Srbijo - Domovino Moja!

I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.

Definišimo problem – Odredimo CILJ

Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:

“Znate, državi trebaju pare“…

Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.

A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.

Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.

1. Nije teško biti fin

Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.

Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.

Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.

Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.

Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.

2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.

Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.

Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.

Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).

Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.

Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?

3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja

Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.

Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:

Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.

Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.

Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.

Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.

Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?

4. Hrišćanski je praštati

Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.

Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.

Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.

Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.

Moj slučaj?

• Preduzeće osnovano Februar 2009
• Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
• U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
• Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
• Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
• Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
• Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).

• Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.

Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.

Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?

Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.

I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!

Eh, bi ja kad bi samo mogao…

Od čega se počelo, to je svakako internet produkcija, dakle klepanje različitih oblika internet sadržaja, međutim, Internet Marketing proteklih par godina u mom opisu posla, gazi pomenutu produkciju jer ceneći novac i vreme klijenata, trudim se da im jasno stavim do znanja da priča o bilo kakvom internet nastupu davno, pa čak ni kod nas, ne počinje od Internet sajta, već od pažljive analize, definisanja ciljeva i sredstava. A sajt je značajna karika, a ne i gotov posao. Tako se  delatnost premestila u sferu menadžmenta internet projekata, uz poseban akcenat na internet marketing.

Međutim tema ovog posta je Hosting, pa evo par zrnaca mudrosti, proisteklih iz dosadašnjih iskustava. Gde je Neba hostovao do sada sve sajtove?

Kada je Srbija u pitanju to su: Eunet, VeratNet, YUBC, SezamPro, Net2yu, Panet, Beotel, Loopia, Adriahost… verovatno sam neke i propustio da navedem.

Kada su u pitanju strane zemlje moram po zemljama zato što se ne sećam baš svih provajdera i onda bi to bile: Holandija, Nemačka, Engleska, Amerika, Kanada.

Trenutno je sveska spala na četri listića:

1. Panet
2. Siteground
3. 247-Host
4. Adriahost

Zašto? Ajmo redom…

Većina domaćih provajdera, obimom poslovanja nije u mogućnosti da stvori ni približno konkurentne uslove stranim provajderima i zato se većim delom bave zakupom inostranih servera i nekim oblikom affiliate hosting-a. E to nije dobro, a tek neće da bude dobro. I da naglasim, ovo nije standardna, tehnička revizija i testiranje hosting provajdera, ovo su moja iskustva i moje mišljenje.

Funkcionalnost, dostupnost, ping

Što se tiče funkcionalnosti, inostrane platforme, nude veću funkcionalnost i stabilnost, značajno veće protoke i kapacitete ali i od – do slučaja, radikalno lošiji odziv (Ping). U praksi to znači da vas manje boli glava u pogledu nedostupnosti usluge ali vam brzina pristupa i osećaj “žustrine” postavljene web aplikacije/prezentacije predstavlja značajan trn u oku (ako ste sami prema sebi iskreni). Klijenti najčešće neće primetiti nedostatke, ali pretraživači hoće. Dodatna zvrčka se javlja i tek će se javiti u Geolokacijskom indeksiranju, koji će prednost davati sadržajima koji se fizički nalaze u zemlji gde im jezička verzija i geolokacijski meta tag sajta  pripada. I da ja budem pošten sam prema sebi, pomenuti ping je najčešće jedva primetan faktor, međutim nisu retki periodi zagušenja saobraćaja, kada to nije slučaj.

Podrška

Situacija je šarolika i zapravo vrlo zaguljena. Sve zavisi od konkretnog problema. Većina zahteva za podršku se svodi na rešavanje banalnih problema kod nezahtevnih prezentacija i aplikacija. Međutim ako radite sa kompleksnim aplikacijama i bavite se razvojem u sopstvenoj kuhinji tu počinju da se nižu problemi. Iako većina stranih provajdera ima 24/7/365 podršku, ona u većini slučajeva zaista dobro funkcioniše kod svih manjih problema. U slučaju zahteva za posebnim funkcionalnostima i omogućavanju vanstandardnih podešavanja ili ćete biti prinuđeni da odrešite kesu za “van”standardne usluge ili će vas ljubazno uputiti na sopstveni server.

U Majci nam Srbiji, tu počinju suze i histerija. Provajderi nisu u mogućnosti ili ne žele, da plate koliko toliko stručna lica, koja sa internet produkcijom imaju nešto više od poznavanja termina. Te ako se radi o pristupnim podacima, dns podešavanjma i sličnim banalnim problemima stvari funkcionišu, naravno u radno vreme isključivo. Ali ako krenete da mučete o php.ini podešavanjima, bilo kakvoj zahtevanoj konfiguraciji apacha ili IIS-a prvo ćete čuti zvuk tišine, a zatim u boljem slučaju, prebacivanje na neku “višu” instancu. Nisu ni svi stranci cvećke nije mali broj provajdera kojima treba večnost da odgovore na vaš tiket ili mail.

Bezbednost

E tu se krije ogromna koskica! Da se razumemo, najveći broj bezbedonosnih propusta pripada pre svega nestručnosti,  neozbiljnosti samog provajdera! Pa tek zatim neažurnosti i ranjivosti samih aplikacija i traljavosti autora. Kvalitetan hosting provajder sprečava eksploataciju ranjivosti svih poznatih web aplikacija, a i dobar deo mogućnosti za eksploataciju i custom made aplikacija. Dok oni “manje” upućeni, odnosno novcu više okrenuti, loptu i odgovornost za bezbednosne propuste, bez trunke srama guraju direktno u vaše dvorište.

A evo i Zaključka ali sa voljom i na vreme!

