Mangulica da vam objasni…
Ne ide na nedelju da se radi, pa kad već ukradoh trenutke porodične idile, da makar pretočiim u par redaka teksta na temu Genetski modifikovane ….
Dakle, oduvek mi smrdi to nuklearno naurožanje i atomska energija… Da ja sam te davne 1986 godine prateći svoju Mati u profesionalnim pohodima izučavao Moskovske ulice, pereulke, zabiti, krovove, rupe, barabar sa čikama u ofucanim čudnim odelima i sa nekakvim uređajima koji viču tak..tak.. tak… Bila su to dobra stara vremena, bila je to godina Černobilja… Bolesno, a? 
Dobro, aj vratićemo sa i na to.
Ovi preostale sive ćelije se stalno nešto jogune i pokreću svakakve nebulozne teorije, ideje, šta da vam kažem, ubijam ih godinama, ubijam al one nekako opstaju, al pobediću ja kad tad. U svakom slučaju ta gamad se davnih dana zakačila za Redemption Song i jednu strofu ne ispušta iz moje glave:
“Emancipate yourselves from mental slavery;
None but ourselves can free our minds.
Have no fear for atomic energy,
‘Cause none of them can stop the time”…
I tako nešto ja mozgam, j-ga Nebo, ko ima nuklearke, ko ima atomsko, on je gazda… Kako to bre toliko štetno, toliko opasno? Pa kad je toliko štetno i opasno, što ne uginu sve, što sve ne pozatvaraju, što kompletne arsenale ne počiste….eeeee.
E sad nije Mangulica progovorila da razlaže, taj atomski momenat, o tome stvaaarno pojma nema, al pričali mi neki pametni ljudi, da nije tu baš sve tako crno i belo, da ima sivog, a ima i zelenog. Da i tu kao i na mnogim drugim mestima, ima drugih, boljih rešenja, koja iz nekog razloga su zaključana i zakopana.
Zašto sada Mangulica iz svinjogojstva pređe u atomsku, pa zbog straha i besnila naravno! Strašna je to bolest da vam kažem, o njoj sam dosta učio i do srednje škole, pa u srednjoj školi, pa samostalno, pa na prvom nezavršenom fakuletu. Dakle potpisujem, strašna je to bolest!
E u ta ne tako davna vremena, bila su dva jarana Luis i Pera, francuzi, geekovi neviđeni smarači, oni su u to doba svašta nešto strašno petljali i da vam kažem, na životinjama testirali, krajnje nehumano po današnjim standardima.
I iskreno, smatram da su usrali motku, jer da oni u pauzma svojih razvratluka i pijanki nisu našli prvobitna rešenja za besnilo, ne bi danas mi imali ni kuce ni mace, već bi to ostali kerovi i mačke, pacovi i ostala gamad. Naravno, ne bi bilo ni toliko nas, verovatno ne bismo imali po 100+ jarana na Facebook-u, pre nekih 3,4+.
Kakve veze bre besnilo ima sa Genetski modifikovanom hranom!? Ima naravno, zbog naučno istraživačkog šljama! Ti pogani Prčkaši po genima, zapravo nisu toliko loši, znam ih par komada, onako geekovi u belim mantilima, nisu sasvim svoji, kao i ja imaju po nekoliko jarana u svojoj glavi, komuniciraju nekako čudno, prosečan Ac (ZemunAC, DorćolAC…) bi ih pripalio verovatno posle dobar dan, ono preventive radi. Ali u njihovom prčkanju po genima, tu i tamo nešto dobro naprave, opet, zavisi kako gledate, ja lično smatram da nas zaista ima previše, al ajd to se sad kao ne smatra zdravim i mainstream…
Nego sam vam skrenuo pažnju da je ovo tekst za uporne?
Čemu sad priča o prčkašima gena? Prčkaši gena se zapravo ne razlikuju puno od nama bliskih i prijemčivijh zanimanja, kao npr. Bankari, eto niko neće linčuje Bankare, a Bankar, kao i Prčkaš Gena, istražuje, istražuje kako da zajebe sirotinju, tako Prčkaš gena istražuje kako da zajebe Prirodu.
I sad, kad bi se Prčkaš gena, pojavio sa bocom koja kreira velike sisiće ili od vas kreira jednog od onih prokletnika sa “strašno brzim metabolizmom” koji se nikako ne može ugojiti, a niko ga na Slavu ne zove, niko živi se ne bi bunio. Jer aj da se razumemo, guranje zaptivke za prozore i akvarijume u svoje telo, se primilo, pa i oni koji se bune ispadnu glupi. E sad ne bi to razlagao dodatno da me ne raščereče silikonske zvezde podzemlja i suterena, i pakringa, i … da, da dosta.
Dakle, Srbi moji, mi tih GM skraćenica, ne treba baš toooliiko da se plašimo. Prvo moramo da budemo svesni nekih činjenica, da smo mnogo jaki ratnici, da na bojnom polju, teško šta gubimo, ali bato što smo tanki na politiku i na diplomatiju!
E sad, dakle ne da smo pobeđeni, nego moš na prca, kako se kome digne, a Bogu hvala, imamo sve neke sa silikonskim leđima da nas zastupaju, a ni mi kao narod, ne stojimo baš nešto pravo. I onda kenjkamo, pametujemo, evo i ja, samo nešto filozofiramo.. NE DAMO DA NAM TRUJU DECU!
Jelte nekoliko prostih pitanja da vam postavim?
- Koliko mesa ima u najkvalitetnijoj viršli na tržištu?
- Koliko se na dimu dimi, dimljeno meso iz prodavnica?
- Koliko ste krava i svinja videli na pašnjacima Zlatibora?
- Koje je boje mleko?
Vi mislite o pitanjima, a ja da nastavim da vezem… Kad smo apsolvirali da moramo da slušamo, kao i da hrana koju već jedemo je većim delom teško đubre, skrenuo bi vam pažnju da smo kao nacija, a i država poznati po principu Sve može i ništa ne može! Pa što bi sada pravili presedan?
Ja da se pitam ja bi sve dozvolio, uđi batice, uđi, donesi i hranu, donesi i seme, ma donesi sve… ali…. Sve preostale naučne institucije na račun tog uvoza, moraju da budu uključene u kompletan naučno istraživački postupak, te genetski prčkaške igrarije su nam potrebne, te genetski prčkaške igrarije su budućnost, svetske dominacije, treba da budemo u toj igri.
Međutim, niko nas ne može da spreči, da uvedemo taman toliki porez, na upotrebu istih, da se uputreba takvih proizvoda nikome živome ne isplati. Niko nas ne sprečava da edukujemo one jedine preostale ljude – seljake, da ako sadi i gaji bilo šta genetski modifikovano, on zapravo gazi oko kuće… A lepo kažu, ne gazi oko kuće, da ne ugaziš u govno.
Ućiće nam to, vaki ili naki, treba taj ulaz debelo da naplatimo, a sistem tako da uredimo, da onaj ko se GM-a lati, bolje sam u sebe da puca. Da se vratim na već postojeće đubre od hrane. Ljudi, jedemo đubre. Jedemo sranje od jaja, pijemo ispišak od mleka, o povrću radije ne bih…
Usrali smo motku, kod prepisivanja… Male su nam okućnice, a oči gladne pa nam se svideo termin intezivna poljoprivredna proizvodnja. Neće da valja, jer je nastavak intezivna poljoprivredna proizvodnja uz upotrebu GM resursa.
GM ovci se brane ukrštanjem, selekcijom, kao eto to su pojave koje su već prisutne u prirodi… Alo bre Prčkaši, pa možda nam pamet ne curi niz bradu, al bate pa nismo baš toliko sisali vesla. Moš ti da upariš dobrog bika i mlečnu kravu, pa dalje nastaviš da ukrštaš najkvalitetnije primerke da bio dobio ko rezultat što mesnatije tele ili što mlečniju kravu. Al Čivavu i Mangulicu sa Bananom, neš ukristi pa da si još toliki prirodnim putem!
Dakle da rezmiram prvi zapetljani deo.
- Ući će nam vaki ili naki
- Dok se mi snebivamo kao seoske mlade, bolje bi nam bilo da u saradnji sa našim Prčkašima gena, napravimo strategiju kako da nam uđe, a da nas to što manje boli.
- Svesno ne bi nikome u usta stavio GM hranu, osim ako nema ništa drugo, a taj neko umire od gladi.
- Ne bi zasadio GM seme, nema šansi, to nam ne treba.
- U bukvare bi uveo na slovo G sve GM i zašto je dobro, a zašto je loše.
- Lokalne prčkaše gena, treba stimulistati, finansirati, gajiti, voleti
E sad da nastavim sa jednim vicem: “Srbija može da hrani Evropu”!
