Subotom u 7
Posao koji na silu petkom prekidam i ostavljam za narednu nedelju, ovog vikenda je pobedio, dobrim delom što je zadatak koji sam za subotu ostavio, najbliži onome što me u poslu kojim se bavim, još uvek maksimalno ispunjava.
U skladu sa obavezama u sinoćnom spremanju za naporno testerisanje, rekoh svojoj većoj i boljoj polovini, da me mune repom ujutro, nadajući se da je podatak da do 9:30 treba da sam na poslu sasvim dovoljan za kalkulaciju kad pomenuta radnja treba da se desi.
I bi tako, sa malim izuzetkom, što kalkulacije nije bilo, pa se ja nakon kraćeg spremanja, nađoh na ulici, nakon dužeg vremena u Subotu i u 7h 
Dan predivan, u vazduhu tragovi nekad tako za to doba dana, karakteristične svežine. Spuštam se na trolejbusku stanicu i tu kreće jedan set zapažanja koji daje tračke nade, da nisu svi normalni izumreli.
Na stanici stoje oni neki ljudi koji su bili tako uobičajni na ulicama grada Beograda u bilo koje dana. Znate to su oni što umeju da kažu Dobar Dan!, hvala, izvinite i imaju taj mangupski set reči u svom vokabularu.
To su oni ljudi, što iako im u životu sve ovce nisu baš na broju, nisu namršteni ali preko svojih lica imaju onu karakterističnu patinu skupih umetničkih dela, sa razlikom, da oni zaista vrede i mnogo više od tih mrlja na platnu. Vidi se da im nije lako ali im i lepo kućno vaspitanje, ne dozvoljava da se predaju i navuku ona namrgođena lica očaja.
Shvatih da je trola bila promašaj i da je jutro suviše lepo da bi se živelo na četri i više točkova, pa siđoh kod Božidarca i prebacih se u Ford Tabanusa.
Neka čudna deca, znate ona fina, nose sluške na glavama, nešto mumlaju, mlataraju rukama, a ne deluje ko da su zgutali nešto… Idu u školu, da to su ona deca što i subotom idu u školu, a nisu ni ometena u razvoju, ni ponavljači, to su deca koja idu muzičku školu.
A dal sam vam pomenuo da su to neka deca, koja imaju onaj mangupski vokabular, pa znaju i oni već, dobar dan, hvala, izvini i tako sve te teške reči.
Vračar, moja busija… U borbi sa “razvojem” stari krajolik gubi rat ali prolećne bitke su njegove! Između novih, uglavnom lepih ali hladnih zgrada, probijaju se ona male prelepe kućice, ali sve ih zajedno zasenjuje jedna davno zapostavljena kultura ovoga grada. Procvetale su magnolije, velika stabla, za svako poštovanje i respekt negovatelja, jorgovani kidaju nozdrve, sve je u cvetu, zaista okupano onim starim, dobrim suncem subotnjeg jutra u Beogradu.
Ulice nisu puste ali automobila ima tačno onoliko koliko ih ja pamtim kao dete, dovoljno da ih primetite ali nedovoljno da naprave buku, histeriju i pobede svojim smradom probuđene Vračarske bašte i balkone.
Prolazim kroz Kalenić pijacu, nemam nameru ništa da kupujem, oću da bacim pogled dokle su jagode stigle sa cenama, baš sam ih željan, a i Maša, a i Bolja i veća polovina A Kalenić u sedam? Prodavci još uvek zevaju srču kafe, ćekulaju, završavaju se uređivanja tezgi, sve je ko pod konac, spremno za navalu. I to su zaista lepe slike, znate one za koje još ne postoji ni umetnik, ni oprema da ih uhvati i prenese, to su one slike sa mirisom. Mirišu voćke, mirišu povrćke, mirišu nepregledne gomile cveća.
Životinjari su se ulenjili, tek stižu, rasklapaju se akvarijumi, iznose kavezi. Bogami kada smo ja i Bandži taj posao radili, čini mi se da smo bili nešto vredniji.
Nastavljam dalje Krunskom, srećem “landmark” te tačke vračara, vidno životom izmučenu ciganku, da ciganku, ona nije pripadnik romske nacionalne manjine, ona je ciganka i ona zna iste one mangupske reči, pa kao i uvek kad se susretnemo razmenimo salvu Dobar dan! I tako se mi često Nadobardanujemo jedno drugome.
Skrećem ka kancelariji, kako od milošte zovem prostor u kome radim, Prote Mateje, lipe su procvetale, mirišu.
Vreme je i za moju jutranju kafu…
Dobar Dan vam želim svima!
Чујте Срби!
Занимљив је дан иза нас, Савиндан ове 2012 године забележиће многе историјске хронике, технолошке, спортске, економске… Ја би се мало позабавио овом технолошком. Симболично на Савиндан 2012 године је у пуни радни капацитет пуштен ћирлични .срб домен Републике Србије.
Док ће се маркетнишки везати приче о значају .срб домена, ја би ипак мало спустио лопту и задовољио се простом чињеницом да је то један занимљив и значајан корак у унапређењу функционалности интернета самог по себи и комфора који ће временом љубитељи ћирилице, а и они којима је те једино писмо у употреби осетити.
Самим догађајем никакво се чудо није и неће десити, а шта ће унапређење сервиса донети, то ћемо тек видети.
Линкуј као што говориш
А где је оно ћирилица нестала и што?
Она нигде није нестала али је чињеница да је у индустрији информационих технологија, поприлично запостављена, нажалост оправдано. Оправдана је нашом лењошћу, оправдана је нашим немаром и непостојању свести о било каквом значају да наша два писма заслужују у најмању руку подједнак третман. Оправдана је још много чиме.
Конкретно, заступљеност подршке за ћирилично писмо је врло штуро у већини водећих ИТ алата и овде мислим пре свега на рачунарске програме или Српски речно софтвер. Додатно, уколико се дизајнер одлучи за израду ћириличних варијанти било ког облика рекламног материјала, сусрешће се за низом проблема који ће му одузети време и утулити вољу за бактање са истом.
Фале нам фонтови, не фонтови тек тако, већ стандардизовани фонтови. Ћирилица реално јесте значајно дизајнерски, барем мени, интересантнија али слика коју нам технички недостатци форсирају у свим медијским облицима значајно доприноси наметању латиничних решења као “лепших”.
Ћирилица је још једна Српска робна марка или вам Српскије – Српски бренд. Као такву треба да је схватимо, подржимо и промовишемо. Постојање два писма у нашем језику је велико богатство од кога не треба да одустајемо. Подршка и промоција са тим циљем се састоји у још већем ангажману креативних ресурса Републике Србије уз несебичну подршку државе. .срб домен је добар пример.
