Izlazak iz ormara
Od trenutka kada sam zaseo za računalo, preko onog kada sam za to sedenje uzeo i neke novce, pa sve do E-trgovine, na stručna okupljanja sam posmatrao kao idealno rešenje za gubljenje vremena bez mnogo motiva da uzmem bilo kakav oblik učešća u istim.
Međutim kada sam se probudio i protegao nekih 10 godina kasnije, shvatio sam da sam od svih šala zaista postao pravi podrumski pacov, koji sedi i delje tastaturu i miša bez trunke real life profesionalne interakcije. IT profesionalce odlikuje i jedna dodatna nesrećna sudbina da najčešće ljudi iz njihovog najbližeg okruženja na dostignuća koje postižu u poslu gledaju ili telećim pogledom ili neobjektivnom hvalom onoga što treba ali i onoga što ne treba da se hvali.
Pre nekoliko godina imao sam prilike da malo popričam sa profesorom kojem je uža specijalnost Fuzzy Logic i Artificial Inteligence priča, a zapravo se bavi predavanjem materije koja mu po usko profesionalnoj vokaciji apsolutno ne leži. Ja o pomenutim temama znam samo vrlo površno ali tad mi ga je baš bilo žao, jer mi misao o tome koliko mora da je taj čovek usamljen kada u pitanju bilo kakav oblik komunkacije o poslu, a ipak van njega. Zamislite samo, dođe čovek sa posla kući sav isfrustriran od rešavanja nekih nenormalnih matematičkih i programskih problema i srećan što je iste uspeo da reši na način koji se graniči sa genijalnim. Dočekuje ga recimo supruga, kojoj on u tom euforičnom raspoloženju želi da objasni kako je to nešto uspeo genijalno da reši. Međutim nakon par minuta shvata da priča japanski osobi koja i pored najbolje volje, nije u stanju da ga razume i da sa njim podeli euforiju.
Sve to uzevši u obzir ja sam se prošlog meseca uputio put E-trgovine i evo sad u autobusu za Bor East Weekend Fest kuckam ovaj post. Šta mi je donela E-trgovina? Par zaista predivnih dana, oko 100 & Rising Followera na Twitter nalogu i blagu zavisnost od istog, nekoliko zaista korisnih i nadam se u budućnosti produktivnih poznanstava, okruženje gde šta god izgovorili svako će vas razumeti, gde će vas od srca popljuvati ali isto tako i pohvaliti, a sve će to zaista imati barem neku profesionalnu vrednost i smisao, na kraju, bakterije sinak, bakterije! Davno je poznato da se od posla valja malo odmoriti, izluftirati, e pa definitivno E-trgovina jeste bila dobrano punjenje baterija.
Šta očekujem od East Weekend Fest-a?
Pa pre svega da devirtualizujem Boransku ekipu, obavezno upoznam Dedu, biće i par zanimljivih bla bla, a tu je svakako i grupa građana za punjenje baterija i razmenu kreativne energije, tzv. Uigrana Dezorganizovana Ekipa Krokodila ili skraćeno UDEK.
I tako u poprilično zadremanom tobusu za Bor ja završavam ovaj postić uz poruku: “Nemojte smrdeti za računarima, izađite iz ormara”! Ovakvih skupova ima sad već podosta, ne mislim da je fora biti baš na svima ali valja probrati, a ja eto o E-trgovina baš napričah iz nekog drugog ugla, a potrudiću se da sa East Weekend Festom bude ista stvar.
Pa da ponovim sad već ustaljenu…
East Weekend Fest-u drž se, ova se masa ka tebi talasa!
Kako vetar u leđa ume da dune kad te Varagić Dragan mune!
O potencijalnim efektima kampanja baziranih na akciji uticajnih Blogera, Twitteraša, Facebookaša se može čuti mnogo. Odličan primer za tako nešto dao je Istok Pavlović .