Ovaj post čami na jednoj od skladištnih lokacija već mesecima kao i mnogi drugi nažalost, ne znam zašto to radim, jednostavno ispišem nešto do pola, nešto do kraja ali ne objavim.

Da se vratimo na materiju, u međuvremenu od pisanja ovog  posta do pisanja zaključka Panda i ostale Google smisalice su došetale i do Srbije. Šta to u prevodu znači, to znači da će vam za ultimativni SEO ne teritoriji Republike Srbije, biti više nego poželjan server smešten na istoj toj teritoriji. A to u Srbiji više nije toliko česta pojava.

I šta sad, pa evo na račun moje sveske kako to funkcioniše:

Panet – Više nego dobar provajder, sa standardnom boljkom oko dostupnosti podrške, međutim tehnička ekipa im je najmanju ruku bolesna, tako da gospodin Dušan Pančevac junior, fura zaista utegnute serverčiće uz primenu svih “sveže sa police” tehnologija i zbilja bolestan sistem zaštite i backup-a. To u prevodu znači da ćete imati skoro pa idealno brz hosting, lociran u Srbiji, kao i da ne morate puno da brinete o bezbednosti vaših podataka, jer ako i dođe do problema, backup verzija će vas čekati, zatim da ćete imati na raspolaganju tonu fancy šmency tehnologija i usluga, ukoliko im to zatražite. Idiličnu sliku ruši činjenica da su ti serveri locirani u Srbiji, da zavise od Srpskih internet linkova, da terbajte prostora i protoka ćete morati platiti bogato, da to sve nije baš stameno stabilno. Dodatno najvišni nivo bezbednosti servera, vam skoro pa garantuje, da svaka iole složenija aplikacija koju server namiriše da sa sobom nosi potencijalno nebezbedne instrukcije neće tek tako raditi, te morate komunicirati sa njima i za takve aplikacije autorizovati svaku spornu metodu.
Podršku imate u radno vreme, a da budemo pravični, imate je i van njega, samo bez stroge garancije, kroz ticketing sistem.

Moram naglasiti da sam sa Panetom zaista tokom godina napravio više nego kvalitetnu poslovnu saradnju, da nije postojao problem, ni tehnički zahtev koji nismo uspeli rešiti. Te, nakon svega iznešenog eto preporuke i recimo ocene 9/10.

Siteground – Dobro poznati Američki provajder koji nudi dobar odnos cene i kvaliteta. U pogledu stabilnosti, rekao bi da predstavljaju majku stabilnosti u radu. Što se tiče podrške, od njih bi svi trebalo da je dobrim delom iskopiraju. Podrška se pre svega bazira na njihovoj ogromnoj bazi znanja u ticketing sistemu. Ceo sistem je do te mere razrađen, da ponekad ume da iritira. Do samog ticketa, se vrlo teško dolazi, prosto zato što na putu do njega, ćete u 95% slučajeva naći na rešenje vašeg problema. Ako ga ne nađete nekako ćete se dokopati šanse da napišete svoju muku i možete komotno čekati pored računara, jer zaista u većini slučajeva odgovaraju u roku od 10 minuta!  Ali… Siteground nije baš najjeftiniji svetski provajder, Siteground komotno može predstavljati i uzor biznis modela vrhunskog kvaliteta, međutim tu stradate vi, korisnici. Svaka greška, može skupo da vas košta, svaka usluga koja izlazi iz okivra “uobičajnih” se dodatno naplaćuje. Ne želim da grešim dušu, ništa od toga nije ispisano sitnim slovima i ako vam treba nešto više od standardnog hostinga, dobro se informišite na njihovom sajtu. Smatram ih jednim od najkorektnijih hosting provajdera sa kojima sam se susreo tokom ovih godina, čak i kad su u pitanju usluge koje se dodatno naplaćuju, uspeli smo naći zajednički jezik. Naizgled neograničene vrednosti, ograničene su drugim, manje poznatim terminima u ponudama hosting provajdera. Tako da ako mislite na bilo koji način da zloupotrebite neku od njihovih usluga, možete se komotno pozdraviti sa tom zamisli. Da skratim priču, ukoliko vam je za uobičajan sajt, potreban vrlo stabilna hosting platforma i ako vam je ciljana publika na engleskom govornom području, Siteground predstavlja vrlo dobar izbor. Sve van toga, dobro se informišite, predprodajna podrška im je uvek dostupna i raspoložena da vam da svaku informaciju.

Moja najveća zamerka se odnosi na situacije kada vam je sajt hackovan, tu se podrazumeva da je krivica isključivo vaša, te će vam ukoliko vaš sajt ugrozi rad sistema, sajt biti momentalno izbačen iz sistema, tj. ugašen. Biće vam poslato obaveštenje kao i instrukcije kako da otklonite problem, e sad to je tako sve lepo prvi put, ne mogu se setiti, da li drugi ili treći put, ponovnu aktivaciju vašeg sajta morate dodatno platiti?! Tu se vraćamo na onu priču ko je tu sad pa odgovorniji i uzora biznis modela. Sve u svemu ako ih posmatramo kao provajdera za Srpske potrebe, ocena bi bila 7/10, za Američke zaslužuju značajno veću jer fakat jesu vrlo profesionalni i vrlo stabilni.

