#DedaUp – EPOHALNO!
Po mnogo čemu jučeršanji susret (pisano dan posle 
) tviteraša iniciran i realizovan od strane optimističkog autoriteta sa naših prostora, uvaženog gospodina Deda Bora, može se nazvati epohalnim i notira kao istrojski momenat u razvoju snažne i uticajne intrenet zajednice u Srbiji.
Broj prisutnih na tvitupu mislim da niko sa sigurnošću ne može potvrditi, u svakom slučaju radi se o cifri od preko sto ljudskih duša, a i verovatno manje od 200.
Prisutni su bili i više i manje politički i društveno uticajni tviteraši i naravno divni ljudi, talentovani, mladi, nešto stariji, profesionalci kraće rečeno svi ljudi koji cene i poštuju lik i delo tog harizmatičnog Dede iz Bora. Tako je Deda po ko zna koji put, ispao žešći šmeker i u sred Beograda napravio fenomenalnu žurkicu.
Društvo na #DedaUp je imalo i dodatne razloge za dobro raspoloženje jer su: Zoran Torbica, Istok Pavlović, Dušan Dželebžić, Žarko Ptiček, Viktor Marković, Marko Dražić. Branko Đurković, Veselin Jevrosimović uspeli da naprave korak više u komunikaciji Srpske internet zajednice sa Vladom Republike Srbije. U tome, kao i uvek do sad, bila značajna pomoć Uprave za digitalnu agendu na čelu sa Jasnom Matić.
Da li će sve ostati na praznim pričama ili će se zaista nešto desiti to ćemo videti, ali ja lično se zahvaljujem svim nabrojanim pojedincima što su priče pretočili u dela. A na odgovornim pojedincima je sada da dobro razmisle da li im se više isplati da steknu veliki broj političkih poena pretačući iznete predloge u zakone i uredbe na sveopšte dobro ili da završe kao proizvod linča Srpske internet zajednice. Ja se ipak nadam i verujem u ovo prvo.
Još jedanput su svi ljudi dobre volje imali priliku da razmene pozitvivnu energiju, da popričaju, o lepim stvarima, o ružnim, o poslu. Da se informišu i da informišu, da se upoznaju i naravno da se dobro zezaju. Imao sam čast i zadovoljstvo da se lično upoznam sa velikim brojem ljudi koje sam pre toga sretao na talasima drogiranog vrabca i preko njihovih blogova.
Miodrag Ristić je održao datu reč i uspešno realizovao projekat “Čitajte blogove zato što…” te su se prisutni mogli laditi simpatičnim lepezama na kojima se, sa velikim ponosom i zadovoljstvom, našao i Pantić.rs.
Teško je sabrati i u reči pretočiti količnu pozitivne energije koju je #DedaUp doneo sa sobom. Već satima TL je pretrpan utiscima i komentarima. Nadam se da će ovaj događaj motivisati kućne moljce da se malo mrdnu i pokrenu, da uzmu učešće u ovakvim događajima da se iz virtuelnog presele u stvaran svet. To stvarno ne boli i može samo da vam približi Dedin moto: “Ljubav, muzika i sve nešto lepo…” Jer zaista to je #DedaUp i bio!