Што се тиче самог .срб домена чије овде увођење од срца поздрављам даљи рад треба свакако да буде поптпуна подршка у интернет прегледницима или вам Српски – интернет бровсерима, у смислу да када корисник куца ћирилични домен, он као такав остане у свом изворном облику, а да га поменути злотвор не претвара у Пуникод (Punycode). Додатно, вероватно једнако значајно као и само увођење домена је подршка за налоге електронске поште или опет Српски – имејл.
Комуникација надлежних министарстава и интересних агенција са водећим глобалним тржишним учесницима у циљу дизања употребне вредности ћирилчних домена је наравно, подразумевана. Па ајд да видимо како ће се то одвијати, почетак је више него задовољавајућ.
И шта то Срби треба да чују?
Претходних пар дана оне врлине које је велики Србин и патриота Арчибалд Рајсиновић изнео у својој заоставштини,а чији наслов краси овај чланак или наравно, опет српски, блог пост, су након дужег времена успеле да надгласају све оне мане у чијем набрајању Арчи није штедео мастила.
Глобално гледано, са маркетишнком сликом наше нације у свету, а и национално, у нашим умовима никако да раскрстимо. .срб домен, спортски успеси и сличне позитивне приче заиста не требају бити укаљане, па чак ни “оправданим” инцидентима и ниподаваштавајућим ракцијама. Добре слике, добра дела су наша заоставштина, потрудимо се да баш она, буду у већини.
Пантић.срб
И тако, након кратког испирања на теме које заслужују знатно већу пажњу, част ми је и задовољство, да се похвалим да је pantic.rs, добио свог ћирилчног буразера пантић.срб овом рођењу су несебично кумовали Регистар националног Интернет домена Србије и пантић.срб-ови домаћини Панет, који је својим клијентима омогућио прилично дебил френдли, пардон, квалитетно кориснички оријентисано решење, за регистрацију .срб браће и сестара постојећих .РС домена
BorNet i bi dan prvi!
Čudna je to energija koju IT i slično konferncije nose sa sobom, da u sitne sate i nakon napornog dana ostane snage za koji redak teksta. Obzirom da će se o Bor Net sasvim sigurno još pisati, a i da ja nikada nisam bio u fazonu detaljnog opisa predavanja i predavača, osim nekih momenata koju su me zasenili, aj da sročim to nekako u fazonu zašto.
Kada pričam o energiji, govorim o potpuno nerazumnoj pozitivi koju ovajdogađaj, grad i ljudi nose sa sobom, da eto ja već drugu noć, sa koncetracijom krvi u alkoholu koja zabranjuje pešačenje, a kamoli vožnju, zaista prilično zdravog razuma pišem ove redke teksta.
Al ajd opet zašto. Svaka konferencija sa sobom nosi neka nova znanja, nova poznastva, kolegijalno zbližavanje, naravno #nohomo, a prevedeno na srpski jezik to mu dođe veze, znanje, pare. I tako je prvi dan Bor Net-a, pored kamara kamenčića za spoticanje priveden kraju. Ko je stvarno bio ultra mega interesantan, pa to su te famozne Nišlije sa Toplotnim Pumpama, a sa pričom o Zelenim Školama.
Te nadam se potpuno opravdano, ovog puta sam vam iscrtao suštinu koja srpskim jezikom lepo kaže sledeće: Idite na konferencije da upoznate nove ljude, tako ćete možda ostvariti neke zanimljive veze, a koje će vam možda jednog dana pomoći da dođete do para.
Na Bor Net dođite, zato što ono što live streamom možete ispratiti, jeste super ali propuštate priliku da upoznate predavače i svoje moždane vijuge podmažete kreativnom i produktvnom komunikacijom. Dodatno doživljaj samih učesnika, veze nema kada je u pitanju samo predavanje i lično poznastvo i razmena mišljenja.
Današnji dan je protekao u divnoj atmosferi i u takvoj ga ovim rečenicom i završavam.
Ovog puta kratko i jasno, srdačan pozdrav iz Bora!
I tako ipak dan 0 #BorNet
Davno obećani, davno rezervisani, davno planirani Bor Net je stigao na red. Vrlo vidno obeležen nemilim događajem i gubitkom još jednog nadasve vrednog mladog života Srpske Internet Zajednice Nikolom Denićem.
Protekla nedelja mi je obeležena nizom neprijatnih novih iskustava u poslovanju i realnosti pravne, ekonomske, ma svakakve situacije u svima nam miloj Republici Srbiji. Sa istaknutim nestrpljenjem priželjkivao sam što brži kraj i odlazak u Bor, sa željom da sve, da izvinite, govnarije, ostavim iza sebe i prikupim nešto pozitivne enrgije koju ovaj grad i njegovi građani nesebično dele svakim organizovanim događajem.
Želja nije bila neopravdana, mene za Bor vežu lepe uspomene, divni ljudi, još od detinjstva. Konferencija Eest Weekend Fest koju su organizovali proletos koja je po mnogo čemu zasenila sve nimalo loše i naizgled značajno veće IT događaje.
I tako, nakon vrlo kratke pripreme i završavanja minut do 12 zadataka, koje sam donekle uspeo završiti, kao dodatnih sto i kusur kila su me preuzeli Dragan Srećković i Srećko Šekeljić, ekipa iz Instituta za održive zajednice. Put je protekao u krajnje ženskoj atmosferi gde su se sklopile tri alapače, od koje sam očito ja bio najdosadnija cedeći iz ove dvojce, prepoznatljivih eksperata, čitavu NGO priču i know how iskustava na račun kreiranja realno izvodljvih NGo projekata. Zaista neprocenjivo iskustvo! Moram dodati i da je čitav put protekao bez mog, za one koji me baš dobro poznaju, stiskanja nepostojeće kočnice na suvozačevom mestu
Po smeštanju u Albo, hotel koji može komotno da se pohvali da zavređuje i zvezdicu više, spustih se do već mi poznatog hotelskog restorana. Izvrteh telefone, javih se kome treba i sedoh sa Borskom ekipom i pridošlim gostima na kafidžonu i one najdragocenije momente svake konferencije.
