Чујте Срби!
Занимљив је дан иза нас, Савиндан ове 2012 године забележиће многе историјске хронике, технолошке, спортске, економске… Ја би се мало позабавио овом технолошком. Симболично на Савиндан 2012 године је у пуни радни капацитет пуштен ћирлични .срб домен Републике Србије.
Док ће се маркетнишки везати приче о значају .срб домена, ја би ипак мало спустио лопту и задовољио се простом чињеницом да је то један занимљив и значајан корак у унапређењу функционалности интернета самог по себи и комфора који ће временом љубитељи ћирилице, а и они којима је те једино писмо у употреби осетити.
Самим догађајем никакво се чудо није и неће десити, а шта ће унапређење сервиса донети, то ћемо тек видети.
Линкуј као што говориш
А где је оно ћирилица нестала и што?
Она нигде није нестала али је чињеница да је у индустрији информационих технологија, поприлично запостављена, нажалост оправдано. Оправдана је нашом лењошћу, оправдана је нашим немаром и непостојању свести о било каквом значају да наша два писма заслужују у најмању руку подједнак третман. Оправдана је још много чиме.
Конкретно, заступљеност подршке за ћирилично писмо је врло штуро у већини водећих ИТ алата и овде мислим пре свега на рачунарске програме или Српски речно софтвер. Додатно, уколико се дизајнер одлучи за израду ћириличних варијанти било ког облика рекламног материјала, сусрешће се за низом проблема који ће му одузети време и утулити вољу за бактање са истом.
Фале нам фонтови, не фонтови тек тако, већ стандардизовани фонтови. Ћирилица реално јесте значајно дизајнерски, барем мени, интересантнија али слика коју нам технички недостатци форсирају у свим медијским облицима значајно доприноси наметању латиничних решења као “лепших”.
Ћирилица је још једна Српска робна марка или вам Српскије – Српски бренд. Као такву треба да је схватимо, подржимо и промовишемо. Постојање два писма у нашем језику је велико богатство од кога не треба да одустајемо. Подршка и промоција са тим циљем се састоји у још већем ангажману креативних ресурса Републике Србије уз несебичну подршку државе. .срб домен је добар пример.
Што се тиче самог .срб домена чије овде увођење од срца поздрављам даљи рад треба свакако да буде поптпуна подршка у интернет прегледницима или вам Српски – интернет бровсерима, у смислу да када корисник куца ћирилични домен, он као такав остане у свом изворном облику, а да га поменути злотвор не претвара у Пуникод (Punycode). Додатно, вероватно једнако значајно као и само увођење домена је подршка за налоге електронске поште или опет Српски – имејл.
Комуникација надлежних министарстава и интересних агенција са водећим глобалним тржишним учесницима у циљу дизања употребне вредности ћирилчних домена је наравно, подразумевана. Па ајд да видимо како ће се то одвијати, почетак је више него задовољавајућ.
И шта то Срби треба да чују?
Претходних пар дана оне врлине које је велики Србин и патриота Арчибалд Рајсиновић изнео у својој заоставштини,а чији наслов краси овај чланак или наравно, опет српски, блог пост, су након дужег времена успеле да надгласају све оне мане у чијем набрајању Арчи није штедео мастила.
Глобално гледано, са маркетишнком сликом наше нације у свету, а и национално, у нашим умовима никако да раскрстимо. .срб домен, спортски успеси и сличне позитивне приче заиста не требају бити укаљане, па чак ни “оправданим” инцидентима и ниподаваштавајућим ракцијама. Добре слике, добра дела су наша заоставштина, потрудимо се да баш она, буду у већини.
Пантић.срб
И тако, након кратког испирања на теме које заслужују знатно већу пажњу, част ми је и задовољство, да се похвалим да је pantic.rs, добио свог ћирилчног буразера пантић.срб овом рођењу су несебично кумовали Регистар националног Интернет домена Србије и пантић.срб-ови домаћини Панет, који је својим клијентима омогућио прилично дебил френдли, пардон, квалитетно кориснички оријентисано решење, за регистрацију .срб браће и сестара постојећих .РС домена
Srbija legalizuje prostituciju!
Najnoviji hit u organizaciji raspevanih musketara SOKOJ, OFPS i PI jasno precizira uvođenje naknade od 3% na na uvoz i prodaju tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se „može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje“. Vrhunac ekstaze mudrih glavica predstavlja namera da se pomenuti porez naplati retroaktivno dve dine u rikverc. E sad da vam prevedem….
Svima nam je poznata radnja pod nazivom Sviranje Frule i njene varijacije koje ne označavaju bukvalno značenje, već se bave nešto širim pojmom. Molim muzičare, vrhunske znalce da se ne uvrede ničim iz iznetog, jer se ovo nipošto ne odnosi na njih, već samo na varijacije.
