Hello world!
Nakon kraćeg razmišljanja i manje glavobolje izazvane istim, reših da ostavim popularni Hello world! naslov. Jer ovaj post upravo to i jeste Hello World!
Godinama pratim vredne kolege i kanim se da i sebi upristojim sokače u tom svetu blog ovisnika. Pa evo ga, nakon par minuta klik, klik, klik… pojavi se mali.
I naravno ovo će biti potpuna kontra svemu onome čemu stremim u razvoju web projekata, dakle ne interesuje me dizajn, njega ću ostaviti za neka manje interesantna vremena. A kad su sadržaji u pitanju… hm pa videćemo, nadam se da će svako naći za sebe ponešto interesantno.
I za kraj ovog uvodnog Post-a, hvala i svaka čast Panet-u! Brzina, pouzdanost, efikasnost, nadam se da će tako i nastaviti.
Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp
Kako je Neba racionalno i nadasve psihološki zdravo biće, bliže upoznavanje javnosti za svojom zamisli, će započeti jedim kraćim intervjuom sa samim sobom.
Intervju održan sa Nebojšom Pantićem povodom ideje #100dindzosaTweetUp
Šta je bre Nebo koji k. TweettUp?
TweetUp je događaj na kome se korisnici Twittera nalaze i druže u stvarnom svetu. To je prilika da se ljudi upoznaju, zabave i svoje poznanstvo stečeno u virtuelnom prostoru obogate i onim u realnom okruženju.
Ali ti si počeo da smaraš i van tog tvog drogiranog vrabca, što smaraš nas ostale po Facebooku i Blogovima?
Pa zato što #100dindzosaTweetUp bi trebalo da bude zapravo nabudžena varijanta TweetUp-a, doprinos celokupne Internet zajednice za minimalnu materijalnu dobrobit ugroženih pojedinaca.
Ok, pa koja ti je tačno ta brilijantna zamisao?
#100dindzosaTweetUp ima za cilj da prikupi minimum 1000 pojedinaca sa 100 dinara u džepu, kojih su spremni da se odreknu istih u korist gore pomenutih.
Nešto muljaš, pojasni te ugrožene i šta će njima 100 kinti?
Pa evo ovako, ako se poslužimo elementarnom matematikom, u pitanju nije 100 kinti, već 100 000 dindžerosa. Za te pare se mogu kupiti recimo nekoliko računara ili recimo, šporet, frižider, veš mašina. Manje više sve što donatori već poseduju u svojim kućama, a ugroženi ne.
Aha, pa kako misliš to da izvedeš leba ti?
Prvo ćemo malo istraživati, tj. njuškati i pipkati. Ovde sam postavio anketu na koju pozitivno mora da odgovori negde oko 2000 ljudi. Sam TweetUp nije ograničen na Beogradski pašaluk, već se očekuje da bude Svesrpski događaj, tj. da se paralelno desi u par većih gradova mile nam zemlje. Zato se dodatno očekuju ljudi dobre volje da se prihvate minimuma organizacionh obaveza u svom gradu.
Ma važi, baš će ti se neko cima, kao misliš bre to da izvedeš, pa gde ćeš posle sa tim parama?
Pa vidi ovako, ideja je da se u priču uključi i neka bankica kojoj će imponovati da bude deo tog događaja, ona bi morala da ima ekspoziture u svim gradovima gde se #100dindzosaTweetUp održava. Meni se po glavi za sada motaju Beograd, Novi Sad, Niš, Bor kao neki centri sa zavidnim brojem internet aktivista, ne isključujem da se lista proširi. Pare bi se skupljale u za to predviđene kutije, a kutije po završetku događaja odnele u banku gde bi bile uplaćene na jednistveni račun. Što se ljudi i cimanja tiče, zamisao mi je da stvarno događaj bude minimalno vremenski zahtevan, uostalom dobro poznaješ i moju situaciju sa slobodnim vremenom.