Neke sam nasmejao, neke možda nisam… Ovo je mnogo opasna rečenica, jer nas direkt vodi u prilagođavanje modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, uz još bolesnije inteziviranje, a na kraju u nemoć i upotrebu GM.
Treba da ubijemo Intezivno iz reči poljoprivredna proizvodnja, a modernizacija je dobrodošla.
Vidite ljudi vaki, bila nekad davno divlja svinja, onda ljudi rešili da je pripitome i prčkali, dlakavu sa ćosavom, crnu sa belom, debelu sa mršavom, dve dugačke i tako danas imamo rase poput: Jorkšir, Landras, Berkšir sve su to derevati upornog rada, ukrštanja i da vam kažem, lepe bre gude, baš lepe…
Onda je neko tamo 60-70ih godina prošlog veka, otkrio holesterol, hm.. Mislim otkrili su ga jošte davnih dana, opet neki razvratni Francuzi, međutim kao problem se počeo isticati napredkom intezivne poljoprivredne proizvodnje. A zašto?
Ako hoćete da odgajite lepog izložbenog psa naprimer potrebni su vam sledeći sastojci:
- Kvalitetna rodbina (šampionski rodovnik)
- Pažljiv odabir iz legla
- Kvalitetna ishrana
- Puno kretanja, odnosno kvalitetni uslovi života.
Ako Džule, krene mnogo u visinu, bačite ga na planinu, ako je metiljav, bačite ga na more. Bućkate ga par meseci, mnooogo ga volite, mazite i pazite. A nakon par meseci, ukoliko ga neka kleta sudba ne snađe, verovatno mu se smeši uspešna izložbena karijera, koliko uspešna zavisi od nijansi. Ako hoćete od njega da napravite škart primerka, samo ga zatvorite u boks i hranite ga onom hranom koja se najviše reklamira kao najbolja za vašeg ljubimca.
I sad kad sam sve ovo ispričao, pozivam Mangulicu da vam objasni par stvari:
Slika je linkovana sa izvorom “pozajmice”.
Zdravo drugari, ja sam Mangulica, ultra fancy moderna svinja. Svi se lože na mene jer kažu da nemam holesterola, he he, paćosi.. Imam ja holesterola, imam masti, znate koliko čvaraka od mene mošte iscediti, gadovi jedni!? Doći će vreme kad ćemo mi vas po tavanima da sušimo!
Nego Nebojša me munuo vilama, pa da nastavim.. objasniću vam tajnu mog uspeha. Ja imam jednu osobinu nasleđenu od mojih šumskih rođaka….. Jesam Svinja, al nisam alava, za razliku od vas ljudi.
Moj život, nije kao život mojih modernijih rođaka, ja ne sedim zatvorena u boksu, ja moram se krećem, ja se ne tovim, jer odbijam koncetrat, više volim ovu new age hranu, kako je vi papani zoveta, a zapravo je to old school hrana, koju su vaše Dede i Babe kusali.
I dok su vaše Dede i Babe jele moje Dede i Babe, ja sam kao veselo prasence vitlalo po šumarcima u potrazi za žirevima, riljala po blatu i blatnjavim baricama, da da Pepa i Žorž su tu foru od mene pokupili!
I tako sam ja zapravo zbog svoje zaostalosti, postala ultra moderna svinja, jer sam naprosto zdrava svinja. Moje rođake to nisu, jer sede po ceo dan, blenu u jednu tačku, ne kreću se, ne hrane se zdravo, zato su krcate tzv. lošim holesterolom, dok je moja krv šumska, prepuna onog tzv. dobrog holesterola.
Nebojša: “Hvala Mangulice, dovoljno si rekla”.
Mangulica: “Nema na čemu Nebojša i ako me još jedanput muneš vilama, rilom ću te u mošnice, da klikerčići ima na uši da ti izlete”.
Nebojša: “Ok, Mangulice, poruka primljena, izvini, al zanela si se morao sam da intervenišem”.
Dakle ljudi, ja sam spreman da svoje stavove branim i dokazujem… Zbrinite mi familiju, obezbedite mi sredstva i uslove. Očas posla, eto mene na Selu sa svojim setom berkšira, landrasa i ekipe, ja kažem da svaka svinja može bude kao Mangulica, samo je treba odgajati u svinjskim uslovima i prirodnom intezitetu.
Da, to će biti skupe svinje, to će biti skupa hrana. Ovaj model se može preslikati bukvalno na sve što poljoprivreda kao svoj proizvod nudi. To je nešto čime ćemo pre svega mi ostati zdravi, a što zaista možemo prodati Evropi, zato što ako će im ičega zafaliti na putu kojim su krenuli, to će biti zaista zdrava hrana.
Da zaključim ovaj tekstić prilogom koji objašnjava dobrotu Černobilja, ne znam šta da vam kažem, men se čini, da tamo vreme koje Marley pominje, zaista nije stalo, a da je to nekako postalo neko bolje mesto….
Veliko hvala upornima!
P.S.
Moja akademska titula za iznošenje ovog mišljenja je vrlo jaka i cenjena – Srbin sam. Ipak više su nego dobrodošli komentari nosioca na tržištu rada, priznatih akademskih titula ali i ostalih Srba i Ex-Yu naroda i narodnosti.
Spasimo kulturu – počnimo abortusom!
Odakle je slika ukradena možete utvrditi ukoliko kliknete na nju.
Prateći koliki Buzz prate negativne pojave na internetu, gotovo je izvesno, da nam je sadašnjost, a naročito budućnost, obojena prljavim oglašavačkim kampanjama.
Ukoliko sastavite dovoljno bolesnu i provokativnu poruku, ona će se brzinom svetlosti raširiti po svim medijima, kako onlajn, tako i štampanim. Ako ste bili baš baš bolesni, eto vama i besplatnog TV publiciteta.
Najtužnije u svemu tome, što bilo koji viral pozitivnog karaktera, ne može ni prići ovom obliku, naročito na našem tržištu. A uzrok tome je nažalost samo društvo u kome živimo, njegova prevashodna interesovanja.
Tako da ako se vodimo time, ispada da je marketinški mudar potez, nadovezati se na boleštinu i ponuditi dodatne usluge sa popustom za kupce, recimo ovog kupona. Tako npr. ukoliko imate privatnu psihološku praksu, svim kupcima ovog kupona, možete sa popustom ponuditi terapijski tretman, nakon izvršene hirurške intervencije.
Raspadom Atlantide, pardon Jugoslavije, pre svega se raspala/razbežala Kultura, a zatim i pravni poredak. Jedini način, barem po meni, da se sa ovom negativnom pojavom izborimo, je dizanje Kulturne svesti nacije i značajno efikasniji pravno – kazneni sistem. Tu istu kulturu, godinama ubijamo i transformišemo u sve razvijeniju patološku pojavu.
Nama više ne treba “Godina Kulture”, nama je potreban Milenijum kuluture. Ukoliko podignemo kulturnu svest nacije, ovakvo stanje u pravnom sistemu i ostalim segmentima društva, neće biti održivo, a samim tim će ostale stvari doći kako tako na svoje mesto.
Barem mi se to tako trenutno čini… ipak… You, you may say. I’m a dreamer, but I hope that I’m not the only one…
Kupovina na Internetu – Da li znate?
Kao prvo, da li znate da u našoj naciji imamo i ponekog izroda, one sakate Srbe, što oće da rade i za lepe oči, i za dobrobit zajednice, da, da, bez ikakvog finansijskog interesa?! Prevara? Naravno! Sigurno su uzeli neku kintu, ali kintu, a možda ni toliko, tako da… Da, da, ima ih, lično sam ih upoznao… Jesu onako, nakaradni, što debeli, što ćopavi, što grbavi, što ćoravi, šta ćeš Bog ih nije nešto mazio kad se delila lepota, pa eto deca, šta će… pišu knjige i priručnike.
Okupljeni su oni bili, a ne znam dokle će, oko jednog Ministra, odnosno Ministarke, što ste stvarno mogli i prstom da je pipnete uživo! Ne lažem, Srećkovog mi perja, ja je svojim očima gledao, nisam pipao, majke mi! Ali oće i da priča, ume i da govori!? Ne bi bilo to toliko ni zlo, nego što i ona umela nešto i da uradi!? Čak se ogrešila o poneko obećanje, zamislite molim vas, ispunila ga!?
I tako su oni se poveli mišlju, da možda malo, pruže mogućnost, nama širokim narodnim masama, da se besplatno edukujemo, oko jedne naizgled banalne stvari. Priručnik, kako da vam otimaju pare na internetu, osim i na ulici i u prodavnici i u Opštini… i tako sve ono gde je normalno.