Međutim, osim divnih ljudi koje poznajem tu me je čekalo pravo iznenađenje, osoba koja, sasvim sam siguran ne može biti svesna koliko poštovanje od nekoga ko je 1978. godište zavređuje – Dubravka Hit Meseca Marković! I zaista kao što joj se prestavih, čast mi je bila upoznati lujku, majku i poštovanu novinarku, voditeljku, danas, Radio Beograda 1, koji sjajnom ekipom ubrzano vraća sjaj, nekada imperativu kulturnog života stare Jugoslavije (neverovatna težina je ispisati naziv bivše nam države, ja je pamtim kao nešto najlepše). I tako posedesmo, smejući se i žvakajući sve događaje, prilike i neprilike.
Posebno mi je neobično bilo da sa ekipom iz Niškog Telekoma i Ducom Marković, žvaćem i presabiram roditeljska iskustva. Neprocenjiv doživljaj, za koji da mi je neko pre samo par godina pričao, ne bi mu verovao da ću proživeti.
Samo finale je posebno podmazano uz čašicu, dve, tri… sa Nišlijama iza priče Toplotne Pumpe, sa @sasabca i @juzhnjak uz pretresanje audiofilskih tema i dosta zaista dobre muzike.
I tako vam završavam izveštaj za radoznale 0 dana Bor Net – a, uz jednu bitnu, neslavnu napomenu za “Ekipu”.
Nisam do sada imao iskustva da osetim kao lični gubitak, gubitak osobe koju nisam imao čast i zadovoljstvo lično upoznati. Nikola Denić je po gomili priča koje sam u proteklih 48h imao prilike da čujem, bio momak, posebnog kalibra. Gledajući sve vas koji iskreno patite, setio sam se svih ličnih (a bilo ih je previše), teških trenutaka u proteklim godinama, vašu patnju, sam neobično doživeo kao i svoju ličnu. I zato vam skrećem pažnju, da dobro razmislite, kako bi svako od nas želeo da bude ispraćen.
Ja vam za svoje lično ime kažem, da pokopajte me, da ne očekujem da budete sa osmehom na licu ali da, trudite se da budete. I nipošto ne bedačite! Ako mi je suđeno, verovatno ću biti na nekom mnogo boljem mestu, koje svakome prema zaslugama pripada. I molim vas, setite me se, i molim vas potrudite se da kroz život nastavite jednakom snagom, vedrinom koju se svojim primerom se trudim da predstavim. A kad kažem nastavite, setite se bradatog debeljka, koji i pored svog ića i pića je često smogao snage da u sitne sate što pre iznese svoje doživljaje sa neke IT konferencije.
Možda debelo grešim ali neću da vam prećutim, da po svemu što sam čuo, prava počast jednom pripadniku zaista odabrane ekipe, jeste upravo ovde u Boru. I po onome što sam od vas čuo, ne nije u ćutnji i patnji, već u galami i još jačoj borbi.
Alo debosi! Ne paničite!
Skupih Mašonija iz vrtića krenusmo put porodičnog brloga. Par metara ispred nas, čuje se TUP! Auuu, auuuu, auuuuuu… Ok, reko, klasika cuko video macu, a maca preko ulice, cuko pod točkove i zdravo đaci.
Međutim, scenario jeste baš takav bio ali cuko leži u očiglednom stanju šoka i vapi za hitnom veterinarskom intervencijom. Bez vidljivih povreda, sa izuzetno slabim pulsom. Ali… gazde, bem vam bre lebac ludi, šta imate od kukanja i hvatanja za glavu, od paničenja, mračenja. Strpaj tog kera u prvi auto ili u ruke i trk veterinar, pa makar da isti konstatuje smrtni ishod.
Ljudi bre, dal je cuko, dal je čovek ili prasac. Ako je zlo došlo i prošlo po svoje, nemojte izvoditi umetnički dramski performans ako umete, pomozite ako ne umete, zovite ili idite po pomoć, sve brate samo ne da se hvatate za glavu, unapred sahranjujete. Možda ćete tako i neki život spasiti.
Žao mi bilo kera, kokerče blesavo, podseti me na moju mučenicu Lajmi Happy Astra of Lucky Strike ili skraćeno Margot. Podseti me na sve grozote kojih sam se nagledao i smrti usled inertnosti ili još gore potpuno neproduktivne dramske panike.
Ovaj levo, pljunuta Margot.
Te dragi moje, bilo šta da vam se sa džukelčetom, kravom, prasetom, tatom, mamom, detetom zlo zbiva. Paničite naravno, jer nema šanse da vas malo panike i straha ne uhvati ali usmerite misli šta zaista umete, šta ne umete da uradite da bi pomogli. Automobil pravac dežurni veterinar, urgentni, hitnu pomoć kad god možete izbegnite. Nemojte se samo vrteti u krug i hvatati za glavu, zapomagati, kukati. Ponekad život i smrt dele zaista sekunde.
Eto istresoh se, pomenuti nesrećnik je vrlo moguće sad veće negde razigran ili je negde već dobrano rashlađen. Šta da mu radim, takva mu sudbina. Ali možda se neko u zlu seti ovog teksta i jedinog zakona opstanka NE PANIČI.
Crno – Pantić pesimista, hejter
Napokon je došao i taj dan! Nakon monstruozno debilno organizovanih predputnih aktivnosti i ogromne brlje agencije kojoj smo ukazali poverenje, uputili smo se put slike i prilike grada Beograda i Republike Srbije, Aerodroma Nikola Tesla!
Taksi prevoz je bio zapravo, čovek, kojeg rado zovem Tata, a on mene slovi sa Sine. Reč je o ljudini, velikog srca sa kojim sam kroz muku snalaženja početkom devedestih poslovno povezao. Ubrzo smo se sprijatelji, on me smatrao pelcerom za dugo priželjkivano muško dete, te me je prozvao sinom. I istini za volju, bio sam dobar pelcer
Vožnja sa Marfijem, ko vožnja sa Marfijem, ni blizu zabavna ko nekad, puna sete i kiselih anegdota, sa vidlivom mračnom senkom proteklog vremena i trenutne situacije. Stigosmo do aerodroma. Tu me je dočekao prvi zaista uverljiv dokaz, koliko smo kao nacija nisko pali. Aerodrom našega grada, jasno oslikava sve ono što su nam godine iza nas donele. Naizgled je rešena Taxi problematika, a aerodrom kao neko umetničko platno jasno šalje poruku, ovo je zemlja bezzakonja i korupcije, ovo je divlji zapad. I realno ako neko samo spoji sto koraka na tom aerodromu spojiće sav nemar, svu korupciju, svo bezzakonje koje u zemlji vlada.
