. (Tačka) na 365 fenomen
Minut, za minutom klizi u ničim, a nečim izazvanoj krizi. Pre nekoliko nedelja započe je Vreme. Jedna strana viče pljuc pljuc pljuc, druga strana viče, pa ste vi normalni, pa zašto, pa kako? A ja se nešto osećam, onako kurvinski, negde u sredini.
I zato dobih potrebu da stavim tačku na tu priču, zaista. Zašto su Pjuvači pljunuli? Prvo da kažem, da lično mislim da, sam članak u Vreme-nu, je po meni teška blamaža i degradacija jednog poštovanog magazina. To nije trebalo tako biti izvedeno, površno i vulgarno. Drugo, Gordana Čomić je u svom predavanju na EWF-u lepo i jasno istakla odgovornost i potrebu za svešću o tome, svakog aktivnog internet pojedinaca, tj. činjenici da isti, ostavljaju svoj trag u interent bespuću.
Grupa građana koja stoji iza pljuc pljuc stavova, nije ni retardirana, ni neobrazovana, ama nije ništa loše ili zlo, ljudi su to sa svojim stavom. Među njima ima onih manje ili više sposobnih za kvalitetnu i kulturnu komunikaciju, ali isto to važi i za našu optimističku družinu. I gde je problem? Problem je što prosečan Srbin vidi teoriju zavere i kad uđe u cvećaru, a kamoli kada jedan projekat pokrenu ljudi koji fakat jesu stručni u domenu pisanija i plasmana informacija. Onda još, ne lezi vraže, pa se sve to odradi kako treba, pa to bude viđeno, pa se o tome priča… pa stižu pohvale. Međutim.
Iako je svaki autor i ljudi koji stoje iza 365ld dobrano svestan, crnila u kome živimo i funkcionišemo i iako je čitav projekat lepo opisan na strani 365lepihdana? Malo smo se zaneli… Živimo u zemlji gde ne veruje ni sit gladnom, a ni gladan sitom. Niko od nas nema pravo da bilo kome javno na nos natuca, da mu u životu loše ide, samo zato što nema zdrav i optimističan stav. Da se razumemo, ni jedna ni druga krajnost nisu zdrave, zdravlje je negde u sredini i sposobnosti pojedinca da ga nijedna ni druga krajnost ne povuku sa sobom. Međutim opšte nezadovoljstvo i sivilo koje nas okružuje potiče od činjenice, da pojedinac i ako ulaže nadčovečanske napore da obezbedi sebi i svojoj porodici život dostojan življenja, često u tome ne uspeva.
Sam 365ld projekat bi sebi podigao značaj, da je dozvolio sve komentare i podelu mišljenja, jer bi sa jedne strane imali sliku kakva može biti i kako je neko doživljava, a sa druge strane imali surovu društvenu realnost. To nije naravno bila zamisao, ali to može biti interesantan projekat… Da.. a čemu? Dok je 365 lepih dana u potpunosti uspeo i predstavlja obaveznu lokaciju uz jutarnju kafe hiljadama “izdignutih iznad materijalnog proseka”, uspeo je i na drugi način, što je izazvao reakcije i one dobre i one loše.
Danas imamo dakle tonu diskusije na PPP, Dizajn Zoni i verovatatno gomili drugih mesta. Imamo 365 lepih dana ali i imamo i čedo sukoba zvano 365 lepih srpskih dana, simbolično kršteno kao 365lsd. Da budem iskren i jedno i drugo ima svoj kvalitet, pesma objavljena neki dan na 365lsd je genijalna (istini za volju neki docniji tekstovi baš i nisu, al ajd.).
Zaključak je sledeći, ogromna se energija i vreme oko 365 tematike utrošila, da li je gubljenje, verovatno i nije, čitava rasprava širi vidike i jedne i druge strane. Ono što bi bilo stvarno lepo je da čitava priča i obe strane postanu deo projekta koji bi se zvao 365 Boljih Dana. A koji se ne bi bavio pričama, teoretisanjem, već preciznom izolacijom problema i predlozima za njihovo rešavanje. Tako bi svako od nas uz tu famoznu jutarnju kaficu, mogao da jasno izoluje problem, da ponudi rešenje za neki već izolovani, a čemu?
Pa ako je 365lepih dana zahvaljući snažnoj podršci Pljuc Pljuc alijanse uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, zamislite koliko bi jedan svrsishodan proizvod Srpske internet zajednice bio, em koristan, em aktuelan. A tek što bi bilo prostora za zabavu i ukrštanje stavova, ma milina!
Dakle od besmislenih napada stvarno nemamo ništa, od kuckanja za napaćenim tastaturama, pa nema ljudi ništa, mora da se usmeri u nešto, nešto što menja stvari.
Članak Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp je pročitalo preko 700 ljudi, koliko je pokazalo interesovanje za učešće u predloženom? Trenutno 33. 
ali vrlo je važno pomoći sirotinju pljuvanjem optimizma ili širenjem istog?
I za kraj, zar nije ovaj mladić već rekao sasvim dovoljno na tu temu?
Ja stavih . I odoh dalje da se borim i trudim, da kad lajem, lajem funkcionalno. Av Av!
Comtrade TweetUp – Domaćinski!
03. 06. 2010 u Fancy Shmency prostorijama i prostranstvima najveće IT kompanije na našim prostorima, a i nešto šire, održan je po mnogima za internet zajednicu Srbije, istorijski TweetUp Party, sa dodatkom, kako u nazivu, tako i u realnom okruženju Coctail. Kako zli jezici tu imaju svašta da lanu, a koliko sam uspeo da ispratim već je pao nekakav hejt po TimeLine-u. Želim malo da razjasnim značaj, zasluge pojedinaca i pokušam da razjasnim kako jedna, neveštom oku prikazana pijanka, zapravo jeste događaj za primer, uz možda svega par zamerki.