I da vam pravo kažem, sklepaše ga! Sklepaše ga valjano! I daju ga za dž!
Zašto je loš?
Sa njim nažalost, ne možete niti išta da obrišete, niti da potpalite, osim ako ga o svom trošku ne odštampate, zato što je u tzv. elektronskom formatu, budi Bog snama…
Zašto je dobar?
- Lep je, stvarno je lep!
- Kratak je, ne smara, sve lepo Srpski, konkretno, s neba pa u rebra!
- Nisu se nešto pravili pametni, ono Ja pa Ja, nego su okupili brdo tih Srpskih Internet Lezilebovića, pa su i sa njima pričali, konsultovali… čudno skroz, kažem vam!?
- Mnogo lepe slike, ali mnooogo i ima ih, baš puno!
- Stvarno nešto možete da naučite!
Da zaključim, ako su se već oni zajxxxli, pa sve to priredili, greh je da se mi pošteni, ne okoristimo! Tako da vam iskreno preporučujem da preuzmete taj Vodič za kupce u elektronskoj trgovini, pa da krenemo svi zajedno da kupujemo preko Interneta.
Što sam u slast maznuo ovu sliku iz njihovog vodiča, al samo da vidite što su dobre ilustracije, Srećkovog mi perja!
A zašto?
Pa to je valjda svakom poštenom Srbinu jasno! Da zajxxxmo državu, naravno! A sad nek se država češe, a kako to?
P.S.
Autore i učesnike projekta, tu bandu, neću da linkujem iz principa (sasvim sigurno nije zbog toga što žurim i što me mrzi)! Drugo strahujem i za svoju bezbednost, obzirom da sam dao iskrenu recenziju, a kod takvih iskrenost i nije na ceni. Ali vi ih možete sve pročitati na šestoj i sedmoj strani vodiča…. Iskreno, sumnjam da su oni Srbi uopšte još odavno, čak se nisu stavili na naslovnu stranu? Šta su bre ti ljudi, vanzemaljici!?
Borani i ja ali i gosn’ Vaske vas pozivamo na druženje!
Simbolično na dan Svetog Vasilija Ostroškog u Boru se održava drugi po redu East Weekned Fest. Zanimljivo mi je da, sam organizator, to naročito ne potencira ali zaista jeste simbolično da se jedna takva manifestacija održava na dan mlađanog Stojana, kasnije sv. Vasilija za koga se između ostalog vezuju i sledeće stvari:
- Imao je pametne i brižne roditelje, koji su ga od Turaka sakrili i poslali u manastir Zavalu da “Uči knjigu”.
- Da je mali Stojke brzo shvatao bukvar, časoslov, psaltir, kao i prve molitve.
- Da je izrastao u pre svega čoveka vrednog poštovanja, koji se brinuo o svom narodu, bez obzira na veru.
- Da je bio posvećen obilaženju i podučavanju svog naroda.
Obe manifestacije u organizaciji udruženja ISTOK iz Bora (BorNet i East Weekend Fest), već su postavile neke standarde i dale dobar primer kako se takvi događaji organizuju.
Uz još jedno udruženje za svaki respekt, udruženje BITNO iz Bora, ove dve grupe građana zajedno sa Boranima, su postavile grad Bor na pohvalnu poziciju i rado viđenu lokaciju za druženje i razmenu pozitivne energije svih ljudi dobre volje. Svako udruženje, u okviru svojih aktivnosti. Dakle što se toga tiče, đa ISTOK, đa BITNO, Borani svaka vam čast!
Bor još nazivaju i Srpskim Internet Čudom uz šalu, a možda i zbilju da ima najveću koncentraciju Blogera po glavi stanovnika u Srbiji 
Međutim “Godine Raspada” su zamrljale sjaj RTB Bora i proste činjenice da je recimo krajem 80tih broj zaposlenih IT službenika se merio u hiljadama, da je RTB Bor uz celokupan RTB sistem okupljao zaista veliki broj visokoobrazovanih stručnjaka svih profila, pa samim tim, nije Bor nikakvo čudo, Bor je samo posrnuli div, koji se polako diže i sa sebe otresa memlu i prašinu proteklih godina. I zaista, u tome mu treba pružiti maksimalnu podršku.
Nego… Šta je bre taj EWF?!
EWF je manifestacija društvenog karaktera, što znači manifestacija za sve. Manifestacija je Međunarodnog karaktera, dakle ima svakakva se šuša skuplja i diže kvalitet panela, predavanja i diskusija na jedan zaista zavidan nivo. Osnovna alatka EWF-a je izuzetno dobro razvijena internet zajednica.
EWF se dakle bavi, društvenim vezama, na jednom prostoru okupljajući nas male debele kržljave, ili pak velike mršave, uostalom, kapirate poentu, ove obične, Prave Ljude (tzv. Moji ljudi) i “one druge”.
Oni drugi su ličnosti iz javnog života, politike, kulture, nauke, umetnosti, uostalom bacite pogled na učesnike, zaista zanimljiva kombinacija njuški i nujuškica, uključujući, ničim izazavanu moju slaninkastu malenkost (kako se ja tu nađoh, to sam Bog zna…)
Sam organizator će se pohvaliti i činjenicom da je ovaj događaj prepoznat kako od strane opštine Bor, tako i od strane Turističke organizacije, koja je EWF uvrstila u turističku ponudu opštine Bor. Takođe prsiće se da su samostalno organizovali Live stream (uz pomoć Telekom Srbija i Televizije Bor), što da vam iskreno kažem i jeste za pohvalu, naročito što će ovo biti jedan od prvih događaja ovog karaktera koji će biti sniman sa više od jedne kamere, pa im i to nije bilo dosta, nego su ubacili u čitavu priču i produkciju. Pa aj, videćemo našta će to da liči, u svakom slučaju pohvalno.
Takođe, greh bi bio ne pomenuti su se u organizaciju ovog East Weekend Festa uključile bukvalno sve Borske institucije, kako i koliko je ko mogao.
Međutim…
Sad kad imate uvod i neke osnovne podatke, ja bi da vam kažem šta nećete videti na fancy Live Stream-u i zašto bi bilo dobro ako ste u mogućnosti da prošetate do Bora. Ono što organizator ne zbori javno, je malo više detalja oko lokacije same manifestacije, ovog osnovnog dela. Dakle pominje se hotel Albo, zaista pristojno hotelče, koje zaslužuje i koju zvezdicu više, lepo, čisto, skockano. Ali kao što rekoh, međutim, i pored činjenice da Albo poseduje prostor za manifestacije ovog karaktera, paneli se odigravaju u restoranu hotela Albo. To vam daje mogućnost, da bukvalno sedite za istim kafanskim stolom sa učesnicima diskusija. Dakle npr. ukoliko se gospodin Đomla nešto ne predomisli, imaćete prilike da čujete Đomlu kao i da mu dobacujete pitanja udobno smešteni u svoju kafansku stolicu pijuckajuću domaću sa ratlukom i vinjakom, uz malu kiselu. E to se na stream-u, nit može videti, nit može osetiti!
Dodatno, tu ste u istoj kutiji sa svim miševima, pacovima, mačkama, mačorima sve u svemu jedva vrlo aktivna i vesela atmosfera, pre svega opuštena. To vam je prilika da se upoznate sa ljudima, da razmenite mišljenja, da iznesete svoje ideje, da budete saslušani. I da se razumemo, to nije mesto koje treba shvatiti kao priliku za dizanje revolucija, međutim jeste mesto gde možete ostvariti kontakt i samim tim steći mogućnost za nešto veći uticaj. I poslovno i društveno gledano, ne bi tu ništa dodavao, ko se poslovno prepoznaje među učesnicima i gore navedenim činjenicama nek pakuje kofere i vidimo se u Boru.
Ali to nije sve!
Prava magija počinje kad jaganjci, pardon diskusanti utihnu! Prvo edno koncertče mlađanih Borskih bendova, zatim GORIBOR, pa i Ljuba Ninković i Paja Vučković, uz dobru svirku stajaće i TwitWall za pijane tvitove, a ko se pijanih tvitova nije natvitovao, taj tviter nije okusio! Pa ni to nije sve…
Najupornije u sitne sate tu očekuje klub Cult, malo mestašce sa onom energijom i atmosferom kojom su nekad bili ukrašeni neki beogradski klubovi poput npr. Sačulatca i naravno tu počinje pravo tvitovanje
Treba li još nacrtati sa sve ovo košta 0.00 RSD?!