247-Host

Koliko para, e pa dobićete mnogo više muzike! Izuzetno je povoljan, naročito ako se u obzir uzme paket koji vam nudi neograničeni broj addon slotova. U prevodu znači da u okviru jednog paketa možete hostovati brdo sajtova. I upravo tome i služi i služi vrlo dobro. Nije naročito pouzdan, daleko od toga da je pogodan za neke ozbiljne sajtove. Ali za uloženi novac vratiće vam mnogo, mnogo. Podrška im funkcioniše, ne baš bajno i sjajno ali funkcioniše. Ja sam mu našao 1001 namenu i mnogo mi znači, to mi je resurčina na raspolaganju, bez mnogo glavobolje šta, kad i koliko. Zato ga ne mogu nešto oceniti, jednostavno to je vrsta resursa koja dobro dođe svakome ko se webom bavi za nekih 150-200$ godišnje, dobijate zaista mnogo ali nije za profesionalnu upotrebu.

Adriahost

Iako je Adriahost, domaći provajder, on boluje od iste boljke kao i većina drugih “domaćih” provajdera, a to je da zapravo nisu domaći, već su strani. I to im je zapravo jedina “mana”. Menadžment Adriahosta, Goran Magdić i ostatak ekipe zasada tu priču vode, zaista za primer i pohvalu. Zato je moja saradnja sa njima i odpočela, a nadam se da ćemo je u budućem periodu dodatno proširiti. Mislim da trenutno na našem prostoru sem njih,  ne postoji provajder sa toliko predusetljivom i kvalitetnom podrškom.  Tehnički to funkcioniše, kako funkcioniše, stabilnost je tipično za napolju stacionirane servere, na visokom nivou, odziv baš i nije bajan, ali kada se sve oduzme i sabere, Adriahost predstavlja odličan izbor za sve standardne web aplikacije. Te ako ne začinimo čorbu preteranim komplikacijama zaslužuju visoku ocenu 9/10.

Završio bi priču sa prosečnim ping vrednostima u ovom trenutku ka sajtovima koji se hostuju kod opisanih provajdera.

Panet 78ms
Siteground 314ms
247 Host 336ms
Adriahost 281ms

To bi bila neka moja pričica koja u ovom trenutku važi, vodite računa da se stvari u ovoj branši menjaju vrlo intezivno i da već koliko sledeće godina slika može biti značajno promenjena.  A ako imate neku primedbu, zamerku ili pitanje ne stidite se da ga uputite.

P.S. Zli jezici palacaju da se svim i svačim bave svakakvi kvazi stručnjaci i istina, ja sam zapravo Veterinarski tehničar sa tri upisana, dva skoro završena i nijednim potpuno završenim fakultetom. Međutim smatram da mogu par reči da kažem na ovu temu jer za ovih par godinica, hostovao sam sigurno preko 500 sajtova, a trenutno aktivno imam oko 200, pa eto, čisto zbog zlih jezika

Aj prvo da objasnim zašto se smatram dovoljno autoritativnim da pišem ove redove. Ja preduzetničim od svoje 15 godine, prvi oblik preduzetništva je bila radnja registrovana na ime Babe tadašnjeg ortaka u poslu, jer smo mi bili maloletni pa nismo mogli da registrujemo bilo šta. Kako otvorili tako i zatvorili, a dalje me je put vodio od najilegalnije ilegale, ilegale, poluilegale, polulegale, sive, smeđe, roze ekonomije do današnje tvorevine korporacije Krypton Web d.o.o.

Ajde prvo kratko i jasno dal d.o.o. ili agencija – Agencija. Agencija je manji, jednostavniji, za održavanje jeftiniji oblik preduzetništva. Shodno svemu navedenom, predivđena je i za manji obim finansijskog prometa i u poslovanju ima neka, koliko sam imao priliku da shvatim, pre virtuelna, nego realna ograničenja. Kada pređete, onu granicu za ulazak u PDV koja je 4 miliondžosa dinžerosa, tada ste pre u priči da vam je d.o.o. realnija, slobodnija, pa čak i jeftinija priča.

Ako imate sigurnu viziju, želju za bogatim izvozom usluga i planirate u startu veliki obim poslovanja, možda ćete se odlučiti za doo. Ovde je bitno naglasiti, da vizija podrazumeva neke realne osnove, poput unapred ugovorenih poslova, a ne samo vašu želju za ogromnim prometom. Dodatno vas pozivam da pročitate post Da li da otvorim firmu? I da dooobro razmislite da li vam to realno u životu još uvek treba. Kad ste presekli, prelomili i odlučili za Agency ondak na Zmua-in post, a za Dooičare evo par redaka.

Šta prvo?

Prvo APR sajt , jer ste ITijevci i znate da koristite internet, a konkretno čitate Podnaslov OSNIVANJA. I ne zalećete se!

Upućeni pravnik, dobrodošla stvar, knjigovođa, takoreći obavezna stvar. Izbor knjigovođe sam veoma detaljno opisao u Da li da otvorim firmu? pa ne bih da ponavljam.

Jedan od uspešnijih Srpskih preduzetnika a.k.a. - Uzor. Sliku ukrao sa www.trojka.rs, a odakle su oni ne znam.

E sad ide ono glavno, sve će pravnik da vam kaže i knjigovođa, a vi se od samog starta naučite da slušate njih ali i da proveravate sve sami. Tako ćete potencijalno uštedeti mnogo novca, vremena i živaca. U poslovanju vašeg doo postoje sledeće instance: APR, Opština na kojoj registrujete doo, Poreska uprava opštine na kojoj registrujete doo, Banka, Komunalna inspekcija, opet opštine na kojoj te registrovani, u zavisnosti od prostora, mozda i građevniska inspekcija. E sad ono što jeste zaista najbitnije i najvredniji savet koji vam mogu dati je: Ne budite lenji! Firma nije šala, niti predstavlja više nešto čega je lako, otarasiti se! Svaka od pomenutih službi na svim gradskim opštinama ima neki oblik info službe, biznis info centra i sl. Prošetajte se i hvatajte svakog pojedinačno za gušu, naročito ako na opštini postoji Udruženje preduzetnika i tome sl. Sve te institucije postoje tu zbog vas i pre svega treba ih koristi da ne bi došli u problem, a ne da bi ga preko njih rešavali tek kada isti nastanu.

