Dušanovački mangupi
Lep prolećni dan i najlepšom silom prilika iznuđena pauza u radu (tata morao da pokupi derle iz vrtića), bila je ko stvorena za obilazak rajskog vrta kuma R. i po koji ćekul (skr. Ćekulanje) uz kafidžonu i rakijicu dok se dete igra na svežem vazduhu za promenu. Prijatnu atmosferu dodatno je pojačala pojava koja mi se pred očima ukazala, nakon par pogleda u okolinu, čašicu, šolju i oči kuma R. shvatio sam da me oči ipak ne varaju, a i da me kum R. ovog puta nije kljukao svojim bosiljcima i šarenim pilulama! Ni manje ni više na žicama elektrovodova iznad nas opušteno je ćaskao kao ja i kum R. par neobičnih ptica. Jedna od njih je ličila na goluba ali one veličine po kojoj jedenje istih zaista i dobija smisao, a druga je bez sumnje po mom prilčno zarđalom ornitologškom znanju bio Mali Aleksandar…hm… Pa biću iskren prvo što sam pomislio kako bi bilo lepo imati jednog Malog Aleksandra u “Casa de Pantic” ali odmah sam i shvatio da bi to za ovaj primerak nakon što je iskusio ovoliku slobodu predstavljalo više nego mučenje. A i da dodam da ne smem da se zakunem da se radi baš o Malom Aleksandru ko što rekoh zarđao sam skroz.
Ćaskanje dva ortaka sa Dušanovca
Šta je bre ćoro debeli i ti anoreksični ćelavče - šta bre blenete, igra mečka, a?!
E sad… Đavo mi ne da mira, kako to da ja kao veliki ljubitelj životinjskog sveta ne znam koja je to kokoš pored Aleksandra, a i motam po glavi možda je nesrećnik zalutao, pa da ga nekako dozovem, uhvatim vratim ucveljenom vlasniku. Rešenje tog problema potražio sam u obraćanju velikom prijatelju ali još većem golubaru gospodinu M. ili N. kako god. Ta njuška svakako najbolje poznaje sve što leti nad beogradskim nebom. I to je izgledalo ovako:
Ja: “Alo S. (dodatni nadimak gospodina M. sa nadimkom N.), je li kako da navatam papagaja”?
On: “Kog papagaja, jel veliki zelen”?
Ja: “U m… t.. .xxx kako znaš”?
On: “Pa S. D. (kako M.ili N.ili S. voli da oslovi moju malenkost aludirajući na moju težinu) jel si na Dušanovcu”?
Ja: “U pa 100 t. m.. …, kako sad pa to znaš”?
On: “Pa se.. jedna, ima tu jedan, druži se već godinama sa vrabcima, niko ne može da ga uhvati i nikome nije jasno kako prezimi”!
Ja: “Dobro znači, ova kokoš sa njim što liči na one tvoje piliće i što je veća od goluba, a liči na goluba i ima belu kragnu i nešto čudniji kljun je po tebi vrabac”?
On: “Ne M.D. (kako M.ili N.ili S. voli da oslovi moju malenkost aludirajući na moju težinu i visprenu inteligenciju) to su ti Grivnjaši ili divlji, šumski golubovi, nešto su se namnožili poslednjih godina u gradu”.
E Zeleni! Dođi vamo ima vrhunskih bobica, aj da krkamo pusti ta dva retarda što bulje!
Te eto tog dana saznadosmo nešto novo i ja kum R. a ova Dušanovačka ekipa nas je dobro prihvatila i častila kvalitetnim poziranjem koje kum R. uspeo uhvatiti svojim fotoaparatom.
Zelena ti mama Grilijašu nijedan! Al i to što kažeš, ajd da krkamo j-eš ove retardinjose!
U vrh brate, svaka čast za ove bobidžone! Vidi bre koliko ih ima!
Tako da Beograde, možeš se pohvaliti jednom neobičnom pojavom i prelepim pticama u svom gradu, a ako se među čitaocima ovih redova nađu turistički radnici i novinari, neka ispitaju malo više stvar i neka naprave jednu kvalitetnu promotivnu romantičnu priču o Beogradu i novootrkivenoj autotohnoj vrsti beogradskih prašuma Mali Dušanovački Aleksandar ( Dusanovac Psittacula Krameri).
Mnj, žvać, krc... Vidi ove i dalje škljocaju! Ima besposlenih ljudi!...Mnj, žvać, krc... Uuušš bre stoko!
I tako nakon razmenjenih reči prijateljstva i razumevanja ptice su nastavile svojim putem, a ja i kum R. svojim…
WPM – Igra i igrači – II deo – Web Producer
U prethodnom postu sam napravio grubu podelu sastava jednog ozbiljnog kreativnog tima za on line produkciju. Sada bi želeo kroz seriju postova da za početak, objasnim komunikaciju i zadatke među strukturama. Pa ću krenuti redom od persone u engleskoj izvedbi zvanoj Producer, Web Producer, Online Producer.
