Firmovanje Serbian IT Style
Štrumpfastična koleginica Zmua je divno ispisala redke teksta o osnivanju Agencije, ja tu ništa ne bi dirao, samo bi vam naglasio da povedete računa jer se priča neznatno do znatno razlikuje od grada do grada, a pojedine smernice iz ovog teksta su korisne u oba slučaja.
Aj prvo da objasnim zašto se smatram dovoljno autoritativnim da pišem ove redove. Ja preduzetničim od svoje 15 godine, prvi oblik preduzetništva je bila radnja registrovana na ime Babe tadašnjeg ortaka u poslu, jer smo mi bili maloletni pa nismo mogli da registrujemo bilo šta. Kako otvorili tako i zatvorili, a dalje me je put vodio od najilegalnije ilegale, ilegale, poluilegale, polulegale, sive, smeđe, roze ekonomije do današnje tvorevine korporacije Krypton Web d.o.o.
Ajde prvo kratko i jasno dal d.o.o. ili agencija – Agencija. Agencija je manji, jednostavniji, za održavanje jeftiniji oblik preduzetništva. Shodno svemu navedenom, predivđena je i za manji obim finansijskog prometa i u poslovanju ima neka, koliko sam imao priliku da shvatim, pre virtuelna, nego realna ograničenja. Kada pređete, onu granicu za ulazak u PDV koja je 4 miliondžosa dinžerosa, tada ste pre u priči da vam je d.o.o. realnija, slobodnija, pa čak i jeftinija priča.
Ako imate sigurnu viziju, želju za bogatim izvozom usluga i planirate u startu veliki obim poslovanja, možda ćete se odlučiti za doo. Ovde je bitno naglasiti, da vizija podrazumeva neke realne osnove, poput unapred ugovorenih poslova, a ne samo vašu želju za ogromnim prometom. Dodatno vas pozivam da pročitate post Da li da otvorim firmu? I da dooobro razmislite da li vam to realno u životu još uvek treba. Kad ste presekli, prelomili i odlučili za Agency ondak na Zmua-in post, a za Dooičare evo par redaka.
Šta prvo?
Prvo APR sajt , jer ste ITijevci i znate da koristite internet, a konkretno čitate Podnaslov OSNIVANJA. I ne zalećete se!
Upućeni pravnik, dobrodošla stvar, knjigovođa, takoreći obavezna stvar. Izbor knjigovođe sam veoma detaljno opisao u Da li da otvorim firmu? pa ne bih da ponavljam.
Jedan od uspešnijih Srpskih preduzetnika a.k.a. - Uzor. Sliku ukrao sa www.trojka.rs, a odakle su oni ne znam.
E sad ide ono glavno, sve će pravnik da vam kaže i knjigovođa, a vi se od samog starta naučite da slušate njih ali i da proveravate sve sami. Tako ćete potencijalno uštedeti mnogo novca, vremena i živaca. U poslovanju vašeg doo postoje sledeće instance: APR, Opština na kojoj registrujete doo, Poreska uprava opštine na kojoj registrujete doo, Banka, Komunalna inspekcija, opet opštine na kojoj te registrovani, u zavisnosti od prostora, mozda i građevniska inspekcija. E sad ono što jeste zaista najbitnije i najvredniji savet koji vam mogu dati je: Ne budite lenji! Firma nije šala, niti predstavlja više nešto čega je lako, otarasiti se! Svaka od pomenutih službi na svim gradskim opštinama ima neki oblik info službe, biznis info centra i sl. Prošetajte se i hvatajte svakog pojedinačno za gušu, naročito ako na opštini postoji Udruženje preduzetnika i tome sl. Sve te institucije postoje tu zbog vas i pre svega treba ih koristi da ne bi došli u problem, a ne da bi ga preko njih rešavali tek kada isti nastanu.
Budite svesni činjenice da ortak, burazer, kum koji je firmu otvorio još pre 20 godina i baš sve zna, zapravo nema pojma ništa o otvaranju nove firme ali vam može dati neke perfidne tips & tricks. Zato APR, pravnik, knjigovodja, šetnjica po Opštini sve lepo na papirčić i pravac APR.
Šta će verovatno propustiti da vam kažu? Prvo komunalana taksa, nju ćete dobiti početkom druge godine poslovanja i to je obično šok koji mladi preduzetnik ne očekuje. Zato ste vi bili mudri mladi preduzetnik, pa ste obišli gore navedene institucije i dobli kompletan troškovnik za vaše preduzeće, na vašoj opštini, sa vašom šifrom delatnosti. Drugo što neiskusnog mladog preduzetnika, sa osrednje lenjim knjigovođom, može da iznenadi je porez na dobit. Zato uopšte nije loša praksa od prvog meseca uplaćivati unapred neku kintu, jer čak i ako preplatite u celosti, taj iznos vam prelazi u narednu godinu. Propustiće da vam kažu da treba da plaćate i šumarinu, eto to je novitet, aktuelan ovih dana. Neće vam reći da od samog starta u svakoj finansijskoj transakciji treba da naučite pre hvala i doviđenja, onu omiljenu dooičarsku i račun, gotovniski, molim vas.
I eto nadam se da sam dovoljno od koristi bio, nema tu preterane filozofije niti je to neka preterana nauka. Slušajte druge, verujte sebi, učite, jer biti ponositi vlasnik na preduzeće ili radnja, jeste zapravo škola koja kraja nema.
