Main menu

Tranzistor

Tako je pokojni Mićaga oslovljavao Radio, te prve te audo posledice, valjda i ja i moj burazer vučemo upravo od njega. Voleo je muziku, elektroniku, svačime se zanimao, pravio radio od ništa, lemio, drndao… Imali smo razne audo sprave, magnetofon, gramofon… A prvi Hi-Fi u pokušaju susret sam u životu ostvario sa Grundig muzičkim stubom kako se to u to vreme zvalo.

joy

O kako su samo gotivne lampice tog stuba bile, pa nameštanje zvučnika, pa gađanje preseka… Pa hit meseca 202ke, pa snimanje kaseta, sve sam pratio i upijao i vrlo brzo naučio da snimam svoje kompilacije…

Kad smo odlazili u Rusiju rasprodavalo se sve, najviše smo se nadali da taj stub neće niko da kupi, otišao je prvi. A u Rusiji smo se krpili raznim, ni do kolena Grundingu,  dvokasetašima i slično. A stub, kupovina muzičkog stuba se sve nekako odlagala, te izaći će CD, te će izaći mini…i tako, nikad ga ne kupismo.

I tako godine prolaze, moja ljubav prema dobrom zvuku ostaje i nekako večito nedostaje, sve dok…

Skućila se Mangulica, oformismo solidan porodičan brlog is stalno nam je u “under contruction” fazi i stalno fali.. Fali taj pitom zvuk, tu su mobilni, kompjuteri, razni krševi što uši paraju ali fali, fali taj Hi-Fi sound, pa makar i u pokušaju!

Pre par meseci nakon par eksperimenata utanače Pantići da će brlog da obogate nekim pitomim sistemom. Pravac do kluba književnika Pantića starijeg, uf kakva greška…. Sedim tamo sa par okorelih Audiofila (ljudi koje uhvati ozbiljna mučnina na pomen imena poput BOSE), sa pitanjem o aktivnim zvučnicima malog formata, bele boje 😀 Preporuka dragog prijatelja u koga imam veliko Hi-Fi poverenje.

Završilo se to ničim, sve do puta prijateljice u New York i do mogućnosti da se pomenuti aktivci bele boje zaista i dovuku, jer ih nisam našao ni u Nemačkoj, ni Austriji dok sam bio tamo. I onda neka blokada… skupnjikave spravice, maltretiram devojku, a nikad ih nisam čuo. Verujem ja prijatelju ali zvuk je tako subjektivna stvar… Da pitam ja opet Pantića starijeg.

I tako sada pažjivo probran primerak Proka čovek vanserijskih kvaliteta, sedi zbori, ja upijam, šta i kako… Kažem da pare nisu problem, da para nema, da budžet ne bi trebalo da pređe dve evropske glave, pitam što mi je činiti…

Savet se sveo na izbor tzv. Vintage uređaja, na vremešni Harman Kardon 330B reciever i mlađim generacijama ne toliko poznati Celestion Ditton 11 par zvučnika.

E sad, da se razumemo, pojam Audiofilije je u mojoj glavi više bio predmet sprdnje uz blagu rezervu da ipak čoek ne može sve da zna, pa da verovatno i tu ima nešto, čim se ljudi toliko primaju.

I tako sad već nakon nekoliko dana u pričama i izčitavanju, čekam Harmana da stigne i lagano skupljam raznu muzikicu za test i užitak i svašta ima tu, po prvi put čuh i naučih o Telarc, Chesky izdanjima, prvi put skidam .flac lossless verzije, paćos pravi, a oću da izgorim više, nikako Harman i Kardon da se smiluju da stignu.

U svetu Audiofila puštanje muzike sa kompjutera je jeres koja se ne prašta ali šta da radim meni baš to treba, kupih solidnu kablažu, stigoše i ova dvojca, buć u komp iiiii… tajac… ima nešto malo snage, ima tu prostranost koja krasi iole kvalitetan zvuk i cvrc, ništa više. Uf kako ružan hladan tuš.