TweetUp – Kako treba
Realno, ovo meni jeste bio, barem mislim, prvi korporativni TweetUp party na kome sam fizički bio prisutan. Ali teško je baš izbrojati broj istih, koje sam ispratio na TL i kroz utiske i komentare prisutnih. Utisak koji sam stekao je da su TweetUp-ovi kada pričamo o onim korporativnim, dobrim delom nevešto izvedeni uz zamaranje prisutnih korporativnom ponudom. E sad da se razumemo bilo kakva korporativna animacija internet zajednice ne treba za cilj da ima tovarenje prisutnih informacijama koje prisutne mahom i ne zanimaju. Social Network nastup jedne kompanije treba da bude baziran na receptu koji je SN koncept i napravio onim što danas jeste. Pa ako pogledamo udarni sastojak svake socijalne mreže uvidećemo da zabava debelo prednjači. Gde je novac tu? Novac se krije u daljim koracima koji predstavljaju vašu Internet Marketing mašineriju, a događaji poput TweetUp-ova su recimo oblik obogaćenog pogonskog goriva. Svaka kampanja, ima neki svoj cilj ili bi trebalo da ga ima, to može biti PR peglanje odnosa, branding, predstavljanje novog proizvoda ili usluge… ma šta god. Comtrade Coctail TweetUp, bi ja okarkterisao kao Domaćinski. Pa da zavirimo malo ispod haube i da vidimo šta je twitter pojedincu moglo da donese to simpatično druženje.
Domaćin
Veselin Jevrosimović – zatrovan teorijama zavere, sopstvenom filozofiranju ili jednostavno rečeno neiskustvu, prisutan pojedinac bi pre svega mogao da uvidi koliko je sposoban za primarnu poslovnu i društvenu osobinu, zvanu sposobnost komunikacije. TweetUp je po pravilu pre svega događaj gde ljudi dolaze da bi se zabavili, družili i razmenili iskustva. Na TweetUp-u, lako ćete upoznati svakoga koga eventualno želite da upoznate, jer tome taj događaj i služi. Ako pričamo o Comtrade Domaćinski TweetUp-u, Veselin Jevrosimović je bio prisutan tokom celom dogođaja, otvoren za sva pitanja i predloge. Ako je nekao imao šta da zemeri – Bio je tu, ako je neko imao šta da predloži – Bio je tu, ako je neko samo hteo da se upozna – Bio je tu. Ili jednostavno čovek je bio tu, pa ako bi neko da pljune po domaćinu i po događaju, neka skupi hrabrosti i sposobnost da osim što laje po timeline-u, lane i uživo. Svaka dalja priča na tu temu je suvišna. Samom domaćinu ne može se ništa osporiti, polazne osnove, mudrost, dobra ekipa ljudi i na kraju sasvim sigurno i nešto sreće, ga je dovela danas u poziciju na tržištu, na kojoj jeste. Meni lično, znači da neku mudru papazjaniju koju smislim, mogu izneti čoveku koji ima i znanja i sposobnosti da istu podrži ili argumentovano oduva. Dodatni vrlo bitan faktor, je da je domaćin uticajan i angažovan u segmentu donošenja novih zakonskih regulativa, pa ako neko ima nešto racionalno i korisno da predloži eto prilike.
I šta je Comtrade imao od ovoga – pa pitajte Comtrade ali ja mislim da ovako organizovan TweetUp svakako predstavlja dobar marketing. A otvorenost kompanije ka internet zajednici, nikako ne može da škodi.
Promoter
Zoran Torbica – Sad ako me Kiza napljuje za dodeljenu titulu, šta da se radi. Ali ako je iko pokrenuo inicijativu i bio najaktivniji u promociji događaja, to je definitivno gosn Zoran Torbica. Ajmo sad malo na temu #kizaapruvd i Zorana Torbice. Kao neko sa dobranim stažom u Internet vodama, gosn Zoran Torbica danas pripada grupi ljudi koje treba poslušati, a kad je u pitanju korporativni IM vrlo poželjno angažovati. Roze majca, roze kao koncept, mala šolja pola šolje… sve će nekome delovati katastrofalno neozbiljno. A da li je tako? Vratimo se gornjem Zabava momentu, Torbici se sposobnost da animira i zabavi apsolutno ne može osporiti. A da li je to sve neozbiljno, pa svaki subjekat potrhanjen klicama sumnje, treba da obrati pažnju na #kizaapruvd twitter listu i internet lokacije. Ako se malo udubite videćete da ih čine pojedinci i lokacije koje krase sve suštinske vrednosti punokrvnog pripadnika internet zajednice. Samim tim to su mahom subjekti koje krasi reč koja se ceni i poštuje. Zato #kizaapruvd koncept, iako pre svega krajnje zabavan, sebi uspešno gradi i jača autoritet, koji ukoliko nastavi jednakom posvećenošću i tempom, u vrlo kratkom periodu će potvrditi svoj značaj i uticaj na lokalnoj internet sceni. I čemu sad sve to? Pa kome nije jasno neka pročita Istokov post i naročito obrati pažnju o Early adopters definiciji jer se oko pomenute grupe kroz ceo ovaj post vrtimo. Zato #kizaapruvd već sada ne predstavlja samo zabavu, već i korisnu alaktu za svakog marketing menadžera koji se kani da uplovi u vode Internet Marketinga, Oglašavanja i sl. A sve iznešeno vam može dodatno približiti za internet naročito svojstvenu osobinu koju Torbica ističe da zezanje = novac.
Gosti
Pretresanje gostiju za Comtrade Domaćinski TweetUp-a mi je neprijatan zadatak, jer lista pojedinaca koju bi istakao bi značajno povećala obim, ovog ionako predugačkog posta. Zato ću samo izdvojiti par Twitteraša i članova naše ne samo internet već i društvene zajednice. Jasna Matić – Ne pripadam nijednoj političkoj stranci, ponude za izradu sajta sam odbio da pružim, većem broju njih. Moju utopističku viziju ne pokriva program ni jedne postojeće političke partije. Ali da se razumemo, zgražavam se pljuvačina bez realnog osnova, cenim rad pojedinaca i ono što me najviše boli, je svest o tome da nijednu našu političku partiju ne čini zlom partija sama po sebi, već većina koju partija čini, a koja je tamo isključivo iz nezasitih finansijskih interesa. Najveći broj današnjih problema sa kojim se susrećemo, ne mogu se realno pripisati, ni ovom, ni onom režimu, već ga treba ispratiti kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda. A da, tu ima mali problem, pošto svaki novi istorijski momenat, po automatizmu ruši i dobro i loše onoga starog. I tako mene danas politikom opčinjeni pojedinci umeju u par minuta da svrstaju u: staljiniste, lenjiniste, žute, čedomirčiće i sve ostale partije. Istina je da sam ako kroz partije posmatramo potpuno apolitičan. I zato smatram da imam dovoljan autoritet da celokupan rad pomenute gošće i njenih saradnika, svrstam u How To, za sva ministarstva. A ono što zaista moram posebno istaći je upravo otvorenost jedne državne institucije i jednog ministra ka celokupnoj internet zajednici. Jasnu Matić ste mogli sresti kako na ovom, tako i na mnogim drugim skupovima Srpske internet zajednice, uvek otvorena za sve predloge i svaki konstruktivan savet ili kritiku. Pa eto Comtrade Domaćinski Twitt-up je između ostalog bila prilika da svaku kritiku i lavež u prazno, pretvorite u konstruktivan dijalog koji za promenu ima neku funkciju i smisao.
