Hosting
Svašta sam počeo da žvaćem po blogu jerbo mi dobar ventil dođe, prija, imponuje. Međutim red je malo da kažem i koju iz oblasti poslovanja kojima se ja bavim. Često me u zadnje vreme pitaju, čime se tačno baviš, koja je tvoja specijalnost itd. I na to nije lako dati iskren i precizan odgovor, jer kad sastavite preko decenije staža u oblasti Interneta, onda su šanse male da ste baš na jednoj sisi ostali, već je to dobra zbirka iskustava i poznavanja različitih niša i mikroniša oblasti.
Od čega se počelo, to je svakako internet produkcija, dakle klepanje različitih oblika internet sadržaja, međutim, Internet Marketing proteklih par godina u mom opisu posla, gazi pomenutu produkciju jer ceneći novac i vreme klijenata, trudim se da im jasno stavim do znanja da priča o bilo kakvom internet nastupu davno, pa čak ni kod nas, ne počinje od Internet sajta, već od pažljive analize, definisanja ciljeva i sredstava. A sajt je značajna karika, a ne i gotov posao. Tako se delatnost premestila u sferu menadžmenta internet projekata, uz poseban akcenat na internet marketing.
Međutim tema ovog posta je Hosting, pa evo par zrnaca mudrosti, proisteklih iz dosadašnjih iskustava. Gde je Neba hostovao do sada sve sajtove?
Kada je Srbija u pitanju to su: Eunet, VeratNet, YUBC, SezamPro, Net2yu, Panet, Beotel, Loopia, Adriahost… verovatno sam neke i propustio da navedem.
Kada su u pitanju strane zemlje moram po zemljama zato što se ne sećam baš svih provajdera i onda bi to bile: Holandija, Nemačka, Engleska, Amerika, Kanada.
Trenutno je sveska spala na četri listića:
Zašto? Ajmo redom…
Većina domaćih provajdera, obimom poslovanja nije u mogućnosti da stvori ni približno konkurentne uslove stranim provajderima i zato se većim delom bave zakupom inostranih servera i nekim oblikom affiliate hosting-a. E to nije dobro, a tek neće da bude dobro. I da naglasim, ovo nije standardna, tehnička revizija i testiranje hosting provajdera, ovo su moja iskustva i moje mišljenje.
Funkcionalnost, dostupnost, ping
Što se tiče funkcionalnosti, inostrane platforme, nude veću funkcionalnost i stabilnost, značajno veće protoke i kapacitete ali i od – do slučaja, radikalno lošiji odziv (Ping). U praksi to znači da vas manje boli glava u pogledu nedostupnosti usluge ali vam brzina pristupa i osećaj “žustrine” postavljene web aplikacije/prezentacije predstavlja značajan trn u oku (ako ste sami prema sebi iskreni). Klijenti najčešće neće primetiti nedostatke, ali pretraživači hoće. Dodatna zvrčka se javlja i tek će se javiti u Geolokacijskom indeksiranju, koji će prednost davati sadržajima koji se fizički nalaze u zemlji gde im jezička verzija i geolokacijski meta tag sajta pripada. I da ja budem pošten sam prema sebi, pomenuti ping je najčešće jedva primetan faktor, međutim nisu retki periodi zagušenja saobraćaja, kada to nije slučaj.
Podrška
Situacija je šarolika i zapravo vrlo zaguljena. Sve zavisi od konkretnog problema. Većina zahteva za podršku se svodi na rešavanje banalnih problema kod nezahtevnih prezentacija i aplikacija. Međutim ako radite sa kompleksnim aplikacijama i bavite se razvojem u sopstvenoj kuhinji tu počinju da se nižu problemi. Iako većina stranih provajdera ima 24/7/365 podršku, ona u većini slučajeva zaista dobro funkcioniše kod svih manjih problema. U slučaju zahteva za posebnim funkcionalnostima i omogućavanju vanstandardnih podešavanja ili ćete biti prinuđeni da odrešite kesu za “van”standardne usluge ili će vas ljubazno uputiti na sopstveni server.