Čekiranje, let, dolazak
Redčina, nadrkanih drkadžija, sa atmosferom na ivici incidenta se otegla i razvlačila jer tri truta službenika, zabole baš da dođu na vreme, da se makar potrude da gužve ne bude, dodatno uputstva genijalne agencije su jasno napravljena da naprave što veću gužvu u što kraćem vremenskom intervalu. Nakon 45 minuta smaranja u redu i dodatne runde blejanja po aerodromu, napkon smo prešli u deo predviđen za ulazak za avion, gde su u prostorji 10 x 10 smestili 200 ljudi, naravno bez prozora i taman kad smo bili na ivici da se podavimo, pustiše nas u Daglas kršinu, kojoj pre treba održati 50godišnji pomen, nego što treba da služi za prevoz ljudi. Let je protekao mirno, uz posluženje splačina od strane ljubaznih Egipatskih stujarta i stujardesa. Sletanje je, po starom Srpskom običaju, propraćeno aplauzom.
Pokupili smo prtljag i seli u autobus sa određenim brojem polomljenih regulatora protoka vazduha, pa me je tako celim putem u glavu cepala klima. Tokom vožnje, počelo se naslućivati, da ono što se o vodičima po internetu priča, nisu baš šarene laže iako su nas uputili u skoro sve što treba da znamo i dali su nam po flajku vode, verovatno im je neko u prethodnoj turi skapao, pa onda sada paze.
Nakon vrlo dugačkih 50, a ne 30km kako je očekivano, stigli smo ispred našeg hotela. Ne postoje reči kojima se može opisati ta kičerica i količina bahato potrošenog novca . Obzirom da smo stigli u sitne noćne sate, fino su nas razvukli na prijemu u hotel, a posebni je hit, što su nas sa uputstvima tamo, pa tamo uputili u potpunom mraku da bazamo ka sobama u kojima nas je čekala milostinja u obliku aranžiranog zidarskog čalabrca. Od silnog premora, onako naelektrisani, Mašu smo stavili da malo dremne, a ja i moja veca polovina smo ostali na terasi u razmišljanju, šta nam je sve ovo do sada trebalo. Ipak, ubrzo je počelo svitati i sunce je ipak donelo nešto malo davno zaboravljene pozitivne energije.
I evo kraćeg opisa dana koji slede.
Hrana
Ako možete da zamislite mirise i ukuse jela, restorana koji zasigurno propada u roku od mesec dana u Beogradu, onda je to slika kuhinja i restorana hotela u kome smo boravili. Ti ljudi jednostavno ne znaju čemu začin služi, možda ih proizvode ali svakako ne umeju da ih koriste. Sve bazdi, sve je prezačinjeno, šatro ima svega ali sve liči jedno na drugo. Čak su i voće uspeli da zaseru, pomorandže su trulež isto važi i za one njihove kržljave banane, jedino su urme vadile prosek. Specijaliteti su posebno smešni, jer se samo zovu tako, inače čak i ne liče na imena koja nose. Srećom tu su urme i pomfrit za decu, pa kome stomak nije jača strana, može preživeti i to. I serem im se u šatro All Inclusive, sa njihovim smrdljvim satnicama i radnim vremenima. Ako uveče ne zdipite vodu, do 12h možete samo da je sanjate ili da je platite. I možda jeste sve na izvolte i na kolko oćeš ali bi voleo da vidim tog šampiona koji se preždere one hrane.
Piće
U okviru All Inclusive arnžmana na raspolaganju vam stoji crno, belo i roze Egipatsko sirće, koje srećom posedue koji procenat alkohola, tako da ubrzo počinje čak i da vam prija. Ja lično nisam pivopija ali neki naši ljudi su balili na lokalno pivo. Kafe, sokovi, čajevi su šatro uvek na raspolaganju, takođe u neograničenim količinama ako vam je uvek od 12h do 00 i ako pod kafama podrazumevate, prilično bledunjavu nes kafu, espreso i ostalo bolje ne probati.
Ako bi sumirali priču o hrani i piću, onda bi mogli jednom rečenicom da kažemo: Sve što ste ikad mogli sanjati, na jednom mestu i bez ograničenja, ovde svakako nećete zateći.
Egipćani
O sjebane li nacije! Zaludnih li ljudi! Osoblje hotela uglavnom nabada engleski, ruski su dobro savladali, a naši su ih naučili po neku srpsku reč. Pokušaće da vas oderu apsolutno na svakom koraku i ono što je posebno gadno u ovoj zemlji je što je cenkanje podrazumevano, čini mi se i za račune za struju i telefon. Ako se ne cenjkate, ovca ste ako se cenjkate opet ste ovca, jer realne cene roba i usluga čine negde oko od 5 – 10% od ponuđene. Ljubazno će vam ga uvaljivati za sve hotelske i vanhotelske sadržaje, neke potpuno besplatno, neke uz nadoknadu. I dobro povedite računa jer 50% popusta je minimum da bi sačuvali svoje dostojanstvo, a budite uporni i nemilosrdni da dobijete i 70 – 80% jer i sa tim popustima, preplaćujete.
I kada kažem sjebane, kažem to zato što im je Mubarak nanu naninu, za početak ukudanjem obaveznog osnovnog obrazovanja. A kada kažem zaludne, to kažem zato što su napaljeni u bolje sutra ko mi pre nekih 11 dina, a nekako mi deluje da imaju još manje čemu da se nadaju, nego što smo to imali mi.
Hurgada
Zastrašujć grad, u vlasništvu Rusa, jedna ulica sa radnjama krcatim uglavnom suvenirima kineske proizvodnje, kičom i tonom nepotrebnih sranja koje će pokušati da vam uvale sa popustom od 30% i cenom 10x veće od realne. Ponegde ćete i naći nešto vredno kupovine, pa ako imate neodoljivu želju baš nešto i da kupite, shvatite da je tu ciganisanje način života, te ako se ne ciganišete, em ih vređate, em ispadate glupi, svađajte se i nabeđujte, probudite kalafonca u sebi. Ako skrenete levo ili desno van famozne Šeraton ulice, videćete pravu sliku. Pored obale ima uređena marina sa nizom restorana, kafića, diskoteka. Obavezno treba probati i sokove od svežeg voća – stvarno.
Plaža, More
Ne kaže se džaba, da je najlepše more – Crveno more. Međutim , hotelske Plaže su ako posmatramo kvalitet peska, prilaza i vode, u odnosu na celokupnu Jadransku obalu težak krš. Plaže ko plaže su loše izvedena varijanta Ade Bojane, nasute peskom trojkom. Na plaži ako imate sreću da ugrabite drvenu ležaljku u zavetrini, jer vetar piči po ceo dan. Za Snorkling deru, tako da tu treba zaista sve od sebe dati i iskamčiti cenu 70% nižu, pa makar se cenjkali više dana.