Da sad batalim politike iako gornji pasus to nije, već samo isticanje pojedinke koji za razliku od mnogih drugih, nešto i radi. Comtrade Domaćinski TweetUp je bio skup iskusnih i manje iskusnih internet stručnjaka brda profila. Mogli ste se isćaskati sa Burekdžijama, Istokom Pavlovićem i njegovim najbližim saradnicima, mladom ekipom koja stoji iza fenomenalnog projekta Web Arena, gomilom zanimljivih ljudi sa Twitter-a vrlo širokog pogleda na svet. Kao što rekoh na početku lista pojedinaca koji zaslužuju da ovde budu predstavljeni nije dovoljna za ovaj post.
Dodao bi da su skupu baš su nedostajali: Deda Bor, Miloje Sekulić, Dragan Varagic, Eniac… Valjda će biti popravni.
I šta sad?
Internet zajednica više nije beznačajna grupica ljudi. Toga sve aktivni pojedinci iste, treba da budu svesni da bi bili konstruktivni u delovanju i kritikama, a ne destruktivni kroz potpuno bezumne hejt kampanje. Internet zajednica Srbije, treba da bude svesna, da samom činjenicom što imamo pristup internetu i radimo na kakvim takvim sokoćalima, predstvljamo povlašćenu manjinu, koja ima manje problema na dnevnom redu nego veći deo naše materijalno osakaćene nacije. Sad ne bih ulazio uopšte u filozofije ko je kome zašta kriv i kako može svako sam svoju sudbinu da kroji. Ja sam na svom profesionalnom razvojnom putu zaista dobro olizao obe strane medelje. I zato bi hteo da vas zagolicam određenim ciljevima koje pred sebe možemo da postavimo za realizaciju u najskorijoj budućnosti.
100 Dindžosa TweetUp - Lepo je da se mi svi skupimo i da se družimo, da unapređujemo svoja znanja i sposobnosti. Ne treba da zaboravimo da dobar deo nacije gladuje. I da se dosta mladih u nedostatku “animacije” okreće kriminalu i drogama kao “fenomenalnoj” alternativi. Internet zajednica ove zemlje definitivno ima moć da se makar dotakne promila tog problema i da na neki način utiče. Zato predlažem da okupimo kritčinu masu uokvirenu oko liste 100 Dindžosa TweetUp, a koju treba da sačini 1000 pojedinaca, spremnih da se u precizno određenom terminu okupe na TweetUp-ovima širom Srbije, gde će dati skroman doprinos od 100 dinara. Dalje Jasna Matić, treba da nam omogući kontakt sa odgovarajućim pojedincom ili ustanovom koja će za prikupljena sredstava otvoriti poseban račun i postaviti prioritete za raspodelu prikupljenih sredstava. Ova akcija može biti proširena ali ovo je samo banalan primer kako recimo par puta godišnje, Internet Zajednica može recimo, kupiti nekoliko računara, platiti nekoliko obuka, obezbedti veš mašinu, šporet, frižider ama nebitno je 100k kinti je cifretina za dobar deo našeg stanovništva, da se ne lažemo i za mene je.
Ovo je ujedno još jedan način, da svima koji vole da pljunu po svemu što se neko trudi da učini da stvari u ovoj zemlji postavi na neke zdrave osnove, pokažu svoju spremnost da nešto i urade osim što kevću.
A Zamerke?
Ako se događaj formuliše da traje do određenog vremena, onda treba i da traje. A tu je osnovni propust jer svaki iskusni svadbarski kafandžija će vam opušteno razjasniti da bez ozbiljnog, strateški serviranog, #krmljao sve preko 4h druženja, vodi u potencijalne probleme. Zato jedan koktelčić ovog tipa, treba da bude zakazan od 20h do 00h i tačka. Svaki nastavak može biti organizovan na obilju mesta koje grad Beograd nudi, a sam organizator već od tog trenutka treba da bude razrešen svake odgovornosti. Sam Comtrade Domaćinski TweetUp je protekao bez ozbiljnijih incidenata, a za to je pre svega zaslužna prisebnost i sposobnost domaćina ali nikako ne treba izostavti i osoblje koje je vrlo muški iznelo celokupan događaj i zaslužuje svaku pohvalu.
Članci: Blic, Trojka, ŠKK, Štric Štric, javite da dodam gde sam koji izostavio.
Šlajmara
Još jedna nedelja iza nas.. i to kakva! Zaista jedna nedelja prepuna Up & Down raspoloženja. U opštem utisku mi i dalje preovlađuje jedno pitanje na koje već godinama tražim odgovore i načine da na tu pojavu nekako utičem. Pitanje je vezano za našu nacionalnu potrebu da pljujemo po svemu i to je ok. Pljuni brate niko ti ne brani, svako ima pravo na svoje mišljenje.
Međutim Srpsku pljucu simptomatično prati jedna pojava koja se ogleda u tome da baš svako pljuje i baš niko ne nudi neko bolje rešenje, pardon, ne nudi nikakvo rešenje.
Zašto kroz istoriju Srba zaista važi i čvrsto stoji, da svako novo gazi ono staro? Zašto svaki deo svoje istorije i opšte nacionalne socijologije ne možemo jednostavno prihvatiti sa ponosom kao naš? Ostaviti šansu budućim pokoljenjma da izvuku pouku iz činjeničnog stanja, a ne iz pobedničkih istorija i arhivskih zapisa.
