Borani i ja ali i gosn’ Vaske vas pozivamo na druženje!
Simbolično na dan Svetog Vasilija Ostroškog u Boru se održava drugi po redu East Weekned Fest. Zanimljivo mi je da, sam organizator, to naročito ne potencira ali zaista jeste simbolično da se jedna takva manifestacija održava na dan mlađanog Stojana, kasnije sv. Vasilija za koga se između ostalog vezuju i sledeće stvari:
- Imao je pametne i brižne roditelje, koji su ga od Turaka sakrili i poslali u manastir Zavalu da “Uči knjigu”.
- Da je mali Stojke brzo shvatao bukvar, časoslov, psaltir, kao i prve molitve.
- Da je izrastao u pre svega čoveka vrednog poštovanja, koji se brinuo o svom narodu, bez obzira na veru.
- Da je bio posvećen obilaženju i podučavanju svog naroda.
Obe manifestacije u organizaciji udruženja ISTOK iz Bora (BorNet i East Weekend Fest), već su postavile neke standarde i dale dobar primer kako se takvi događaji organizuju.
Uz još jedno udruženje za svaki respekt, udruženje BITNO iz Bora, ove dve grupe građana zajedno sa Boranima, su postavile grad Bor na pohvalnu poziciju i rado viđenu lokaciju za druženje i razmenu pozitivne energije svih ljudi dobre volje. Svako udruženje, u okviru svojih aktivnosti. Dakle što se toga tiče, đa ISTOK, đa BITNO, Borani svaka vam čast!
Bor još nazivaju i Srpskim Internet Čudom uz šalu, a možda i zbilju da ima najveću koncentraciju Blogera po glavi stanovnika u Srbiji 
Međutim “Godine Raspada” su zamrljale sjaj RTB Bora i proste činjenice da je recimo krajem 80tih broj zaposlenih IT službenika se merio u hiljadama, da je RTB Bor uz celokupan RTB sistem okupljao zaista veliki broj visokoobrazovanih stručnjaka svih profila, pa samim tim, nije Bor nikakvo čudo, Bor je samo posrnuli div, koji se polako diže i sa sebe otresa memlu i prašinu proteklih godina. I zaista, u tome mu treba pružiti maksimalnu podršku.
Nego… Šta je bre taj EWF?!
EWF je manifestacija društvenog karaktera, što znači manifestacija za sve. Manifestacija je Međunarodnog karaktera, dakle ima svakakva se šuša skuplja i diže kvalitet panela, predavanja i diskusija na jedan zaista zavidan nivo. Osnovna alatka EWF-a je izuzetno dobro razvijena internet zajednica.
EWF se dakle bavi, društvenim vezama, na jednom prostoru okupljajući nas male debele kržljave, ili pak velike mršave, uostalom, kapirate poentu, ove obične, Prave Ljude (tzv. Moji ljudi) i “one druge”.
Oni drugi su ličnosti iz javnog života, politike, kulture, nauke, umetnosti, uostalom bacite pogled na učesnike, zaista zanimljiva kombinacija njuški i nujuškica, uključujući, ničim izazavanu moju slaninkastu malenkost (kako se ja tu nađoh, to sam Bog zna…)
Sam organizator će se pohvaliti i činjenicom da je ovaj događaj prepoznat kako od strane opštine Bor, tako i od strane Turističke organizacije, koja je EWF uvrstila u turističku ponudu opštine Bor. Takođe prsiće se da su samostalno organizovali Live stream (uz pomoć Telekom Srbija i Televizije Bor), što da vam iskreno kažem i jeste za pohvalu, naročito što će ovo biti jedan od prvih događaja ovog karaktera koji će biti sniman sa više od jedne kamere, pa im i to nije bilo dosta, nego su ubacili u čitavu priču i produkciju. Pa aj, videćemo našta će to da liči, u svakom slučaju pohvalno.
Takođe, greh bi bio ne pomenuti su se u organizaciju ovog East Weekend Festa uključile bukvalno sve Borske institucije, kako i koliko je ko mogao.