Elem, sama ta frula je svakako nosač, transimiter i svakako služi pre svega za umnožavanje. Samim tim, da bi se budžet pomenutih ustanova dovoljno ubucio, musketari će morati da uvedu poresku kontrolu na svaki oblik umnožavanja i opreme za isto. Tako stižemo i do neminovne legalizacije svakog oblika prostitucije.
Gde je tu problem? Pa i nema možda mnogo problema da nas ne trpaju u isti koš sa frižiderima, pravadajući se tako savršenim i idealno uređenim carinskim deklaracijama. A naravno nijedan Srbin, bloger i tviteraš, kao ni njihove lepše polovine, ne mogu, a da se ne zapitaju, gde naći novce za sve te retroaktivne oralne radnje. Drugo, treba se setiti svih svirki frulica u protekle dve godine!
O kako gi sakam parite
E sad da manemo šalu i da se pitanjem pozabavimo ozbiljno…
Dragi moji zaštitari autorskih prava, jeste li vi bre ljudi normalni?! Ja se izvinjavam ako je ova retroaktivnost produkt mašte srpskih novinara ali retroaktivni harač!? Ako je istina, onda stvarno idejni tvorac, zaslužuje hitnu i besplatnu hospitalizaciju u Palma de Majorci ili nekoj srodnoj ustanovi.
Dalje, kinta je svakako potrebna i mora se uvesti red obezbediti autorima dostojanstveni uslovi rada i funkcionisanja. Osim toga jasno je da smo okruženi zemljama sa manje ili više već uređenim pitanjem koje žvaćem ovde.
Imamo samo jednu vrlo bitnu razliku SOKOJ, OFPS i PI su do skora, po principu APP (Ako Prođe, Prođe..) samostalno tumačili svoja prava i svaka ponaosob uzimala harač, sad je koliko sam upućen stvar uređena, nego ko je od vas odgovarao za samoovlašćenu pljačku i reket malih preduzetnika?
Takođe vašim dosadašnjim radom i aktivnostima stekli smo puno poverenje u vas kao ozbiljno uređene i organizovane institucije. Tako recimo, ako imate ultra mega giga hit, možete zaraditi čak 16.5 dinara na ime vaše zaštite prava autora ultra, mega, giga hita.
Dodatno je dobro poznato da imate apsolutnu kontrolu nad emitovanjem sadržaja na radio stanicama korišćenjem široko dostupnih aplikacija za kontrolu istih. Ček, ček… ili nemate?
Da zaključim…
Poštovana gospodo, molim vas da operete vaše pantalone, povadite ubuđale mrvice iz vaših džepova, pred narod izađete naročito transparentno sa svim podacima i metodama kontrole kojima raspolažete. Ukratko rečeno sredite vaše dvorište i dokažite da možete da ga držite uredno neko vreme.
Zakon ili kako god ste ga već krstili, koji predlažete je neminovnost koja nas svakako čeka ali ga uredite razumno i konsultaciji sa širom stručnom populacijom. Nemojte ga kuvati dve godine u konspirativnoj tajnosti, a onda ga izbaciti kao Hit Meseca pred Novu godinu.
Ako je retroaktivnost istina, a ne fikcija, molim vas pretvorite je u dobru šalu.
Dakle spakujte taj zakončić pod mišku, na jedan duži period poboljšanja i dorada, pa izađite za neko vreme iz svojih uređenih dvorišta, sa zakonom koji će i druge zemlje prepisivati od nas, vi to možete.
Blokada – nudim bubreg
Na današnji sveti dan su moja krhka preduzetnička pleća osetile prve čari blokade tekućeg računa nesrećne mi firmice od strane rođene mi poreske uprave Zvezdara, a na račun zaostalih dugovanja za neku sitnu šaku dinara i nešto krupniju kamatnih dinara, a opet na račun te, tako nevešto nazvane, Komunalne takse ili vam Takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Srbijo - Domovino Moja!
I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.
Definišimo problem – Odredimo CILJ
Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:
“Znate, državi trebaju pare“…
Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.
A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.
Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.
1. Nije teško biti fin
Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.
Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.
Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.
Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.
Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.
2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.
Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.
Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.
Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).
Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.
Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?
3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja
Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.
Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:
Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.
Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.
Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.
Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.
Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?
4. Hrišćanski je praštati
Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.
Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.
Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.
Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.
Moj slučaj?
- Preduzeće osnovano Februar 2009
- Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
- U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
- Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
- Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
- Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
- Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).
- Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.
Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.
Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?
Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.
I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!
Eh, bi ja kad bi samo mogao…
Ustupam prostor?
Pre svega skrećem pažnju svakom nesrećniku koji je smogao snage da baci pogled na još jedan u nizu #ustupamprostor linkova na dole navedene video klipove, pogledajte ih ako već niste.
A ako vam ostane želje da razjasnim ? objašnjenje sledi ispod video klipova.