U svojoj praksi iako dovoljno bucmastoj ja ipak nisam imao priliku da susretnem veliki broj slučajeva koji to na domaćoj sceni brojkama dokazuju. Kako su me E-trgovina i svi prateći elementi kao npr. eHigijena o kojoj sam pisao, dobrano prodrmali i podstakli da ovom blogu posvetim nešto veću pažnju što je urodilo određenim rezultatima.
Pa, evo sada uvodnih činjenica:
- ovaj blog je nastao u Novembru 2008 godine, bez jasnog cilja i vizije u kom pravcu treba da se razvija, već više kao još jedan oblik relaksacije i test platforme.
- Ovom blogu je posvećena zaista mizerna pažnja, sve do E-trgovine kada sam rešio da se ipak malo aktiviram i vidim u kom će me pravcu to odvesti kao i da li će uspeti da malo razmrda blog.
- Posećenost ovog Bloga se može tretirati kao nulta, on nigde nije bio promovisan, adresa do skora nije bila vezana ni za razne social network profile, a sve standardne procedure promocije bloga su u potpunosti zanemarene, a i dalje su, što će se, nadam se, uskoro izmeniti naravno.
I onda…
Je došla E-trgovina i par umereno zanimljivih postova, koje sam podelio na Twitteru, neke i na Facebook-u. Jutro nakon posta o pregledu prvog dana E-konferencije, posebno mi je ulepšao Dragan Varagić i grupa građana na Twitteru koju su ponovili Twitt. To mi je bio motiv da nastavim istim tempom i da posmatram šta se zbiva sa statistikama baš na račun preporuke uticajnog blogera, za E-trovinu verovatno najuticajnijeg.
Nastavilo se u brutalnim uslovima Palića objavom dosta manje interesantnog posta o utiscima sa okruglog stola.
Brutalni uslovi rada na Paliću
Po povratku usledilo je sumiranje utisaka, koje je izazvalo još bolju i veću reakciju. A zatim opet nešto manje zanimljiv post na temu planiranja i projektovanja.
Dakle
Cilj: Razmrdavanje Bloga
Ciljna grupa: E-trgovina, E-trgovinci i svi za ePoslovanje zainteresovani
Sredstvo: Blog posts
Promocija: Twitter, Facebook i sasvim neočekivano Influental blogger + Influential Twitter/s
Rezultat:
Jedva uočljivi rast posećenosti 
Te eto meni radosti i dodatne zanimacije, a svim kolegama i zainteresovanima, još jednog slikovitog prikaza kakav uticaj može imati potencijalna Influental blogger kampanja, na uspešnost promocije pojedinaca, roba ili usluga.
eProject Management vs Vikendica
Nakon završene eTrgovine i sumiranje utisaka napokon je na red i stigao Family Day. Kako mi su mi uz veću i lepšu polovinu stigle i određene obaveze (koje sam sa zadovoljstvom prihvatio) uputili smo se put Smedereva u Pjevic Casa de Campo, da se ispoštuje tazbina i obiđe vikendica. Pošto moja supruga večito grabi volan naše ljute mašine u ruke, maltretira me i ne da mi da vozim, meni ostaje puno vremena za razgledanje okoliša. I tako nekako posmatrajući sve one “Kuća na prodaju” table ispred vidno zapuštenih objekata, setih se fenomenalnog predavanja Ivana Minića i komentara na račun planiranja, očekivanja i tome sl. Nasmeših se, jer smo put vikendice pošli sa pričom: “Idemo da pustimo, vodu, popijemo kafu na terasi, pokupimo granje orezanih voćki” i to je to. Šta tu može naopako poći? To je posao, sve sa kafom, od max 1h vremena? He, he… Ko što reče Minić, Marfi je optimista…
Kako je na putu bila prilična gužva, rešili smo malo sa puta da skrenemo i da popijemo jednu kafidžonu na obali Dunava, tu je već bilo jasno da od stavke “kafa na terasi” nema ništa zato što je duvao vrlo jak vetar.
Ja i moja musava kći Maša
Završismo kafu i dođosmo na ciljanu lokaciju. Planirani 1h manje ispijanje kafe, znači uvrh glave pola sata – je tako?