Međutim…
Sad kad imate uvod i neke osnovne podatke, ja bi da vam kažem šta nećete videti na fancy Live Stream-u i zašto bi bilo dobro ako ste u mogućnosti da prošetate do Bora. Ono što organizator ne zbori javno, je malo više detalja oko lokacije same manifestacije, ovog osnovnog dela. Dakle pominje se hotel Albo, zaista pristojno hotelče, koje zaslužuje i koju zvezdicu više, lepo, čisto, skockano. Ali kao što rekoh, međutim, i pored činjenice da Albo poseduje prostor za manifestacije ovog karaktera, paneli se odigravaju u restoranu hotela Albo. To vam daje mogućnost, da bukvalno sedite za istim kafanskim stolom sa učesnicima diskusija. Dakle npr. ukoliko se gospodin Đomla nešto ne predomisli, imaćete prilike da čujete Đomlu kao i da mu dobacujete pitanja udobno smešteni u svoju kafansku stolicu pijuckajuću domaću sa ratlukom i vinjakom, uz malu kiselu. E to se na stream-u, nit može videti, nit može osetiti!
Dodatno, tu ste u istoj kutiji sa svim miševima, pacovima, mačkama, mačorima sve u svemu jedva vrlo aktivna i vesela atmosfera, pre svega opuštena. To vam je prilika da se upoznate sa ljudima, da razmenite mišljenja, da iznesete svoje ideje, da budete saslušani. I da se razumemo, to nije mesto koje treba shvatiti kao priliku za dizanje revolucija, međutim jeste mesto gde možete ostvariti kontakt i samim tim steći mogućnost za nešto veći uticaj. I poslovno i društveno gledano, ne bi tu ništa dodavao, ko se poslovno prepoznaje među učesnicima i gore navedenim činjenicama nek pakuje kofere i vidimo se u Boru.
Ali to nije sve!
Prava magija počinje kad jaganjci, pardon diskusanti utihnu! Prvo edno koncertče mlađanih Borskih bendova, zatim GORIBOR, pa i Ljuba Ninković i Paja Vučković, uz dobru svirku stajaće i TwitWall za pijane tvitove, a ko se pijanih tvitova nije natvitovao, taj tviter nije okusio! Pa ni to nije sve…
Najupornije u sitne sate tu očekuje klub Cult, malo mestašce sa onom energijom i atmosferom kojom su nekad bili ukrašeni neki beogradski klubovi poput npr. Sačulatca i naravno tu počinje pravo tvitovanje 
Treba li još nacrtati sa sve ovo košta 0.00 RSD?!
I da, ima ali… onu kafu, vinjak i malu kiselu verovatno ćete morati da platite, pijanka, pardon, druženje u Cult-u isto traži novce ali ne moram da vam napominjem da je sve nekih 50% jeftinije od Beogradskih klupskih cena. Dodatno “ali” je drama za smeštaj, dobar deo kapaciteta je već popunjen, pa požurite sa burazer, tetka, kum i ostalim varijantama noćenja. Verovatno ima još rešenja ali za to pitanja uputite organizatoru.
Atmosfera će pored svega navednog biti posebno začinjena poznatim izbornim rezultatima ali i napokon rasterećena ove izborne kampanje, koja nam svima više mozak popi.
I još!
Moj dragi klijent i ovog puta šalje vesele pozdravčiće!
I još, još!
Pošto sam se upleo u jednu svemirsku priču, posetioci će dobiti jedinstvenu priliku da osete kako izgleda biti “Game tester” kroz specijalne ulaznice u svet izvorno Srpskih svemiraca, više detalja kad za to dođe vreme, a EWF gosti će imati priliku da zadovolje znatiželju 
Dakle…
Uz sad već bogato iskustvo sa prethodnih manifestacija, moja očekivanja su zaista velika, do sad su uvek uspeli da me iznenade, shodno tome gostima su ugradili velika očekivanja, videćemo kako će ih opravdati Ako ste u nedoumici, ovako lično i iskreno, dođite 12. i 13. Maja u Bor, fenomenalna je atmosfera, itekako ima šta da se vidi, dobro je zezanje, sam događaj barem je do sad tako bilo, predstavlja visokoproduktivni odmor, što napaćenim propalim, preduzetničkim plećima, a i svima ostalima ne može da ne prija.