I kad kažem svako pljune, mislim na ono svako, da prvo ako pljuješ, pljuj imenom i prezimenom, a onda pljuj brate ili sestro, celokupnom svojom ličnošću i delom, da vaša pljuca dobije težinu i smisao, ovako pljuvanje u prazno je pre svega ružno, a zatim troši vreme i energiju poštenog sveta.
I tako krećući se kroz vreme i prostor u kojima živim, samo gledam tonu loših stvari, loših ljudi, loših postupaka ali gledam i koju stotinu kilograma zaista, dobrih ljudi, dobrih stvari, dobrih postupaka….nažalost ovi drugi tonu i guše se u masi ovih prvih uz svesrdnu pomoć Pljuni Bre! metodologije.
365 Lepih Dana
I tako ove nedelje zaista neočekivani članak Pljuni Bre! u časopisu Vreme na temu projekta 365 lepih dana. Zatim čitava PljuniBre! rasprava na tu temu u okviru foruma Parapsiho-ispada sa punim pravom – PATO – logija.
I ok, slažem se sa dobrim delom pljuc konstatacija, gde živimo i kako živimo. Ali molim vas! Pa 365 lepih dana je rešenje za bolje raspoloženje! Koji je od vas Pljuni Bre! aktivista u bilo kom svom komentaru, ponudio alternativu ili bolje rešenje i ostanimo tu samo na temi Rešenje za bolje raspoloženje? A da ne pričam o besmislu da se pljuje nešto što nikakvu štetu ne donosi niti može da donese. A sad, ajmo šire ko od vas, koji ste uzeli sebi za pravo da tako oštro popljujete, ima bilo kakav konkretan predlog rešenja za bilo koji od problema na osnovu kojih pljujete 365 lepih dana?
I pozivam vas da slobodno Pljuni Bre! i po meni ali nemojte se u svojim odgovorima kriti iza političkih partija i ideologija. Nego konkretno problem – rešenje. Jel je naša nacija dovoljno pametna da probleme prepozna, mi svi zajedno nismo baš toliko efikasni u onom delu gde se problem rešava. Tako da nijednom Srbinu srkači energije, trovači i sl. apsolutno nisu potrebni!
I tako je ove nedelje bila i završna priredba škole pevanja Aleksandre Kovač – Beogradski glas. Koji je bio zaista predivan događaj i gde su svoje znanje i talenat prikazali najmlađi, a i oni malo stariji polaznici škole. I zamislite molim vas na svu ovu krizu našli oni da pevaju?! A da, da ne zaboravimo da pljunemo i po Aleksandri Kovač, jer sam sasvim siguran da su svi pljuvači dela pomenute, veliki eksperti za muzičku kulturu.
Grrr Besmisao!
Što se toga tiče Aleksandri Kovač čista 10ka i kad god budem bio u prilici da ih podržim, podržaću ih.
Kritika ima i to jedna velika, sve je bilo savršeno, ali ova priredba zaslužuje da bude većeg formata, tako da neki bolji prostor, sa više mesta i svakako veća promocija, možda će boravak na takvoj manifestacija malo smanjiti količinu pljuvačke raspoložive za pljuc, pljuc u našem narodu.
Bravo klinci - Najbolji ste! Pljuvači kako su krenuli i po ovoj dečici bi pljuvali.
E sad da pljunemo malo i po protestu organizovanom u čast “Prohibicije”. Pa aj stvarno da pljunemo. Lokacija – mnogo loš izbor, loša karma, u taj park zbog problema koji alkoholizam i narkomanija nose, roditelji odbijaju da vode svoju decu. Neko drugo mesto, bi bilo verovatno bolji izbor. Organizacija – nema je ali tu ide Pljuc, za sam Grad Beograd kome je vreme da nauči da će ovakvih događaja biti sve više i da je krajnje vreme napravi modele organizacije potrebnih gradskih službi (ne samo policije), da ti događaji proteknu u kulturnijoj atmosferi i uz promociju pravih vrednosti. Zato što taj protest nema i ne sme da ima veze sa promocijom alkoholisanja, već sa promocijom turističke ponude našeg grada i građanskih sloboda. I zato zaista, razmislite, pre uvođenja bilo kakvih restrikcija, da li upravo ta sloboda koja je postojala, je dobrim delom zaslužna, za smeštanje Grada Beograda na prvo mesto liste najboljih gradova za noćni provod. Zabrane u ovom slučaju apsolutno nisu rešenje, pravilnici, određene restrikcije i fine globe za prekršioce – jesu.
Al tu ima mesta za pljuvanje! Prvo šta će nam uopšte muzeji na ovu krizu?! Toliki predivni stambeni i poslovni prostor daje danak gomili starudije!? 350 dinara za ulazak! Gužve!…. Aman bre!
Genijalna ideja i čudo je jedno kako opstaje, samo tako nastavite i trudite se da budete još bolji. I Grade Moj! Još para za tu manifestaciju! Muzejaši kukajte, cimajte, tražite jurite sredstva, novci sa neba ne padaju, a od sedenja i kenjkanja vajde nema.
Hvala Kaligrafistima škole Drvo Art na ovom simpatičnom daru!
I da zaključim, pljuvanje radi pljuvanja u našoj kulturi se smatra nepristojnom i ružnom pojavom. Međutim pljuvanje kao fiziološka potreba ima veze sa upalama respiratornog sistema i tad pomoći nema, pa je čak i zdravije pljunuti nego gutati i držati to u sebi.
