerazumnoj pozitivi koju ovajdogađaj, grad i ljudi nose sa sobom, da eto ja već drugu noć, sa koncetracijom krvi u alkoholu koja zabranjuje pešačenje, a kamoli vožnju, zaista prilično zdravog razuma pišem ove redke teksta.
Al ajd opet zašto. Svaka konferencija sa sobom nosi neka nova znanja, nova poznastva, kolegijalno zbližavanje, naravno #nohomo, a prevedeno na srpski jezik to mu dođe veze, znanje, pare. I tako je prvi dan Bor Net-a, pored kamara kamenčića za spoticanje priveden kraju. Ko je stvarno bio ultra mega interesantan, pa to su te famozne Nišlije sa Toplotnim Pumpama, a sa pričom o Zelenim Školama.
Te nadam se potpuno opravdano, ovog puta sam vam iscrtao suštinu koja srpskim jezikom lepo kaže sledeće: Idite na konferencije da upoznate nove ljude, tako ćete možda ostvariti neke zanimljive veze, a koje će vam možda jednog dana pomoći da dođete do para.
Na Bor Net dođite, zato što ono što live streamom možete ispratiti, jeste super ali propuštate priliku da upoznate predavače i svoje moždane vijuge podmažete kreativnom i produktvnom komunikacijom. Dodatno doživljaj samih učesnika, veze nema kada je u pitanju samo predavanje i lično poznastvo i razmena mišljenja.
Današnji dan je protekao u divnoj atmosferi i u takvoj ga ovim rečenicom i završavam.
Ovog puta kratko i jasno, srdačan pozdrav iz Bora!
I tako ipak dan 0 #BorNet
Davno obećani, davno rezervisani, davno planirani Bor Net je stigao na red. Vrlo vidno obeležen nemilim događajem i gubitkom još jednog nadasve vrednog mladog života Srpske Internet Zajednice Nikolom Denićem.
Protekla nedelja mi je obeležena nizom neprijatnih novih iskustava u poslovanju i realnosti pravne, ekonomske, ma svakakve situacije u svima nam miloj Republici Srbiji. Sa istaknutim nestrpljenjem priželjkivao sam što brži kraj i odlazak u Bor, sa željom da sve, da izvinite, govnarije, ostavim iza sebe i prikupim nešto pozitivne enrgije koju ovaj grad i njegovi građani nesebično dele svakim organizovanim događajem.
Želja nije bila neopravdana, mene za Bor vežu lepe uspomene, divni ljudi, još od detinjstva. Konferencija Eest Weekend Fest koju su organizovali proletos koja je po mnogo čemu zasenila sve nimalo loše i naizgled značajno veće IT događaje.
I tako, nakon vrlo kratke pripreme i završavanja minut do 12 zadataka, koje sam donekle uspeo završiti, kao dodatnih sto i kusur kila su me preuzeli Dragan Srećković i Srećko Šekeljić, ekipa iz Instituta za održive zajednice. Put je protekao u krajnje ženskoj atmosferi gde su se sklopile tri alapače, od koje sam očito ja bio najdosadnija cedeći iz ove dvojce, prepoznatljivih eksperata, čitavu NGO priču i know how iskustava na račun kreiranja realno izvodljvih NGo projekata. Zaista neprocenjivo iskustvo! Moram dodati i da je čitav put protekao bez mog, za one koji me baš dobro poznaju, stiskanja nepostojeće kočnice na suvozačevom mestu 
Po smeštanju u Albo, hotel koji može komotno da se pohvali da zavređuje i zvezdicu više, spustih se do već mi poznatog hotelskog restorana. Izvrteh telefone, javih se kome treba i sedoh sa Borskom ekipom i pridošlim gostima na kafidžonu i one najdragocenije momente svake konferencije.