I da, ima ali… onu kafu, vinjak i malu kiselu verovatno ćete morati da platite, pijanka, pardon, druženje u Cult-u isto traži novce ali ne moram da vam napominjem da je sve nekih 50% jeftinije od Beogradskih klupskih cena. Dodatno “ali” je drama za smeštaj, dobar deo kapaciteta je već popunjen, pa požurite sa burazer, tetka, kum i ostalim varijantama noćenja. Verovatno ima još rešenja ali za to pitanja uputite organizatoru.
Atmosfera će pored svega navednog biti posebno začinjena poznatim izbornim rezultatima ali i napokon rasterećena ove izborne kampanje, koja nam svima više mozak popi.
I još!
Moj dragi klijent i ovog puta šalje vesele pozdravčiće!
I još, još!
Pošto sam se upleo u jednu svemirsku priču, posetioci će dobiti jedinstvenu priliku da osete kako izgleda biti “Game tester” kroz specijalne ulaznice u svet izvorno Srpskih svemiraca, više detalja kad za to dođe vreme, a EWF gosti će imati priliku da zadovolje znatiželju 
Dakle…
Uz sad već bogato iskustvo sa prethodnih manifestacija, moja očekivanja su zaista velika, do sad su uvek uspeli da me iznenade, shodno tome gostima su ugradili velika očekivanja, videćemo kako će ih opravdati Ako ste u nedoumici, ovako lično i iskreno, dođite 12. i 13. Maja u Bor, fenomenalna je atmosfera, itekako ima šta da se vidi, dobro je zezanje, sam događaj barem je do sad tako bilo, predstavlja visokoproduktivni odmor, što napaćenim propalim, preduzetničkim plećima, a i svima ostalima ne može da ne prija.
Iskreno se nadam i verujem, da će sveti Vasilije Ostroški biti dobar saveznik kako organizatorima tako i učesnicima, pa da svi zajedno ugledajući i poštujući život i delo našeg velikog sveca, zajedno se potrudimo za neko bolje sutra.
Aj pa se vidimo u Boru!
P.S.
Neko vispren se dosetio da šalje lažne mailove u ime organizatora EWF-a. Nemojte se pecati na bilo šta što stiže sa naloga office@istok.org.rs, taj nalog ne pripada organizatoru, zvanični kontakti organizatora su: info@istok.org.rs, upravniodbor@istok.org.rs
Hosting
Svašta sam počeo da žvaćem po blogu jerbo mi dobar ventil dođe, prija, imponuje. Međutim red je malo da kažem i koju iz oblasti poslovanja kojima se ja bavim. Često me u zadnje vreme pitaju, čime se tačno baviš, koja je tvoja specijalnost itd. I na to nije lako dati iskren i precizan odgovor, jer kad sastavite preko decenije staža u oblasti Interneta, onda su šanse male da ste baš na jednoj sisi ostali, već je to dobra zbirka iskustava i poznavanja različitih niša i mikroniša oblasti.
Od čega se počelo, to je svakako internet produkcija, dakle klepanje različitih oblika internet sadržaja, međutim, Internet Marketing proteklih par godina u mom opisu posla, gazi pomenutu produkciju jer ceneći novac i vreme klijenata, trudim se da im jasno stavim do znanja da priča o bilo kakvom internet nastupu davno, pa čak ni kod nas, ne počinje od Internet sajta, već od pažljive analize, definisanja ciljeva i sredstava. A sajt je značajna karika, a ne i gotov posao. Tako se delatnost premestila u sferu menadžmenta internet projekata, uz poseban akcenat na internet marketing.
Međutim tema ovog posta je Hosting, pa evo par zrnaca mudrosti, proisteklih iz dosadašnjih iskustava. Gde je Neba hostovao do sada sve sajtove?
Kada je Srbija u pitanju to su: Eunet, VeratNet, YUBC, SezamPro, Net2yu, Panet, Beotel, Loopia, Adriahost… verovatno sam neke i propustio da navedem.
Kada su u pitanju strane zemlje moram po zemljama zato što se ne sećam baš svih provajdera i onda bi to bile: Holandija, Nemačka, Engleska, Amerika, Kanada.
Trenutno je sveska spala na četri listića:
Zašto? Ajmo redom…
Većina domaćih provajdera, obimom poslovanja nije u mogućnosti da stvori ni približno konkurentne uslove stranim provajderima i zato se većim delom bave zakupom inostranih servera i nekim oblikom affiliate hosting-a. E to nije dobro, a tek neće da bude dobro. I da naglasim, ovo nije standardna, tehnička revizija i testiranje hosting provajdera, ovo su moja iskustva i moje mišljenje.
Funkcionalnost, dostupnost, ping
Što se tiče funkcionalnosti, inostrane platforme, nude veću funkcionalnost i stabilnost, značajno veće protoke i kapacitete ali i od – do slučaja, radikalno lošiji odziv (Ping). U praksi to znači da vas manje boli glava u pogledu nedostupnosti usluge ali vam brzina pristupa i osećaj “žustrine” postavljene web aplikacije/prezentacije predstavlja značajan trn u oku (ako ste sami prema sebi iskreni). Klijenti najčešće neće primetiti nedostatke, ali pretraživači hoće. Dodatna zvrčka se javlja i tek će se javiti u Geolokacijskom indeksiranju, koji će prednost davati sadržajima koji se fizički nalaze u zemlji gde im jezička verzija i geolokacijski meta tag sajta pripada. I da ja budem pošten sam prema sebi, pomenuti ping je najčešće jedva primetan faktor, međutim nisu retki periodi zagušenja saobraćaja, kada to nije slučaj.
Podrška
Situacija je šarolika i zapravo vrlo zaguljena. Sve zavisi od konkretnog problema. Većina zahteva za podršku se svodi na rešavanje banalnih problema kod nezahtevnih prezentacija i aplikacija. Međutim ako radite sa kompleksnim aplikacijama i bavite se razvojem u sopstvenoj kuhinji tu počinju da se nižu problemi. Iako većina stranih provajdera ima 24/7/365 podršku, ona u većini slučajeva zaista dobro funkcioniše kod svih manjih problema. U slučaju zahteva za posebnim funkcionalnostima i omogućavanju vanstandardnih podešavanja ili ćete biti prinuđeni da odrešite kesu za “van”standardne usluge ili će vas ljubazno uputiti na sopstveni server.
U Majci nam Srbiji, tu počinju suze i histerija. Provajderi nisu u mogućnosti ili ne žele, da plate koliko toliko stručna lica, koja sa internet produkcijom imaju nešto više od poznavanja termina. Te ako se radi o pristupnim podacima, dns podešavanjma i sličnim banalnim problemima stvari funkcionišu, naravno u radno vreme isključivo. Ali ako krenete da mučete o php.ini podešavanjima, bilo kakvoj zahtevanoj konfiguraciji apacha ili IIS-a prvo ćete čuti zvuk tišine, a zatim u boljem slučaju, prebacivanje na neku “višu” instancu. Nisu ni svi stranci cvećke nije mali broj provajdera kojima treba večnost da odgovore na vaš tiket ili mail.
Bezbednost
E tu se krije ogromna koskica! Da se razumemo, najveći broj bezbedonosnih propusta pripada pre svega nestručnosti, neozbiljnosti samog provajdera! Pa tek zatim neažurnosti i ranjivosti samih aplikacija i traljavosti autora. Kvalitetan hosting provajder sprečava eksploataciju ranjivosti svih poznatih web aplikacija, a i dobar deo mogućnosti za eksploataciju i custom made aplikacija. Dok oni “manje” upućeni, odnosno novcu više okrenuti, loptu i odgovornost za bezbednosne propuste, bez trunke srama guraju direktno u vaše dvorište.
A evo i Zaključka ali sa voljom i na vreme!
Ovaj post čami na jednoj od skladištnih lokacija već mesecima kao i mnogi drugi nažalost, ne znam zašto to radim, jednostavno ispišem nešto do pola, nešto do kraja ali ne objavim.
Da se vratimo na materiju, u međuvremenu od pisanja ovog posta do pisanja zaključka Panda i ostale Google smisalice su došetale i do Srbije. Šta to u prevodu znači, to znači da će vam za ultimativni SEO ne teritoriji Republike Srbije, biti više nego poželjan server smešten na istoj toj teritoriji. A to u Srbiji više nije toliko česta pojava.