Iako mi ovi engleski termini nisu srcu bliski, ne znam za neki srpski prikladniji pa cu u daljem tekstu koristi termin Web Producer. Krenućemo od svih mogućih zadataka koji mogu pripasti Web Producer-u:
- Konceptualno rešenja projekta, ideje, smernice
- Komunikacija sa kreativnim članovima tima
- Mape strana – konceptualne
- Mapa sajta – konceptualna
- Kreiranje specifikacije projekta i timeline-a
- Kvote – Budžetiranje projekta
- Nadzor i kontrola dizajna
- Nadzor i kontrola sadržaja
- Menadžment strukturama koje obezbeđuju sadržaje
- Učešće u razgovorima sa outsource timovima i pojedincima
- I uvek se tu ima dodati ponešto…
Ono na šta sam često imao priliku da naiđem je da HR Manager-e i uopšte ljude iz branše, zbunjuje koja je uopšte razlika između WP Managera i Web Producera. Razlika postoji i dole je objašnjena ali u praksi često i jeste tako da WP Manager-u je Web Producer, najveća pomoć i odmoć, kao i glas savesti i razuma i obratno naravno. Te su ove dve pozcije zaista tesno povezane. Sa druge strane postoje situacije gde Web Producer nije sastavni deo tima već osoba obezbeđena od strane klijenta. U zavisnosti od samog projekta na kome se radi Web Producer može, a i ne mora ispunjavati sve gore navedene zadatke.
E sad da napravimo jasnu razliku između ove dve strukture. Web producer je mnogo bliži kreativnom timu i njegov je predstavnik i sastavni deo.Što znači da mora dobro poznavati web tehnologije i da ima puno razumevanje kompletnog kreativnog procesa koji čini realizaciju uspešnog internet projekta. Te ga pre svega treba shvatiti kao šefa kreativnog tima i desnu ruku Web Project Manager-a. Sa druge strane Web Project Manager je struktura koja dolazi između klijenta ili višeg menadžmenta i kreativnog tima, pa su njegova zaduženja iako slična više prilagođena toj poziciji u hijerarhiji.
Komunikacija između ove dve strukture može biti vrlo napeta, može i teći ko po loju. Zato je vrlo bitno da su ove dve osobe profesionalno, emotivno, intelektualno potpuno zrele, hladne glave i pune razumevanja. Kada se napravi dobar spoj pojedinaca na ovom nivou menadžmenta, Šanse za brzu i kvalitetnu realizaciju projekata značajno rastu.
I još jedan zanimljiv podatak koji smatram da je bitan za celu ovu priču kako ona kod nas nije baš preterano razvijena. Prosečna plata Web Producera u Americi je oko 80.000,00$ godišnje.
Eto toliko za sad na temu Web Producer od gosn` Pantića.
O Bandži Kutku
Kako mi haotični raspored obaveza ne dozvoljava da se ovom blogu posvetim sa punom pažnjom koja mu pripada, nisam stigao da kažem reč dve o Bandži kutku i da objasnim njegovu trenutnu pojavu na Pantić blogu gde mu mesto sa planiranom tematikom Blog-a očito nije.
Bandzi je pseudonim mladog talentovanog pojedinca, vrlo duhovitog i kreativnog. Koji se istini za volju još nije izražavao u bilo kom pisanom obliku. Te sam u želji da mu pomognem da polako osvoji Blog formu ustupio mesto na Pantić Familiy Style-u. Bandži će u skorijem periodu dobiti i svoj poseban domen i svoj poseban Blog, a u međuvremenu vas pozivam da date kritike objavljenih tekstova, kao bi mu bilo lakše da krene dalje.
Kuva se…
Da, da neće ovo ostati mrtvo slovo na ekranu – nipoš¡to! Ukidam viš¡kove, dodajem manjkove, proučavam rad ove zanimljive aplikacije zvane WordPress. Dobro su je sročili, prilagođena je svakom, laka za korišćenje. A u Pantić Family Style kuhinji se svašta kuva! Ređaju se kategorije zanimljivih naziva i željno očekuju sadržaje i biće ih i to će ih biti itekako, a ove reči pišem čisto da bi istresao svoje skribomanske strasti i naravno, da bi za samog sebe imao jednog dana podsetnik kako je sve to počelo.
Dan iza mene ostaće zapamćen i po ružnim i po lepim stvarima. Naravno kako to biva one ružne obično zasene one lepe. Rano je za detaljisanja… idemo dalje, a što nam je drugo pa činiti?
