Firmovanje Serbian IT Style
Štrumpfastična koleginica Zmua je divno ispisala redke teksta o osnivanju Agencije, ja tu ništa ne bi dirao, samo bi vam naglasio da povedete računa jer se priča neznatno do znatno razlikuje od grada do grada, a pojedine smernice iz ovog teksta su korisne u oba slučaja.
Aj prvo da objasnim zašto se smatram dovoljno autoritativnim da pišem ove redove. Ja preduzetničim od svoje 15 godine, prvi oblik preduzetništva je bila radnja registrovana na ime Babe tadašnjeg ortaka u poslu, jer smo mi bili maloletni pa nismo mogli da registrujemo bilo šta. Kako otvorili tako i zatvorili, a dalje me je put vodio od najilegalnije ilegale, ilegale, poluilegale, polulegale, sive, smeđe, roze ekonomije do današnje tvorevine korporacije Krypton Web d.o.o.
Ajde prvo kratko i jasno dal d.o.o. ili agencija – Agencija. Agencija je manji, jednostavniji, za održavanje jeftiniji oblik preduzetništva. Shodno svemu navedenom, predivđena je i za manji obim finansijskog prometa i u poslovanju ima neka, koliko sam imao priliku da shvatim, pre virtuelna, nego realna ograničenja. Kada pređete, onu granicu za ulazak u PDV koja je 4 miliondžosa dinžerosa, tada ste pre u priči da vam je d.o.o. realnija, slobodnija, pa čak i jeftinija priča.
Ako imate sigurnu viziju, želju za bogatim izvozom usluga i planirate u startu veliki obim poslovanja, možda ćete se odlučiti za doo. Ovde je bitno naglasiti, da vizija podrazumeva neke realne osnove, poput unapred ugovorenih poslova, a ne samo vašu želju za ogromnim prometom. Dodatno vas pozivam da pročitate post Da li da otvorim firmu? I da dooobro razmislite da li vam to realno u životu još uvek treba. Kad ste presekli, prelomili i odlučili za Agency ondak na Zmua-in post, a za Dooičare evo par redaka.
Šta prvo?
Prvo APR sajt , jer ste ITijevci i znate da koristite internet, a konkretno čitate Podnaslov OSNIVANJA. I ne zalećete se!
Upućeni pravnik, dobrodošla stvar, knjigovođa, takoreći obavezna stvar. Izbor knjigovođe sam veoma detaljno opisao u Da li da otvorim firmu? pa ne bih da ponavljam.
Jedan od uspešnijih Srpskih preduzetnika a.k.a. - Uzor. Sliku ukrao sa www.trojka.rs, a odakle su oni ne znam.
E sad ide ono glavno, sve će pravnik da vam kaže i knjigovođa, a vi se od samog starta naučite da slušate njih ali i da proveravate sve sami. Tako ćete potencijalno uštedeti mnogo novca, vremena i živaca. U poslovanju vašeg doo postoje sledeće instance: APR, Opština na kojoj registrujete doo, Poreska uprava opštine na kojoj registrujete doo, Banka, Komunalna inspekcija, opet opštine na kojoj te registrovani, u zavisnosti od prostora, mozda i građevniska inspekcija. E sad ono što jeste zaista najbitnije i najvredniji savet koji vam mogu dati je: Ne budite lenji! Firma nije šala, niti predstavlja više nešto čega je lako, otarasiti se! Svaka od pomenutih službi na svim gradskim opštinama ima neki oblik info službe, biznis info centra i sl. Prošetajte se i hvatajte svakog pojedinačno za gušu, naročito ako na opštini postoji Udruženje preduzetnika i tome sl. Sve te institucije postoje tu zbog vas i pre svega treba ih koristi da ne bi došli u problem, a ne da bi ga preko njih rešavali tek kada isti nastanu.
Budite svesni činjenice da ortak, burazer, kum koji je firmu otvorio još pre 20 godina i baš sve zna, zapravo nema pojma ništa o otvaranju nove firme ali vam može dati neke perfidne tips & tricks. Zato APR, pravnik, knjigovodja, šetnjica po Opštini sve lepo na papirčić i pravac APR.
Šta će verovatno propustiti da vam kažu? Prvo komunalana taksa, nju ćete dobiti početkom druge godine poslovanja i to je obično šok koji mladi preduzetnik ne očekuje. Zato ste vi bili mudri mladi preduzetnik, pa ste obišli gore navedene institucije i dobli kompletan troškovnik za vaše preduzeće, na vašoj opštini, sa vašom šifrom delatnosti. Drugo što neiskusnog mladog preduzetnika, sa osrednje lenjim knjigovođom, može da iznenadi je porez na dobit. Zato uopšte nije loša praksa od prvog meseca uplaćivati unapred neku kintu, jer čak i ako preplatite u celosti, taj iznos vam prelazi u narednu godinu. Propustiće da vam kažu da treba da plaćate i šumarinu, eto to je novitet, aktuelan ovih dana. Neće vam reći da od samog starta u svakoj finansijskoj transakciji treba da naučite pre hvala i doviđenja, onu omiljenu dooičarsku i račun, gotovniski, molim vas.