Stop trgovini decom
Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action
maliVEliki ljudi
Kampanja organizacije maliVEliki ljudi
Bolje da znaš
Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a
Ujedinjeni protiv droge
Kampanja Ujedinjeni protiv droge
Osobe u razvoju
Kampanja organizacije Deèje srce
Bitka za bebe
Kampanja Bitka za bebe
Dragi Srbi, Blogeri i Tviteraši, pre nego što krenemo u otvorenu pljuvačinu ili ismevanje setimo se da je Srbija je zemlja sa:
- 50% funkcionalno nepismenih ljudi
- Statistkom koja se ne usuđuje da napravi realnu procenu siromaštva
- Većinom stanovništva koja nasilje posmatra u najmanju ruku, sa prećutnim odobravanjem
- Većinom stanovništva koja gaji gađenje prema bilo kojoj različitosti i tu ne govorim o LBGT populaciji.
- PINK televizijom kao najgledanijom
Zašto sam morao staviti PINK, pa jednostavno to je jedina televizija koja je svoju programsku šemu u celni prilagodila tržištu, a onda sama programska šema valjda dovoljno govori sama za sebe.
Dodatno:
- Kolika je zastupljenost ovih video priloga bila na TVu pre “društveno odgovorne” akcije Komercijalne banke?
- Da li je to usamljen slučaj ili masovna pojava?
- Da li je to Srpski proizvod ili uvoz?
- Zastupljenost je bila poražavajuće mala
- Ovakvih primera ima još
- Kako bi vam rekao, biću skroman pa ću reći UN, a vi mislite o tome.
Te želim da podržim akciju, ali da maknem fokus sa Šiptarove banke, oni ako mozga imaju shvatiće da su pogrešili, neće internet zajednicu shvatiti kao zaklete neprijatelje, već kao buduće saveznike.
*akcija #ustupamprostor je pokrenuta nakon blog posta Dragane Đermanović, a na predlog Ivana Ćosića uz podršku velikog broja blogera.
Moj mozak nije ok! A tvoj?
Neke sve divne žene i poneki divni muškarac su pokrenule vrlo skromnu akciju Moje dojke su OK čiji obim možete prepoznati putem ovog linka.
I naravno, kao neko kome je zaista stalo da doprinese borbi protiv odvratinih boleština, želim da kažem par reči i na ovu temu. Iz mog zaista skromnog poznavanja materije moram svima naglasiti isto što i sebi naglašavam, godinama, nažalost ne sa preteranim uspehom.
Zdravlje = Fizička aktivnost + Mudra ishrana + Redovni pregledi.
Fizička aktivnost
Dragi Srbi i Srpkinje, posmatrajte to očima neprijatelja. Naši veliki prijatelji anđeli, amerkanci su primetili da im mnogo para iz novčanika odlazi na zdravstvene izdatke. Kako su na pare osetljivi, malo su zabavili tematikom i shvatili da im usled fizičke neaktivnosti građana, isti ti građani iz džepa crpe milijarde njihovih precious zelembaća. Oni su tim povodom organizovali krš i lom akcija, ne da bi pomogli građanima, već da bi uštedeli parice 
Ali!
Fizička neaktivnost je jedan od vodećih uzročnika većine bolesti, pa i raznih oblika tumora!
Naša država je zagubila računaljku, a statistikom se služi, već godinama, očigledno samo u pogrešne svrhe. Zato smo sami na sebi, pa razmislite realno koliko ste fizički aktivni u toku dana i shodno tome preuzmite mere.
Mudri Krmljao
Moj Kum Ra – inače Jeremija po životnom opredeljenju, je jedared, analizirajući moje brdo masti i probleme koje sam u tom trenutku zbog toga imao, ispustio jedno fino zrnce mudrosti:
“Bolje da pazim šta jedem svaki dan, da bi mogao da jedem šta god poželim do kraja života”.
pošto kao i svako zrnce mudrosti, ovo sasvim dovoljno govori samo po sebi, tu više nemam šta dodati.
Redovni pregledi
Realno nemamo para, a nećemo ih ni imati u dogledno vreme. Zato imamo nešto što nam niko ne može uzeti – Bezobrazluk. Koristimo taj skriveni Srpski talenat, da dižemo galamu, da se svađamo čak i kad nismo u pravu. Ne budite lenji i zakažite sistematski pregled kod vašeg lekara opšte prakse, to učinite danas, za pregled zakazan za tri meseca, ali nipošto ne propustite da se svađate i da dižete galamu. Prvo što ćete možda pregled dobiti odmah, drugo što ćete dići pritisak zdravstvenim radnicima. A oni će možda onda da se sete, da beli mantili na ulicama ipak mogu da reše i neki dodatni problem, a ne samo plate.
I dal je u pitanju taj divni organ iz naslova akcije ili je u pitanju bilo koja druga bolest, zdravlje je stvar opšte kulture nacije, to je nešto što zaista možemo i sami. Pa ajmo, da se malo potrudimo.