Sliku sam besramno ukrao sa Facbook profila Ivana Minića, nadam se da se ne ljuti
Svime iznetim pozdravljam sve nove jarane i virtuelne i realne, želim vam sve najbolje i puno uspeha u radu, životu, druženju i ljubavi, do sledećeg druženja, uz pesmu:
Kako sam standarno u svojoj lenjosti i sveopštoj pogubljenosti ovaj post ispisao i ostavio da skuplja prašinu, u međuvremenu se pojavio i poneki pljuc, pljuc. Evo samo univerzalne poruke za pljuc, pljuc komentare. Dragi moji pljuvaši, ne jedanput sam vas pozvao, da lice u lice, popričamo, da vam ispričam i moju priču, da mi objasnite kako ja pored svega što sam proživeo nisam smogao snage i pameti da budem pljuvački raspoložen, da vam razjasnim i poruke optimizma i razlike u poimanju sveta među ljudima. Gospodin koji je bio na TwitUp-u, pa mu se ogadilo društvo, dajte bre ljudi ili sednite i suočite stavove direktno lice u lice ili se manite tog prikrivenog pljucanja. Za sve prikrivene imam sledeću muzičku poruku na današnjem repertoaru:
East Weekend Fest – Bor, 7. i 8.05. 2011. – tj. oko #ewf
Pošto Srbe pre svega intersuju pare, da počnem od para. Organizatori ove konferencije su postavili domaći zadatak svim ostalima u pogledu novca. Kotizacija za ovaj događaj se kretala od besplatne preko 1200RSD do 2000RSD, e sad Srbin će reći pa to nije ništa specijalno nisu ni to male pare (kažem Srbin zato što su i Srpkinje Srbi, jer obrni okreni svaka je Srpkinja, nekog Tate Sin ). I da, to ne bi bilo ništa specijalno vredno pominjanja ako se ne uzme u obzir da u tu cenu ulazi i prevoz! Da kupite povratnu kartu za autobus do Bora, treba vam 1.5k dinerosa, a o benzinu i putarinama u varijanti sopstvenog prevoza suvišno je pričati. Bor spada u jeftinije za obitavanje u njima gradove, tako da vam za boravak tamo nije potrebna neka nenormalna količina novca, osim ako niste ja, kada vam sve pare ovoga sveta nisu dovoljne. Uz sav aranžman dodatno je bilo potrebno participirati sa 300 + 350RSD za #krmljao koji je bio vrlo dobar i dovoljno obiman (Opet ako niste ja, pa da mažnjavate i drugima iz tanjira (hvala Popaje)). Sve u svemu jedan događaj koji kompletna IT populacija, naravno i mnogo šire, ne treba da propusti za izgovorom nemamo vr€m€na. A evo dodatno i zašto.
U predimenzionisanom autobusu smo hrk hrk nas 17oro, mesta koliko sam upućen je bilo za 70. Posebno se u hrk hrk istakao Vudu Popaj, Miloje Sekulić je bio razredni starešina i on se priklonio hrk hrk diskusiji, a ja sam kao i u dosadšnjem školovanju, zabušavao, pisajući prethodni post. Posle coffee i piš puš pauze, atmosfera se malo podigla, tu i tamo smo osim piš i puš malo bla bla, te me Vudu Popaj informisa da osim meni poznatog i dragog alubuma on ima čini mi se reče još pet, pa i knjigu i da se dobrano bavi Mlatimudijalnim aktivnostima. Dolazak autobusom na događaje ovog tipa ima svojih standardnih mana ali i veliku prednost zato što se upoznajete sa prisutnima. Naravno, ja bi lično radije voleo da povezem par ljudi do lokacije, ali moj Yugoar ima nezgodnu narav i pamti mi svaku psovku, pa se plašim da bi me pizda negde izdala, a sa mojom većom i lepšom polovinom nisam još uspeo da nađem model kako da uđemo u posed nekog Rumuna. A što se tiče uvaljivanja u transport kombinacije, to uvek stoji ali ja nisam ljubitelj te varijante.
Hrk Hrk u autobusu za Bor
Po izlazku iz autobusa i protezanju starih kostiju pridružismo se prisutnima na kafi i pozdravima, te ja prionuh odmah na zadatak zadat od strane dragog mi klijenta i podelih pozdravčiće kojima se uvek svi obraduju. O predavanjima nemam šta da gušim, koga je baš zanimalo pratio je preko live streama, a meni je jedino i krivo i pitam se oće li se ti snimci negde pojaviti raspoloživi za gledanje/skidanje. Zaista je bilo kvalitetnog materijala Rumuni su bili iznad očekivanja, pa i sve ostalo je bilo vrlo vrlo zanimljivo.