Snorkling
Ako zbog nečega sav maltret vredi istrpeti, onda je to definitvno gnjuranje i ronjenje. Koralni grebeni i život kojih okružuje se rečima, pa i slikama teško mogu opisati i zaista predstavlja nešto što treba i iz sopstvenog iskustva doživeti.
Kada zaokružimo priču, proveli smo 15 dana maltreta okruženi svakakvim budalama, u lepom ambijentu i uz solidnu uslugu, a pet zvezdica, ma važi. Ipak, ne mogu reći Maša je uživala, Mi smo uživali.
Povratak 
Sa tugom u srcima, nakon doručka i poslednjeg kupanja, spakovasmo naše stvari i uputili se put autobusa za povratak. Put ka Beogradu je protekao jedanko katastrofalno kao i iz Beograda, po sletanju na aerodrom, gužva na pasoškoj je bila ko da dele džaba pasoše i sadnice japanske trešnje, jerbo pasoški dunđeri, rade lagano i naravno sa trećinom kapaciteta terminala. Zemljacima drkadžijama ni na kraj pameti nije bilo da nam ponude da uđemo preko reda, već se stoka uvaljivala i ispred nas, srećom posoški dunđeri, su pozitivno odgovorili na moju molbu da se švercamo preko reda, pa je gomila morala prećutno da odobri taj gnusni čin. Tata me je ispalio, srećom njegove kolege iz Beogradskog taksija prevezle po razumnoj ceni do naše jazbine.
Nesrećni čitaoče, Egipat je nešto što u životu vredi doživeti! Zato ubi nekog za pare ili se oženi dobro ko ja, a ako zaista i jeste do tebe, onda se jebiga, ipak potrudi malo više. Što se mene tiče, nade nema koliko god se trudio teško da ću ikada uspeti da odem još koji put.
EGIPAT – Vrlo Dobar 4+
Vezani post:
- Objašnjenje – Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
- Crveno – Pantić optimista, marketing & PR guru!
Crveno – Pantić optimista, marketing & PR guru!
Napokon je došao i taj dan! Nakon divno organizovanih predputnih aktivnosti i ogromne profesionalnosti agencije kojoj smo ukazali poverenje, uputili smo se put ponosa grada Beograda, Aerodroma Nikola Tesla!
Taksi prevoz je bio zapravo, čovek, kojeg rado zovem Tata, a on mene slovi sa Sine. Reč je o ljudini, velikog srca sa kojim sam kroz muku snalaženja početkom devedestih poslovno povezao. Ubrzo smo se sprijatelji, on me smatrao pelcerom za dugo priželjkivano muško dete, te me je prozvao sinom. I istini za volju, bio sam dobar pelcer
Vožnja sa Marfijem, ko vožnja sa Marfijem, uvek zabavna, puna šale i veselih anegdota. Stigosmo do aerodroma. Tu me je dočekalo prvo zaista prijatno iznenađenje. Aerodrom našega grada, raste i razvija se prateći sve ono lepo što su nam godine iza nas donele. Napokon je rešena Taxi problematika, aerodrom sija i zrači, ponosito, ko da se pomalo hvali da je i veći nego što zapravo jeste.
Čekiranje, let, dolazak
Omanji red, raspoloženih saputnika je bio raščišćen brzinom svetlosti, vrednim radom prelepih službenica i službenika aerodroma Nikola Tesla. Ubrzo zatim smo prešli u deo predviđen za ulazak za avion i nismo ni trepunli točkovi velelepne letilice su moćno zaorale pistu našeg velelepnog aerodroma. Let je protekao mirno, uz posluženje ljubaznih Egipatskih stujarta i stujardesa. Sletanje je, po starom Srpskom običaju, propraćeno aplauzom.
Predivan avion sa svim potrebnim uputstvima... divota!
Pokupili smo prtljag i seli u vrlo lep, moderan autobus. Tokom vožnje naš vodič, nas je krajne ljubazno i kulutrno uputio u sve što treba da znamo, vodeći računa o tome da smo udobno smešteni i napojeni.
Nakon kraće vožnje stigli ispred našeg hotela. Ne postoje reči kojima se može opisati taj raskoš, lepota, luksuz. Obzirom da smo stigli u sitne noćne sate, brzo su nas razmestili po sobama u kojima nas je čekao predivno aranžirani čalabrc. Od silnog uzbuđenja i pozitivne energije, Mašu smo stavili da malo dremne, a ja i moja bolja polovina smo ostali na terasi da uživamo u ambijentu i izlazsku sunca.
Pogled sa terase, sunce lagano izlazi i obasjava velelepni kompleks
Dani koji slede su takvi da pri pomisli na njih srce kreće da mi lupa jače, a osmeh se, evo već skoro mesec dana po povratku i dalje ne može smaći sa moga lica.
Hrana
Ako možete da zamislite sliku kuhinje i restorana u raju, onda je to definitivno slika kuhinja i restorana hotela u kom smo boravili. Aromatična atmosfera Afrike, mešavina svih svetskih kuhinja i ukusa, gomila specijaliteta, kolača, svežeg voća. Što bi naš narod rekao za nekoga sve, za svakog ponešto, ja bi ipak rekao, za sve – sve i to u neograničenim količinama.
Piće
U okviru All Inclusive arnžmana na raspolaganju vam stoji izbor vrhunskih Egipatskih vina, koja itekako umeju da zarumene obraze i podgreju atmosferu! Ja lično nisam pivopija ali naši ljudi su bili oduševljeni pivom. Kafe, sokovi, čajevi su podrazumevano uvek na raspolaganju, takođe u neograničenim količinama.
Ako bi sumirali priču o hrani i piću, onda bi mogli jednom rečenicom da kažemo: Sve što ste ikad mogli sanjati, na jednom mestu i bez ograničenja.!
Egipćani
O predivne li nacije! Ponositih li ljudi! Osoblje hotela barata sa više svetskih jezika, bez problema se sporazumevajući što na Engleskom, što na Ruskom, Nemačkom, pa čak pomalo i na Srpskom! Ljubazno će vam ponuditi sve hotelske i vanhotelske sadržaje, neke potpuno besplatno, neke uz nadoknadu. Ali nemojte brinuti, pomenite da ste iz Srbije i odmah ćete dobiti 20% popusta, možete se malo i cenjkati, pa cenu sniziti i za neverovatnih 50%!
Hurgada
Moderan grad, prepun radnji punih zaista kvalitetnih suvenira, raznih zanatskih rukotvorina. I ovde važi, cenjkajte se malo dobićete neverovatne popuste, čak i preko 50%! Kafići su predivni, a pored obale ima predivno uređena marina sa nizom restorana, kafića, diskoteka. Obavezno treba probati i sokove od svežeg voća.