Budite svesni činjenice da ortak, burazer, kum koji je firmu otvorio još pre 20 godina i baš sve zna, zapravo nema pojma ništa o otvaranju nove firme ali vam može dati neke perfidne tips & tricks. Zato APR, pravnik, knjigovodja, šetnjica po Opštini sve lepo na papirčić i pravac APR.

Šta će verovatno propustiti da vam kažu? Prvo komunalana taksa, nju ćete dobiti početkom druge godine poslovanja i to je obično šok koji mladi preduzetnik ne očekuje. Zato ste vi bili mudri mladi preduzetnik, pa ste obišli gore navedene institucije i dobli kompletan troškovnik za vaše preduzeće, na vašoj opštini, sa vašom šifrom delatnosti. Drugo što neiskusnog mladog preduzetnika, sa osrednje lenjim knjigovođom, može da iznenadi je porez na dobit. Zato uopšte nije loša praksa od prvog meseca uplaćivati unapred neku kintu, jer čak i ako preplatite u celosti, taj iznos vam prelazi u narednu godinu. Propustiće da vam kažu da treba da plaćate i šumarinu, eto to je novitet, aktuelan ovih dana. Neće vam reći da od samog starta u svakoj finansijskoj transakciji treba da naučite pre hvala i doviđenja, onu omiljenu dooičarsku i račun, gotovniski, molim vas.

I eto nadam se da sam dovoljno od koristi bio, nema tu preterane filozofije niti je to neka preterana nauka. Slušajte druge, verujte sebi, učite, jer biti ponositi vlasnik na preduzeće ili radnja, jeste zapravo škola koja kraja nema.

Za kraj još par reči o onim: “lako je tebi, ti si privatnik…” O koliko sam samo puta razne varijacije te rečenice čuo!? Ljudi nemojte se zaluđavati slašću privatničkog hleba, nije lako, ni jednoj ni drugoj strani, naročito privatnicima u ovakvim vremenima i početnicima. Tek kada postanete privatnik počinjete da cenite onu platu koju ste imali kao zaposleni, sloboda? Da, važi… Istina je da deluje da vi nikome ne polažete račune i da ne morate nikome da se pravdate, pitate i slično. Istina je i da vam sopstveni biznis zaista sa vrata skida neke okove. Ali se nipošto nemojte zavaravati da biti privatnik znači slobodu, pre će biti da znači robiju. Ako posla ima, rob ste posla, ako posla nema rob ste države, kako god okrenuli radili ili ne radili vas mesečne obaveze čekaju i neće nigde da pobegnu. Tako da je onako najrealnije da niste više gazdina “kučka” ali ste svakako klijentska i državna “kurva”. Jer svaku privatničku “slobodu” ćete vrlo skupo platiti, od posla se pobeći ne može.

Sve u svemu ume da bude baš mučno, ume da bude baš lepo, po meni je greška u ovim vremenima makar ne probati. Probati znači voditi posao minimum 3-5 godina ili do očite finansijske neisplativosti. Budite svesni vremena u kojem počinjete, pažljivo izplanirajte i udri!

Aj pa srećno!

U predimenzionisanom autobusu smo hrk hrk nas 17oro, mesta koliko sam upućen je bilo za 70. Posebno se u hrk hrk istakao Vudu Popaj, Miloje Sekulić je bio razredni starešina i on se priklonio hrk hrk diskusiji,  a ja sam kao i u dosadšnjem školovanju, zabušavao, pisajući prethodni post. Posle coffee i piš puš pauze, atmosfera se malo podigla, tu i tamo smo osim piš i puš malo bla bla, te me Vudu Popaj informisa da osim meni poznatog i dragog alubuma on ima čini mi se reče još pet, pa i knjigu i da se dobrano bavi Mlatimudijalnim aktivnostima. Dolazak autobusom na događaje ovog tipa ima svojih standardnih mana ali i veliku prednost zato što se upoznajete sa prisutnima. Naravno, ja bi lično radije voleo da povezem par ljudi do lokacije, ali moj Yugoar ima nezgodnu narav i pamti mi svaku psovku, pa se plašim da bi me pizda negde izdala, a sa mojom većom i lepšom polovinom nisam još uspeo da nađem model kako da uđemo u posed nekog Rumuna. A što se tiče uvaljivanja u transport kombinacije, to uvek stoji ali ja nisam ljubitelj te varijante.

Hrk Hrk u autobusu za Bor

Po izlazku iz autobusa i protezanju starih kostiju pridružismo se prisutnima na kafi i pozdravima, te ja prionuh odmah na zadatak zadat od strane dragog mi klijenta i podelih pozdravčiće kojima se uvek svi obraduju. O predavanjima nemam šta da gušim, koga je baš zanimalo pratio je preko live streama, a meni je jedino i krivo i pitam se oće li se ti snimci negde pojaviti raspoloživi za gledanje/skidanje. Zaista je bilo kvalitetnog materijala Rumuni su bili iznad očekivanja, pa i sve ostalo je bilo vrlo vrlo zanimljivo.