I šta sad, pa evo na račun moje sveske kako to funkcioniše:
Panet – Više nego dobar provajder, sa standardnom boljkom oko dostupnosti podrške, međutim tehnička ekipa im je najmanju ruku bolesna, tako da gospodin Dušan Pančevac junior, fura zaista utegnute serverčiće uz primenu svih “sveže sa police” tehnologija i zbilja bolestan sistem zaštite i backup-a. To u prevodu znači da ćete imati skoro pa idealno brz hosting, lociran u Srbiji, kao i da ne morate puno da brinete o bezbednosti vaših podataka, jer ako i dođe do problema, backup verzija će vas čekati, zatim da ćete imati na raspolaganju tonu fancy šmency tehnologija i usluga, ukoliko im to zatražite. Idiličnu sliku ruši činjenica da su ti serveri locirani u Srbiji, da zavise od Srpskih internet linkova, da terbajte prostora i protoka ćete morati platiti bogato, da to sve nije baš stameno stabilno. Dodatno najvišni nivo bezbednosti servera, vam skoro pa garantuje, da svaka iole složenija aplikacija koju server namiriše da sa sobom nosi potencijalno nebezbedne instrukcije neće tek tako raditi, te morate komunicirati sa njima i za takve aplikacije autorizovati svaku spornu metodu.
Podršku imate u radno vreme, a da budemo pravični, imate je i van njega, samo bez stroge garancije, kroz ticketing sistem.
Moram naglasiti da sam sa Panetom zaista tokom godina napravio više nego kvalitetnu poslovnu saradnju, da nije postojao problem, ni tehnički zahtev koji nismo uspeli rešiti. Te, nakon svega iznešenog eto preporuke i recimo ocene 9/10.
Siteground – Dobro poznati Američki provajder koji nudi dobar odnos cene i kvaliteta. U pogledu stabilnosti, rekao bi da predstavljaju majku stabilnosti u radu. Što se tiče podrške, od njih bi svi trebalo da je dobrim delom iskopiraju. Podrška se pre svega bazira na njihovoj ogromnoj bazi znanja u ticketing sistemu. Ceo sistem je do te mere razrađen, da ponekad ume da iritira. Do samog ticketa, se vrlo teško dolazi, prosto zato što na putu do njega, ćete u 95% slučajeva naći na rešenje vašeg problema. Ako ga ne nađete nekako ćete se dokopati šanse da napišete svoju muku i možete komotno čekati pored računara, jer zaista u većini slučajeva odgovaraju u roku od 10 minuta! Ali… Siteground nije baš najjeftiniji svetski provajder, Siteground komotno može predstavljati i uzor biznis modela vrhunskog kvaliteta, međutim tu stradate vi, korisnici. Svaka greška, može skupo da vas košta, svaka usluga koja izlazi iz okivra “uobičajnih” se dodatno naplaćuje. Ne želim da grešim dušu, ništa od toga nije ispisano sitnim slovima i ako vam treba nešto više od standardnog hostinga, dobro se informišite na njihovom sajtu. Smatram ih jednim od najkorektnijih hosting provajdera sa kojima sam se susreo tokom ovih godina, čak i kad su u pitanju usluge koje se dodatno naplaćuju, uspeli smo naći zajednički jezik. Naizgled neograničene vrednosti, ograničene su drugim, manje poznatim terminima u ponudama hosting provajdera. Tako da ako mislite na bilo koji način da zloupotrebite neku od njihovih usluga, možete se komotno pozdraviti sa tom zamisli. Da skratim priču, ukoliko vam je za uobičajan sajt, potreban vrlo stabilna hosting platforma i ako vam je ciljana publika na engleskom govornom području, Siteground predstavlja vrlo dobar izbor. Sve van toga, dobro se informišite, predprodajna podrška im je uvek dostupna i raspoložena da vam da svaku informaciju.
Moja najveća zamerka se odnosi na situacije kada vam je sajt hackovan, tu se podrazumeva da je krivica isključivo vaša, te će vam ukoliko vaš sajt ugrozi rad sistema, sajt biti momentalno izbačen iz sistema, tj. ugašen. Biće vam poslato obaveštenje kao i instrukcije kako da otklonite problem, e sad to je tako sve lepo prvi put, ne mogu se setiti, da li drugi ili treći put, ponovnu aktivaciju vašeg sajta morate dodatno platiti?! Tu se vraćamo na onu priču ko je tu sad pa odgovorniji i uzora biznis modela. Sve u svemu ako ih posmatramo kao provajdera za Srpske potrebe, ocena bi bila 7/10, za Američke zaslužuju značajno veću jer fakat jesu vrlo profesionalni i vrlo stabilni.
247-Host
Koliko para, e pa dobićete mnogo više muzike! Izuzetno je povoljan, naročito ako se u obzir uzme paket koji vam nudi neograničeni broj addon slotova. U prevodu znači da u okviru jednog paketa možete hostovati brdo sajtova. I upravo tome i služi i služi vrlo dobro. Nije naročito pouzdan, daleko od toga da je pogodan za neke ozbiljne sajtove. Ali za uloženi novac vratiće vam mnogo, mnogo. Podrška im funkcioniše, ne baš bajno i sjajno ali funkcioniše. Ja sam mu našao 1001 namenu i mnogo mi znači, to mi je resurčina na raspolaganju, bez mnogo glavobolje šta, kad i koliko. Zato ga ne mogu nešto oceniti, jednostavno to je vrsta resursa koja dobro dođe svakome ko se webom bavi za nekih 150-200$ godišnje, dobijate zaista mnogo ali nije za profesionalnu upotrebu.
Adriahost
Iako je Adriahost, domaći provajder, on boluje od iste boljke kao i većina drugih “domaćih” provajdera, a to je da zapravo nisu domaći, već su strani. I to im je zapravo jedina “mana”. Menadžment Adriahosta, Goran Magdić i ostatak ekipe zasada tu priču vode, zaista za primer i pohvalu. Zato je moja saradnja sa njima i odpočela, a nadam se da ćemo je u budućem periodu dodatno proširiti. Mislim da trenutno na našem prostoru sem njih, ne postoji provajder sa toliko predusetljivom i kvalitetnom podrškom. Tehnički to funkcioniše, kako funkcioniše, stabilnost je tipično za napolju stacionirane servere, na visokom nivou, odziv baš i nije bajan, ali kada se sve oduzme i sabere, Adriahost predstavlja odličan izbor za sve standardne web aplikacije. Te ako ne začinimo čorbu preteranim komplikacijama zaslužuju visoku ocenu 9/10.
Završio bi priču sa prosečnim ping vrednostima u ovom trenutku ka sajtovima koji se hostuju kod opisanih provajdera.
Panet 78ms
Siteground 314ms
247 Host 336ms
Adriahost 281ms
To bi bila neka moja pričica koja u ovom trenutku važi, vodite računa da se stvari u ovoj branši menjaju vrlo intezivno i da već koliko sledeće godina slika može biti značajno promenjena. A ako imate neku primedbu, zamerku ili pitanje ne stidite se da ga uputite.
P.S. Zli jezici palacaju da se svim i svačim bave svakakvi kvazi stručnjaci i istina, ja sam zapravo Veterinarski tehničar sa tri upisana, dva skoro završena i nijednim potpuno završenim fakultetom. Međutim smatram da mogu par reči da kažem na ovu temu jer za ovih par godinica, hostovao sam sigurno preko 500 sajtova, a trenutno aktivno imam oko 200, pa eto, čisto zbog zlih jezika
Firmovanje Serbian IT Style
Štrumpfastična koleginica Zmua je divno ispisala redke teksta o osnivanju Agencije, ja tu ništa ne bi dirao, samo bi vam naglasio da povedete računa jer se priča neznatno do znatno razlikuje od grada do grada, a pojedine smernice iz ovog teksta su korisne u oba slučaja.
Aj prvo da objasnim zašto se smatram dovoljno autoritativnim da pišem ove redove. Ja preduzetničim od svoje 15 godine, prvi oblik preduzetništva je bila radnja registrovana na ime Babe tadašnjeg ortaka u poslu, jer smo mi bili maloletni pa nismo mogli da registrujemo bilo šta. Kako otvorili tako i zatvorili, a dalje me je put vodio od najilegalnije ilegale, ilegale, poluilegale, polulegale, sive, smeđe, roze ekonomije do današnje tvorevine korporacije Krypton Web d.o.o.
Ajde prvo kratko i jasno dal d.o.o. ili agencija – Agencija. Agencija je manji, jednostavniji, za održavanje jeftiniji oblik preduzetništva. Shodno svemu navedenom, predivđena je i za manji obim finansijskog prometa i u poslovanju ima neka, koliko sam imao priliku da shvatim, pre virtuelna, nego realna ograničenja. Kada pređete, onu granicu za ulazak u PDV koja je 4 miliondžosa dinžerosa, tada ste pre u priči da vam je d.o.o. realnija, slobodnija, pa čak i jeftinija priča.