Pa povodom čitavog pljuvačkog raspoloženja nacije, sa moje strane jedna molba:
Ljudi ako već pljujete, izvucite ga iz peta, pa ono hrk pu! Nemojte pljuvati u prazno, nije BrE lepo!
eProject Management vs Vikendica
Nakon završene eTrgovine i sumiranje utisaka napokon je na red i stigao Family Day. Kako mi su mi uz veću i lepšu polovinu stigle i određene obaveze (koje sam sa zadovoljstvom prihvatio) uputili smo se put Smedereva u Pjevic Casa de Campo, da se ispoštuje tazbina i obiđe vikendica. Pošto moja supruga večito grabi volan naše ljute mašine u ruke, maltretira me i ne da mi da vozim, meni ostaje puno vremena za razgledanje okoliša. I tako nekako posmatrajući sve one “Kuća na prodaju” table ispred vidno zapuštenih objekata, setih se fenomenalnog predavanja Ivana Minića i komentara na račun planiranja, očekivanja i tome sl. Nasmeših se, jer smo put vikendice pošli sa pričom: “Idemo da pustimo, vodu, popijemo kafu na terasi, pokupimo granje orezanih voćki” i to je to. Šta tu može naopako poći? To je posao, sve sa kafom, od max 1h vremena? He, he… Ko što reče Minić, Marfi je optimista…
Kako je na putu bila prilična gužva, rešili smo malo sa puta da skrenemo i da popijemo jednu kafidžonu na obali Dunava, tu je već bilo jasno da od stavke “kafa na terasi” nema ništa zato što je duvao vrlo jak vetar.
Ja i moja musava kći Maša
Završismo kafu i dođosmo na ciljanu lokaciju. Planirani 1h manje ispijanje kafe, znači uvrh glave pola sata – je tako?
Puštanje vode – otključati šaht, spustiti se u isti odvrnuti dva ventila. Zatajilo je kod ovog otključati, utrošeno vreme cca 0.5h. Nego gde je tu Marfi, pa evo ovde:
Po puštanju vode krenuo sam da obilazim slavine, te dođoh do kupatila i tamo me je dočekala divna scena uz neplanirano kupanje, jer eto planske greške, zato što je verovatno bilo pametnije da sam pre puštanja vode obišao slavine i zapamtio gde je koji ventil. Ili što bi Minić rekao: Istražite i upoznajte. Utrošeno vreme cca 1h.
Skupljanje granja je proteklo bez problema. Pa da vidimo kakve sve ovo ima veze sa eProject Managmentom i bilo kakvim poslovanjem?
Pa verovatno prve menadžerske greške većina naše populacije je napravila upravo na projektima zvanim Vikendica. Bez istraživanja, razmišljanja i planiranja kupovani su placevi po principu “Ju pa ovde je baš lepo”, a to se i danas dešava. Cilj nije takođe baš precizno definisan ali recimo da se vrteo oko želje za mestom za odmor i relaksaciju i mesta za ne daj bože i penzionerske dane. Shodno tome valjda je logično što je dobar deo tih placeva pored puteva kojima non stop prolaze automobili, a recimo prvi dom zdravlja i prodavnica udaljeni u proseku 30 – 50km. Struja, voda, telefon… he he kanalizacija?
Vikendica, kao ni bilo koji internet projekat nije nešto što možete napraviti i ostaviti da se samo održava. Trava iz nekog razloga neće da se kosi sama, a ta baš lepa, živa ograda, nikako sama neće da poprimi formu iz engleskih vrtova. I tako kreću da se nižu serije problema, jer je vikendica živo biće, pa će uskoro komšija da se požali na količinu zmija i na napad vaše žive ograde na njegovu teritoriju. Vi ćete ga ignorisati zato što je baš našao kad da vas smara sa tim glupostima, on će u znak odmazde svoju kanalizacionu cev preusmeriti u vaše dvorište…. i zabava počinje!
Internet projekat (iz “Priče preživelih” by Ivan Minić) – Vikendica ShowCase
Traži pažljivo proučavanje
ePrjct vs vikendica
Tržišta – Teritorije
Kolega – Komšiluka
Tehnolgija – Tehnolgija ali u ovom slučaju u građevinarstvu, hortikulturi..
Dodatno zahteva od vas
Vreme – Vreme (redovne oblilaske, košenje trave, uređivanje vrta, sređivanje kuće)
Novac – Novac (benzin, nove slavine, kosliice…)
Živci – Živci (naročito ako niste obratili pažnju na gore navedene stavke)
E sad ne bi dodatno kvario, zaista fenomenalno Minićevo predavanje (na slidesharu ima pp, nadam se da će se negde roditi video, baš bi bilo cool), već ovo sve iznosim jer sam danas dobio tri poziva sa tematikom: “E ajd da radimo nešto sa tim internetom, daj bre da uzmemo neke pare”.
Ideju za projekat možete i imati, a možete je iskopirati, malo je originala u stvarnosti. Ali šta god uradili malo proučavanja vam nikako ne može škoditi, jer ipak prema svemu tome gajite velika očekivanja. I ukoliko nemate makar dva od zahtevana tri, dodatnih zahteva, onda ste u problemu.
I dok “Kuća na prodaju” može donekle da vas izvadi kod vikendice, kod internet projekata to najčešće nije slučaj.
A ovako izgleda kada ste se malo bavili proučavanjem, bili spremni na dodatne zahteve i naravno, imali i malo sreće (tu mislim na sreću da vozite Yugoara pre svega ).
E-trgovina 2011 dan četvrti!
Ritam koji E-trgovina omogućava, ostavlja malo prostora za racionalno i redovno izveštavanje. I dok se MadNet pošteno potrudio da sve odsutne smesti u sale u kojima se održavaju predavanja, sama atmosfera i sveopšti utisci najdostupniji su preko ovakve i sličnih formi.
Drugi i Treći dan konferencije, u mom slučaju, obeležilo je “bežanje” sa časova, malo sna, kilo dva novih poznanstava, dodatna revirtualizacija postojećih i razmena iskustava sa kolegama iz Srbije i celokupnog regiona.
Teško je bilo koga izvdvojiti posebno, zato što sam stekao utisak da na TLu popljuvane prezentacije i izlaganja zaslužuju osim TL hejtova i pokoju reč hvale, jer su to ljudi koji se ipak trude da nešto i urade, a što se tiče prezentacija i izlaganja, pa polako, tu valjda niko nije blistao baš onako kako najbolje može – će se nauči.
Večernje predavanje prvog dana me je načelo kada sam dobio priliku da naučim kako Inćuni 
pune svoje baterije. Inchoo su inače Magento zveri iz Hrvatske, a na ovoj konferenciji predvođeni njihovim sjajnim
Marketing Managerom Tonijem Aničićem (još jedno revirtualizovano poznanstvo). Nakon kreativne radionice “Kako naći put do hotela” koji nisu svi sa jedakim uspehom savladali, pao je prvi izveštaj i prilika da se stekne osećaj kako izgleda: “Kad te mune Dragan Varagić” na Google Analyitcsu, o tome ću obavezno u posebnom postu za koji dan.