E sad, offline je kao i uvek još zanimljivije. Po koje spontano kraćano bla bla Mahlat, Poslednji Skaut, Psiholog , MilošBlog nove devirtualizacije , sve u svemu lepota! Posebno je bilo interesantno primetiti sveopšte čuđenje kako su prisutni političari zapravo cool ili kako bi Torbica u  offline-u (Kiza Approved) fazonu, izrazio dodatkom “Brate” pri obraćanju Aproved personi. Te su sa prisutnima Veso Brate i Goco Brate podelili po koju reč mudrosti. Branislav Lečić je takođe bio zanimljviji u offline komunikaciji i komentarima “+16″ diskusije, međutim odsustvo Twitter naloga mu nije oprošteno, šta da se radi niko se nije naučen rodio, neće mu niko zameriti ako grešku ispravi. Veselin Jevrosimović mi nije dao odgovor na pitanje da li je Jagnjetina ključ uspeha u biznisu ali ja sam mu i pored toga, velikodušno ponudio da nam se pridruži u Krypton Web-u, jer sam oduvek bio spreman da mladim, sposobnim i radnim ljudima dam šansu i da zajedno pokušamo da promenimo svet.

Ja sam East Weekned Fest iskoristio i za obilazak Ujne i Bratanca, pa mi je sama poseta Boru bila dodatni Win ali sam propustio večeru i after party u Hotel Albo, afterparty i nisam morao ali imao sam problem zato što u klubu Cult afterparty nije nastupio te sam sa Ubuntu zajednicom i Bratancem spojio dan i noć, što mi je značajno otežalo komunikaciju i praćenje drugog dana.

Za kraj moram da naglasim da sam dosta toga ovde sigurno propustio i baš zato svako ko je East Weekend Fest ove godine propustio sledeće nipošto ne treba. A sve dobre ljude koje nisam naveo, neka mi ne zamere, moja dementnost uzima maha ali kako je “Repetitio est mater studiorum.” svaka nepravda će biti vremenom ispravljena.

Ovaj površinski kop nažalost zatrpavaju, baš je impresivno za videti a da bi ste stekli predstavu koliko je to, izvukao sam vam dve sličke za poređenje.

Međutim kada sam se probudio i protegao nekih 10 godina kasnije, shvatio sam da sam od svih šala zaista postao pravi podrumski pacov, koji sedi i delje tastaturu i miša bez trunke real life profesionalne interakcije. IT profesionalce odlikuje i jedna dodatna nesrećna sudbina da najčešće ljudi iz njihovog najbližeg okruženja na dostignuća koje postižu u poslu gledaju ili telećim pogledom ili neobjektivnom hvalom onoga što treba ali i onoga što ne treba da se hvali.

Pre nekoliko godina imao sam prilike da malo popričam sa profesorom kojem je uža specijalnost Fuzzy Logic i Artificial Inteligence priča, a zapravo se bavi predavanjem materije koja mu po usko profesionalnoj vokaciji apsolutno ne leži. Ja o pomenutim temama znam samo vrlo površno ali tad mi ga je baš bilo žao, jer mi misao o tome koliko mora da je taj čovek usamljen kada u pitanju bilo kakav oblik komunkacije o poslu, a ipak van njega. Zamislite samo, dođe čovek sa posla kući sav isfrustriran od rešavanja nekih nenormalnih matematičkih i programskih problema i srećan što je iste uspeo da reši na način koji se graniči sa genijalnim. Dočekuje ga recimo supruga, kojoj on u tom euforičnom raspoloženju želi da objasni kako je to nešto uspeo genijalno da reši. Međutim nakon par minuta shvata da priča japanski osobi koja i pored najbolje volje, nije u stanju da ga razume i da sa njim podeli euforiju.

Sve to uzevši u obzir ja sam se prošlog meseca uputio put E-trgovine i evo sad u autobusu za Bor East Weekend Fest kuckam ovaj post. Šta mi je donela E-trgovina? Par zaista predivnih dana, oko 100 & Rising Followera na Twitter nalogu i blagu zavisnost od istog, nekoliko zaista korisnih i nadam se u budućnosti produktivnih poznanstava, okruženje gde šta god izgovorili svako će vas razumeti, gde će vas od srca popljuvati ali isto tako i pohvaliti, a sve će to zaista imati barem neku profesionalnu vrednost i smisao, na kraju, bakterije sinak, bakterije! Davno je poznato da se od posla valja malo odmoriti, izluftirati, e pa definitivno E-trgovina jeste bila dobrano punjenje baterija.

Šta očekujem od East Weekend Fest-a?

Pa pre svega da devirtualizujem Boransku ekipu, obavezno upoznam Dedu, biće i par zanimljivih bla bla, a tu je svakako i grupa građana za punjenje baterija i razmenu kreativne energije, tzv. Uigrana Dezorganizovana Ekipa Krokodila ili skraćeno UDEK.

I tako u poprilično zadremanom tobusu za Bor ja završavam ovaj postić uz poruku: “Nemojte smrdeti za računarima, izađite iz ormara”! Ovakvih skupova ima sad već podosta, ne mislim da je fora biti baš na svima ali valja probrati, a ja eto o E-trgovina baš napričah iz nekog drugog ugla, a potrudiću se da sa East Weekend Festom bude ista stvar.

Pa da ponovim sad već ustaljenu…

East Weekend Fest-u drž se, ova se masa ka tebi talasa!

Kako postaviti stvari?