Iskreno se nadam i verujem, da će sveti Vasilije Ostroški biti dobar saveznik kako organizatorima tako i učesnicima, pa da svi zajedno ugledajući i poštujući život i delo našeg velikog sveca, zajedno se potrudimo za neko bolje sutra.
Aj pa se vidimo u Boru!
P.S.
Neko vispren se dosetio da šalje lažne mailove u ime organizatora EWF-a. Nemojte se pecati na bilo šta što stiže sa naloga office@istok.org.rs, taj nalog ne pripada organizatoru, zvanični kontakti organizatora su: info@istok.org.rs, upravniodbor@istok.org.rs
. (Tačka) na 365 fenomen
Minut, za minutom klizi u ničim, a nečim izazvanoj krizi. Pre nekoliko nedelja započe je Vreme. Jedna strana viče pljuc pljuc pljuc, druga strana viče, pa ste vi normalni, pa zašto, pa kako? A ja se nešto osećam, onako kurvinski, negde u sredini.
I zato dobih potrebu da stavim tačku na tu priču, zaista. Zašto su Pjuvači pljunuli? Prvo da kažem, da lično mislim da, sam članak u Vreme-nu, je po meni teška blamaža i degradacija jednog poštovanog magazina. To nije trebalo tako biti izvedeno, površno i vulgarno. Drugo, Gordana Čomić je u svom predavanju na EWF-u lepo i jasno istakla odgovornost i potrebu za svešću o tome, svakog aktivnog internet pojedinaca, tj. činjenici da isti, ostavljaju svoj trag u interent bespuću.
Grupa građana koja stoji iza pljuc pljuc stavova, nije ni retardirana, ni neobrazovana, ama nije ništa loše ili zlo, ljudi su to sa svojim stavom. Među njima ima onih manje ili više sposobnih za kvalitetnu i kulturnu komunikaciju, ali isto to važi i za našu optimističku družinu. I gde je problem? Problem je što prosečan Srbin vidi teoriju zavere i kad uđe u cvećaru, a kamoli kada jedan projekat pokrenu ljudi koji fakat jesu stručni u domenu pisanija i plasmana informacija. Onda još, ne lezi vraže, pa se sve to odradi kako treba, pa to bude viđeno, pa se o tome priča… pa stižu pohvale. Međutim.
Iako je svaki autor i ljudi koji stoje iza 365ld dobrano svestan, crnila u kome živimo i funkcionišemo i iako je čitav projekat lepo opisan na strani 365lepihdana? Malo smo se zaneli… Živimo u zemlji gde ne veruje ni sit gladnom, a ni gladan sitom. Niko od nas nema pravo da bilo kome javno na nos natuca, da mu u životu loše ide, samo zato što nema zdrav i optimističan stav. Da se razumemo, ni jedna ni druga krajnost nisu zdrave, zdravlje je negde u sredini i sposobnosti pojedinca da ga nijedna ni druga krajnost ne povuku sa sobom. Međutim opšte nezadovoljstvo i sivilo koje nas okružuje potiče od činjenice, da pojedinac i ako ulaže nadčovečanske napore da obezbedi sebi i svojoj porodici život dostojan življenja, često u tome ne uspeva.
Sam 365ld projekat bi sebi podigao značaj, da je dozvolio sve komentare i podelu mišljenja, jer bi sa jedne strane imali sliku kakva može biti i kako je neko doživljava, a sa druge strane imali surovu društvenu realnost. To nije naravno bila zamisao, ali to može biti interesantan projekat… Da.. a čemu? Dok je 365 lepih dana u potpunosti uspeo i predstavlja obaveznu lokaciju uz jutarnju kafe hiljadama “izdignutih iznad materijalnog proseka”, uspeo je i na drugi način, što je izazvao reakcije i one dobre i one loše.