I na kraju ZAŠTO?
Ako je vaše psihičko stanje takvo da gledate levo i desno kad prelazite ulicu, znači da vam je do života stalo. Ako nije, onda pod hitno, danas, zakažite pregled kod psihjatra ili psihologa za tri meseca, pa ako preživite do tada vratite se na ovaj pasus posle terapije.
U proteklim godinama života, bio sam svedok statistike koju nijedan novinar iz nekog razloga ne želi da objavi onako kako valja i dolikuje, a to je da su nas naši evropski i američki jarani častili bombardovanjem koje je sasvim slučajno izazvalo rast broja kancerogenih oboljenja za neku x XYZ vrednost. Pa dragi moji, ne dajmo da nas ubijaju bez metka, uterajmo im k…, ajmo da se čuvamo, da se pazimo, da dovoljno poživimo da ispričamo pokoljenjima istinu.
I još.. U proteklim godinama od tumora su uginuli neki meni strašno dragi ljudi, nekako to pogano zlo čisti bre samo one najbolje, nikako da snađe nekog baksuza, ne želim to nikome, ali ponajmanje dragim i dobrim ljudima. Kada u trenutcima bluesa sebi pustim ovu pesmu, iako je pesma posvećena pojedincu, nekako mi svi oni prolaze kroz glavu i bude mi baš teško, pa zato, nemojte molim vas da se i vas sećam, a nemojte ni vi mene.
Pošto akciju prati i set prelepih fotografija, a kako ja nisam uspeo da nađem dovoljno lep brus da bi smeo da izađem ženskama na crtu, ja ću vam prirediti zadovoljstvo uživanja u jednoj fotografiji kojoj ne znam poreklo i naravno, nemam pojma otkud ona na mom računaru!
Moje grudi su Ok! A tvoje?
Aj sad svi mrš na pregled i čitaćemo se još! I da, ne zaboravite da Lajkujete stranu Moje dojke su Ok i posetite http://www.mojedojkesuok.com/
Dobili smo odgovor
——— ODGOVOR ———
na “Roditeljski linč” II deo i Roditeljski linč
Poštovana g-đo Xxxx Xxxxxx,
Dana 10.08.2011. godine primila sam Vaš dopis i uz svo dužno poštovanje grupe roditelja i Vas nisam u sitaciji da zbog pomenutog incidenta preduzmem određene mere do septembra,jer sam dužna da ispoštujem sve prisutne roditelje obe grupe kao i pristutvo kompletnog stručnog tima ustanove.
S poštovanjem,
DIREKTOR
Xxxxxx Xxxxxxx
——— KRAJ ODGOVORA ———
Naša ideja je da se sada obratimo nadležnom Ministarstvu, vaša mišljenja su nam zaista dragocena u ovom momentu. Hvala.
“Roditeljski linč” II deo
i nastavak NE ČUJEM, NE VIDIM, NE PRIČAM sage
Obzirom da grupu roditelja koji su izrazili svoj protest i zabrinutost povodom incidenta u jednom od Beogradskih vrtića, već nekoliko dana uprava predškolskih ustanova opštine na kojoj se pomenuti vrtić nalazi, uspešno ignoriše, danas smo napravili još jedan korak.
Ignorisanje kao pojava potiče još iz najranijih stupnjeva razvoja čoveka
Već par dana rukovodeća osoba iz uprava vrtića je na terenu, sastanku, nedostupna… Stvar je više nego jasna, kupuje se vreme da pomenuta medicinska sestra ne bi snosila bilo kakve posledice, tako malo pred penziju. I ok, zaista, pa ljudi smo i nije to što je ona uradila baš toliko strašno da bi je sad baš linčovali, međutim molim vas, nemojte ignorisati roditeljsku zabrinutost, poricati, praviti se ludi!? Dokle mislite tako? Normalno je grešiti ali budite ljudi, prizajte grešku i borite se da se više ne ponovi i mi kao roditelji, ćemo vam rado pomoći u tome i izaći u susret maksimalno koliko možemo. Isto tako, ovo su poslednji atomi strpljenja i razuma, dajte da stvari rešimo, mirno i tiho u našoj kući, jer kad oko kuće počnemo da se*emo svi ćemo ugaziti u go*na! Ako vi nastavite da nas ignorišete, mi ćemo biti prinuđeni da se obratimo nadređenim i nadležnim institucijama, a onda zbogom anonimnosti. U ovoj priči zasada, transparentni smo jedino mi, roditelji.
Zato sada javno iznosimo tekst pisma koje vam je danas donešeno na adresu i zavedeno u vašoj delovodnoj knjizi.
