SuncoKret-en
Definitivno sam shvatio da ovaj blog ima kategoriju manjka – ZELENIŠ! Iako će zlobnici povezati to sa biljkom koja je ničim izazvano proglašena ilegalnom ovde se radi o, opet, ničim izazvanom genetskom naklonošću ka bilju u svim oblicima.
Kako smo ja i moja veća polovina zajedno sa našim zlatnim detetom smestili svoje stražnjice u dugo pripremanu Casa De La Pantic. Dali smo se na opremanje svih elemenata životnog prostora zelenišem. Opet, zahvaljujući onoj gore pomenutoj genetici, to smo činili koliko toliko umereno i lagano. Više o našim biljkama ću nadam se, vremenom, u ovoj kategoriji sažvakati, a u međuvremenu evo priče o gadu zvanom suncokret i mojoj borbi za prvi nesasušeni, normalni cvet.
Pre nekoliko meseci i nakon više puta najavljivane posete dragoj prijateljici Natalie, ja i moja veća polovina smo se uputili put Natalijine poslovne jazbine u Jaincima gde se nalazi, dobrom delu cvećarske branše već poznat, Royal Garden. Royal Garden je jedan od srpskih respektvnijih uvoznika cveća ali i proizvođača takođe. Poseta je bila više nego prijatna asortiman više nego zadovoljavajući iako smo kupovnu obavljali u “najgore” vreme kada je najmanji izbor.
Ubrzo smo se sa našim Yugoarom punog gepeka i sedišta uputili put skromnog doma. Tog dana je počela moja borba sa “Suncokretom”. Suncokreten je hibrid, zakržljalo čeljade očeva iz vojovđanskih ravnica uveženo iz zemlje lala i drugog zeleniša. Kako nam je terasa predviđena za smeštaj bilja okrenuta Jugu, a sama pozicija je na ruži vetrova, naše bilje je po ceo dan osunčano, a konstantno duva lagani povetarac. Kako sam razmeštao bilje plašeći se za njihov opstanak obzirom na surove uslove koje mu pripremam, najmanja briga mi je bio upravo Suncokret. Intelegentno sam zaključivao da će on jedini biti srećan zbog lokacije na kojoj će biti razmešten. E pa CvRc!
Nakon dan dva prelepi cvetovi se osušiše brzinom svetlosti, njih je počelo pratiti i lišće. Onda je uz obilato zalivanje nastupio period stagnacije, mećutim svaki naredni cvet nije ni stizao do rascvetavanja već bi se na pola puta sasušio. Nakon nekoliko varijacija u tretmanu osetljivog gada, dođoh do krajnjeg recepta za opstanak tog ljubitelja sunca. Dosta zemlje i dosta vode, tj. za našu južnu stranu to je podrazumevalo bogato zalivanje uveče i ujutro i sklanjanje sa direktnog uticaja sunca u dane paklenih vrućina. Kada sam napokon uspeo da postignem da se cvetovi rascvetavaju i traju neko vreme, pojavio se problem “starijih” sasušenih cvetova i listova, koji su smetali svakom novom cvetu. Tretman je usavršen dolazkom genetske krivice, tj moje skromne Mati od koje sam nasledio naklonost ka bilju, a sa istom i nadimke poput Ferdinand i slično. Ta surova vreća kostiju i masti je poput glodara izvršila inspekciju bilja, popljuvala, a zatim se pogurene glave sa krajnje kvarnim izrazom lica uputilo ka makazama iako čovek ne bi pomislio da sa tom težinom može imati toliku brzinu kretanja dok sam ja stigao da kažem Beee! Moji suncokreti su završili tretman kod frizera, nije da mi je Mati održala lekciju, kanio sam se i ja to da uradim ali nisam imao hrabrosti, te je ipak njeno iskustvo presudilo. I evo koju nedelju kasnije rezultat je napokon savršen SuncoKret-enov cvet.
Te evo i recepta za Južnu stranu:
- 1 SuncoKreten
- 1 Za dva do tri broja veća saksija od one u kojoj ste ga kupili
- 1 doza zemlje da popuni tu razliku u veličini saksija
- Svim sunčanim danima zalivati ga dva puta dnevno.
- Kišnim danima možete i da odmorite.
- Kada su temperature preko 30 stepeni u kombinaciji sa suncem – sklonite ga preko dana u lad.
- Kako koji cvet precveta, makazice ili nož u ruke i oslobodite mesta za one ispod da mogu fino da se rašire.
P.S.
Oštrom oku i britkom umu ovde neće promaći da se Post malo gađa sa datumima i godišnjim dobima. Problematika je u tome da ja svoj blog nisam pipao, osim na silu, baš podavno, a ovaj post spreman čuči od septembra prošle godine. Tako da nema laži, nema prevare samo je u pitanju malo odocnela objava 
. U međuvremenu biljčice su prezimile zimu, suncokretena sam pustio da umre iako je bilo sugestija da pokušam da ga održim u životu iako je on jednogodišnja biljka, međutim razne sortice su pokazale svoje zimsko lice i o tome nešto više nadam se uskoro.
Koliko košta sajt?