Danas imamo dakle tonu diskusije na PPP, Dizajn Zoni i verovatatno gomili drugih mesta. Imamo 365 lepih dana ali i imamo i čedo sukoba zvano 365 lepih srpskih dana, simbolično kršteno kao 365lsd. Da budem iskren i jedno i drugo ima svoj kvalitet, pesma objavljena neki dan na 365lsd je genijalna (istini za volju neki docniji tekstovi baš i nisu, al ajd.).
Zaključak je sledeći, ogromna se energija i vreme oko 365 tematike utrošila, da li je gubljenje, verovatno i nije, čitava rasprava širi vidike i jedne i druge strane. Ono što bi bilo stvarno lepo je da čitava priča i obe strane postanu deo projekta koji bi se zvao 365 Boljih Dana. A koji se ne bi bavio pričama, teoretisanjem, već preciznom izolacijom problema i predlozima za njihovo rešavanje. Tako bi svako od nas uz tu famoznu jutarnju kaficu, mogao da jasno izoluje problem, da ponudi rešenje za neki već izolovani, a čemu?
Pa ako je 365lepih dana zahvaljući snažnoj podršci Pljuc Pljuc alijanse uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, zamislite koliko bi jedan svrsishodan proizvod Srpske internet zajednice bio, em koristan, em aktuelan. A tek što bi bilo prostora za zabavu i ukrštanje stavova, ma milina!
Dakle od besmislenih napada stvarno nemamo ništa, od kuckanja za napaćenim tastaturama, pa nema ljudi ništa, mora da se usmeri u nešto, nešto što menja stvari.
Članak Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp je pročitalo preko 700 ljudi, koliko je pokazalo interesovanje za učešće u predloženom? Trenutno 33. ali vrlo je važno pomoći sirotinju pljuvanjem optimizma ili širenjem istog?
I za kraj, zar nije ovaj mladić već rekao sasvim dovoljno na tu temu?
Ja stavih . I odoh dalje da se borim i trudim, da kad lajem, lajem funkcionalno. Av Av!
East Weekend Fest – Bor, 7. i 8.05. 2011. – tj. oko #ewf
Pošto Srbe pre svega intersuju pare, da počnem od para. Organizatori ove konferencije su postavili domaći zadatak svim ostalima u pogledu novca. Kotizacija za ovaj događaj se kretala od besplatne preko 1200RSD do 2000RSD, e sad Srbin će reći pa to nije ništa specijalno nisu ni to male pare (kažem Srbin zato što su i Srpkinje Srbi, jer obrni okreni svaka je Srpkinja, nekog Tate Sin ). I da, to ne bi bilo ništa specijalno vredno pominjanja ako se ne uzme u obzir da u tu cenu ulazi i prevoz! Da kupite povratnu kartu za autobus do Bora, treba vam 1.5k dinerosa, a o benzinu i putarinama u varijanti sopstvenog prevoza suvišno je pričati. Bor spada u jeftinije za obitavanje u njima gradove, tako da vam za boravak tamo nije potrebna neka nenormalna količina novca, osim ako niste ja, kada vam sve pare ovoga sveta nisu dovoljne. Uz sav aranžman dodatno je bilo potrebno participirati sa 300 + 350RSD za #krmljao koji je bio vrlo dobar i dovoljno obiman (Opet ako niste ja, pa da mažnjavate i drugima iz tanjira (hvala Popaje)). Sve u svemu jedan događaj koji kompletna IT populacija, naravno i mnogo šire, ne treba da propusti za izgovorom nemamo vr€m€na. A evo dodatno i zašto.