—-PISMO—-
Poštovana g-đo Xxxxxx,
Obraćamo vam se povodom sastanka održanog 03.08.2011 sa grupom roditelja , a u vezi incidenta koji se desio u predškolskoj ustanovi XXXX. Konkretno incident koji se desio 29.07.2011 kada je dežurna medicinska sestra XXXXXX udarila jedno dete.
Obraćamo vam se sad i pisemenim putem, jer telefonom ne uspevamo da vas dobijemo, a zato što izneti predlog da se sastanak sa, sa vaše strane predloženim: roditeljima, nadležnim licima (centar za socijalni rad, predstavnicima predškolske ustanove i druga stručna lica) održi početkom Septembra nije prihvaćen od strane većine roditelja i zato vas molimo da povodom tog izdvojenog incidenta prdeuzmete što hitnije mere.
Roditelji su u strahu da se incidenti poput tog što se desio lako mogu ponoviti, a obzirom na težinu istog, smatramo da za konkretno reagovanje zaista nije neophodna dodatna roditeljska umešanost, jer za konkretan tip incidenta postoje konkretne nadležne institucije. Smatramo i da vašim bržim reagovanjem će i vama biti lakše da donesete što primereniju odluku, obzirom na sve okolnosti.
Ali pre svega nipošto ne želimo da umanjimo potrebu i značaj sastanka na kome će roditelji biti obavešteni o incidentu i preduzetim merama, dodatno na kome će roditelji moći da iznesu sve primedbe i pohvale na rad i funkcionisanje vrtića XXXX i njegovih zaposlenih. Konkretno, kao što smo vam na sastanku izneli rešenja za sledeće probleme:
1. Prava i obaveze dece u predškolskim ustanovama
2. Prava i obaveze roditelja
3. Prava i obaveze zaposlenih u predškolskim ustanova
4. Funkcionisanje predškolskih ustanova u letnjem periodu i obaveštenst roditelja o istom
5. Primereno i neprimereno kažnjavanje dece u predškolskim ustanovama
A zbog situacija koje su se desile u prethodnom periodu:
1. Šišanje dece
2. Ujedi po genitalijama
3. Kažnjavanje dece zbog nedošenih čarapica za šetnju po dvorištu na 30-39 C
4. Dece ostavljene bez nadzora
5. Zabrinjavajuće količine slaniša i slatkiša (van redovne ishrane)
6. Potpuno nejasan raspored rada u letnjem periodu i odsustvo oba vaspitača jedne grupe u istom vremenskom periodu
Što se tiče gore navedenih stavki, izuzev samog incidenta, slažemo se da sastanak bude održan početkom Septembra meseca i svakako smatramo da je prekopotreban.
Molimo vas da odgovor na ovo pismo uputite pismenim putem, elektronskom poštom na adresu xxxxx@xxxx.com ili poštom na adresu XXXXX XXXXXXXX 35, 11000 Beograd
Unapred vam se zahvaljujemo na vašoj brzoj reakciji
—–KRAJ PISMA—–
Danas je Eniac (Nebojša Radović) kroz priču o Taxi prevarama u Beogradu, provukao i nekoliko ozbiljnijih stavki, poput nameštenih tendera i odgovornosti učesnika. Međutim poenta njegovog teksta jeste upravo u reakciji. Ovakav tretman dece i roditelja u predškolskoj ustanovi, a bez reakcije, vodi samo ga značajno ozbiljnijem stanju, a ne ka boljitku.
Ne čujem, Ne vidim, Ne pričam.... Ne postojim!
Čak i u komunizmu, koji već godinama u usta olako trpaju svi političari koji pravdaju svoju nesposobnost, kritika je bila pokretač promena, promena i akcija i to svojim većim delom na bolje. Ako smo sada u “demokratskom” društvu, građanska inijacitiva treba da bude jača i značajnija od bilo kog birokratskog službenika. Ako je nema, ništa se neće promeniti, šačica ušuškanih će igru nameštati prema pravilima koja njima odgovaraju.
Sramotno je biti roditelj i ne reagovati na probleme poput gore navedenih, jer ako jednog dana zbog posledica ignorisanja upravo ovakvih situacija, strada neko nedužno dete, šta mislite, da li breme odgovornosti neće biti i na onima, koji su samo okrenuli glavu, prećutali? Koliko nas je povuklo bilo kakav potez da mu makar u najbližem okruženju bude bolje? Smatrate da se ništa ne može učiniti, da nije do vas? Šta ćemo onda sa Filipom Vukšom? Zamislite samo da svako od nas uradi 1% onoga što je ovaj omladinac sam odradio!?
Vrtićlije – mrdnite guze pod hitno! I dajte zajedno da rešavamo probleme! Nećete? Spremite se da snosite sve pravne, moralne i medijske posledice neodgovornog ponašanja!
Roditelji / Građani – dobrim smo delom sami gospodari svoje sudbine, ako ne delujete – onda ne postojite, a onda zaista nemate pravo na bilo šta da se žalite, kome vi pa dajete išta na slepo?