He he, koliko je samo ovo puta sažvakano po raznim forumima, diskusijama, kursevima. Ajmo redom, prvo nije sajt krompir ni paradajz. Zatim u razgovoru sa klijentima nije to teško objasniti, navedite primer kuće. Pošto kuća? Pa mora da se zna gde je, koliki je plac, da li je nameštena u full-u i tako u nedogled i ista priča važi za jednu iole ozbiljniju web prezentaciju / aplikaciju.
Postoji izuzetak! Sajt može imati cenu ako je unapred definisan tzv. paketi, lično se istih gnušam ali ovde je tržište očigledno takvo da zahteva i takav pristup. E ali ovde se bavimo ipak nešto smislenijim i profesionalnijim pristupom pa da vidimo kako bi stvarno trebalo određivati cenu rada.
Cena rada se u ovom poslu kao i u mnogim drugim, određuje po satu. Najveća greška koju sam susreo upravo na disuksijama, forumima i sl. je upravo ta da svi kreću od one poslednje stavke pa zavisi… (pogledati predposlednji pasus). Dakle svakako da bi ste uopšte ušli u web produkciju morate imati neke određene troškove, pa čak i ako ih nemate morate ih projektovati kroz svoju cenu rada jer iako radite potpuno na divlje, sa piratskim software-om iz sobe u roditeljskom stanu na redovnom rođendanskom poklonu (nov računar) cilj vam svakako nije da ostanete na tom statusu nego da prerastete u respektabilnu za početak nano kompaniju zar ne? Pa da vidimo kako dolazimo do te cene rada po satu i šta sve treba računati.
Za početak, svi koji se tim poslom bave, moraju biti u nekom prostoru, pa čak i ako radite od kuće taj momenat se mora uračunati jer bez kvalitetno urađenog troškovnika u napredku vašeg posla stalno će nešto kočiti. Iako se troškovi definišu od slučaja do slučaja ja ću ovde pokušati da ugrubo predstaviti sliku:
Prostor
Zakup
Struja
Komunalije
Telefoni
Higijena
Tehničko održavanje
Internet
Zbir svih troškova u mesecu delite sa 21.75 to je koeficijent realno radnih dana koji se standardno koristi u mnogim firmama. Dobijeni rezultat delite sa osam radnih sati. I dobijate tako cenu po satu u toku jednog meseca.
Preduzeće
Da govorimo i o tom obliku, dokle god niste u pravno prihvatljivoj formi vi zapravo i ne postojite. Dakle osuđeni ste na registraciju nekog oblika firme. E šta je sad tu bolje neću se time baviti, po meni doo za sve preko milion dinara prometa, a agencija za sve ispod milion godišnjeg prometa. A ako vam je taj deo priče nepoznat uhvatite nekog knjigovođu za gušu, riljajte po internetu sami ćete za sebe naći rešenje.
Knjigovođa
Porez na dobit
Komunalna taksa
Nepredviđeni troškovi
Reprezentacija
Ima toga još…
Zaposleni
Ovde se stvari malo komplikuju, naime imate više linija za računicu po svakom radnom mestu posebno, ne prate isti troškovi sekretarciju i Flash developera. Pa tu treba pažljivo razdvajati.
Linija 1 – Produkcija
Zaposleni x – full plata sa doprinosima
Zaposleni y – full plata sa doprinosima
Linija 2 – Admnistracija
Zaposleni a – full plata sa doprinosima
Zaposleni b – full plata sa doprinosima
I tako dalje sve na gomilu i kao što je već rečeno /21.75/8
Software
Da to boli ali bez toga posla nema. Sa software-om imate malo oduška što možete računati da vas određena verzija verno služi 2 godine, naravno može i duže ali dve godine po meni je neki optimalan rok da ostanete u toku.
Naziv softvera x Broj licenci / 2 / 12 / 21.75 / 8h
I software naravno razdvajate po linijama jer sekretarci i komercijalisti nikako ne treba Adobe CS.
Hardware
Kompjutere isto delimo po linijama produkcije i admnistracije, amortizacija kompjutera je 3 godine pod uslovom da se ne štedi prilikom kupovine. Takođe ovde morate računati i na neke nepredviđene troškove, rezači, memorije. routeri itd tokom godine.
Osim svega nabrojanog svaki pojedinac ili firma treba da uračuna i njima specifične troškove, tu svakako postoje i outsource angazmani i još gomila stvari koja se mogu dodati. Kada sve oduzmete i saberete dobićete koliko vas košta sat vremena vašeg rada.
Krajnju cenu dobijate što realnijim proračunom broja radnih sati koje ćete provesti na projektu, pomnoženu sa cenom radnog sata i uvećanu za isnos koji diktira mnogo dodatnih faktora: koliko ste dugo u poslu, koliko kvalitetno radite, kakve su vam reference, za koga radite i na kraju ono surovo realno za onoliko koliko uzevši u obzir eknomsku situaciju možete.
Svakom cenom koja je realno ispod cene koliko vas realno košta sat rada, nije ništa drugo nego trošenje postojećih resursa i rad na tome da za manje ili duže vreme sebe dovedete u finansijski nezavidnu situaciju.