Međutim, osim divnih ljudi koje poznajem tu me je čekalo pravo iznenađenje, osoba koja, sasvim sam siguran ne može biti svesna koliko poštovanje od nekoga ko je 1978. godište zavređuje – Dubravka Hit Meseca Marković! I zaista kao što joj se prestavih, čast mi je bila upoznati lujku, majku i poštovanu novinarku, voditeljku, danas, Radio Beograda 1, koji sjajnom ekipom ubrzano vraća sjaj, nekada imperativu kulturnog života stare Jugoslavije (neverovatna težina je ispisati naziv bivše nam države, ja je pamtim kao nešto najlepše). I tako posedesmo, smejući se i žvakajući sve događaje, prilike i neprilike.
Posebno mi je neobično bilo da sa ekipom iz Niškog Telekoma i Ducom Marković, žvaćem i presabiram roditeljska iskustva. Neprocenjiv doživljaj, za koji da mi je neko pre samo par godina pričao, ne bi mu verovao da ću proživeti.
Samo finale je posebno podmazano uz čašicu, dve, tri… sa Nišlijama iza priče Toplotne Pumpe, sa @sasabca i @juzhnjak uz pretresanje audiofilskih tema i dosta zaista dobre muzike.
I tako vam završavam izveštaj za radoznale 0 dana Bor Net – a, uz jednu bitnu, neslavnu napomenu za “Ekipu”.
Nisam do sada imao iskustva da osetim kao lični gubitak, gubitak osobe koju nisam imao čast i zadovoljstvo lično upoznati. Nikola Denić je po gomili priča koje sam u proteklih 48h imao prilike da čujem, bio momak, posebnog kalibra. Gledajući sve vas koji iskreno patite, setio sam se svih ličnih (a bilo ih je previše), teških trenutaka u proteklim godinama, vašu patnju, sam neobično doživeo kao i svoju ličnu. I zato vam skrećem pažnju, da dobro razmislite, kako bi svako od nas želeo da bude ispraćen.
Ja vam za svoje lično ime kažem, da pokopajte me, da ne očekujem da budete sa osmehom na licu ali da, trudite se da budete. I nipošto ne bedačite! Ako mi je suđeno, verovatno ću biti na nekom mnogo boljem mestu, koje svakome prema zaslugama pripada. I molim vas, setite me se, i molim vas potrudite se da kroz život nastavite jednakom snagom, vedrinom koju se svojim primerom se trudim da predstavim. A kad kažem nastavite, setite se bradatog debeljka, koji i pored svog ića i pića je često smogao snage da u sitne sate što pre iznese svoje doživljaje sa neke IT konferencije.
Možda debelo grešim ali neću da vam prećutim, da po svemu što sam čuo, prava počast jednom pripadniku zaista odabrane ekipe, jeste upravo ovde u Boru. I po onome što sam od vas čuo, ne nije u ćutnji i patnji, već u galami i još jačoj borbi.
Blokada – nudim bubreg
Na današnji sveti dan su moja krhka preduzetnička pleća osetile prve čari blokade tekućeg računa nesrećne mi firmice od strane rođene mi poreske uprave Zvezdara, a na račun zaostalih dugovanja za neku sitnu šaku dinara i nešto krupniju kamatnih dinara, a opet na račun te, tako nevešto nazvane, Komunalne takse ili vam Takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Srbijo - Domovino Moja!
I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.
Definišimo problem – Odredimo CILJ
Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:
“Znate, državi trebaju pare“…
Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.
A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.
Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.
1. Nije teško biti fin
Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.
Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.
Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.
Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.
Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.
2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.
Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.
Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.
Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).
Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.
Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?
3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja
Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.
Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:
Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.
Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.
Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.
Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.
Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?
4. Hrišćanski je praštati
Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.
Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.
Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.
Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.
Moj slučaj?
- Preduzeće osnovano Februar 2009
- Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
- U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
- Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
- Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
- Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
- Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).
- Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.
Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.
Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?
Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.
I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!
Eh, bi ja kad bi samo mogao…
Ustupam prostor?
Pre svega skrećem pažnju svakom nesrećniku koji je smogao snage da baci pogled na još jedan u nizu #ustupamprostor linkova na dole navedene video klipove, pogledajte ih ako već niste.
A ako vam ostane želje da razjasnim ? objašnjenje sledi ispod video klipova.