Povezani postovi:
Roditeljski linč
Roditeljski linč
Upravo naslov ovog teksta, odnosno strah od istog, predstavlja najverovatniji uzrok neracionalnog ponašanja zaposlenih jednog Beogradskog vrtića i jedne Beogradske uprave predškolskih ustanova. Ne želim da preciziram o kojim se konkretno ustanovama radi jer je postupak za razrešenje čitave situacije u toku i čeka se epilog priče, međutim vrlo neodgovorno bi sa moje strane bilo, da o čitavoj situaciji ne ostane pisani trag, jer verujte mi, ovo je samo mali, banalni deo, onoga što se svakdnevno dešava po Srpskim vrtićima.
Kada je Majka jednog od polaznika predškolske ustanove došla po svoje čeljade, prisustvovala je neprijatnoj sceni, gde je medicinska sestra isprovocirana neodgovornim i opasnim po sopstvenu bezbednost ponašanjem jednog deteta, reagovala onako kao što bi verovatno svaki uplašeni, svestan nemoći pred isprovociranom situacijom, roditelj reagovao. Udarila je dete. Ne nije mu odvalila glavu, nije mu ostavila verovatno ni modricu, jednostavno lupila ga je po guzi, ne doduše ovlaš, nego onako vaspitno, baš kako se valja.
Čitajući prethodni pasus, verovatno se pitate šta samo zgutao ili popio ili i jedno i drugo, kad od ničega pravim famu? Pa da molo pojasnim.
Problem kulminira reakcijom pomenute na verovatno ne tako prijatan upit Majke-svedoka: Šta to radite? A zato što predstavlja zbir šablona ponašanja zaposlenih pomenute predškolske ustanove koji je primećen u poslednjih par meseci. E sad obavezno jedna mala ograda, da vam idealno bude svima jasno da se stvarno trudim da budem maksimalno objektivan i korektan u izveštavanju o čitavoj situaciji. Vrtić ko vrtić je verovatno jedan od boljih u gradu, zaposleni ko zaposleni, većim delom takođe su zaista hvaljeni generacijama dece i roditelja, vrtić je meni vrlo dobro poznat, jer je pola moje generacije upravo u taj vrtić išlo. Ne želim da menjam ni vrtić, ni vaspitačice i nipošto ne želim da menjam medicinsku sestru koja će u ovom slučaju ispasti žrtveno jagnje kolektivne odgovornosti.
Pa šta me i nas (grupu roditelja) do mere ozbiljne reakcije isprovociralo?
- Jedno šišanje grupe dece (jednostavno došli roditelji po decu i zatekli ih podšišane, malo su ostala deca sama sa makazama, pa se šišali)
- Jedno griženje deteta za genitalije (Da, za genitalije)
- Jedno kažnjavanje dece zbog nedonošenja čarapica za izlazak napolje (na 30-37 stepeni)
I ima toga još ali mislim da je ovo zasad sasvim dovoljno. E sad dok će neki biti zabezeknuti, kako to da još uvek mrtvih nema, ja vam kažem ništa od gore navedenog nije ni toliko strašno, niti je da nije već viđeno. I stvarno ponoviću, ima baš još mnogo primera krajnje neodgovornog ponašanja.
A najveći problem u čitavoj priči je stav “pravimo se ludi”, nije se desilo, umanjivanje značaja, eskivaža i na kraju zaborav. Ali po svemu što smo imali prilike da vidimo do sada, jedino što možemo da zaključimo da se zaposleni u dobroj meri oslanjaju na Boga i “Ma neće ništa da im fali” u vršenju svojih poslovnih obaveza. Dodatno se situacija poboljšava činjenicom da je komunikacija, sve lošija i svodi isključivo na sastanke vezane za letovanje i zimovanje.
Većina roditelja, građana ove zemlje na situacije poput ovih gore opisanih neće reagovati. To je ono što je najžalosnije u čitavoj priči, jer ako ne reagujemo sa ciljem zaštite svoje dece i njihovog boljeg života, na šta reagujemo?
Ova priča, zasada, se završava na ovim redovima. Problematika opisanog događaja premašuje kapacitet pristojnog Blog Posta. Iskreno se nadam da ćemo u vrlo kratkom roku razrešiti sve probleme nastale sa vrtićom, jer u jedno sam 100% siguran, a to je da ni ja, a ni grupa roditelja koja je vrlo jasno protestvovala, ne pripadamo ćutećim građanima.
Ovaj kreativan natpis sa slikom je ukraden i prerađen. A maznut je sa www.child-abuses.com portala posvećenog borbi protiv zlostavljanja dece u svakom obliku.
P.S.
Nadam se da ne moram da napominjem da je udaranje dece, naročito u vrtiću, najstrožije zabranjeno, a vrlo verovatno i zakonom kažnjivo?! To je istio onaj zakon koji su zaposleni po vrtićima odćutali.