Ako imate sigurnu viziju, želju za bogatim izvozom usluga i planirate u startu veliki obim poslovanja, možda ćete se odlučiti za doo. Ovde je bitno naglasiti, da vizija podrazumeva neke realne osnove, poput unapred ugovorenih poslova, a ne samo vašu želju za ogromnim prometom. Dodatno vas pozivam da pročitate post Da li da otvorim firmu? I da dooobro razmislite da li vam to realno u životu još uvek treba. Kad ste presekli, prelomili i odlučili za Agency ondak na Zmua-in post, a za Dooičare evo par redaka.
Šta prvo?
Prvo APR sajt , jer ste ITijevci i znate da koristite internet, a konkretno čitate Podnaslov OSNIVANJA. I ne zalećete se!
Upućeni pravnik, dobrodošla stvar, knjigovođa, takoreći obavezna stvar. Izbor knjigovođe sam veoma detaljno opisao u Da li da otvorim firmu? pa ne bih da ponavljam.
Jedan od uspešnijih Srpskih preduzetnika a.k.a. - Uzor. Sliku ukrao sa www.trojka.rs, a odakle su oni ne znam.
E sad ide ono glavno, sve će pravnik da vam kaže i knjigovođa, a vi se od samog starta naučite da slušate njih ali i da proveravate sve sami. Tako ćete potencijalno uštedeti mnogo novca, vremena i živaca. U poslovanju vašeg doo postoje sledeće instance: APR, Opština na kojoj registrujete doo, Poreska uprava opštine na kojoj registrujete doo, Banka, Komunalna inspekcija, opet opštine na kojoj te registrovani, u zavisnosti od prostora, mozda i građevniska inspekcija. E sad ono što jeste zaista najbitnije i najvredniji savet koji vam mogu dati je: Ne budite lenji! Firma nije šala, niti predstavlja više nešto čega je lako, otarasiti se! Svaka od pomenutih službi na svim gradskim opštinama ima neki oblik info službe, biznis info centra i sl. Prošetajte se i hvatajte svakog pojedinačno za gušu, naročito ako na opštini postoji Udruženje preduzetnika i tome sl. Sve te institucije postoje tu zbog vas i pre svega treba ih koristi da ne bi došli u problem, a ne da bi ga preko njih rešavali tek kada isti nastanu.
Budite svesni činjenice da ortak, burazer, kum koji je firmu otvorio još pre 20 godina i baš sve zna, zapravo nema pojma ništa o otvaranju nove firme ali vam može dati neke perfidne tips & tricks. Zato APR, pravnik, knjigovodja, šetnjica po Opštini sve lepo na papirčić i pravac APR.
Šta će verovatno propustiti da vam kažu? Prvo komunalana taksa, nju ćete dobiti početkom druge godine poslovanja i to je obično šok koji mladi preduzetnik ne očekuje. Zato ste vi bili mudri mladi preduzetnik, pa ste obišli gore navedene institucije i dobli kompletan troškovnik za vaše preduzeće, na vašoj opštini, sa vašom šifrom delatnosti. Drugo što neiskusnog mladog preduzetnika, sa osrednje lenjim knjigovođom, može da iznenadi je porez na dobit. Zato uopšte nije loša praksa od prvog meseca uplaćivati unapred neku kintu, jer čak i ako preplatite u celosti, taj iznos vam prelazi u narednu godinu. Propustiće da vam kažu da treba da plaćate i šumarinu, eto to je novitet, aktuelan ovih dana. Neće vam reći da od samog starta u svakoj finansijskoj transakciji treba da naučite pre hvala i doviđenja, onu omiljenu dooičarsku i račun, gotovniski, molim vas.
I eto nadam se da sam dovoljno od koristi bio, nema tu preterane filozofije niti je to neka preterana nauka. Slušajte druge, verujte sebi, učite, jer biti ponositi vlasnik na preduzeće ili radnja, jeste zapravo škola koja kraja nema.
Za kraj još par reči o onim: “lako je tebi, ti si privatnik…” O koliko sam samo puta razne varijacije te rečenice čuo!? Ljudi nemojte se zaluđavati slašću privatničkog hleba, nije lako, ni jednoj ni drugoj strani, naročito privatnicima u ovakvim vremenima i početnicima. Tek kada postanete privatnik počinjete da cenite onu platu koju ste imali kao zaposleni, sloboda? Da, važi… Istina je da deluje da vi nikome ne polažete račune i da ne morate nikome da se pravdate, pitate i slično. Istina je i da vam sopstveni biznis zaista sa vrata skida neke okove. Ali se nipošto nemojte zavaravati da biti privatnik znači slobodu, pre će biti da znači robiju. Ako posla ima, rob ste posla, ako posla nema rob ste države, kako god okrenuli radili ili ne radili vas mesečne obaveze čekaju i neće nigde da pobegnu. Tako da je onako najrealnije da niste više gazdina “kučka” ali ste svakako klijentska i državna “kurva”. Jer svaku privatničku “slobodu” ćete vrlo skupo platiti, od posla se pobeći ne može.
Sve u svemu ume da bude baš mučno, ume da bude baš lepo, po meni je greška u ovim vremenima makar ne probati. Probati znači voditi posao minimum 3-5 godina ili do očite finansijske neisplativosti. Budite svesni vremena u kojem počinjete, pažljivo izplanirajte i udri!
Aj pa srećno!
Comtrade TweetUp – Domaćinski!
03. 06. 2010 u Fancy Shmency prostorijama i prostranstvima najveće IT kompanije na našim prostorima, a i nešto šire, održan je po mnogima za internet zajednicu Srbije, istorijski TweetUp Party, sa dodatkom, kako u nazivu, tako i u realnom okruženju Coctail. Kako zli jezici tu imaju svašta da lanu, a koliko sam uspeo da ispratim već je pao nekakav hejt po TimeLine-u. Želim malo da razjasnim značaj, zasluge pojedinaca i pokušam da razjasnim kako jedna, neveštom oku prikazana pijanka, zapravo jeste događaj za primer, uz možda svega par zamerki.
TweetUp – Kako treba
Realno, ovo meni jeste bio, barem mislim, prvi korporativni TweetUp party na kome sam fizički bio prisutan. Ali teško je baš izbrojati broj istih, koje sam ispratio na TL i kroz utiske i komentare prisutnih. Utisak koji sam stekao je da su TweetUp-ovi kada pričamo o onim korporativnim, dobrim delom nevešto izvedeni uz zamaranje prisutnih korporativnom ponudom. E sad da se razumemo bilo kakva korporativna animacija internet zajednice ne treba za cilj da ima tovarenje prisutnih informacijama koje prisutne mahom i ne zanimaju. Social Network nastup jedne kompanije treba da bude baziran na receptu koji je SN koncept i napravio onim što danas jeste. Pa ako pogledamo udarni sastojak svake socijalne mreže uvidećemo da zabava debelo prednjači. Gde je novac tu? Novac se krije u daljim koracima koji predstavljaju vašu Internet Marketing mašineriju, a događaji poput TweetUp-ova su recimo oblik obogaćenog pogonskog goriva. Svaka kampanja, ima neki svoj cilj ili bi trebalo da ga ima, to može biti PR peglanje odnosa, branding, predstavljanje novog proizvoda ili usluge… ma šta god. Comtrade Coctail TweetUp, bi ja okarkterisao kao Domaćinski. Pa da zavirimo malo ispod haube i da vidimo šta je twitter pojedincu moglo da donese to simpatično druženje.
Domaćin
Veselin Jevrosimović – zatrovan teorijama zavere, sopstvenom filozofiranju ili jednostavno rečeno neiskustvu, prisutan pojedinac bi pre svega mogao da uvidi koliko je sposoban za primarnu poslovnu i društvenu osobinu, zvanu sposobnost komunikacije. TweetUp je po pravilu pre svega događaj gde ljudi dolaze da bi se zabavili, družili i razmenili iskustva. Na TweetUp-u, lako ćete upoznati svakoga koga eventualno želite da upoznate, jer tome taj događaj i služi. Ako pričamo o Comtrade Domaćinski TweetUp-u, Veselin Jevrosimović je bio prisutan tokom celom dogođaja, otvoren za sva pitanja i predloge. Ako je nekao imao šta da zemeri – Bio je tu, ako je neko imao šta da predloži – Bio je tu, ako je neko samo hteo da se upozna – Bio je tu. Ili jednostavno čovek je bio tu, pa ako bi neko da pljune po domaćinu i po događaju, neka skupi hrabrosti i sposobnost da osim što laje po timeline-u, lane i uživo. Svaka dalja priča na tu temu je suvišna. Samom domaćinu ne može se ništa osporiti, polazne osnove, mudrost, dobra ekipa ljudi i na kraju sasvim sigurno i nešto sreće, ga je dovela danas u poziciju na tržištu, na kojoj jeste. Meni lično, znači da neku mudru papazjaniju koju smislim, mogu izneti čoveku koji ima i znanja i sposobnosti da istu podrži ili argumentovano oduva. Dodatni vrlo bitan faktor, je da je domaćin uticajan i angažovan u segmentu donošenja novih zakonskih regulativa, pa ako neko ima nešto racionalno i korisno da predloži eto prilike.