E sad, offline je kao i uvek još zanimljivije. Po koje spontano kraćano bla bla Mahlat, Poslednji Skaut, Psiholog , MilošBlog nove devirtualizacije , sve u svemu lepota! Posebno je bilo interesantno primetiti sveopšte čuđenje kako su prisutni političari zapravo cool ili kako bi Torbica u offline-u (Kiza Approved) fazonu, izrazio dodatkom “Brate” pri obraćanju Aproved personi. Te su sa prisutnima Veso Brate i Goco Brate podelili po koju reč mudrosti. Branislav Lečić je takođe bio zanimljviji u offline komunikaciji i komentarima “+16″ diskusije, međutim odsustvo Twitter naloga mu nije oprošteno, šta da se radi niko se nije naučen rodio, neće mu niko zameriti ako grešku ispravi. Veselin Jevrosimović mi nije dao odgovor na pitanje da li je Jagnjetina ključ uspeha u biznisu ali ja sam mu i pored toga, velikodušno ponudio da nam se pridruži u Krypton Web-u, jer sam oduvek bio spreman da mladim, sposobnim i radnim ljudima dam šansu i da zajedno pokušamo da promenimo svet.
Ja sam East Weekned Fest iskoristio i za obilazak Ujne i Bratanca, pa mi je sama poseta Boru bila dodatni Win ali sam propustio večeru i after party u Hotel Albo, afterparty i nisam morao ali imao sam problem zato što u klubu Cult afterparty nije nastupio te sam sa Ubuntu zajednicom i Bratancem spojio dan i noć, što mi je značajno otežalo komunikaciju i praćenje drugog dana.
Za kraj moram da naglasim da sam dosta toga ovde sigurno propustio i baš zato svako ko je East Weekend Fest ove godine propustio sledeće nipošto ne treba. A sve dobre ljude koje nisam naveo, neka mi ne zamere, moja dementnost uzima maha ali kako je “Repetitio est mater studiorum.” svaka nepravda će biti vremenom ispravljena.
Ovaj površinski kop nažalost zatrpavaju, baš je impresivno za videti a da bi ste stekli predstavu koliko je to, izvukao sam vam dve sličke za poređenje.
Izlazak iz ormara
Od trenutka kada sam zaseo za računalo, preko onog kada sam za to sedenje uzeo i neke novce, pa sve do E-trgovine, na stručna okupljanja sam posmatrao kao idealno rešenje za gubljenje vremena bez mnogo motiva da uzmem bilo kakav oblik učešća u istim.
Međutim kada sam se probudio i protegao nekih 10 godina kasnije, shvatio sam da sam od svih šala zaista postao pravi podrumski pacov, koji sedi i delje tastaturu i miša bez trunke real life profesionalne interakcije. IT profesionalce odlikuje i jedna dodatna nesrećna sudbina da najčešće ljudi iz njihovog najbližeg okruženja na dostignuća koje postižu u poslu gledaju ili telećim pogledom ili neobjektivnom hvalom onoga što treba ali i onoga što ne treba da se hvali.
Pre nekoliko godina imao sam prilike da malo popričam sa profesorom kojem je uža specijalnost Fuzzy Logic i Artificial Inteligence priča, a zapravo se bavi predavanjem materije koja mu po usko profesionalnoj vokaciji apsolutno ne leži. Ja o pomenutim temama znam samo vrlo površno ali tad mi ga je baš bilo žao, jer mi misao o tome koliko mora da je taj čovek usamljen kada u pitanju bilo kakav oblik komunkacije o poslu, a ipak van njega. Zamislite samo, dođe čovek sa posla kući sav isfrustriran od rešavanja nekih nenormalnih matematičkih i programskih problema i srećan što je iste uspeo da reši na način koji se graniči sa genijalnim. Dočekuje ga recimo supruga, kojoj on u tom euforičnom raspoloženju želi da objasni kako je to nešto uspeo genijalno da reši. Međutim nakon par minuta shvata da priča japanski osobi koja i pored najbolje volje, nije u stanju da ga razume i da sa njim podeli euforiju.