#DedaUp – EPOHALNO!
Po mnogo čemu jučeršanji susret (pisano dan posle ) tviteraša iniciran i realizovan od strane optimističkog autoriteta sa naših prostora, uvaženog gospodina Deda Bora, može se nazvati epohalnim i notira kao istrojski momenat u razvoju snažne i uticajne intrenet zajednice u Srbiji.
Broj prisutnih na tvitupu mislim da niko sa sigurnošću ne može potvrditi, u svakom slučaju radi se o cifri od preko sto ljudskih duša, a i verovatno manje od 200.
Prisutni su bili i više i manje politički i društveno uticajni tviteraši i naravno divni ljudi, talentovani, mladi, nešto stariji, profesionalci kraće rečeno svi ljudi koji cene i poštuju lik i delo tog harizmatičnog Dede iz Bora. Tako je Deda po ko zna koji put, ispao žešći šmeker i u sred Beograda napravio fenomenalnu žurkicu.
Društvo na #DedaUp je imalo i dodatne razloge za dobro raspoloženje jer su: Zoran Torbica, Istok Pavlović, Dušan Dželebžić, Žarko Ptiček, Viktor Marković, Marko Dražić. Branko Đurković, Veselin Jevrosimović uspeli da naprave korak više u komunikaciji Srpske internet zajednice sa Vladom Republike Srbije. U tome, kao i uvek do sad, bila značajna pomoć Uprave za digitalnu agendu na čelu sa Jasnom Matić.
Da li će sve ostati na praznim pričama ili će se zaista nešto desiti to ćemo videti, ali ja lično se zahvaljujem svim nabrojanim pojedincima što su priče pretočili u dela. A na odgovornim pojedincima je sada da dobro razmisle da li im se više isplati da steknu veliki broj političkih poena pretačući iznete predloge u zakone i uredbe na sveopšte dobro ili da završe kao proizvod linča Srpske internet zajednice. Ja se ipak nadam i verujem u ovo prvo.
Još jedanput su svi ljudi dobre volje imali priliku da razmene pozitvivnu energiju, da popričaju, o lepim stvarima, o ružnim, o poslu. Da se informišu i da informišu, da se upoznaju i naravno da se dobro zezaju. Imao sam čast i zadovoljstvo da se lično upoznam sa velikim brojem ljudi koje sam pre toga sretao na talasima drogiranog vrabca i preko njihovih blogova.
Miodrag Ristić je održao datu reč i uspešno realizovao projekat “Čitajte blogove zato što…” te su se prisutni mogli laditi simpatičnim lepezama na kojima se, sa velikim ponosom i zadovoljstvom, našao i Pantić.rs.
Teško je sabrati i u reči pretočiti količnu pozitivne energije koju je #DedaUp doneo sa sobom. Već satima TL je pretrpan utiscima i komentarima. Nadam se da će ovaj događaj motivisati kućne moljce da se malo mrdnu i pokrenu, da uzmu učešće u ovakvim događajima da se iz virtuelnog presele u stvaran svet. To stvarno ne boli i može samo da vam približi Dedin moto: “Ljubav, muzika i sve nešto lepo…” Jer zaista to je #DedaUp i bio!
Sliku sam besramno ukrao sa Facbook profila Ivana Minića, nadam se da se ne ljuti
Svime iznetim pozdravljam sve nove jarane i virtuelne i realne, želim vam sve najbolje i puno uspeha u radu, životu, druženju i ljubavi, do sledećeg druženja, uz pesmu:
Kako sam standarno u svojoj lenjosti i sveopštoj pogubljenosti ovaj post ispisao i ostavio da skuplja prašinu, u međuvremenu se pojavio i poneki pljuc, pljuc. Evo samo univerzalne poruke za pljuc, pljuc komentare. Dragi moji pljuvaši, ne jedanput sam vas pozvao, da lice u lice, popričamo, da vam ispričam i moju priču, da mi objasnite kako ja pored svega što sam proživeo nisam smogao snage i pameti da budem pljuvački raspoložen, da vam razjasnim i poruke optimizma i razlike u poimanju sveta među ljudima. Gospodin koji je bio na TwitUp-u, pa mu se ogadilo društvo, dajte bre ljudi ili sednite i suočite stavove direktno lice u lice ili se manite tog prikrivenog pljucanja. Za sve prikrivene imam sledeću muzičku poruku na današnjem repertoaru:
. (Tačka) na 365 fenomen
Minut, za minutom klizi u ničim, a nečim izazvanoj krizi. Pre nekoliko nedelja započe je Vreme. Jedna strana viče pljuc pljuc pljuc, druga strana viče, pa ste vi normalni, pa zašto, pa kako? A ja se nešto osećam, onako kurvinski, negde u sredini.