I šta je Comtrade imao od ovoga – pa pitajte Comtrade ali ja mislim da ovako organizovan TweetUp svakako predstavlja dobar marketing. A otvorenost kompanije ka internet zajednici, nikako ne može da škodi.
Promoter
Zoran Torbica – Sad ako me Kiza napljuje za dodeljenu titulu, šta da se radi. Ali ako je iko pokrenuo inicijativu i bio najaktivniji u promociji događaja, to je definitivno gosn Zoran Torbica. Ajmo sad malo na temu #kizaapruvd i Zorana Torbice. Kao neko sa dobranim stažom u Internet vodama, gosn Zoran Torbica danas pripada grupi ljudi koje treba poslušati, a kad je u pitanju korporativni IM vrlo poželjno angažovati. Roze majca, roze kao koncept, mala šolja pola šolje… sve će nekome delovati katastrofalno neozbiljno. A da li je tako? Vratimo se gornjem Zabava momentu, Torbici se sposobnost da animira i zabavi apsolutno ne može osporiti. A da li je to sve neozbiljno, pa svaki subjekat potrhanjen klicama sumnje, treba da obrati pažnju na #kizaapruvd twitter listu i internet lokacije. Ako se malo udubite videćete da ih čine pojedinci i lokacije koje krase sve suštinske vrednosti punokrvnog pripadnika internet zajednice. Samim tim to su mahom subjekti koje krasi reč koja se ceni i poštuje. Zato #kizaapruvd koncept, iako pre svega krajnje zabavan, sebi uspešno gradi i jača autoritet, koji ukoliko nastavi jednakom posvećenošću i tempom, u vrlo kratkom periodu će potvrditi svoj značaj i uticaj na lokalnoj internet sceni. I čemu sad sve to? Pa kome nije jasno neka pročita Istokov post i naročito obrati pažnju o Early adopters definiciji jer se oko pomenute grupe kroz ceo ovaj post vrtimo. Zato #kizaapruvd već sada ne predstavlja samo zabavu, već i korisnu alaktu za svakog marketing menadžera koji se kani da uplovi u vode Internet Marketinga, Oglašavanja i sl. A sve iznešeno vam može dodatno približiti za internet naročito svojstvenu osobinu koju Torbica ističe da zezanje = novac.
Gosti
Pretresanje gostiju za Comtrade Domaćinski TweetUp-a mi je neprijatan zadatak, jer lista pojedinaca koju bi istakao bi značajno povećala obim, ovog ionako predugačkog posta. Zato ću samo izdvojiti par Twitteraša i članova naše ne samo internet već i društvene zajednice. Jasna Matić – Ne pripadam nijednoj političkoj stranci, ponude za izradu sajta sam odbio da pružim, većem broju njih. Moju utopističku viziju ne pokriva program ni jedne postojeće političke partije. Ali da se razumemo, zgražavam se pljuvačina bez realnog osnova, cenim rad pojedinaca i ono što me najviše boli, je svest o tome da nijednu našu političku partiju ne čini zlom partija sama po sebi, već većina koju partija čini, a koja je tamo isključivo iz nezasitih finansijskih interesa. Najveći broj današnjih problema sa kojim se susrećemo, ne mogu se realno pripisati, ni ovom, ni onom režimu, već ga treba ispratiti kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda. A da, tu ima mali problem, pošto svaki novi istorijski momenat, po automatizmu ruši i dobro i loše onoga starog. I tako mene danas politikom opčinjeni pojedinci umeju u par minuta da svrstaju u: staljiniste, lenjiniste, žute, čedomirčiće i sve ostale partije. Istina je da sam ako kroz partije posmatramo potpuno apolitičan. I zato smatram da imam dovoljan autoritet da celokupan rad pomenute gošće i njenih saradnika, svrstam u How To, za sva ministarstva. A ono što zaista moram posebno istaći je upravo otvorenost jedne državne institucije i jednog ministra ka celokupnoj internet zajednici. Jasnu Matić ste mogli sresti kako na ovom, tako i na mnogim drugim skupovima Srpske internet zajednice, uvek otvorena za sve predloge i svaki konstruktivan savet ili kritiku. Pa eto Comtrade Domaćinski Twitt-up je između ostalog bila prilika da svaku kritiku i lavež u prazno, pretvorite u konstruktivan dijalog koji za promenu ima neku funkciju i smisao.
Da sad batalim politike iako gornji pasus to nije, već samo isticanje pojedinke koji za razliku od mnogih drugih, nešto i radi. Comtrade Domaćinski TweetUp je bio skup iskusnih i manje iskusnih internet stručnjaka brda profila. Mogli ste se isćaskati sa Burekdžijama, Istokom Pavlovićem i njegovim najbližim saradnicima, mladom ekipom koja stoji iza fenomenalnog projekta Web Arena, gomilom zanimljivih ljudi sa Twitter-a vrlo širokog pogleda na svet. Kao što rekoh na početku lista pojedinaca koji zaslužuju da ovde budu predstavljeni nije dovoljna za ovaj post.
Dodao bi da su skupu baš su nedostajali: Deda Bor, Miloje Sekulić, Dragan Varagic, Eniac… Valjda će biti popravni.
I šta sad?
Internet zajednica više nije beznačajna grupica ljudi. Toga sve aktivni pojedinci iste, treba da budu svesni da bi bili konstruktivni u delovanju i kritikama, a ne destruktivni kroz potpuno bezumne hejt kampanje. Internet zajednica Srbije, treba da bude svesna, da samom činjenicom što imamo pristup internetu i radimo na kakvim takvim sokoćalima, predstvljamo povlašćenu manjinu, koja ima manje problema na dnevnom redu nego veći deo naše materijalno osakaćene nacije. Sad ne bih ulazio uopšte u filozofije ko je kome zašta kriv i kako može svako sam svoju sudbinu da kroji. Ja sam na svom profesionalnom razvojnom putu zaista dobro olizao obe strane medelje. I zato bi hteo da vas zagolicam određenim ciljevima koje pred sebe možemo da postavimo za realizaciju u najskorijoj budućnosti.
100 Dindžosa TweetUp - Lepo je da se mi svi skupimo i da se družimo, da unapređujemo svoja znanja i sposobnosti. Ne treba da zaboravimo da dobar deo nacije gladuje. I da se dosta mladih u nedostatku “animacije” okreće kriminalu i drogama kao “fenomenalnoj” alternativi. Internet zajednica ove zemlje definitivno ima moć da se makar dotakne promila tog problema i da na neki način utiče. Zato predlažem da okupimo kritčinu masu uokvirenu oko liste 100 Dindžosa TweetUp, a koju treba da sačini 1000 pojedinaca, spremnih da se u precizno određenom terminu okupe na TweetUp-ovima širom Srbije, gde će dati skroman doprinos od 100 dinara. Dalje Jasna Matić, treba da nam omogući kontakt sa odgovarajućim pojedincom ili ustanovom koja će za prikupljena sredstava otvoriti poseban račun i postaviti prioritete za raspodelu prikupljenih sredstava. Ova akcija može biti proširena ali ovo je samo banalan primer kako recimo par puta godišnje, Internet Zajednica može recimo, kupiti nekoliko računara, platiti nekoliko obuka, obezbedti veš mašinu, šporet, frižider ama nebitno je 100k kinti je cifretina za dobar deo našeg stanovništva, da se ne lažemo i za mene je.
Ovo je ujedno još jedan način, da svima koji vole da pljunu po svemu što se neko trudi da učini da stvari u ovoj zemlji postavi na neke zdrave osnove, pokažu svoju spremnost da nešto i urade osim što kevću.
A Zamerke?
Ako se događaj formuliše da traje do određenog vremena, onda treba i da traje. A tu je osnovni propust jer svaki iskusni svadbarski kafandžija će vam opušteno razjasniti da bez ozbiljnog, strateški serviranog, #krmljao sve preko 4h druženja, vodi u potencijalne probleme. Zato jedan koktelčić ovog tipa, treba da bude zakazan od 20h do 00h i tačka. Svaki nastavak može biti organizovan na obilju mesta koje grad Beograd nudi, a sam organizator već od tog trenutka treba da bude razrešen svake odgovornosti. Sam Comtrade Domaćinski TweetUp je protekao bez ozbiljnijih incidenata, a za to je pre svega zaslužna prisebnost i sposobnost domaćina ali nikako ne treba izostavti i osoblje koje je vrlo muški iznelo celokupan događaj i zaslužuje svaku pohvalu.