Plaža, More
Ne kaže se džaba, da je najlepše more – Crveno more. Plaže su predivne, peščane, čiste sa divnim ležaljkama i zaštitnim paravanima. More je posebna priča voda divna, topla, čista. A izuzetno povoljna Snorkling tura odvešće vas u čaroban svet podvodnog sveta Crvenog Mora.
Ta boja, taj miris, neopisivo!
Snorkling
..Izvinite, hteo sam ovde da do detalja opišem ovaj izlet ali obuzele su me prejake emocije, ne mogu rečima to opisati, to se ne može ničim opisati, to se mora doživeti.
Svaka reč je suvišna, zaista!
Kada zaokružimo priču, proveli smo predivnih 15 dana okruženi divnim ljudima, u predivnom ambijentu i uz neverovatno dobru uslugu, po svemu pet zvezdica. Tokom celog dana i u večernjim satima, osoblje hotela organiziovalo je veliki broj animacija i zabavnih aktivnosti, Maša je uživala, Mi smo uživali.
Povratak
Sa tugom u srcima, nakon doručka i poslednjeg kupanja, spakovasmo naše stvari i uputili se put autobusa za povratak. Put ka Beogradu je protekao jedanko dobro kao i iz Beograda, po sletanju na aerodrom, iako gužva nije bila velika, jer je pasoška kontrola spremno dočekala veći broj letova u isto vreme. Ljubazni zemljaci su nas zamolili, da pošto smo sa malim detetom idemo preko reda. Tata je nažalost bio sprečen, pa nije mogao doći po nas ali zato su nas njegove kolege iz Beogradskog taksija prevezle brzo i udobno do našeg ljubavnog gnezda.
Dragi čitaoče, Egipat je nešto što se u životu mora doživeti! Zato se potrudi malo više, jer zapravo samo od tebe zavisi da li ćeš skupiti nešto malo novca i priuštiti sebi to zadovoljstvo. Što se mene tiče, ja ću se potruditi da odem još koji put.
EGIPAT – VOLIM TE!
Pantić Optimista sa sve cvetićem za uvcem i blaženim izrazom lica!
Vezani post: Objašnjenje – Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
Egipat – Crveno, Belo, Crno. Utisci jednog Pantića.
OBJAŠNJENJE
Početkom Septembra imao sam tu sreću i zadovoljstvo, da nakon x godina, bez godišnjeg odmora, doživim isti. I to, ni manje ni više u Hurgadi, u zemlji faraona i cenkanja – Egiptu. Nisam siguran da li su mi ikada slike hejtera i optimiste, tokom tog odmora bile jasnije, zato vam u nastavku, priče bojim u boje Egipatske zastave, doduše u rasporedu koji mi za ovu priču odgovara.
Maznuta sa Wikipedie, kome treba zastava je link
#DedaUp – EPOHALNO!
Po mnogo čemu jučeršanji susret (pisano dan posle ) tviteraša iniciran i realizovan od strane optimističkog autoriteta sa naših prostora, uvaženog gospodina Deda Bora, može se nazvati epohalnim i notira kao istrojski momenat u razvoju snažne i uticajne intrenet zajednice u Srbiji.
Broj prisutnih na tvitupu mislim da niko sa sigurnošću ne može potvrditi, u svakom slučaju radi se o cifri od preko sto ljudskih duša, a i verovatno manje od 200.
Prisutni su bili i više i manje politički i društveno uticajni tviteraši i naravno divni ljudi, talentovani, mladi, nešto stariji, profesionalci kraće rečeno svi ljudi koji cene i poštuju lik i delo tog harizmatičnog Dede iz Bora. Tako je Deda po ko zna koji put, ispao žešći šmeker i u sred Beograda napravio fenomenalnu žurkicu.
Društvo na #DedaUp je imalo i dodatne razloge za dobro raspoloženje jer su: Zoran Torbica, Istok Pavlović, Dušan Dželebžić, Žarko Ptiček, Viktor Marković, Marko Dražić. Branko Đurković, Veselin Jevrosimović uspeli da naprave korak više u komunikaciji Srpske internet zajednice sa Vladom Republike Srbije. U tome, kao i uvek do sad, bila značajna pomoć Uprave za digitalnu agendu na čelu sa Jasnom Matić.
Da li će sve ostati na praznim pričama ili će se zaista nešto desiti to ćemo videti, ali ja lično se zahvaljujem svim nabrojanim pojedincima što su priče pretočili u dela. A na odgovornim pojedincima je sada da dobro razmisle da li im se više isplati da steknu veliki broj političkih poena pretačući iznete predloge u zakone i uredbe na sveopšte dobro ili da završe kao proizvod linča Srpske internet zajednice. Ja se ipak nadam i verujem u ovo prvo.
Još jedanput su svi ljudi dobre volje imali priliku da razmene pozitvivnu energiju, da popričaju, o lepim stvarima, o ružnim, o poslu. Da se informišu i da informišu, da se upoznaju i naravno da se dobro zezaju. Imao sam čast i zadovoljstvo da se lično upoznam sa velikim brojem ljudi koje sam pre toga sretao na talasima drogiranog vrabca i preko njihovih blogova.
Miodrag Ristić je održao datu reč i uspešno realizovao projekat “Čitajte blogove zato što…” te su se prisutni mogli laditi simpatičnim lepezama na kojima se, sa velikim ponosom i zadovoljstvom, našao i Pantić.rs.
Teško je sabrati i u reči pretočiti količnu pozitivne energije koju je #DedaUp doneo sa sobom. Već satima TL je pretrpan utiscima i komentarima. Nadam se da će ovaj događaj motivisati kućne moljce da se malo mrdnu i pokrenu, da uzmu učešće u ovakvim događajima da se iz virtuelnog presele u stvaran svet. To stvarno ne boli i može samo da vam približi Dedin moto: “Ljubav, muzika i sve nešto lepo…” Jer zaista to je #DedaUp i bio!