Drugog dana mi je postalo jasno da se čitava priča dosta razlikuje od mojih očekivanja i da ih srećom u većini stvari nadmašuje. Te kraći dnevni prgeled ste mogli da sagledate iz prethodnog posta, a program konferencije se svakako nije završio svečanom večerom. Dodao bih još da sam kolegama iz Srbije iz radne grupe “Ja sam… I ja sam Twitteraš” sa uspehom predstavio termin Promocija, jer sam shvatio da žive u “zabludi” , ovo se odnosi na “posledice od sinoć” stanje i pozdrave od strane proizvođača među učesnicima konfernecije vrlo popularne “Medene“. Tu se rad na projektu koji sam na predavanju pomenuo “Druzenje 11.0″ na platformi “Alkohol xy” uz međunarodnu družinu nastavio, te smo odradili radionice “Nađi prodavnicu u Paliću posle ponoći”, “Koji je najprofitabilniji internet biznis”, “Analiza i predlozi za razvoj Makedonskog tržišta”, kao i malo nadmetanje u “zanimljiv klijent/projekat” kategoriji. Dodatno zaista moram da naglasim da je projekat “Druzenje 11.0″ proizvod velikog superkvalifikovanog tima ljudi, od kojih svaki ponaosob zaslužuje posebnu “hvalospev” stranu, ali ona zbog klimavog kapaciteta mog mozga zahteva upgrade i dodatna viđenja.
“Jutro” trećeg dana je bilo izuzetno teško, desna ruka mi nekotrolisano se tresla, dok je leva koliko toliko bila funkcionalna, zevao sam na svakih 15 sekundi i uspeo da kreiram novi socijološki termin “Dezorganizovana uigrana ekipa” koji se posebno svideo Ivanu Ćosiću inače autoru jedne od najzanimljivijih prezentacija na Paliću. Predavanja sam površno ispratio pokušavajući nabrzaka da se setim šta ja ono treba da pričam. Još malo druženja i poznanstava, još po koja isprosipana kafa i predavanje pred, srećom, polupraznom salom jer je to ujedno bilo i poslednje predavanje u toj sali E-Konfernecije 2011. Bilo zanimljivo gledati izraze lica kada sam predavanje započeo rečima da mi je E-trgovina napravila neočekivan problem. U svakom slučaju za one koje zanima evo fajlova za download ali uz bitnu napomenu da je ovo samo površni pregled i da zaista na svaku od tih tema ima još mnogo toga šta da se kaže.
Program trećeg dana je tako proleteo i došlo je vreme da se kući krene. U toj nameri nas je radikalno usporila Internet Prodaja Guma te se nakon online i offline hejtovanja grupe iz mini busa, izvadila demonstracijom svojih zaista impresivnih glasovnih mogućnosti i kafom na Mandiću. I tako zaslužila oproštaj i lajkovanje . Put je protekao u jednako veseloj i druželjubivoj atmosferi kojoj je jedanko doprineo i Goran (dugogodišnja žrtva dolaznika i odlaznika na e-trgovinu) koji nas je brzo ali bezbedno dovezao do Beograda.
Po dolasku u kuću, vrlo sam se brzo komirao, a ono što se kasnije dešava je verovatno direktna posledica E-tgovine, probudio sam se negde oko 2 i umesto da sam popio vodu, odgledao malo TV iz kreveta i nastavio da spavam (uobičajna radnja u poslednje vreme), ja sam ipak opet seo za sokoćalo i krenuo da pišem ovaj post. E-trgovina me je podsetila na ove dane, napunila i prepunila baterije, pojačala volju i entuzijazam. Te evo zašto i ko zaista ne treba da propusti sledeću E-trgovinu:
- Web Produkcija, Advertising, Marketing i sl. – Druženje, zezanje, perklet, čišćenje mozga, punjenje baterija, razmena iskustava – valjda dovoljno?
- Privreda – da nauči nešto novo, da se spoji sa zaista kvalitetnim ljudima za eposlove i sve gore navedeno.
- Početnici, Studenti, Mladi – da lakše demistifikuju te tako strašne e pojmove i likove, sve gore navedeno
- Svi ostali – Palić je mnogo lep i ima šta da ponudi, sve gore navedeno
I kako je na kraju bilo na e-trgovini? Do Jaja!
Eto toliko od mene na tu temu svima koje sam upoznao šaljem veliki pozdrav i hvala vam na zaista divnom druženju.
Za izvrsni Perklet u Abrahamu i nisam bio nešto u fazonu jer bi mi to bio treći za ova dva dana, rešio sam da iskoristim to vreme, a i malo više, da skoknem do Palić Zoo-a (vrh zaista) i da malo slegnem utiske za ovaj brzinski post i reakciju.
Okrugli sto: E-TRGOVINA U SRBIJI, TRENUTNO STANJE I PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA
- Stanje u e-trgovini , Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra
Kao što sam već pominjao eTrgovina mi se nije milila sa samog početka, zato što sam sticao utisak da predstavlja mesto gde se mnogo priča, a vrlo malo na račun toga radi. I tako, eto prilike da pristustvujem okruglom stolu sa pomenutom tematikom i želje da istaknem dve bitne stvari.
Edukacija
Kad kažem edukacija mislim na edukaciju na nacionalnom nivou zato što upućenost stanovništva naše mile nam zemlje nije ni blizu nivoa koji omogućava iole ozbiljniji razvoj tržišta. Reč edukacija se tokom okruglog stola ponovila dobrano puta, ipak iako će se svi složiti da je ona potrebna niko ne nudi rešenje da se ona i realizuje. A poenta je upravo u tome i poenta je u tome da bude svima dostupna i da bude besplatna.
A kako?
