Hello world!
Nakon kraćeg razmišljanja i manje glavobolje izazvane istim, reših da ostavim popularni Hello world! naslov. Jer ovaj post upravo to i jeste Hello World!
Godinama pratim vredne kolege i kanim se da i sebi upristojim sokače u tom svetu blog ovisnika. Pa evo ga, nakon par minuta klik, klik, klik… pojavi se mali.
I naravno ovo će biti potpuna kontra svemu onome čemu stremim u razvoju web projekata, dakle ne interesuje me dizajn, njega ću ostaviti za neka manje interesantna vremena. A kad su sadržaji u pitanju… hm pa videćemo, nadam se da će svako naći za sebe ponešto interesantno.
I za kraj ovog uvodnog Post-a, hvala i svaka čast Panet-u! Brzina, pouzdanost, efikasnost, nadam se da će tako i nastaviti.
Kada je nešto dobro – Onda ga valja podržati
Kao što davno napisah da pohvalim šta valja i da popljujem šta ne valja. E pa evo nešto što smatram da valja i pozivam sve da podrže ove mlade groovaše!
Zemlja Gruva Promocija
Proleće!
Iako do zvaničnog proleća ima još skoro punih mesec dana, neki vesnici su se već pojavili u Vračarskim dvorištima ne bi nam ulili malo nade i popravili raspoloženje.
Vračarske Visibabe
E pa dobrodošle Visibabe!
Srbija – država koja definitivno treba da hrani Evropu!
Subotnji dan u kancelariji, završavanje svih poslova koju su još prekjuče trebali biti završeni. Razglabanje mobilnim telefonom i prilika da se prošetam ispred kancelarije ne bi li udahnuo malo svežeg vazduha. U sred razgovora koji se vodi na uglu Krunske i Prote Mateje ( Proleterskih Brigada i Prote Mateje za one koji se sa “novim” nazivima ulica snalaze kao i ja) i to tačno ispred Španske ambasade i dijagonalno od muzeja Nikole Tesle, fikisiram pogled na kamaru šuta i betona zaostale nakon postavke ultra fancy novih trotoara. Za trenutak pomislim baš bedak, što i ovo ne picnu da liči na nešto? I dalje gutam slušalicu, a onda prekid – tajac! Ne verujem očima, u sred tog klasičnog primera Srpskog posla, nikao je, procvetao i fino rodio Paradajz! Toooooo Srbijo!!! To rođeni moj! Samo da si mi ti živ i zdrav i dočekaš berbu, nadam se da će ga građani pustiti da odraste u miru i spokoju. I eto kad se pitamo šta, kako i kuda dalje pa nije li ovo dokaz, pa i Božji znak, da Srbija stvarno treba da bude država koja hrani i sebe i druge.
Beogradski paradajz - Pogled ka muzeju Nikole Tesle
Beogradski paradajz - Pogled ka Španskoj ambasadi
Beogradski paradajz - Pogled izbliza
Beogradski paradajz - Pogled izbliza drugi ugao 
Za one koji vole Blues…
Ovu letnju sušu postova, prekinuću ovom fenomenalnom video pričom.
Super stvar u još zanimljivijoj izvedbi
Podsmeh
U postprazničnom raspoloženju, već pomalo pokvarenom svešću o količini zaostalih obaveza, vrš¡ljao sam po svom Inboxu i RSS feed-ovima… Videh da je Dragan Varagić (prekaljena internet njuška sa ovih prostora i neko čije postove pratim pod obavezno) izbacio post Efekat Susan Boyle pa bacih pogled… Ajd link ka YouTube-u… sala, gomila britanaca, sve mi je ličilo na neš¡to što mi ni malo nije smešno i na još jedan bedan klip, da, zaista ih ima da ti suze pođu na oči ali su mi uvek i pomalo jadni ti podsmešljivi video klipovi. I kao što dole možete videti sve kreće u tom fazonu, sprdnja i podsmeh… jadno. A šta je bilo onda… pa pogledajte obavezno!