Sve to uzevši u obzir ja sam se prošlog meseca uputio put E-trgovine i evo sad u autobusu za Bor East Weekend Fest kuckam ovaj post. Šta mi je donela E-trgovina? Par zaista predivnih dana, oko 100 & Rising Followera na Twitter nalogu i blagu zavisnost od istog, nekoliko zaista korisnih i nadam se u budućnosti produktivnih poznanstava, okruženje gde šta god izgovorili svako će vas razumeti, gde će vas od srca popljuvati ali isto tako i pohvaliti, a sve će to zaista imati barem neku profesionalnu vrednost i smisao, na kraju, bakterije sinak, bakterije! Davno je poznato da se od posla valja malo odmoriti, izluftirati, e pa definitivno E-trgovina jeste bila dobrano punjenje baterija.
Šta očekujem od East Weekend Fest-a?
Pa pre svega da devirtualizujem Boransku ekipu, obavezno upoznam Dedu, biće i par zanimljivih bla bla, a tu je svakako i grupa građana za punjenje baterija i razmenu kreativne energije, tzv. Uigrana Dezorganizovana Ekipa Krokodila ili skraćeno UDEK.
I tako u poprilično zadremanom tobusu za Bor ja završavam ovaj postić uz poruku: “Nemojte smrdeti za računarima, izađite iz ormara”! Ovakvih skupova ima sad već podosta, ne mislim da je fora biti baš na svima ali valja probrati, a ja eto o E-trgovina baš napričah iz nekog drugog ugla, a potrudiću se da sa East Weekend Festom bude ista stvar.
Pa da ponovim sad već ustaljenu…
East Weekend Fest-u drž se, ova se masa ka tebi talasa!
Kako vetar u leđa ume da dune kad te Varagić Dragan mune!
O potencijalnim efektima kampanja baziranih na akciji uticajnih Blogera, Twitteraša, Facebookaša se može čuti mnogo. Odličan primer za tako nešto dao je Istok Pavlović .
U svojoj praksi iako dovoljno bucmastoj ja ipak nisam imao priliku da susretnem veliki broj slučajeva koji to na domaćoj sceni brojkama dokazuju. Kako su me E-trgovina i svi prateći elementi kao npr. eHigijena o kojoj sam pisao, dobrano prodrmali i podstakli da ovom blogu posvetim nešto veću pažnju što je urodilo određenim rezultatima.
Pa, evo sada uvodnih činjenica:
- ovaj blog je nastao u Novembru 2008 godine, bez jasnog cilja i vizije u kom pravcu treba da se razvija, već više kao još jedan oblik relaksacije i test platforme.
- Ovom blogu je posvećena zaista mizerna pažnja, sve do E-trgovine kada sam rešio da se ipak malo aktiviram i vidim u kom će me pravcu to odvesti kao i da li će uspeti da malo razmrda blog.
- Posećenost ovog Bloga se može tretirati kao nulta, on nigde nije bio promovisan, adresa do skora nije bila vezana ni za razne social network profile, a sve standardne procedure promocije bloga su u potpunosti zanemarene, a i dalje su, što će se, nadam se, uskoro izmeniti naravno.
I onda…
Je došla E-trgovina i par umereno zanimljivih postova, koje sam podelio na Twitteru, neke i na Facebook-u. Jutro nakon posta o pregledu prvog dana E-konferencije, posebno mi je ulepšao Dragan Varagić i grupa građana na Twitteru koju su ponovili Twitt. To mi je bio motiv da nastavim istim tempom i da posmatram šta se zbiva sa statistikama baš na račun preporuke uticajnog blogera, za E-trovinu verovatno najuticajnijeg.
Nastavilo se u brutalnim uslovima Palića objavom dosta manje interesantnog posta o utiscima sa okruglog stola.