Pokretanjem inicijative upravo od strane svih učesnika ove konferencije, da se obezbede uslovi za sledeće oblike: Seminari (opštinske sale, komora), Webinari, Finansiranje jedinstvenog portala koji će ponuditi sve kreirane sadržaje i naravno svi već državi poznati oblici promocije. A mi, eGrađani, da budemo spremni da svako ponaosob izdvoji koji minut svog dragocenog vremena, da pomogne sve to svojim PR, Advertising, Web production… i svim pratećim znanjima. Da se ispredaje, da se prostim jezikom objasni šta čemu, kako i zašto služi. Takav oblik bi naciji omogućio da se elektronski opismeni, svakom eGrađaninu ponaosob omogućila kvalitetan način promocije svojih usluga, državi svakako ne bi škodila dodatna pozitivna akcija.
Zašto?
Zato što ćemo na taj način ubrzati razvoj ePoslovanja, samim tim radikalno poboljšati obim istog, a to valjda nikome neće da škodi?
I?
Pa ja sam tu, sa idejom od koje se može krenuti u brzu realizaciju, ako se niko ne javi, verovatno ću svoju interesnu sferu pokriti ponekim “evo kako” i “jel vidite da može” slučajem i tu će se priča onda kao i mnoge druge zaustaviti. Te eGrađani, ajte molim vas da se batalimo više priča, polemika, kuknjava i da uradimo nešto konkretno i da stvorimo sebi jedno respektabilno tržište i model koji će biti primenjiv na mnogo širu oblast od same Srbije.
0 e-mail poruka.
To je broj e-mail ili bilo kakvih drugih zahteva vezanih za uređenje E-trgovine, a upućen na adresu nadležne institucije.
Svoje “vojničke” dane, proveo sam u jednoj državnoj zdravstvenoj instituciji. Gde sam brzo naučio jednu stvar, nije da nema i da ne može, ustvari jeste tako sasvim sigrno ali samo ako se ne traži! Valjda vođeni “Pokušaj je prvi korak do neuspeha” devizom, svi smo se (i ja naravno)navikli da pljujemo i blatimo sve odreda. Međutim ko treba pre svega da učestvuje u kreiranju i donošenju zakona o elektronskom poslovanju? Pa valjda ljudi kojima to isto poslovanje donosi hleb na sto.
Tako da ako je neka institucija već otvorena za dijalog, to treba iskoristiti i sebi stvoriti pozicije za bolje sutra. A dijalog iako može biti puko predstavljanje problema, može isto da tako da bude i platforma sa ponuđenim rešenjima. Te stvari, na tanjiru, po mom iskustvu vole sve institucije, ako je sve složeno, onda se rešenja brže implementiraju, a sama institucija u značajno kraćim rokovima pravda svoje postojanje.
Predpostavljam da otvorenost koja je danas predstavljena je rezultat rada prethodnih 10 konferencija ali ajde da ne dočekamo 12tu sa istim problemom. Čisto predlog ništa više.
I za kraj evo malo fotkica iz Palić Zoo-a
E-trgovina dan 0 – eHigijena!
Napokon se nakanih da se sastavim i prijavim i da nakon 10 propuštenih, posetim tu instituciju sada u 11om izdanju, zvanu E-Trgovina. Istini za volju prve edicije te međunarodne konferencije mi i nisu budile neku preteranu pažnju, međutim poslednjih par godina, a naročito prošle bilo mi je žao što sam propustio taj događaj ali i BlogOpen.
Sve u svemu, poslah, abstrakt, predavanje sve krajnje u mom, minut do 12 stilu, poplaćah globe. Obradovalo me je što su, eto, našli mesto i za moju predloženu temu, a i što ću iz uloge posmatrača izvršiti transformaciju u aktivistu. Dodatno eto prilike da sa svima virtuelno poštovanim malenkostima, iskažem i po koju ličnu reč hvale, razmenimo koje zrnce mudrosti, pa možda nešto i zajedničkim snagama pokrenemo, promenimo, makar pokušamo.
E-trgovino drž se, ova se masa ka tebi talasa!
Tu sam shvatio da u vrtlogu obaveza moji elektronski profili plaču i kukaju, te sam obnovio družbu sa njima i tako dođoh do mog nesrećnog Bloga, gledam: “Vidi ovo ima i Arhivu”?!, kad ne lezi vraže! Od Novembra 2008! Žali bože resursa. Počnem da preturam pa nađem Suncokretena koji na objavu čeka od Septembra prošle godine, pa se setim da sam hteo lepo sažvakati pojavu web project managementa, a ostade ona na početku. Sve u svemu godine prolaze, a ja sam se svojim klijentima okrenuo mnogo više nego sebi samom. I bi mi nekako žao, jer sam ovo ružno čedo koda, uredio baš radi uživanja i ničega više.
To me sve malo vrati koji korak unazad i svatih da se ja svojim poslom od milošte nazvan Web Aplikatorstvom, zato što je malo segmenata vezanih sa internet koji nisam imao priliku da dobrano obradim, bavim bezmalo punih 11, a bogami i koju pre toga godina. Tragova ima ko šaše, zapostavljenih stvari, otvorenih profila, raznih komentara, a sve nekako neuredno i zapostavljeno. I tako me je E-Trgovina, eto već naterala da obratim pažnju na svoju eHigijenu! Te svatih, da je E-trgovina već počela.
Tako da odoh da eČistim dalje i popunjavam check listu uradi/ponesi, te to ujedno treba da predstavlja aktivnost svakog pojedinaca koji se sprema na Etrgovinu i za kraj da zaključim.
Proglašavam današnji dan početkom E-Trgovina 2011, dan je 0, a program je:
Pre Podne Sala “Kuća-Posao”
- Tekući poslovi i viseći repovi
- eČišćenje i elementarna eHigijena
- Akumulacija pozitivne energije
PoPodne Sala “Dom”
- Pakuj prnje – ne zaboravi kupaće! (Miloje Sekulić pominje nekakav džakuzi za odabrane ili možda kažnjene … )
- BedRoom party tema “Hrk Hrrrk”
Sve u svemu E-trgovino drž se, ova se masa ka tebi talasa!