Aha imam te, tvoj račun, jel tako?
Jok matori, znaš me valjda kakav sam paćenik. Račun bi odredila nadležna institucija koja bi i preusmerila ta sredstva na par adresa. Tu bi bilo dodatno mudro u startu precizirati na šta će se potrošiti pare, a nadležna institucija bi onda ili kupila određene proizvode za te pare ili ako se u akciju uključi neka socijalno odgovorna kompanija, ona bi obezbedila proizvode, pare bi bile uplaćene na njihov račun, a nadležna institucija rapodelila.
Au matori, al si naivan, nadležna institucija, jel si zaboravio gde ti živiš?
Nažalost nisam ali igram na kartu da je ovo predizborna godina, da ako inicijativa uspe, biće dobro medijski ispraćena, pa nek se dalji faktori usude da zajebu nešto, biće razapeti.
Dobro i šta ti imaš od svega toga?
Obzirom da me dobro poznaješ, znaš da je to pitanje suvišno, ali ipak da zadovoljimo javnost. Materijalno apsolutno ništa, duhovno imam vala baš mnogo. Sam koncept ako se dobro isplanira i realizuje može da bude baš dobra priča i ne mora da se zaustavi na jednom događaju i na jednoj zemlji. A zli jezici mogu da palacaju, neka dođu i neka se otvore za 100 kinti ili ne daj bože nek se uključe u promociju i organizaciju.
Kad misliš sa tim da kreneš?
Pa već sam krenuo, stim što zaista mora da se prijavi kritična masa ljudi. Paralelno ću da detaljišem plan, kad postignemo kritičnu masu, a to ćemo ispratiti na ovoj stranici, idemo na kontakte sa institucijama, medijima i ostalim interesnim subjektima. Kada se dobije amin, zakazuje se termin i to je onda to.
Hvala Nebo na ovom inspirativnom intervijuu, mene si zainteresovao i svakako imaš moju podršku, ajd da uradimo onako kao što Deda Bor ume da kaže Ljubav, muzika i sve nešto lepo….
Hvala tebi na podršci i nadam se da ćemo uz tvoju i podršku celokupne internet zajednice uspeti ovu zamisao da pretočimo u delo.
Velika svađa Kako? i Šta?
Pre xy godina ja sedoh ispred računara sa pitanjem “Kako?” Uz prve “Kako?”, stiljivo su jedan za drugim ulazili “Šta?”.
I tako su ta dva jarana počeli intezivno pratiti jedno drugo, ponekad prvo “Šta?”, a nekad je prvi bio “Kako?”. Međutim godine su prolazile i moje “Kako?” je malo postalo sebično, sve više je htelo samostalno da deluje, a sve manje pažnje obraćalo na “Šta?” I tako dođosmo svi zajedno do situacije gde je “Šta?” ostalo krajnje zapostavljeno, a “Kako?” je samo grizlo i guralo napred. I mic po mic, eto svađe!
“Kako?” je postalo zadovoljno svojim napretkom i sa nipodaštavanjem gledalo na “Šta?” koje je kroz niz praktičnih situacija pokušavalo da jasno stavi do znanja da “Šta?” i “Kako?” jedno bez drugog ne mogu, jer smisao “Kako?” se potpuno gubi kada nema “Šta?”.
I tako kada “Šta?” postane monotono, kada nema puno novog “Šta?”, “Kako?” gubi svaki smisao i motivaciju da zagrize, da nastavi dalje, već se lagano čauri i tromi, dok se definitivno ne razboli i počne samo da se svađa. I eto, ja sam tako uspeo da posvađam svoje “Kako?” i “Šta?”, da me “Kako?” sve manje zanima, a sa “Šta?” ne znam kako bi pričao.
Te sam u to ime ja svoje “Kako?” i “Šta?” počeo lagano da mirim i dok je “Kako?” sasvim dobro “Šta?” još uvek malo zapinje ali bitno je da komunikacija ponovo uspostavljena.