I eto nadam se da sam dovoljno od koristi bio, nema tu preterane filozofije niti je to neka preterana nauka. Slušajte druge, verujte sebi, učite, jer biti ponositi vlasnik na preduzeće ili radnja, jeste zapravo škola koja kraja nema.
Za kraj još par reči o onim: “lako je tebi, ti si privatnik…” O koliko sam samo puta razne varijacije te rečenice čuo!? Ljudi nemojte se zaluđavati slašću privatničkog hleba, nije lako, ni jednoj ni drugoj strani, naročito privatnicima u ovakvim vremenima i početnicima. Tek kada postanete privatnik počinjete da cenite onu platu koju ste imali kao zaposleni, sloboda? Da, važi… Istina je da deluje da vi nikome ne polažete račune i da ne morate nikome da se pravdate, pitate i slično. Istina je i da vam sopstveni biznis zaista sa vrata skida neke okove. Ali se nipošto nemojte zavaravati da biti privatnik znači slobodu, pre će biti da znači robiju. Ako posla ima, rob ste posla, ako posla nema rob ste države, kako god okrenuli radili ili ne radili vas mesečne obaveze čekaju i neće nigde da pobegnu. Tako da je onako najrealnije da niste više gazdina “kučka” ali ste svakako klijentska i državna “kurva”. Jer svaku privatničku “slobodu” ćete vrlo skupo platiti, od posla se pobeći ne može.
Sve u svemu ume da bude baš mučno, ume da bude baš lepo, po meni je greška u ovim vremenima makar ne probati. Probati znači voditi posao minimum 3-5 godina ili do očite finansijske neisplativosti. Budite svesni vremena u kojem počinjete, pažljivo izplanirajte i udri!
Aj pa srećno!
Da li da otvorim firmu?
Pitanja se po netu već godinama nižu dal agenciju il doo, dal firmu ili jok. Evo mog viđenja odgovora na to pitanje uzimajući u obzir trenutne okolnosti i perspektivu koju one nude.
Rastu uši!
Pre par godina pretočih sebe iz svih dotatašnjih inkarnacija preduzetništva u jedan tiny DOO, vodeći se racionalizmom i opravdanim očekivanjima. Dočekala me je SEKA i država koja “stimuliše” razvoj malih privrednika. Stimuliše ga tako što će vam nakon godinu dana poslovanja u razmaku od mesec dana stići dva ljubavna pisma za naslovom Naknada za isticanje firme ili srpski rečeno reket na firmu u gradu Beogradu. Ukupan iznos 48k za prvu i 108k za drugu godinu, simpatično zar ne u godini kada vas promet dočekuje sa trećinom do polovinom očekivanog?
Kao krajnji rezultat ćete dobiti 197k sa sve “kamaticama” i odgovor nadležnih službenika, da ni bolest, ni smrt nisu instrument mogućnosti odlaganja naplate 
.
Nakon krajnje teškog dana odlazim da lečim frustracije u lokalno leglo uspešnih privrednih prestupnika i tu se ima zaista zanimljivih priča čuti. Onih od kojih vam na glavi rastu uši, a mesto reči vam iz usta izlazi samo njakanje. Ali okreni na jednu, okreni na drugu, jedino što kapiram da sam državi u protekle dve godine bio krajnje zahvalan izvor kapitala i da sam za državu radio i više nego za sebe. I zato za sva buduća pokoljenja i ljude koji se premišljaju u ovom trenutku, sa da, ne, možda.
Dragi moji jednostavno NE i nikako. Svoj posao vodite preko drugih firmi, firmi vaših prijatelja i poznanika, za slučajeve gde to činiti morate. Ako želite uspešnost u tim odnosima, vodite računa da svaka firma dobrano košta, tako da provizija od 10% – 30% nikako nije preskupa.
Kada vas baš “muka” natera, onda otvarajte pravni oblik i neka taj oblik pre bude agencija nego doo. Manji su troškovi, manje su i kazne, a sva ograničenja jedne agencije u trenutku kad ih osetno primetite lako će se rešiti preregistracijom ili otvaranjem nove firme.
I ako se na kraju ipak odlučite za otvaranje. Nikada ne verujte jednom izvoru informacija, vođenje ma kakve firme nije mali posao sam po sebi. Tražite knjigovođu najvećeg drkadžije iz vašeg okruženja ako opstane sa takvima opstaće i sa vama. Pratite forume, konsultujte advokate, upoznajte muvatorske agencije. U angžmanu otvaranja nipošto se nemojte voditi principom kako treba, nego prinicipom – kako da me to što manje košta. Budite spremni na sve.
Ako ikakvu mogućnost imate da firmu registrujete dobrano van Beograda – ne oklevajte, sigurno ste time na dobitku.
Tako da ukoliko se nalazite u potrazi za odgovorom na pitanje otvarati firmu ili ne, nadam se da sam vam pružio vrlo jasan i konkretan odgvor, vodeći se trenutnom situacijiom i mojim pogledom na perspektivu koji ovaj trenutak nudi.
Kraće i konkretnije teško da je moglo biti. Srećno!