Sliku sam besramno ukrao sa Facbook profila Ivana Minića, nadam se da se ne ljuti
Svime iznetim pozdravljam sve nove jarane i virtuelne i realne, želim vam sve najbolje i puno uspeha u radu, životu, druženju i ljubavi, do sledećeg druženja, uz pesmu:
Kako sam standarno u svojoj lenjosti i sveopštoj pogubljenosti ovaj post ispisao i ostavio da skuplja prašinu, u međuvremenu se pojavio i poneki pljuc, pljuc. Evo samo univerzalne poruke za pljuc, pljuc komentare. Dragi moji pljuvaši, ne jedanput sam vas pozvao, da lice u lice, popričamo, da vam ispričam i moju priču, da mi objasnite kako ja pored svega što sam proživeo nisam smogao snage i pameti da budem pljuvački raspoložen, da vam razjasnim i poruke optimizma i razlike u poimanju sveta među ljudima. Gospodin koji je bio na TwitUp-u, pa mu se ogadilo društvo, dajte bre ljudi ili sednite i suočite stavove direktno lice u lice ili se manite tog prikrivenog pljucanja. Za sve prikrivene imam sledeću muzičku poruku na današnjem repertoaru:
Comtrade TweetUp – Domaćinski!
03. 06. 2010 u Fancy Shmency prostorijama i prostranstvima najveće IT kompanije na našim prostorima, a i nešto šire, održan je po mnogima za internet zajednicu Srbije, istorijski TweetUp Party, sa dodatkom, kako u nazivu, tako i u realnom okruženju Coctail. Kako zli jezici tu imaju svašta da lanu, a koliko sam uspeo da ispratim već je pao nekakav hejt po TimeLine-u. Želim malo da razjasnim značaj, zasluge pojedinaca i pokušam da razjasnim kako jedna, neveštom oku prikazana pijanka, zapravo jeste događaj za primer, uz možda svega par zamerki.
TweetUp – Kako treba
Realno, ovo meni jeste bio, barem mislim, prvi korporativni TweetUp party na kome sam fizički bio prisutan. Ali teško je baš izbrojati broj istih, koje sam ispratio na TL i kroz utiske i komentare prisutnih. Utisak koji sam stekao je da su TweetUp-ovi kada pričamo o onim korporativnim, dobrim delom nevešto izvedeni uz zamaranje prisutnih korporativnom ponudom. E sad da se razumemo bilo kakva korporativna animacija internet zajednice ne treba za cilj da ima tovarenje prisutnih informacijama koje prisutne mahom i ne zanimaju. Social Network nastup jedne kompanije treba da bude baziran na receptu koji je SN koncept i napravio onim što danas jeste. Pa ako pogledamo udarni sastojak svake socijalne mreže uvidećemo da zabava debelo prednjači. Gde je novac tu? Novac se krije u daljim koracima koji predstavljaju vašu Internet Marketing mašineriju, a događaji poput TweetUp-ova su recimo oblik obogaćenog pogonskog goriva. Svaka kampanja, ima neki svoj cilj ili bi trebalo da ga ima, to može biti PR peglanje odnosa, branding, predstavljanje novog proizvoda ili usluge… ma šta god. Comtrade Coctail TweetUp, bi ja okarkterisao kao Domaćinski. Pa da zavirimo malo ispod haube i da vidimo šta je twitter pojedincu moglo da donese to simpatično druženje.
Domaćin
Veselin Jevrosimović – zatrovan teorijama zavere, sopstvenom filozofiranju ili jednostavno rečeno neiskustvu, prisutan pojedinac bi pre svega mogao da uvidi koliko je sposoban za primarnu poslovnu i društvenu osobinu, zvanu sposobnost komunikacije. TweetUp je po pravilu pre svega događaj gde ljudi dolaze da bi se zabavili, družili i razmenili iskustva. Na TweetUp-u, lako ćete upoznati svakoga koga eventualno želite da upoznate, jer tome taj događaj i služi. Ako pričamo o Comtrade Domaćinski TweetUp-u, Veselin Jevrosimović je bio prisutan tokom celom dogođaja, otvoren za sva pitanja i predloge. Ako je nekao imao šta da zemeri – Bio je tu, ako je neko imao šta da predloži – Bio je tu, ako je neko samo hteo da se upozna – Bio je tu. Ili jednostavno čovek je bio tu, pa ako bi neko da pljune po domaćinu i po događaju, neka skupi hrabrosti i sposobnost da osim što laje po timeline-u, lane i uživo. Svaka dalja priča na tu temu je suvišna. Samom domaćinu ne može se ništa osporiti, polazne osnove, mudrost, dobra ekipa ljudi i na kraju sasvim sigurno i nešto sreće, ga je dovela danas u poziciju na tržištu, na kojoj jeste. Meni lično, znači da neku mudru papazjaniju koju smislim, mogu izneti čoveku koji ima i znanja i sposobnosti da istu podrži ili argumentovano oduva. Dodatni vrlo bitan faktor, je da je domaćin uticajan i angažovan u segmentu donošenja novih zakonskih regulativa, pa ako neko ima nešto racionalno i korisno da predloži eto prilike.
I šta je Comtrade imao od ovoga – pa pitajte Comtrade ali ja mislim da ovako organizovan TweetUp svakako predstavlja dobar marketing. A otvorenost kompanije ka internet zajednici, nikako ne može da škodi.
Promoter
Zoran Torbica – Sad ako me Kiza napljuje za dodeljenu titulu, šta da se radi. Ali ako je iko pokrenuo inicijativu i bio najaktivniji u promociji događaja, to je definitivno gosn Zoran Torbica. Ajmo sad malo na temu #kizaapruvd i Zorana Torbice. Kao neko sa dobranim stažom u Internet vodama, gosn Zoran Torbica danas pripada grupi ljudi koje treba poslušati, a kad je u pitanju korporativni IM vrlo poželjno angažovati. Roze majca, roze kao koncept, mala šolja pola šolje… sve će nekome delovati katastrofalno neozbiljno. A da li je tako? Vratimo se gornjem Zabava momentu, Torbici se sposobnost da animira i zabavi apsolutno ne može osporiti. A da li je to sve neozbiljno, pa svaki subjekat potrhanjen klicama sumnje, treba da obrati pažnju na #kizaapruvd twitter listu i internet lokacije. Ako se malo udubite videćete da ih čine pojedinci i lokacije koje krase sve suštinske vrednosti punokrvnog pripadnika internet zajednice. Samim tim to su mahom subjekti koje krasi reč koja se ceni i poštuje. Zato #kizaapruvd koncept, iako pre svega krajnje zabavan, sebi uspešno gradi i jača autoritet, koji ukoliko nastavi jednakom posvećenošću i tempom, u vrlo kratkom periodu će potvrditi svoj značaj i uticaj na lokalnoj internet sceni. I čemu sad sve to? Pa kome nije jasno neka pročita Istokov post i naročito obrati pažnju o Early adopters definiciji jer se oko pomenute grupe kroz ceo ovaj post vrtimo. Zato #kizaapruvd već sada ne predstavlja samo zabavu, već i korisnu alaktu za svakog marketing menadžera koji se kani da uplovi u vode Internet Marketinga, Oglašavanja i sl. A sve iznešeno vam može dodatno približiti za internet naročito svojstvenu osobinu koju Torbica ističe da zezanje = novac.