Stop trgovini decom
Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action
maliVEliki ljudi
Kampanja organizacije maliVEliki ljudi
Bolje da znaš
Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a
Ujedinjeni protiv droge
Kampanja Ujedinjeni protiv droge
Osobe u razvoju
Kampanja organizacije Deèje srce
Bitka za bebe
Kampanja Bitka za bebe
Dragi Srbi, Blogeri i Tviteraši, pre nego što krenemo u otvorenu pljuvačinu ili ismevanje setimo se da je Srbija je zemlja sa:
- 50% funkcionalno nepismenih ljudi
- Statistkom koja se ne usuđuje da napravi realnu procenu siromaštva
- Većinom stanovništva koja nasilje posmatra u najmanju ruku, sa prećutnim odobravanjem
- Većinom stanovništva koja gaji gađenje prema bilo kojoj različitosti i tu ne govorim o LBGT populaciji.
- PINK televizijom kao najgledanijom
Zašto sam morao staviti PINK, pa jednostavno to je jedina televizija koja je svoju programsku šemu u celni prilagodila tržištu, a onda sama programska šema valjda dovoljno govori sama za sebe.
Dodatno:
- Kolika je zastupljenost ovih video priloga bila na TVu pre “društveno odgovorne” akcije Komercijalne banke?
- Da li je to usamljen slučaj ili masovna pojava?
- Da li je to Srpski proizvod ili uvoz?
- Zastupljenost je bila poražavajuće mala
- Ovakvih primera ima još
- Kako bi vam rekao, biću skroman pa ću reći UN, a vi mislite o tome.
Te želim da podržim akciju, ali da maknem fokus sa Šiptarove banke, oni ako mozga imaju shvatiće da su pogrešili, neće internet zajednicu shvatiti kao zaklete neprijatelje, već kao buduće saveznike.
*akcija #ustupamprostor je pokrenuta nakon blog posta Dragane Đermanović, a na predlog Ivana Ćosića uz podršku velikog broja blogera.
Alo debosi! Ne paničite!
Skupih Mašonija iz vrtića krenusmo put porodičnog brloga. Par metara ispred nas, čuje se TUP! Auuu, auuuu, auuuuuu… Ok, reko, klasika cuko video macu, a maca preko ulice, cuko pod točkove i zdravo đaci.
Međutim, scenario jeste baš takav bio ali cuko leži u očiglednom stanju šoka i vapi za hitnom veterinarskom intervencijom. Bez vidljivih povreda, sa izuzetno slabim pulsom. Ali… gazde, bem vam bre lebac ludi, šta imate od kukanja i hvatanja za glavu, od paničenja, mračenja. Strpaj tog kera u prvi auto ili u ruke i trk veterinar, pa makar da isti konstatuje smrtni ishod.
Ljudi bre, dal je cuko, dal je čovek ili prasac. Ako je zlo došlo i prošlo po svoje, nemojte izvoditi umetnički dramski performans ako umete, pomozite ako ne umete, zovite ili idite po pomoć, sve brate samo ne da se hvatate za glavu, unapred sahranjujete. Možda ćete tako i neki život spasiti.
Žao mi bilo kera, kokerče blesavo, podseti me na moju mučenicu Lajmi Happy Astra of Lucky Strike ili skraćeno Margot. Podseti me na sve grozote kojih sam se nagledao i smrti usled inertnosti ili još gore potpuno neproduktivne dramske panike.
Ovaj levo, pljunuta Margot.
Te dragi moje, bilo šta da vam se sa džukelčetom, kravom, prasetom, tatom, mamom, detetom zlo zbiva. Paničite naravno, jer nema šanse da vas malo panike i straha ne uhvati ali usmerite misli šta zaista umete, šta ne umete da uradite da bi pomogli. Automobil pravac dežurni veterinar, urgentni, hitnu pomoć kad god možete izbegnite. Nemojte se samo vrteti u krug i hvatati za glavu, zapomagati, kukati. Ponekad život i smrt dele zaista sekunde.
Eto istresoh se, pomenuti nesrećnik je vrlo moguće sad veće negde razigran ili je negde već dobrano rashlađen. Šta da mu radim, takva mu sudbina. Ali možda se neko u zlu seti ovog teksta i jedinog zakona opstanka NE PANIČI.