U predimenzionisanom autobusu smo hrk hrk nas 17oro, mesta koliko sam upućen je bilo za 70. Posebno se u hrk hrk istakao Vudu Popaj, Miloje Sekulić je bio razredni starešina i on se priklonio hrk hrk diskusiji, a ja sam kao i u dosadšnjem školovanju, zabušavao, pisajući prethodni post. Posle coffee i piš puš pauze, atmosfera se malo podigla, tu i tamo smo osim piš i puš malo bla bla, te me Vudu Popaj informisa da osim meni poznatog i dragog alubuma on ima čini mi se reče još pet, pa i knjigu i da se dobrano bavi Mlatimudijalnim aktivnostima. Dolazak autobusom na događaje ovog tipa ima svojih standardnih mana ali i veliku prednost zato što se upoznajete sa prisutnima. Naravno, ja bi lično radije voleo da povezem par ljudi do lokacije, ali moj Yugoar ima nezgodnu narav i pamti mi svaku psovku, pa se plašim da bi me pizda negde izdala, a sa mojom većom i lepšom polovinom nisam još uspeo da nađem model kako da uđemo u posed nekog Rumuna. A što se tiče uvaljivanja u transport kombinacije, to uvek stoji ali ja nisam ljubitelj te varijante.
Hrk Hrk u autobusu za Bor
Po izlazku iz autobusa i protezanju starih kostiju pridružismo se prisutnima na kafi i pozdravima, te ja prionuh odmah na zadatak zadat od strane dragog mi klijenta i podelih pozdravčiće kojima se uvek svi obraduju. O predavanjima nemam šta da gušim, koga je baš zanimalo pratio je preko live streama, a meni je jedino i krivo i pitam se oće li se ti snimci negde pojaviti raspoloživi za gledanje/skidanje. Zaista je bilo kvalitetnog materijala Rumuni su bili iznad očekivanja, pa i sve ostalo je bilo vrlo vrlo zanimljivo.
E sad, offline je kao i uvek još zanimljivije. Po koje spontano kraćano bla bla Mahlat, Poslednji Skaut, Psiholog , MilošBlog nove devirtualizacije , sve u svemu lepota! Posebno je bilo interesantno primetiti sveopšte čuđenje kako su prisutni političari zapravo cool ili kako bi Torbica u offline-u (Kiza Approved) fazonu, izrazio dodatkom “Brate” pri obraćanju Aproved personi. Te su sa prisutnima Veso Brate i Goco Brate podelili po koju reč mudrosti. Branislav Lečić je takođe bio zanimljviji u offline komunikaciji i komentarima “+16″ diskusije, međutim odsustvo Twitter naloga mu nije oprošteno, šta da se radi niko se nije naučen rodio, neće mu niko zameriti ako grešku ispravi. Veselin Jevrosimović mi nije dao odgovor na pitanje da li je Jagnjetina ključ uspeha u biznisu ali ja sam mu i pored toga, velikodušno ponudio da nam se pridruži u Krypton Web-u, jer sam oduvek bio spreman da mladim, sposobnim i radnim ljudima dam šansu i da zajedno pokušamo da promenimo svet.
Ja sam East Weekned Fest iskoristio i za obilazak Ujne i Bratanca, pa mi je sama poseta Boru bila dodatni Win ali sam propustio večeru i after party u Hotel Albo, afterparty i nisam morao ali imao sam problem zato što u klubu Cult afterparty nije nastupio te sam sa Ubuntu zajednicom i Bratancem spojio dan i noć, što mi je značajno otežalo komunikaciju i praćenje drugog dana.
Za kraj moram da naglasim da sam dosta toga ovde sigurno propustio i baš zato svako ko je East Weekend Fest ove godine propustio sledeće nipošto ne treba. A sve dobre ljude koje nisam naveo, neka mi ne zamere, moja dementnost uzima maha ali kako je “Repetitio est mater studiorum.” svaka nepravda će biti vremenom ispravljena.
Ovaj površinski kop nažalost zatrpavaju, baš je impresivno za videti a da bi ste stekli predstavu koliko je to, izvukao sam vam dve sličke za poređenje.