A za sve zainteresovane, eto jednog od možda najkorisnijih saveta, a dokazanog i iz mog iskustva: Nemojte svađati “Šta?” i “Kako?” Oni su dobri i oni su vaši drugari! Možete popiti svo “Kako?” ovoga sveta, ali bez “Šta?” da to “Kako?” upotrebite, “Kako?” gubi svaki smisao svog postojanja. I sa druge strane džaba vam milion “Šta?” ako ne želite da naučite barem poneki “Kako?”
Za slučaj da se neko pita da li sam normalan – nisam i kategorički odbijam da budem.
Samo kad bi svi mi manje pričali, a više delali…
Kada je nešto dobro – Onda ga valja podržati
Kao što davno napisah da pohvalim šta valja i da popljujem šta ne valja. E pa evo nešto što smatram da valja i pozivam sve da podrže ove mlade groovaše!
Zemlja Gruva Promocija
Proleće!
Iako do zvaničnog proleća ima još skoro punih mesec dana, neki vesnici su se već pojavili u Vračarskim dvorištima ne bi nam ulili malo nade i popravili raspoloženje.
Vračarske Visibabe
E pa dobrodošle Visibabe!
Srbija – država koja definitivno treba da hrani Evropu!
Subotnji dan u kancelariji, završavanje svih poslova koju su još prekjuče trebali biti završeni. Razglabanje mobilnim telefonom i prilika da se prošetam ispred kancelarije ne bi li udahnuo malo svežeg vazduha. U sred razgovora koji se vodi na uglu Krunske i Prote Mateje ( Proleterskih Brigada i Prote Mateje za one koji se sa “novim” nazivima ulica snalaze kao i ja) i to tačno ispred Španske ambasade i dijagonalno od muzeja Nikole Tesle, fikisiram pogled na kamaru šuta i betona zaostale nakon postavke ultra fancy novih trotoara. Za trenutak pomislim baš bedak, što i ovo ne picnu da liči na nešto? I dalje gutam slušalicu, a onda prekid – tajac! Ne verujem očima, u sred tog klasičnog primera Srpskog posla, nikao je, procvetao i fino rodio Paradajz! Toooooo Srbijo!!! To rođeni moj! Samo da si mi ti živ i zdrav i dočekaš berbu, nadam se da će ga građani pustiti da odraste u miru i spokoju. I eto kad se pitamo šta, kako i kuda dalje pa nije li ovo dokaz, pa i Božji znak, da Srbija stvarno treba da bude država koja hrani i sebe i druge.
Beogradski paradajz - Pogled ka muzeju Nikole Tesle
Beogradski paradajz - Pogled ka Španskoj ambasadi
Beogradski paradajz - Pogled izbliza
Beogradski paradajz - Pogled izbliza drugi ugao 
Za one koji vole Blues…
Ovu letnju sušu postova, prekinuću ovom fenomenalnom video pričom.
Super stvar u još zanimljivijoj izvedbi
Podsmeh
U postprazničnom raspoloženju, već pomalo pokvarenom svešću o količini zaostalih obaveza, vrš¡ljao sam po svom Inboxu i RSS feed-ovima… Videh da je Dragan Varagić (prekaljena internet njuška sa ovih prostora i neko čije postove pratim pod obavezno) izbacio post Efekat Susan Boyle pa bacih pogled… Ajd link ka YouTube-u… sala, gomila britanaca, sve mi je ličilo na neš¡to što mi ni malo nije smešno i na još jedan bedan klip, da, zaista ih ima da ti suze pođu na oči ali su mi uvek i pomalo jadni ti podsmešljivi video klipovi. I kao što dole možete videti sve kreće u tom fazonu, sprdnja i podsmeh… jadno. A šta je bilo onda… pa pogledajte obavezno!