Puštanje vode – otključati šaht, spustiti se u isti odvrnuti dva ventila. Zatajilo je kod ovog otključati, utrošeno vreme cca 0.5h. Nego gde je tu Marfi, pa evo ovde:
Po puštanju vode krenuo sam da obilazim slavine, te dođoh do kupatila i tamo me je dočekala divna scena uz neplanirano kupanje, jer eto planske greške, zato što je verovatno bilo pametnije da sam pre puštanja vode obišao slavine i zapamtio gde je koji ventil. Ili što bi Minić rekao: Istražite i upoznajte. Utrošeno vreme cca 1h.
Skupljanje granja je proteklo bez problema. Pa da vidimo kakve sve ovo ima veze sa eProject Managmentom i bilo kakvim poslovanjem?
Pa verovatno prve menadžerske greške većina naše populacije je napravila upravo na projektima zvanim Vikendica. Bez istraživanja, razmišljanja i planiranja kupovani su placevi po principu “Ju pa ovde je baš lepo”, a to se i danas dešava. Cilj nije takođe baš precizno definisan ali recimo da se vrteo oko želje za mestom za odmor i relaksaciju i mesta za ne daj bože i penzionerske dane. Shodno tome valjda je logično što je dobar deo tih placeva pored puteva kojima non stop prolaze automobili, a recimo prvi dom zdravlja i prodavnica udaljeni u proseku 30 – 50km. Struja, voda, telefon… he he kanalizacija?
Vikendica, kao ni bilo koji internet projekat nije nešto što možete napraviti i ostaviti da se samo održava. Trava iz nekog razloga neće da se kosi sama, a ta baš lepa, živa ograda, nikako sama neće da poprimi formu iz engleskih vrtova. I tako kreću da se nižu serije problema, jer je vikendica živo biće, pa će uskoro komšija da se požali na količinu zmija i na napad vaše žive ograde na njegovu teritoriju. Vi ćete ga ignorisati zato što je baš našao kad da vas smara sa tim glupostima, on će u znak odmazde svoju kanalizacionu cev preusmeriti u vaše dvorište…. i zabava počinje!
Internet projekat (iz “Priče preživelih” by Ivan Minić) – Vikendica ShowCase
Traži pažljivo proučavanje
ePrjct vs vikendica
Tržišta – Teritorije
Kolega – Komšiluka
Tehnolgija – Tehnolgija ali u ovom slučaju u građevinarstvu, hortikulturi..
Dodatno zahteva od vas
Vreme – Vreme (redovne oblilaske, košenje trave, uređivanje vrta, sređivanje kuće)
Novac – Novac (benzin, nove slavine, kosliice…)
Živci – Živci (naročito ako niste obratili pažnju na gore navedene stavke)
E sad ne bi dodatno kvario, zaista fenomenalno Minićevo predavanje (na slidesharu ima pp, nadam se da će se negde roditi video, baš bi bilo cool), već ovo sve iznosim jer sam danas dobio tri poziva sa tematikom: “E ajd da radimo nešto sa tim internetom, daj bre da uzmemo neke pare”.
Ideju za projekat možete i imati, a možete je iskopirati, malo je originala u stvarnosti. Ali šta god uradili malo proučavanja vam nikako ne može škoditi, jer ipak prema svemu tome gajite velika očekivanja. I ukoliko nemate makar dva od zahtevana tri, dodatnih zahteva, onda ste u problemu.
I dok “Kuća na prodaju” može donekle da vas izvadi kod vikendice, kod internet projekata to najčešće nije slučaj.
A ovako izgleda kada ste se malo bavili proučavanjem, bili spremni na dodatne zahteve i naravno, imali i malo sreće (tu mislim na sreću da vozite Yugoara pre svega ).
Za izvrsni Perklet u Abrahamu i nisam bio nešto u fazonu jer bi mi to bio treći za ova dva dana, rešio sam da iskoristim to vreme, a i malo više, da skoknem do Palić Zoo-a (vrh zaista) i da malo slegnem utiske za ovaj brzinski post i reakciju.