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu
Ugasih cigaretu i reših da zarolam prste ovom Genius pistom (tastatura). Kroz glavu mi pre svega lete misli proteklog dana, kao i jedna upitna da li će ovaj let bit završen pre nego što moji omiljeni Mujo sa plodom naše ljubavi u obliku razgoropađene goropadničice, dođu da pokupe ostatke od muža i oca iz ovih mračnih prostora rezervisanog pre svega za štakore preko 100kg. Međutim nije to razlog leta, već prosta glad za tastaturnim pražnjenjem i provokacije upućena od strane “ultra široko familijarne sNike” (vrsta snajke koja se nalazi u prijateljskim okvirima, a ipak toliko bliskim da se smatra familijom), a iznedrena teškim razočarenjem da nema moje reči o novom zakonu o pušenju. Pa ajd da udovoljim i sebi svima i da iz svoje mudre, masne, čupave i bradate glavice iskašljem po koju reč.
O čemu se radi? Pa izgleda da ovog puta nije bilo mnogo prepisivanja i da doneti zakon pre svega ide na ruku punjenju inspekcijskih kasa, a opet, po ko zna koji put čačkanju mečki, tj. nesrećnih ionako nervoznih pušača. Da bi malo smirili strasti i da ne bi baš izazvali nerede, pušenje je dozvoljeno u kafićima, restoranim i sl. Tj. Oni manji treba da se opredele dal su pušački i nepušački, a ovi veći treba da izdele prostor.
E pa gospodo, ne bih da vam kažem, j***te bre g***a. Il ćete piškiti, il nemojte piškiti ako ćemo nešto korisno da napravimo, napravite ga bre ljudski. Pet hiljada, za osobu sa cigarom… mnogo je. Od pola miliona do milion dinara za pravno lice – ljudi bre na kojim ste vi drogama? Ajmo dalje kažu kršenje zabrane pušenja postoji ako je:
1) zatečeno lice sa upaljenom cigaretom;
2) uočeno prisustvo upaljene cigarete;
3) uočeno prisustvo jedne ili više pepeljara – a gde ćemo ljuske od semenki i pistaća?
4) uočeno prisustvo jednog ili više opušaka;
5) uočeno prisustvo duvanskog dima.
I dodatno kažu da su sve inspekcije zadužene za kontrolu poštovanja primene Zakona!?
Dragi moji preduzetnici, oni koji ste imali prilike da se susretnente sa Fonogramskim gradskim fantomom. Zamislite sad istu tu facu, koja vam se pojavljuje na vratima prosečne srpske kompanijice u dubiozi i sada osim što mrda ušicama kao zeka i osluškuje da li je Mirka ponela danas svoj tranzistor da malo ulepša radni ambijent, sada dodatno mrda i nosićem, njuš, njuš, njuška ne bi li vas odvalio sa minimum pola milona koje vi imate, samo se pravite da ih nemate, a ustvari ste ih stavili u levi džep.
Dodatno da se razumemo, ja sam pušački otpadnik, ja toliko čeznem za potpunom zabranom pušenja, da vam to ne mogu rečima opisati. Želim da po stoti put ostavim cigare, a da me ne vabi duvanski dim na svakom ćošku, da uđem u kafić bez duvanskog dima, ama i da uđem u firmu u kojoj se dim sekirom ne mora seći.
Ali:
Kažu ispred Narodnog pozorišta, gužva kao da je premijera , stoje nesrećnici, dime, šta će? E pa to onda nešto ne štima.
- Ne zahtevajte zakonom svemirsku kapsulu za izdvajanje pušača – to je kontraproduktivno.
- Što niste valjano primenili i postojeće propise, nego se sad diže buka oko nečeg ko stvorenog za zloupotrebe?
- Drastično smanjite kazne ali i drastično krenite u primenu i kontrolu. Kontrolišite samo pušenje, kuc, kuc na vrata dobar dan njuš, njuš – aha! Somče za onog ko je uhvaćen na delu, pet somčića za odgovorno lice, a ako je firma za preko 100 zaposlenih, onda upotrebite i proporcionalne globe. Što određujete kazne koje su nenaplative?
- Nemojte molim vas da SVIM inspekcijama dajete ovlašćenje, niste vi njih dobro sredili, kao ni policiju, kao ni pravosuđe i sad ćete pravoj razgoropađenoj goropadi da dodatno proširujete ovlašćenja?!
- Nema pušački, nepušački nego polako da se steže obruč ove godine odnos stolova 60:40 u korist nepušača, sledeće 70:30 do potpunog ukidanja i/ili specijalne dozvole, drakonski skupe pa ko voli nek izvoli.
- Zabranite reklamiranje, zabranite izlaganje neka se cigaru kupuju i gleda šta ima sa istaknutog spiska, a ček …a da to ne može, zamerili biste se pogrešnima.
- Dižite cene akciznim markicama
- Pokupljene novce ulažite isključivo u antipušački marketing i edukaciju, ček… izgleda da i to ne može, ne znam zašto ali mi se javlja.
I tako lepo i lagano, do smanjenja broja pušača! A ne da osoba koja je bila savetodavno telo u kreiranju zakona se pojavi na jutarnjem programu i kaže: “Pa ovaj zakon nema za cilj smanjenje broja pušača”?! Znači tako gospodo smislili ste još jedan način da nas gazite ko crve i cedite ko limun i pomorandže? Jer ipak cigara je profitabilna, zar ne?
Uvoz/izvoz, proizvodnja x akcizna markica – mmmm milina!- Rakčići, tumorčići, pad imunteta x l€kici, doktorcici – mmmmmmm milina!
Ili u prevodu pušite, pušite i tek ćete da pušite, a parice samo kaplju! To što crkavate, za to nam zakon nije potreban, jer je fora taman toliko stegnuti obruč da i oni koji nisu pušili sad u inat propuše, a i smrt je profit.
Kad podvučemo crtu, dobićemo nove ulične bande okupljene oko upaljenih burića, gde pušu i greju ruke. To je divna nova slika našeg grada. Ništa zakon ne donosi da se stvarno zlo otkloni, već samo da se kasa napuni.
Samo ljudi… mislim ništa novo, ali našao sam rupu u zakonu! Nigde se u zakonu ne pominju nargile i hašiš! Dakle svi po nargilicu u office, nema DUVANSKOG dima, nema ni piksli, svi srećni i nasmejani, da vam pravo kažem, vrlo moguće i da je zdravije, nego će i tome da stanu na put jer proizvođač nije Philip Morris.
Eto toliko, odoh sad u svemrsku kapsulu da izdimim jedan duvan u to ime.