Brutalni uslovi rada na Paliću
Po povratku usledilo je sumiranje utisaka, koje je izazvalo još bolju i veću reakciju. A zatim opet nešto manje zanimljiv post na temu planiranja i projektovanja.
Dakle
Cilj: Razmrdavanje Bloga
Ciljna grupa: E-trgovina, E-trgovinci i svi za ePoslovanje zainteresovani
Sredstvo: Blog posts
Promocija: Twitter, Facebook i sasvim neočekivano Influental blogger + Influential Twitter/s
Rezultat:
Jedva uočljivi rast posećenosti
Te eto meni radosti i dodatne zanimacije, a svim kolegama i zainteresovanima, još jednog slikovitog prikaza kakav uticaj može imati potencijalna Influental blogger kampanja, na uspešnost promocije pojedinaca, roba ili usluga.
SuncoKret-en
Definitivno sam shvatio da ovaj blog ima kategoriju manjka – ZELENIŠ! Iako će zlobnici povezati to sa biljkom koja je ničim izazvano proglašena ilegalnom ovde se radi o, opet, ničim izazvanom genetskom naklonošću ka bilju u svim oblicima.
Kako smo ja i moja veća polovina zajedno sa našim zlatnim detetom smestili svoje stražnjice u dugo pripremanu Casa De La Pantic. Dali smo se na opremanje svih elemenata životnog prostora zelenišem. Opet, zahvaljujući onoj gore pomenutoj genetici, to smo činili koliko toliko umereno i lagano. Više o našim biljkama ću nadam se, vremenom, u ovoj kategoriji sažvakati, a u međuvremenu evo priče o gadu zvanom suncokret i mojoj borbi za prvi nesasušeni, normalni cvet.
Pre nekoliko meseci i nakon više puta najavljivane posete dragoj prijateljici Natalie, ja i moja veća polovina smo se uputili put Natalijine poslovne jazbine u Jaincima gde se nalazi, dobrom delu cvećarske branše već poznat, Royal Garden. Royal Garden je jedan od srpskih respektvnijih uvoznika cveća ali i proizvođača takođe. Poseta je bila više nego prijatna asortiman više nego zadovoljavajući iako smo kupovnu obavljali u “najgore” vreme kada je najmanji izbor.
Ubrzo smo se sa našim Yugoarom punog gepeka i sedišta uputili put skromnog doma. Tog dana je počela moja borba sa “Suncokretom”. Suncokreten je hibrid, zakržljalo čeljade očeva iz vojovđanskih ravnica uveženo iz zemlje lala i drugog zeleniša. Kako nam je terasa predviđena za smeštaj bilja okrenuta Jugu, a sama pozicija je na ruži vetrova, naše bilje je po ceo dan osunčano, a konstantno duva lagani povetarac. Kako sam razmeštao bilje plašeći se za njihov opstanak obzirom na surove uslove koje mu pripremam, najmanja briga mi je bio upravo Suncokret. Intelegentno sam zaključivao da će on jedini biti srećan zbog lokacije na kojoj će biti razmešten. E pa CvRc!
Nakon dan dva prelepi cvetovi se osušiše brzinom svetlosti, njih je počelo pratiti i lišće. Onda je uz obilato zalivanje nastupio period stagnacije, mećutim svaki naredni cvet nije ni stizao do rascvetavanja već bi se na pola puta sasušio. Nakon nekoliko varijacija u tretmanu osetljivog gada, dođoh do krajnjeg recepta za opstanak tog ljubitelja sunca. Dosta zemlje i dosta vode, tj. za našu južnu stranu to je podrazumevalo bogato zalivanje uveče i ujutro i sklanjanje sa direktnog uticaja sunca u dane paklenih vrućina. Kada sam napokon uspeo da postignem da se cvetovi rascvetavaju i traju neko vreme, pojavio se problem “starijih” sasušenih cvetova i listova, koji su smetali svakom novom cvetu. Tretman je usavršen dolazkom genetske krivice, tj moje skromne Mati od koje sam nasledio naklonost ka bilju, a sa istom i nadimke poput Ferdinand i slično. Ta surova vreća kostiju i masti je poput glodara izvršila inspekciju bilja, popljuvala, a zatim se pogurene glave sa krajnje kvarnim izrazom lica uputilo ka makazama iako čovek ne bi pomislio da sa tom težinom može imati toliku brzinu kretanja dok sam ja stigao da kažem Beee! Moji suncokreti su završili tretman kod frizera, nije da mi je Mati održala lekciju, kanio sam se i ja to da uradim ali nisam imao hrabrosti, te je ipak njeno iskustvo presudilo. I evo koju nedelju kasnije rezultat je napokon savršen SuncoKret-enov cvet.