Okrugli sto: E-TRGOVINA U SRBIJI, TRENUTNO STANJE I PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA
- Stanje u e-trgovini , Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra
Kao što sam već pominjao eTrgovina mi se nije milila sa samog početka, zato što sam sticao utisak da predstavlja mesto gde se mnogo priča, a vrlo malo na račun toga radi. I tako, eto prilike da pristustvujem okruglom stolu sa pomenutom tematikom i želje da istaknem dve bitne stvari.
Edukacija
Kad kažem edukacija mislim na edukaciju na nacionalnom nivou zato što upućenost stanovništva naše mile nam zemlje nije ni blizu nivoa koji omogućava iole ozbiljniji razvoj tržišta. Reč edukacija se tokom okruglog stola ponovila dobrano puta, ipak iako će se svi složiti da je ona potrebna niko ne nudi rešenje da se ona i realizuje. A poenta je upravo u tome i poenta je u tome da bude svima dostupna i da bude besplatna.
A kako?
Pokretanjem inicijative upravo od strane svih učesnika ove konferencije, da se obezbede uslovi za sledeće oblike: Seminari (opštinske sale, komora), Webinari, Finansiranje jedinstvenog portala koji će ponuditi sve kreirane sadržaje i naravno svi već državi poznati oblici promocije. A mi, eGrađani, da budemo spremni da svako ponaosob izdvoji koji minut svog dragocenog vremena, da pomogne sve to svojim PR, Advertising, Web production… i svim pratećim znanjima. Da se ispredaje, da se prostim jezikom objasni šta čemu, kako i zašto služi. Takav oblik bi naciji omogućio da se elektronski opismeni, svakom eGrađaninu ponaosob omogućila kvalitetan način promocije svojih usluga, državi svakako ne bi škodila dodatna pozitivna akcija.
Zašto?
Zato što ćemo na taj način ubrzati razvoj ePoslovanja, samim tim radikalno poboljšati obim istog, a to valjda nikome neće da škodi?
I?
Pa ja sam tu, sa idejom od koje se može krenuti u brzu realizaciju, ako se niko ne javi, verovatno ću svoju interesnu sferu pokriti ponekim “evo kako” i “jel vidite da može” slučajem i tu će se priča onda kao i mnoge druge zaustaviti. Te eGrađani, ajte molim vas da se batalimo više priča, polemika, kuknjava i da uradimo nešto konkretno i da stvorimo sebi jedno respektabilno tržište i model koji će biti primenjiv na mnogo širu oblast od same Srbije.
0 e-mail poruka.
To je broj e-mail ili bilo kakvih drugih zahteva vezanih za uređenje E-trgovine, a upućen na adresu nadležne institucije.
Svoje “vojničke” dane, proveo sam u jednoj državnoj zdravstvenoj instituciji. Gde sam brzo naučio jednu stvar, nije da nema i da ne može, ustvari jeste tako sasvim sigrno ali samo ako se ne traži! Valjda vođeni “Pokušaj je prvi korak do neuspeha” devizom, svi smo se (i ja naravno)navikli da pljujemo i blatimo sve odreda. Međutim ko treba pre svega da učestvuje u kreiranju i donošenju zakona o elektronskom poslovanju? Pa valjda ljudi kojima to isto poslovanje donosi hleb na sto.
Tako da ako je neka institucija već otvorena za dijalog, to treba iskoristiti i sebi stvoriti pozicije za bolje sutra. A dijalog iako može biti puko predstavljanje problema, može isto da tako da bude i platforma sa ponuđenim rešenjima. Te stvari, na tanjiru, po mom iskustvu vole sve institucije, ako je sve složeno, onda se rešenja brže implementiraju, a sama institucija u značajno kraćim rokovima pravda svoje postojanje.
Predpostavljam da otvorenost koja je danas predstavljena je rezultat rada prethodnih 10 konferencija ali ajde da ne dočekamo 12tu sa istim problemom. Čisto predlog ništa više.
I za kraj evo malo fotkica iz Palić Zoo-a
