Main menu

I tako ipak dan 0 #BorNet

Davno obećani, davno rezervisani, davno planirani Bor Net je stigao na red. Vrlo vidno obeležen nemilim događajem i gubitkom još jednog nadasve vrednog mladog života Srpske Internet Zajednice Nikolom Denićem.

Protekla nedelja mi je obeležena nizom neprijatnih novih iskustava u poslovanju i realnosti pravne, ekonomske, ma svakakve situacije u svima nam miloj Republici Srbiji. Sa istaknutim nestrpljenjem priželjkivao sam što brži kraj i odlazak u Bor, sa željom da sve, da izvinite, govnarije, ostavim iza sebe i prikupim nešto pozitivne enrgije koju ovaj grad i njegovi građani nesebično dele svakim organizovanim događajem.

Želja nije bila neopravdana, mene za Bor vežu lepe uspomene, divni ljudi, još od detinjstva. Konferencija Eest Weekend Fest koju su organizovali proletos koja je po mnogo čemu zasenila sve nimalo loše i naizgled značajno veće IT događaje.

I tako, nakon vrlo kratke pripreme i završavanja minut do 12 zadataka, koje sam donekle uspeo završiti, kao dodatnih sto i kusur kila su me preuzeli Dragan Srećković i Srećko Šekeljić, ekipa iz Instituta za održive zajednice. Put je protekao u krajnje ženskoj atmosferi gde su se sklopile tri alapače, od koje sam očito ja bio najdosadnija cedeći iz ove dvojce, prepoznatljivih eksperata, čitavu NGO priču i know how iskustava na račun kreiranja realno izvodljvih NGo projekata. Zaista neprocenjivo iskustvo! Moram dodati i da je čitav put protekao bez mog, za one koji me baš dobro poznaju, stiskanja nepostojeće kočnice na suvozačevom mestu :)

Po smeštanju u Albo, hotel koji može komotno da se pohvali da zavređuje i zvezdicu više, spustih se do već mi poznatog hotelskog restorana. Izvrteh telefone, javih se kome treba i sedoh sa Borskom ekipom i pridošlim gostima na kafidžonu i one najdragocenije momente svake konferencije.

Međutim, osim divnih ljudi koje poznajem tu me je čekalo pravo iznenađenje, osoba koja, sasvim sam siguran ne može biti svesna koliko poštovanje od nekoga ko je 1978. godište zavređuje – Dubravka Hit Meseca Marković! I zaista kao što joj se prestavih, čast mi je bila upoznati lujku,  majku i poštovanu novinarku, voditeljku, danas, Radio Beograda 1, koji sjajnom ekipom ubrzano vraća sjaj, nekada imperativu kulturnog života stare Jugoslavije (neverovatna težina je ispisati naziv bivše nam države, ja je pamtim kao nešto najlepše). I tako posedesmo, smejući se i žvakajući sve događaje, prilike i neprilike.

Posebno mi je neobično bilo da sa ekipom iz Niškog Telekoma i Ducom Marković, žvaćem i presabiram roditeljska iskustva. Neprocenjiv doživljaj, za koji da mi je neko pre samo par godina pričao, ne bi mu verovao da ću proživeti.

Samo finale je posebno podmazano uz čašicu, dve, tri… sa Nišlijama iza priče Toplotne Pumpe, sa @sasabca i @juzhnjak uz pretresanje audiofilskih tema i dosta zaista dobre muzike.

I tako vam završavam izveštaj za radoznale 0 dana Bor Net – a, uz jednu bitnu, neslavnu napomenu za “Ekipu”.

Nisam do sada imao iskustva da osetim kao lični gubitak, gubitak osobe koju nisam imao čast i zadovoljstvo lično upoznati. Nikola Denić je po gomili priča koje sam u proteklih 48h imao prilike da čujem, bio momak, posebnog kalibra. Gledajući sve vas koji iskreno patite, setio sam se svih ličnih (a bilo ih je previše), teških trenutaka u proteklim godinama, vašu patnju, sam neobično doživeo kao i svoju ličnu. I zato vam skrećem pažnju, da dobro razmislite, kako bi svako od nas želeo da bude ispraćen.

Ja vam za svoje lično ime kažem, da pokopajte me, da ne očekujem da budete sa osmehom na licu ali da, trudite se da budete. I nipošto ne bedačite! Ako mi je suđeno, verovatno ću biti na nekom mnogo boljem mestu, koje svakome prema zaslugama pripada. I molim vas, setite me se, i molim vas potrudite se da kroz život nastavite jednakom snagom, vedrinom koju se svojim primerom se trudim da predstavim. A kad kažem nastavite, setite se bradatog debeljka, koji i pored svog ića i pića je često smogao snage da u sitne sate što pre iznese svoje doživljaje sa neke IT konferencije.

Možda debelo grešim ali neću da vam prećutim, da po svemu što sam čuo, prava počast jednom pripadniku zaista odabrane ekipe, jeste upravo ovde u Boru. I po onome što sam od vas čuo, ne nije u ćutnji i patnji, već u galami i još jačoj borbi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

FacebookTwitterGoogle+