I zato dobih potrebu da stavim tačku na tu priču, zaista. Zašto su Pjuvači pljunuli? Prvo da kažem, da lično mislim da, sam članak u Vreme-nu, je po meni teška blamaža i degradacija jednog poštovanog magazina. To nije trebalo tako biti izvedeno, površno i vulgarno. Drugo, Gordana Čomić je u svom predavanju na EWF-u lepo i jasno istakla odgovornost i potrebu za svešću o tome, svakog aktivnog internet pojedinaca, tj. činjenici da isti, ostavljaju svoj trag u interent bespuću.
Grupa građana koja stoji iza pljuc pljuc stavova, nije ni retardirana, ni neobrazovana, ama nije ništa loše ili zlo, ljudi su to sa svojim stavom. Među njima ima onih manje ili više sposobnih za kvalitetnu i kulturnu komunikaciju, ali isto to važi i za našu optimističku družinu. I gde je problem? Problem je što prosečan Srbin vidi teoriju zavere i kad uđe u cvećaru, a kamoli kada jedan projekat pokrenu ljudi koji fakat jesu stručni u domenu pisanija i plasmana informacija. Onda još, ne lezi vraže, pa se sve to odradi kako treba, pa to bude viđeno, pa se o tome priča… pa stižu pohvale. Međutim.
Iako je svaki autor i ljudi koji stoje iza 365ld dobrano svestan, crnila u kome živimo i funkcionišemo i iako je čitav projekat lepo opisan na strani 365lepihdana? Malo smo se zaneli… Živimo u zemlji gde ne veruje ni sit gladnom, a ni gladan sitom. Niko od nas nema pravo da bilo kome javno na nos natuca, da mu u životu loše ide, samo zato što nema zdrav i optimističan stav. Da se razumemo, ni jedna ni druga krajnost nisu zdrave, zdravlje je negde u sredini i sposobnosti pojedinca da ga nijedna ni druga krajnost ne povuku sa sobom. Međutim opšte nezadovoljstvo i sivilo koje nas okružuje potiče od činjenice, da pojedinac i ako ulaže nadčovečanske napore da obezbedi sebi i svojoj porodici život dostojan življenja, često u tome ne uspeva.
Sam 365ld projekat bi sebi podigao značaj, da je dozvolio sve komentare i podelu mišljenja, jer bi sa jedne strane imali sliku kakva može biti i kako je neko doživljava, a sa druge strane imali surovu društvenu realnost. To nije naravno bila zamisao, ali to može biti interesantan projekat… Da.. a čemu? Dok je 365 lepih dana u potpunosti uspeo i predstavlja obaveznu lokaciju uz jutarnju kafe hiljadama “izdignutih iznad materijalnog proseka”, uspeo je i na drugi način, što je izazvao reakcije i one dobre i one loše.
Danas imamo dakle tonu diskusije na PPP, Dizajn Zoni i verovatatno gomili drugih mesta. Imamo 365 lepih dana ali i imamo i čedo sukoba zvano 365 lepih srpskih dana, simbolično kršteno kao 365lsd. Da budem iskren i jedno i drugo ima svoj kvalitet, pesma objavljena neki dan na 365lsd je genijalna (istini za volju neki docniji tekstovi baš i nisu, al ajd.).
Zaključak je sledeći, ogromna se energija i vreme oko 365 tematike utrošila, da li je gubljenje, verovatno i nije, čitava rasprava širi vidike i jedne i druge strane. Ono što bi bilo stvarno lepo je da čitava priča i obe strane postanu deo projekta koji bi se zvao 365 Boljih Dana. A koji se ne bi bavio pričama, teoretisanjem, već preciznom izolacijom problema i predlozima za njihovo rešavanje. Tako bi svako od nas uz tu famoznu jutarnju kaficu, mogao da jasno izoluje problem, da ponudi rešenje za neki već izolovani, a čemu?
Pa ako je 365lepih dana zahvaljući snažnoj podršci Pljuc Pljuc alijanse uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, zamislite koliko bi jedan svrsishodan proizvod Srpske internet zajednice bio, em koristan, em aktuelan. A tek što bi bilo prostora za zabavu i ukrštanje stavova, ma milina!
Dakle od besmislenih napada stvarno nemamo ništa, od kuckanja za napaćenim tastaturama, pa nema ljudi ništa, mora da se usmeri u nešto, nešto što menja stvari.
Članak Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp je pročitalo preko 700 ljudi, koliko je pokazalo interesovanje za učešće u predloženom? Trenutno 33. ali vrlo je važno pomoći sirotinju pljuvanjem optimizma ili širenjem istog?
I za kraj, zar nije ovaj mladić već rekao sasvim dovoljno na tu temu?
Ja stavih . I odoh dalje da se borim i trudim, da kad lajem, lajem funkcionalno. Av Av!