San i posvećenost
Nakon duže pauze i tako davno zaboravljenog sna dužeg od 6h za kojim patim već godinama, rešio sam da napišem jedan ličniji post i dam blogu malo ličniju notu, koja mu iz opravdanih razloga nedostaje. Opravdani razlog je taj da želim da prvo skupim jednu zahvalniju gomilu tekstova koje sam naumio, pa da tako blog pustim u etar međ mase, zasad je ovde samo onaj koji se slučajno tu pojavi pa samim tim one lične stvari svodim na minimum.
Radi se o snovima i posvećenosti… Unazad par godina veći deo mojih snova čini posao kojim se bavim – klepanje raznih web oblika. Imam ličnu teoriju da termin “prodavanje duše đavolu” koji se često pominje recimo u filmu Crossroads i tako među raznim umetnicima, naučnicima i raznih drugih frikova, zapravo znači patološko posvećivanje jednoj stvari uz zanemarivanje svega ostalog i kad pišem svega mislim bukvalno to, ne postoji ništa drugo samo ta neka stvar ka kojoj ste se odredili. Moji profesionalni počeci su upravo odrađeni na taj način, kad sam se smislio bio je tu krevet, računar i . Ustajao sam iz kreveta, sedao za računar i kad bi mi glava počela sama padati vraćao u krevet. Naravno obzirom na moju kilažu bilo je tu i hrane naravno pored računara i elementarne higijene čisto da se smanji koncentracija muva u okruženju. Vremenom se život ipak odvijao pa su u njega ušli i drugi faktori sve do statusa žena, deca, firma, porez i tome sl. Svaki novopridošli “faktor” me je odvlačio od računara i smanjivao moju posvećenost. Jedna stvar je ipak ostala – San. Vrlo retko sanjam, a kad sanjam u 99% slučajeva je to realizacija i rešavanje nekog problema direktno vezanog za posao. Ne za konkretnu situaciju, problemi u snu su totalno nevezani za realnu situaciju u poslu. Nekad su to prave noćne more. Koliko god ludo zvučalo dešava mi se da se probudim umoran od posla , da li to ima veze sa snom nemam pojma ali takav mi je osećaj.
To je počelo u gore pomenutom periodu “prodavanje duše đavolu” i lično mislim da to nema veze sa tim terminom ali da ka tome vodi ubrzanim putem jer se čovek odriče svega da bi se posvetio samo jednoj stvari i uspeh je tu mislim u profesionalnom ne u finasijskom smislu zagarantovan. Jednostavno kad postanete materija kojom se bavite mnogo je brže savladavate, onda je i živite samim tim sasvim sigurno dobro radite. Tolika posvećenost je vremenom malo izbledela ali snovi su ostali.
Salvador Dali - Study for the Dream Sequence :: © Salvador Dali. Fundacion Gala-Salvador Dali, DACS, 2007
I konkretno noćas pod naslovom “hitno” jedna potpuno neralna situacija za naše uslove, sajt treba odmah (ovo je realno) ali tu su svi neophodni materijali jasna sturkutra, tekstovi, slike ama sve! E to je ono nerealno. Joomla site, malo Flash-a, ćap, ćap, ćap, klik, klik, klik i do budženja je bio gotov! Lep Joomla ali skroz custom varijanta, upeglan, sa nekom čudnom ali ukusnom kombinacijom boja, izbalanisran prosto sija! Probudio sam se vrlo zadovoljan, lep i veliki sajt je bio gotov za tren oka. I za kraj zaključka nema, osim onog da bi baš voleo da sam normalan
Kuva se…
Da, da neće ovo ostati mrtvo slovo na ekranu – nipoš¡to! Ukidam viš¡kove, dodajem manjkove, proučavam rad ove zanimljive aplikacije zvane WordPress. Dobro su je sročili, prilagođena je svakom, laka za korišćenje. A u Pantić Family Style kuhinji se svašta kuva! Ređaju se kategorije zanimljivih naziva i željno očekuju sadržaje i biće ih i to će ih biti itekako, a ove reči pišem čisto da bi istresao svoje skribomanske strasti i naravno, da bi za samog sebe imao jednog dana podsetnik kako je sve to počelo.
Dan iza mene ostaće zapamćen i po ružnim i po lepim stvarima. Naravno kako to biva one ružne obično zasene one lepe. Rano je za detaljisanja… idemo dalje, a što nam je drugo pa činiti?