Pile i Krompiri su zamišljeni kao online i offline prodajni ambijent, prepoznatljivog vizuelnog indetiteta. U svojoj ponudi Pile i Krompiri imaju sve što se vezuje za ta dva pojma:

1. Pile

• Pečeno (Na ražnju, roštilju, kuvano, celo, tranžirano, na xy način, pohovano sa jajima, pohovano sa prezlom)
• Živo (fabričko, seljačko, celo, tranžirano, sortno, sa geografskim poreklom, određenih starosti i mesne strukture)

2. Krompiri

• Živi (xy sorte, ljušteni, neljušteni, seckani za pomfrit, seckani za salatu, seckani za xy, smrznuti, sveže ljušteni, blanširani)
• Pečeni (pečeni na xy načine, kuvani za salatu, za testo, izpasirani, pire krompir na xy način)

3. Dodatno

• Pileće supe u xy varijacija, Pileći specijaliteti, Krompirski specijaliteti, Pileće i Krompirske salate.
• Začinske smeše i začini, ambalaža za pripremu
• Jaja domaća, farmerska, sortna, klase, živa, obrađena

Sve to dostupno online, dostupno offline, poruči, pokupi, dostava, ketering.
Ako gore iznešeno lepo upakujte, postavite na zanimljivu offline i online lokaciju i do kraja ispratite razrađenim procedurama i standardima kvaliteta, eto vama proizvoda za Franšizu.
Originalnost ideje se ogleda u poreklu namirnica, načinu pripreme koji mora biti okrenut isključivo zdravoj ishrani.

Meni palo napamet, teško da ću ikada uspeti da realizujem, a ako neko uspe sa ovim nešto da napravi, ja ću biti zadovoljan besplatnim krmivom na još jednoj lokacji

Rastu uši!

Pre par godina pretočih sebe iz svih dotatašnjih  inkarnacija preduzetništva u jedan tiny DOO, vodeći se racionalizmom i opravdanim očekivanjima. Dočekala me je SEKA i država koja “stimuliše” razvoj malih privrednika. Stimuliše ga tako što će vam nakon godinu dana poslovanja u razmaku od mesec dana stići dva ljubavna pisma za naslovom Naknada za isticanje firme ili srpski rečeno reket na firmu u gradu Beogradu. Ukupan iznos 48k za prvu i 108k za drugu godinu, simpatično zar ne u godini kada vas promet dočekuje sa trećinom do polovinom očekivanog?

Kao krajnji rezultat ćete dobiti 197k sa sve “kamaticama” i odgovor nadležnih službenika, da ni bolest, ni smrt nisu instrument mogućnosti odlaganja naplate .

Nakon krajnje teškog dana odlazim da lečim frustracije u lokalno leglo uspešnih privrednih prestupnika i tu se ima zaista zanimljivih priča čuti. Onih od kojih vam na glavi rastu uši, a mesto reči vam iz usta izlazi samo njakanje. Ali okreni na jednu, okreni na drugu, jedino što kapiram da sam državi u protekle dve godine bio krajnje zahvalan izvor kapitala i da sam za državu radio i više nego za sebe. I zato za sva buduća pokoljenja i ljude koji se premišljaju u ovom trenutku, sa da, ne, možda.

Dragi moji jednostavno NE i nikako. Svoj posao vodite preko drugih firmi, firmi vaših prijatelja i poznanika, za slučajeve gde to činiti morate. Ako želite uspešnost u tim odnosima, vodite računa da svaka firma dobrano košta, tako da provizija od 10% – 30% nikako nije preskupa.

Kada vas baš “muka” natera, onda otvarajte pravni oblik i neka taj oblik pre bude agencija nego doo. Manji su troškovi, manje su i kazne, a sva ograničenja jedne agencije u trenutku kad ih osetno primetite lako će se rešiti preregistracijom ili otvaranjem nove firme.

I ako se na  kraju ipak odlučite za otvaranje. Nikada ne verujte jednom izvoru informacija, vođenje ma kakve firme nije mali posao sam po sebi. Tražite knjigovođu najvećeg drkadžije iz vašeg okruženja ako opstane sa takvima opstaće i sa vama. Pratite forume, konsultujte advokate, upoznajte muvatorske agencije. U angžmanu otvaranja nipošto se nemojte voditi principom kako treba, nego prinicipom – kako da me to što manje  košta. Budite spremni na sve.

Ako ikakvu mogućnost imate da firmu registrujete dobrano van Beograda – ne oklevajte, sigurno ste time na dobitku.
Tako da ukoliko se nalazite u potrazi za odgovorom na pitanje otvarati firmu ili ne, nadam se da sam vam pružio vrlo jasan i konkretan odgvor, vodeći se trenutnom situacijiom i mojim pogledom na perspektivu koji ovaj trenutak nudi.

Kraće i konkretnije teško da je moglo biti.  Srećno!

U svojoj praksi iako dovoljno bucmastoj ja ipak nisam imao priliku da susretnem veliki broj slučajeva koji to na domaćoj sceni brojkama dokazuju. Kako su me E-trgovina i svi prateći elementi kao npr. eHigijena o kojoj sam pisao,  dobrano prodrmali i podstakli da ovom blogu posvetim nešto veću pažnju što je urodilo određenim rezultatima.

Pa, evo sada uvodnih činjenica:

• ovaj blog je nastao u Novembru 2008 godine, bez jasnog cilja i vizije u kom pravcu treba da se razvija, već više kao još jedan oblik relaksacije i test platforme.
• Ovom blogu je posvećena zaista mizerna pažnja, sve do E-trgovine kada sam rešio da se ipak malo aktiviram i vidim u kom će me pravcu to odvesti kao i da li će uspeti da malo razmrda blog.
• Posećenost ovog Bloga se može tretirati kao nulta, on nigde nije bio promovisan, adresa do skora nije bila vezana ni za razne social network profile, a sve standardne procedure promocije bloga su u potpunosti zanemarene, a i dalje su, što će se, nadam se, uskoro izmeniti naravno.