Te evo i recepta za Južnu stranu:
- 1 SuncoKreten
- 1 Za dva do tri broja veća saksija od one u kojoj ste ga kupili
- 1 doza zemlje da popuni tu razliku u veličini saksija
- Svim sunčanim danima zalivati ga dva puta dnevno.
- Kišnim danima možete i da odmorite.
- Kada su temperature preko 30 stepeni u kombinaciji sa suncem – sklonite ga preko dana u lad.
- Kako koji cvet precveta, makazice ili nož u ruke i oslobodite mesta za one ispod da mogu fino da se rašire.
P.S.
Oštrom oku i britkom umu ovde neće promaći da se Post malo gađa sa datumima i godišnjim dobima. Problematika je u tome da ja svoj blog nisam pipao, osim na silu, baš podavno, a ovaj post spreman čuči od septembra prošle godine. Tako da nema laži, nema prevare samo je u pitanju malo odocnela objava . U međuvremenu biljčice su prezimile zimu, suncokretena sam pustio da umre iako je bilo sugestija da pokušam da ga održim u životu iako je on jednogodišnja biljka, međutim razne sortice su pokazale svoje zimsko lice i o tome nešto više nadam se uskoro.
Znam da i to posa’ pa sve od sebe daj!
Da i evo napokon uvoda u kategoriju sa verovatno osnovnom tematikom ovog blog-a. Kao što u Ooooo piše ja se bavim Web Aplikatorstvom – Što predstavlja novu granu razvoja kako Web Tehnologija, tako i Sadržaja namenjenih Web auditorijumu. Hm, pa ovo čak ozbiljno zvuči
Da ipak sada izađemo sa konkretnim informacijama. Web Dizajn, Blogovi, Web programiranje, Marketing, SEO to su sve oblasti koje su dovoljno pokrivene kako na domaćim blog prostorima tako i svetskim. Ono što se iz svega a la Web izrodilo je “nauka” koja se zove Web Project Management i to je ono čemu sam ja zapravo posvećen i što bi voleo da podelim sa kolegama iz branše. Naravno neću propustiti da nahvalim konkurenciju, pa i da popljujem. Da promovišem dobre blogove i da pokradem info sa onih do kojih baš i nije lako doći. Te eto, naškrabah uvodnik idemo na Članci.
Hello world!
Nakon kraćeg razmišljanja i manje glavobolje izazvane istim, reših da ostavim popularni Hello world! naslov. Jer ovaj post upravo to i jeste Hello World!
Godinama pratim vredne kolege i kanim se da i sebi upristojim sokače u tom svetu blog ovisnika. Pa evo ga, nakon par minuta klik, klik, klik… pojavi se mali.
I naravno ovo će biti potpuna kontra svemu onome čemu stremim u razvoju web projekata, dakle ne interesuje me dizajn, njega ću ostaviti za neka manje interesantna vremena. A kad su sadržaji u pitanju… hm pa videćemo, nadam se da će svako naći za sebe ponešto interesantno.
I za kraj ovog uvodnog Post-a, hvala i svaka čast Panet-u! Brzina, pouzdanost, efikasnost, nadam se da će tako i nastaviti.