Mic po mic, pa malo eksperimenata, uz Prokinu pomoć, dođoh do koliko toliko pristojnog zvuka međutim, sam radio i to bez antene zvuči bolje, a to ne bi trebalo. E sad, fora vam je sa iole kvalitetnijm sistemima što oni generalno miluju uši ali zato batice, siluju nenaviknut mozak!

Zvuk je prostran i lako slušljiv, prijatan ali količina informacija koja vam kroz uši prođu je negde 50x veća nego kod standardnih uređaja široke potrošnje. I ja se umoroh od slušanja, štelovanja, nameštanja.

Prvi utsici malo ispod očekivanog ali su ipak prijatni i radost neizmerna, dom je ozvučen. Usko grlo priče jeste pre svega software jer AIMP slabo hendla flac fajlove, VU Metar i VLC su se značajno kvalitetnije pokazali.

Istina je i da kvalitet zvučna karte sigurno nije u ljubavi sa reciverom. I tako, izmešanih osećanja predajem raport Pantiću starijem, kaže: “Što nisi telefon utakao”?…
Puff, na stolu pored stoji mi klasična mlatimudijalna mašina, a telefon je Mate 8, sasvim solidna Kineska sprava, sve je bolje od T (od tenk) serije Lenovo-a….

Nakon odmora mozga rekreativnim servisiranjem računara po kućama, vraćam se kući, gladan, pomalo umoran… Grabim krmivo, točim neko domaće vince, reko daj da ukačim taj telefon….

Auf!

Ekstaza! Pomirili se svi! Tu su i Harman i Kardon i Celstion i Dion, svi su se složili, crkuću, prepliću.

Jedan toliko fin, pitak, pitom zvuk, na ¼ ukupne snage, prožima se kroz kožu i upija ko neko mleko za telo. Teško izdrndavanje, mnogo, mnogo lepo…

I tako svatih… prvo su bili zvučnici, ali zvučnici traže koliko toliko dobre kablove, pa pojačalo ali izvor zvuka… znači cd, gramofon, neka ozbiljnija audio kartica, planovi… ploče.. Ček bre, šta je ono bilo predmet podsmeha i sprdnje?

Audofilija nije bolest, to je strast, vrlo brutalna i svima je preporučujem.

Kultura slušanje muzike je masakrirana jeftinim uređajima, sa Hi-Fi uređajem potreba za paljenjem TVa je se radikalno smanjuje. A svakom preslušanom pesmom, postajete bitno kulturno i duhovno bogatiji, neprevaziđena meditacija.

Hi-Fi ne mora da bude obavezno papreno skup, ja sam moje uređaje kupio od dva vrlo korektna trgovca i vrsna poznavaoca materije, pa protrkeljišite, posavetujte se i uplovite, verujte mi, zabavno je!

Harman Cardon reciever

U kući Pantića ponovo radi Radio!

1 Comment

  1. Ovako dobar tekst nisam odavno pročitao. Danas je prava majstorija naći dobro ozvučenje za neke prihvatljive novce. Dugo sam koristio Panasonic stub, kupljen 2000 – te. Lepo me je služio ali godine korišćenja su ostavile trag na njemu. Šetajući gradom, jednom izlogu sam primetio male zvučnjake plave boje sa veliki basom. U prvom mahu sam pomislio da je to slabo za moje potrebe ali kada sam zamolio da prodavačicu da ih pusti. Da ih oslušnem malo. Kada je muzika krenula istog trena me je zvuk očarao. Već sam ih sledećeg dana kupio. Bilo je to pre ovog pivećanja pdv-a na tehniku. U pitanju je Genius GX 2.1 2000. E da, 202-ku slušam od kako znam za sebe. Njihov ,,hit-202″ je bio i ostao ne prevaziđen.
    Ja se malo više raspisao, izvinite na tome ali šta da radim kada me je vaš tekst inspirisao.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top