I onda…

Je došla E-trgovina i par umereno zanimljivih postova, koje sam podelio na Twitteru, neke i na Facebook-u. Jutro nakon posta o pregledu prvog dana E-konferencije, posebno mi je ulepšao Dragan Varagić i grupa građana na Twitteru koju su ponovili Twitt. To mi je bio motiv da nastavim istim tempom i da posmatram šta se zbiva sa statistikama baš na račun preporuke uticajnog blogera, za E-trovinu verovatno najuticajnijeg.

Nastavilo se u brutalnim uslovima Palića objavom dosta manje interesantnog posta o utiscima sa okruglog stola.

Brutalni uslovi rada na Paliću

Po povratku usledilo je sumiranje utisaka, koje je izazvalo još bolju i veću reakciju. A zatim opet nešto manje zanimljiv post na temu planiranja i projektovanja.

Dakle

Cilj: Razmrdavanje Bloga
Ciljna grupa: E-trgovina, E-trgovinci i svi za ePoslovanje zainteresovani
Sredstvo: Blog posts
Promocija: Twitter, Facebook i sasvim neočekivano Influental blogger + Influential Twitter/s

Rezultat:

Jedva uočljivi rast posećenosti

Te eto meni radosti i dodatne zanimacije, a svim kolegama i zainteresovanima,  još jednog slikovitog prikaza kakav uticaj može imati potencijalna Influental blogger kampanja, na uspešnost promocije pojedinaca, roba ili usluga.

Kako je na putu bila prilična gužva, rešili smo malo sa puta da skrenemo i da popijemo jednu kafidžonu na obali Dunava, tu je već bilo jasno da od stavke “kafa na terasi” nema ništa zato što je duvao vrlo jak vetar.

Ja i moja musava kći Maša

Završismo kafu i dođosmo na ciljanu lokaciju. Planirani 1h manje ispijanje kafe, znači uvrh glave pola sata – je tako?

Puštanje vode – otključati šaht, spustiti se u isti odvrnuti dva ventila. Zatajilo je kod ovog otključati, utrošeno vreme cca 0.5h. Nego gde je tu Marfi, pa evo ovde:

Po puštanju vode krenuo sam da obilazim slavine, te dođoh do kupatila i tamo me je dočekala divna scena uz neplanirano kupanje, jer eto planske greške, zato što je verovatno bilo pametnije da sam pre puštanja vode obišao slavine i zapamtio gde je koji ventil. Ili što bi Minić rekao: Istražite i upoznajte. Utrošeno vreme cca 1h.

Skupljanje granja je proteklo bez problema. Pa da vidimo kakve sve ovo ima veze sa eProject Managmentom i bilo kakvim poslovanjem?

Pa verovatno prve menadžerske greške većina naše populacije je napravila upravo na projektima zvanim Vikendica. Bez istraživanja, razmišljanja i planiranja kupovani su placevi po principu “Ju pa ovde je baš lepo”, a to se i danas dešava.  Cilj nije takođe baš precizno definisan ali recimo da se vrteo oko želje za mestom za odmor i relaksaciju i mesta za ne daj bože i penzionerske dane. Shodno tome valjda je logično što je dobar deo tih placeva pored puteva kojima non stop prolaze automobili, a recimo prvi dom zdravlja i prodavnica udaljeni u proseku 30 – 50km. Struja, voda, telefon… he he kanalizacija?

Vikendica, kao ni bilo koji internet projekat nije nešto što možete napraviti i ostaviti da se samo održava. Trava iz nekog razloga neće da se kosi sama, a ta baš lepa, živa ograda, nikako sama neće da poprimi formu iz engleskih vrtova. I tako kreću da se nižu serije problema, jer je vikendica živo biće, pa će uskoro komšija da se požali na količinu zmija i na napad vaše žive ograde na njegovu teritoriju. Vi ćete ga ignorisati zato što je baš našao kad da vas smara sa tim glupostima, on će u znak odmazde svoju kanalizacionu cev preusmeriti u vaše dvorište…. i zabava počinje!

Internet projekat (iz “Priče preživelih” by Ivan Minić) – Vikendica ShowCase

Traži pažljivo proučavanje

ePrjct  vs  vikendica

Tržišta – Teritorije
Kolega – Komšiluka
Tehnolgija – Tehnolgija ali u ovom slučaju u građevinarstvu, hortikulturi..

Dodatno zahteva od vas

Vreme – Vreme (redovne oblilaske, košenje trave, uređivanje vrta, sređivanje kuće)
Novac – Novac (benzin, nove slavine, kosliice…)
Živci – Živci (naročito ako niste obratili pažnju na gore navedene stavke)

E sad ne bi dodatno kvario, zaista fenomenalno Minićevo predavanje (na slidesharu ima pp, nadam se da će se negde roditi video, baš bi bilo cool), već ovo sve iznosim jer sam danas dobio tri poziva sa tematikom: “E ajd da radimo nešto sa tim internetom, daj bre da uzmemo neke pare”.

Ideju za projekat možete i imati, a možete je iskopirati, malo je originala u stvarnosti. Ali šta god uradili malo proučavanja vam nikako ne može škoditi, jer ipak prema svemu tome gajite velika očekivanja. I ukoliko nemate makar dva od zahtevana tri, dodatnih zahteva, onda ste u problemu.

I dok “Kuća na prodaju” može donekle da vas izvadi kod vikendice, kod internet projekata to najčešće nije slučaj.

A ovako izgleda kada ste se malo bavili proučavanjem, bili spremni na dodatne zahteve i naravno, imali i malo sreće (tu mislim na sreću da vozite Yugoara pre svega ).