Članci: Blic, Trojka, ŠKK, Štric Štric, javite da dodam gde sam koji izostavio.
Ideja na poklon #001 – Pile i Krompiri
Pileće meso i krompiri spadaju u kategoriju zdravih ali i jeftinih namirnica. Upravo iz tih razloga ugostiteljska usluga koja se vrti oko te dve namirnice može biti interesantna kao ponuda za svako tržište.
Kako postaviti stvari?
Pile i Krompiri su zamišljeni kao online i offline prodajni ambijent, prepoznatljivog vizuelnog indetiteta. U svojoj ponudi Pile i Krompiri imaju sve što se vezuje za ta dva pojma:
1. Pile
- Pečeno (Na ražnju, roštilju, kuvano, celo, tranžirano, na xy način, pohovano sa jajima, pohovano sa prezlom)
- Živo (fabričko, seljačko, celo, tranžirano, sortno, sa geografskim poreklom, određenih starosti i mesne strukture)
2. Krompiri
- Živi (xy sorte, ljušteni, neljušteni, seckani za pomfrit, seckani za salatu, seckani za xy, smrznuti, sveže ljušteni, blanširani)
- Pečeni (pečeni na xy načine, kuvani za salatu, za testo, izpasirani, pire krompir na xy način)
3. Dodatno
- Pileće supe u xy varijacija, Pileći specijaliteti, Krompirski specijaliteti, Pileće i Krompirske salate.
- Začinske smeše i začini, ambalaža za pripremu
- Jaja domaća, farmerska, sortna, klase, živa, obrađena
Sve to dostupno online, dostupno offline, poruči, pokupi, dostava, ketering.
Ako gore iznešeno lepo upakujte, postavite na zanimljivu offline i online lokaciju i do kraja ispratite razrađenim procedurama i standardima kvaliteta, eto vama proizvoda za Franšizu.
Originalnost ideje se ogleda u poreklu namirnica, načinu pripreme koji mora biti okrenut isključivo zdravoj ishrani.
Meni palo napamet, teško da ću ikada uspeti da realizujem, a ako neko uspe sa ovim nešto da napravi, ja ću biti zadovoljan besplatnim krmivom na još jednoj lokacji
Da li da otvorim firmu?
Pitanja se po netu već godinama nižu dal agenciju il doo, dal firmu ili jok. Evo mog viđenja odgovora na to pitanje uzimajući u obzir trenutne okolnosti i perspektivu koju one nude.
Rastu uši!
Pre par godina pretočih sebe iz svih dotatašnjih inkarnacija preduzetništva u jedan tiny DOO, vodeći se racionalizmom i opravdanim očekivanjima. Dočekala me je SEKA i država koja “stimuliše” razvoj malih privrednika. Stimuliše ga tako što će vam nakon godinu dana poslovanja u razmaku od mesec dana stići dva ljubavna pisma za naslovom Naknada za isticanje firme ili srpski rečeno reket na firmu u gradu Beogradu. Ukupan iznos 48k za prvu i 108k za drugu godinu, simpatično zar ne u godini kada vas promet dočekuje sa trećinom do polovinom očekivanog?
Kao krajnji rezultat ćete dobiti 197k sa sve “kamaticama” i odgovor nadležnih službenika, da ni bolest, ni smrt nisu instrument mogućnosti odlaganja naplate .
Nakon krajnje teškog dana odlazim da lečim frustracije u lokalno leglo uspešnih privrednih prestupnika i tu se ima zaista zanimljivih priča čuti. Onih od kojih vam na glavi rastu uši, a mesto reči vam iz usta izlazi samo njakanje. Ali okreni na jednu, okreni na drugu, jedino što kapiram da sam državi u protekle dve godine bio krajnje zahvalan izvor kapitala i da sam za državu radio i više nego za sebe. I zato za sva buduća pokoljenja i ljude koji se premišljaju u ovom trenutku, sa da, ne, možda.
Dragi moji jednostavno NE i nikako. Svoj posao vodite preko drugih firmi, firmi vaših prijatelja i poznanika, za slučajeve gde to činiti morate. Ako želite uspešnost u tim odnosima, vodite računa da svaka firma dobrano košta, tako da provizija od 10% – 30% nikako nije preskupa.
Kada vas baš “muka” natera, onda otvarajte pravni oblik i neka taj oblik pre bude agencija nego doo. Manji su troškovi, manje su i kazne, a sva ograničenja jedne agencije u trenutku kad ih osetno primetite lako će se rešiti preregistracijom ili otvaranjem nove firme.
I ako se na kraju ipak odlučite za otvaranje. Nikada ne verujte jednom izvoru informacija, vođenje ma kakve firme nije mali posao sam po sebi. Tražite knjigovođu najvećeg drkadžije iz vašeg okruženja ako opstane sa takvima opstaće i sa vama. Pratite forume, konsultujte advokate, upoznajte muvatorske agencije. U angžmanu otvaranja nipošto se nemojte voditi principom kako treba, nego prinicipom – kako da me to što manje košta. Budite spremni na sve.
Ako ikakvu mogućnost imate da firmu registrujete dobrano van Beograda – ne oklevajte, sigurno ste time na dobitku.
Tako da ukoliko se nalazite u potrazi za odgovorom na pitanje otvarati firmu ili ne, nadam se da sam vam pružio vrlo jasan i konkretan odgvor, vodeći se trenutnom situacijiom i mojim pogledom na perspektivu koji ovaj trenutak nudi.
Kraće i konkretnije teško da je moglo biti. Srećno!
Biti web nešto u Srbiji danas
Radio na projektu Druzenje 11.0, kupao se u bari sa Krokodilima, prozborio po koju sa kolegama iz branše i oko nje. Opšti utisak Dezorganizovane Uigrane Ekipe, dopunjuje Pesimističko Optimistički ali Pozitivistički stav. Nešto imam utisak, da se stvarno kuvamo ko žabe lagano ali sigurno. Ipak super je stvarno ekipa i lokalno i regionalno mladi ljudi (duhom), visokog stepena inteligencije sa većim i manjim uspesima u branši.
Ono što jeste stvarno zajedničko, što se u istoj bari svi kuvamo i problemi, za Srbiju, univerzalno vezani. Za razliku od drugih privrednih grana, za ovu se može reći da se bori i trudi da napravi neko bolje i plodnije tle, kako za sebe, tako i za naraštaje koje dolaze. Jer pored neskrivenih materijalnih interesa, zaista i postoje plemeniti ciljevi i čini mi se jasna svest da samo saradnjom, zajedničkim delovanjem i dobrim zezanjem možemo sebi i drugima obezbediti neku smisaonu perspektivu.
Te u tome ime smatram za svoju obavezu, da dam svoj doprinos u svakom mogućem smislu, da pokušam da radim ono zašta mislim da mi solidno ide – edukacija. Neka slučajni i namerni posetioc proceni da li to vredi što god, neka svako uzme, umnoži, prenese. A ja ću na Blogu, lagano taložiti članke opšte informatičke kulture i sadržaja realno upotrebljivih u lokalnom web nešto poslovanju.
Biti Web nešto u Srbiji danas daleko je od bajnog, čast izuzecima ali i jednako daleko od očajnog. Da, može vam se desiti, da vam kao što će se naprimer možda meni desiti, država stavi račun u blokadu, zato što ste se trudili da ispratite sva administrativna pravila igre. Ali i ako vas blokiraju i odblokiraće vas, jer posla ima pa će pre ili kasnije biti i para. I sada baš bi bedak bio kada bi se to još nekome desilo jer nije imao gde da pročita i tuđe iskustvo.
Biti Web nešto u Srbiji danas je prilčno zamorno, jer iznova i iznova i osim neke produkcije, najveći vam deo ode na uglavnom uzaludnu edukaciju. Ali oko toga stalno svi nešto polemišemo a nismo se setili da napravimo jedno 50ak a la “Blog osnove” i svima izdelimo, možda bi za sve ove godine ipak nešto i promenili. Pa ako su hiljade novih vozača, testove za vožnju uspešno položili na osnovu raspadnutih fotokopija. Možda će makar koja stotina preduzetnika uspeti da nauči taj prokleti IntErnt iz nečeg na srpskom pisano. Pa eto nevinost izgube, na taj grdoban samoedukativan i prst u oko način.
Eto ja svašta rekao ništa reko, neki okvirni plan u glavi imam, te sutra ide “Google za baš početnike”, pa sledi “web nešto firma how not”, pa sledi ” treba nam web” primer dobrog zahteva za ponudu… pa dalje kuda me odvede. Eto ja najavio, a vi sad đa vam se svidi, đa vam se ne svidi, đa podržali, đa preskočili.