Gosti
Pretresanje gostiju za Comtrade Domaćinski TweetUp-a mi je neprijatan zadatak, jer lista pojedinaca koju bi istakao bi značajno povećala obim, ovog ionako predugačkog posta. Zato ću samo izdvojiti par Twitteraša i članova naše ne samo internet već i društvene zajednice. Jasna Matić – Ne pripadam nijednoj političkoj stranci, ponude za izradu sajta sam odbio da pružim, većem broju njih. Moju utopističku viziju ne pokriva program ni jedne postojeće političke partije. Ali da se razumemo, zgražavam se pljuvačina bez realnog osnova, cenim rad pojedinaca i ono što me najviše boli, je svest o tome da nijednu našu političku partiju ne čini zlom partija sama po sebi, već većina koju partija čini, a koja je tamo isključivo iz nezasitih finansijskih interesa. Najveći broj današnjih problema sa kojim se susrećemo, ne mogu se realno pripisati, ni ovom, ni onom režimu, već ga treba ispratiti kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda. A da, tu ima mali problem, pošto svaki novi istorijski momenat, po automatizmu ruši i dobro i loše onoga starog. I tako mene danas politikom opčinjeni pojedinci umeju u par minuta da svrstaju u: staljiniste, lenjiniste, žute, čedomirčiće i sve ostale partije. Istina je da sam ako kroz partije posmatramo potpuno apolitičan. I zato smatram da imam dovoljan autoritet da celokupan rad pomenute gošće i njenih saradnika, svrstam u How To, za sva ministarstva. A ono što zaista moram posebno istaći je upravo otvorenost jedne državne institucije i jednog ministra ka celokupnoj internet zajednici. Jasnu Matić ste mogli sresti kako na ovom, tako i na mnogim drugim skupovima Srpske internet zajednice, uvek otvorena za sve predloge i svaki konstruktivan savet ili kritiku. Pa eto Comtrade Domaćinski Twitt-up je između ostalog bila prilika da svaku kritiku i lavež u prazno, pretvorite u konstruktivan dijalog koji za promenu ima neku funkciju i smisao.
Da sad batalim politike iako gornji pasus to nije, već samo isticanje pojedinke koji za razliku od mnogih drugih, nešto i radi. Comtrade Domaćinski TweetUp je bio skup iskusnih i manje iskusnih internet stručnjaka brda profila. Mogli ste se isćaskati sa Burekdžijama, Istokom Pavlovićem i njegovim najbližim saradnicima, mladom ekipom koja stoji iza fenomenalnog projekta Web Arena, gomilom zanimljivih ljudi sa Twitter-a vrlo širokog pogleda na svet. Kao što rekoh na početku lista pojedinaca koji zaslužuju da ovde budu predstavljeni nije dovoljna za ovaj post.
Dodao bi da su skupu baš su nedostajali: Deda Bor, Miloje Sekulić, Dragan Varagic, Eniac… Valjda će biti popravni.
I šta sad?
Internet zajednica više nije beznačajna grupica ljudi. Toga sve aktivni pojedinci iste, treba da budu svesni da bi bili konstruktivni u delovanju i kritikama, a ne destruktivni kroz potpuno bezumne hejt kampanje. Internet zajednica Srbije, treba da bude svesna, da samom činjenicom što imamo pristup internetu i radimo na kakvim takvim sokoćalima, predstvljamo povlašćenu manjinu, koja ima manje problema na dnevnom redu nego veći deo naše materijalno osakaćene nacije. Sad ne bih ulazio uopšte u filozofije ko je kome zašta kriv i kako može svako sam svoju sudbinu da kroji. Ja sam na svom profesionalnom razvojnom putu zaista dobro olizao obe strane medelje. I zato bi hteo da vas zagolicam određenim ciljevima koje pred sebe možemo da postavimo za realizaciju u najskorijoj budućnosti.
100 Dindžosa TweetUp - Lepo je da se mi svi skupimo i da se družimo, da unapređujemo svoja znanja i sposobnosti. Ne treba da zaboravimo da dobar deo nacije gladuje. I da se dosta mladih u nedostatku “animacije” okreće kriminalu i drogama kao “fenomenalnoj” alternativi. Internet zajednica ove zemlje definitivno ima moć da se makar dotakne promila tog problema i da na neki način utiče. Zato predlažem da okupimo kritčinu masu uokvirenu oko liste 100 Dindžosa TweetUp, a koju treba da sačini 1000 pojedinaca, spremnih da se u precizno određenom terminu okupe na TweetUp-ovima širom Srbije, gde će dati skroman doprinos od 100 dinara. Dalje Jasna Matić, treba da nam omogući kontakt sa odgovarajućim pojedincom ili ustanovom koja će za prikupljena sredstava otvoriti poseban račun i postaviti prioritete za raspodelu prikupljenih sredstava. Ova akcija može biti proširena ali ovo je samo banalan primer kako recimo par puta godišnje, Internet Zajednica može recimo, kupiti nekoliko računara, platiti nekoliko obuka, obezbedti veš mašinu, šporet, frižider ama nebitno je 100k kinti je cifretina za dobar deo našeg stanovništva, da se ne lažemo i za mene je.
Ovo je ujedno još jedan način, da svima koji vole da pljunu po svemu što se neko trudi da učini da stvari u ovoj zemlji postavi na neke zdrave osnove, pokažu svoju spremnost da nešto i urade osim što kevću.
A Zamerke?
Ako se događaj formuliše da traje do određenog vremena, onda treba i da traje. A tu je osnovni propust jer svaki iskusni svadbarski kafandžija će vam opušteno razjasniti da bez ozbiljnog, strateški serviranog, #krmljao sve preko 4h druženja, vodi u potencijalne probleme. Zato jedan koktelčić ovog tipa, treba da bude zakazan od 20h do 00h i tačka. Svaki nastavak može biti organizovan na obilju mesta koje grad Beograd nudi, a sam organizator već od tog trenutka treba da bude razrešen svake odgovornosti. Sam Comtrade Domaćinski TweetUp je protekao bez ozbiljnijih incidenata, a za to je pre svega zaslužna prisebnost i sposobnost domaćina ali nikako ne treba izostavti i osoblje koje je vrlo muški iznelo celokupan događaj i zaslužuje svaku pohvalu.
Članci: Blic, Trojka, ŠKK, Štric Štric, javite da dodam gde sam koji izostavio.