Drugi i Treći dan konferencije, u mom slučaju, obeležilo je “bežanje” sa časova, malo sna, kilo dva novih poznanstava, dodatna revirtualizacija postojećih i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije i celokupnog regiona.

Teško je bilo koga izvdvojiti posebno, zato što sam stekao utisak da na TLu  popljuvane prezentacije i izlaganja zaslužuju osim TL hejtova i pokoju reč hvale, jer su to ljudi koji se ipak trude da nešto i urade, a što se tiče prezentacija i izlaganja, pa polako, tu valjda niko nije blistao baš onako kako najbolje može – će se nauči.

Večernje predavanje prvog dana me je načelo kada sam dobio priliku da naučim kako Inćuni pune svoje baterije. Inchoo su inače Magento zveri iz Hrvatske, a na ovoj konferenciji predvođeni njihovim sjajnim

Marketing Managerom Tonijem Aničićem (još jedno revirtualizovano poznanstvo). Nakon kreativne radionice “Kako naći put do hotela” koji nisu svi sa jedakim uspehom savladali, pao je prvi izveštaj i prilika da se stekne osećaj kako izgleda:  “Kad te mune Dragan Varagić” na Google Analyitcsu, o tome ću obavezno u posebnom postu za koji dan.

Drugog dana mi je postalo jasno da se čitava priča dosta razlikuje od mojih očekivanja i da ih srećom u većini stvari nadmašuje. Te kraći dnevni prgeled ste mogli da sagledate iz prethodnog posta, a program konferencije se svakako nije završio svečanom večerom. Dodao bih još da sam kolegama iz Srbije iz radne grupe “Ja sam… I ja sam Twitteraš” sa uspehom predstavio termin Promocija, jer sam shvatio da žive u “zabludi” , ovo se odnosi na “posledice od sinoć” stanje i pozdrave od strane proizvođača među učesnicima konfernecije vrlo popularne “Medene“. Tu se rad na projektu koji sam na predavanju pomenuo “Druzenje 11.0″ na platformi “Alkohol xy” uz međunarodnu družinu nastavio, te smo odradili radionice “Nađi prodavnicu u Paliću posle ponoći”, “Koji je najprofitabilniji internet biznis”, “Analiza i predlozi za razvoj Makedonskog tržišta”, kao i malo nadmetanje u “zanimljiv klijent/projekat” kategoriji. Dodatno zaista moram da naglasim da je projekat “Druzenje 11.0″ proizvod velikog superkvalifikovanog tima ljudi, od kojih svaki ponaosob zaslužuje posebnu “hvalospev” stranu, ali ona zbog klimavog kapaciteta mog mozga zahteva upgrade i dodatna viđenja.

“Jutro” trećeg dana je bilo izuzetno teško, desna ruka mi nekotrolisano se tresla, dok je leva koliko toliko bila funkcionalna, zevao sam na svakih 15 sekundi i uspeo da kreiram novi socijološki termin “Dezorganizovana uigrana ekipa” koji se posebno svideo Ivanu Ćosiću inače autoru jedne od najzanimljivijih prezentacija na Paliću. Predavanja sam površno ispratio pokušavajući nabrzaka da se setim šta ja ono treba da pričam. Još malo druženja i poznanstava, još po koja isprosipana kafa i predavanje pred, srećom, polupraznom salom jer je to ujedno bilo i poslednje predavanje u toj sali E-Konfernecije 2011. Bilo zanimljivo gledati izraze lica kada sam predavanje započeo rečima da mi je E-trgovina napravila neočekivan problem. U svakom slučaju za one koje zanima evo fajlova za download ali uz bitnu napomenu da je ovo samo površni pregled i da zaista na svaku od tih tema ima još mnogo toga šta da se kaže.

Program trećeg dana je tako proleteo i došlo je vreme da se kući krene. U toj nameri nas je radikalno usporila Internet Prodaja Guma te se nakon online i offline hejtovanja grupe iz mini busa, izvadila demonstracijom svojih zaista impresivnih glasovnih mogućnosti i kafom na Mandiću. I tako zaslužila oproštaj i lajkovanje . Put je protekao u jednako veseloj i druželjubivoj atmosferi kojoj je jedanko doprineo i Goran (dugogodišnja žrtva dolaznika i odlaznika na e-trgovinu) koji nas je brzo ali bezbedno dovezao do Beograda.

Po dolasku u kuću, vrlo sam se brzo komirao, a ono što se kasnije dešava je verovatno direktna posledica E-tgovine, probudio sam se negde oko 2 i umesto da sam popio vodu, odgledao malo TV iz kreveta i nastavio da spavam (uobičajna radnja u poslednje vreme), ja sam ipak opet seo za sokoćalo i krenuo da pišem ovaj post. E-trgovina me je podsetila na ove  dane, napunila i prepunila baterije, pojačala volju i entuzijazam. Te evo zašto i ko zaista ne treba da propusti sledeću E-trgovinu:

• Web Produkcija, Advertising, Marketing i sl. – Druženje, zezanje, perklet, čišćenje mozga, punjenje baterija, razmena iskustava – valjda dovoljno?
• Privreda – da nauči nešto novo, da se spoji sa zaista kvalitetnim ljudima za eposlove i sve gore navedeno.
• Početnici, Studenti, Mladi – da lakše demistifikuju te tako strašne e pojmove i likove, sve gore navedeno
• Svi ostali – Palić je mnogo lep i ima šta da ponudi, sve gore navedeno

I kako je na kraju bilo na e-trgovini? Do Jaja!

Eto toliko od mene na tu temu svima koje sam upoznao šaljem veliki pozdrav i hvala vam na zaista divnom druženju.