Za kraj još par reči o onim: “lako je tebi, ti si privatnik…” O koliko sam samo puta razne varijacije te rečenice čuo!? Ljudi nemojte se zaluđavati slašću privatničkog hleba, nije lako, ni jednoj ni drugoj strani, naročito privatnicima u ovakvim vremenima i početnicima. Tek kada postanete privatnik počinjete da cenite onu platu koju ste imali kao zaposleni, sloboda? Da, važi… Istina je da deluje da vi nikome ne polažete račune i da ne morate nikome da se pravdate, pitate i slično. Istina je i da vam sopstveni biznis zaista sa vrata skida neke okove. Ali se nipošto nemojte zavaravati da biti privatnik znači slobodu, pre će biti da znači robiju. Ako posla ima, rob ste posla, ako posla nema rob ste države, kako god okrenuli radili ili ne radili vas mesečne obaveze čekaju i neće nigde da pobegnu. Tako da je onako najrealnije da niste više gazdina “kučka” ali ste svakako klijentska i državna “kurva”. Jer svaku privatničku “slobodu” ćete vrlo skupo platiti, od posla se pobeći ne može.
Sve u svemu ume da bude baš mučno, ume da bude baš lepo, po meni je greška u ovim vremenima makar ne probati. Probati znači voditi posao minimum 3-5 godina ili do očite finansijske neisplativosti. Budite svesni vremena u kojem počinjete, pažljivo izplanirajte i udri!
Aj pa srećno!
Crvenka Pica i Vuk Brzojeb u epizodi : “Zaposli se, čik ako možeš”
by Bandzi
Crvenka Pica i Vuk Brzojeb
Crvenka Pica i Vuk Brzojeb su shvatili da od bajki i priča nema leba, pa su tako odlučili da nađu posao i izađu iz njihovog bajkovitog života bez para – u startu su se zajebali.
Crvenka Pica ode u APR (agencija za privredne registre) iz koje su je uredno uputili na NSZ (nacionalna služba za zapošljavanje)”œshatro gistro”œ, tu je dobila sledeći odgovor: “U ovom trenutku nismo u mogućnosti da vam obezbedimo posao ali vam možemo pomoći da sami započnete svoj biznis ““ Aha! I uputiše je na RARMSPP (republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva). U ovoj agenciji je dobila sledeće informacije: “Ukoliko želite da pokrenete vlastiti biznis i osnujete preduzeće potrebno vam je “…a period od apliciranja pa do realizacije je “…, ali u ovom trenutku konkurs nije još uvek otvoren, a kada će, to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, vi se s vremena na vreme informišite o svemu preko naseg sajta www.xxxx¦.com.
U međuvremenu, Vuk Brzojeb je posao tražio preko Halo – al za malo oglasa, yello pagess-a, interneta, wc-neta, …, uspeo da zakaže nekoliko razgovora za posao i otišao na iste, ubrzo je shvatio da je sve magla i promaja i da za njega nema šanse. Shvatio je da su privatnici “œgazde”a radnici “œrobovi”. Prilikom zapošljavanja se priča na Engleskom, a prilikom isplate prve krvavo zarađene plate Južna pruga jezikom…
CRVENKA PICA: “Ne mogu više ovako, mesecima tražim posao, tabanam i tumaram po gradu ko neka besna džukela, potroši para i para, koje mi je baka dala, te javite se za koji mesec, te pošaljite nam CV, te nemate dovoljan broj godina, ne uklapate se u profil, ako uđete u uži izbor kontaktiraćemo vas, čak su se na jednom mestu zajebali i pitali me da li sam regulisala vojnu obavezu, jebem ti ja ovaj život, sve fenseraj i glamur a kad zagrebeš ni da pojebeš, posla nema a nema ni para, a ni bake više nema, joj šta ću sad … “?
VUK BRZOJEB: “Kuda si pošla sa tim tamnim očima i čije ime ti na usni počiva kaži mi ko te noću guzi dok sam ja na pruzi (Beorad-Bar kao noćni skretničar krajputaš). Jebeš mi mater ako ti mene ne varaš, kad god dođem iz noćne ti ideš iz kuće, a vraćaš se kad krenem na posao, nezainteresovana si za mene, ne dodiruješ me više kao pre, nema više ni kolike su ti uši, a tek nos pa oči, kad god ja oću ti il si dobila, il te boli glava, il si čmrljava, počela si i grudi da briješ, sve mi to govori da je još neko u igri, pihhh, moraću otkaz da dam, plata mala a ti nadrkana ko leptir bez posla, moramo nešto da promenimo… ne ide ovako više…”
CRVENKA PICA: “Ne ide Vuče, ne ide, umorila sam se od svega, ukoliko nešto ne promenimo ode naša bajka u pizdu materinu.”
VUK BRZOJEB: “Kad bih mogao da se vratim na početak priče sve bih drugačije, kad bi nam Bog malo pomogao, da utrči neka lova na kladži ili da se zaposlim u Coca Cola-i, ne znam jebemu mater nešto će već da utrči siguran sam, a možda Bog i ne postoji, a?”
Ovakvo stanje i ovakvi razgovori kod naših junaka trajali su mesecima, kao u svakoj normalnoj porodici sa ne plaćenim računima, sa praznim frižiderom, kupovinom na crtu itd. Eh da je Baka živa, u ovom slucaju Deka… Jednog lepog sunčanog jutra došao je trenutak odluke, Crvenka Pica i Vuk Brzojeb su uradili sledeće:
A) Prijavili se za Zvezde Granda
B) Osnovali svoju stranku
C)Posetili Sajam Karijera
D) Uzeli kredit i pobegli iz zemlje
Nastavak sledi…