U Majci nam Srbiji, tu počinju suze i histerija. Provajderi nisu u mogućnosti ili ne žele, da plate koliko toliko stručna lica, koja sa internet produkcijom imaju nešto više od poznavanja termina. Te ako se radi o pristupnim podacima, dns podešavanjma i sličnim banalnim problemima stvari funkcionišu, naravno u radno vreme isključivo. Ali ako krenete da mučete o php.ini podešavanjima, bilo kakvoj zahtevanoj konfiguraciji apacha ili IIS-a 
prvo ćete čuti zvuk tišine, a zatim u boljem slučaju, prebacivanje na neku “višu” instancu. Nisu ni svi stranci cvećke nije mali broj provajdera kojima treba večnost da odgovore na vaš tiket ili mail.
Bezbednost
E tu se krije ogromna koskica! Da se razumemo, najveći broj bezbedonosnih propusta pripada pre svega nestručnosti, neozbiljnosti samog provajdera! Pa tek zatim neažurnosti i ranjivosti samih aplikacija i traljavosti autora. Kvalitetan hosting provajder sprečava eksploataciju ranjivosti svih poznatih web aplikacija, a i dobar deo mogućnosti za eksploataciju i custom made aplikacija. Dok oni “manje” upućeni, odnosno novcu više okrenuti, loptu i odgovornost za bezbednosne propuste, bez trunke srama guraju direktno u vaše dvorište.
A evo i Zaključka ali sa voljom i na vreme!
Ovaj post čami na jednoj od skladištnih lokacija već mesecima kao i mnogi drugi nažalost, ne znam zašto to radim, jednostavno ispišem nešto do pola, nešto do kraja ali ne objavim.
Da se vratimo na materiju, u međuvremenu od pisanja ovog posta do pisanja zaključka Panda i ostale Google smisalice su došetale i do Srbije. Šta to u prevodu znači, to znači da će vam za ultimativni SEO ne teritoriji Republike Srbije, biti više nego poželjan server smešten na istoj toj teritoriji. A to u Srbiji više nije toliko česta pojava.
I šta sad, pa evo na račun moje sveske kako to funkcioniše:
Panet – Više nego dobar provajder, sa standardnom boljkom oko dostupnosti podrške, međutim tehnička ekipa im je najmanju ruku bolesna, tako da gospodin Dušan Pančevac junior, fura zaista utegnute serverčiće uz primenu svih “sveže sa police” tehnologija i zbilja bolestan sistem zaštite i backup-a. To u prevodu znači da ćete imati skoro pa idealno brz hosting, lociran u Srbiji, kao i da ne morate puno da brinete o bezbednosti vaših podataka, jer ako i dođe do problema, backup verzija će vas čekati, zatim da ćete imati na raspolaganju tonu fancy šmency tehnologija i usluga, ukoliko im to zatražite. Idiličnu sliku ruši činjenica da su ti serveri locirani u Srbiji, da zavise od Srpskih internet linkova, da terbajte prostora i protoka ćete morati platiti bogato, da to sve nije baš stameno stabilno. Dodatno najvišni nivo bezbednosti servera, vam skoro pa garantuje, da svaka iole složenija aplikacija koju server namiriše da sa sobom nosi potencijalno nebezbedne instrukcije neće tek tako raditi, te morate komunicirati sa njima i za takve aplikacije autorizovati svaku spornu metodu.
Podršku imate u radno vreme, a da budemo pravični, imate je i van njega, samo bez stroge garancije, kroz ticketing sistem.
Moram naglasiti da sam sa Panetom zaista tokom godina napravio više nego kvalitetnu poslovnu saradnju, da nije postojao problem, ni tehnički zahtev koji nismo uspeli rešiti. Te, nakon svega iznešenog eto preporuke i recimo ocene 9/10.
Siteground – Dobro poznati Američki provajder koji nudi dobar odnos cene i kvaliteta. U pogledu stabilnosti, rekao bi da predstavljaju majku stabilnosti u radu. Što se tiče podrške, od njih bi svi trebalo da je dobrim delom iskopiraju. Podrška se pre svega bazira na njihovoj ogromnoj bazi znanja u ticketing sistemu. Ceo sistem je do te mere razrađen, da ponekad ume da iritira. Do samog ticketa, se vrlo teško dolazi, prosto zato što na putu do njega, ćete u 95% slučajeva naći na rešenje vašeg problema. Ako ga ne nađete nekako ćete se dokopati šanse da napišete svoju muku i možete komotno čekati pored računara, jer zaista u većini slučajeva odgovaraju u roku od 10 minuta! Ali… Siteground nije baš najjeftiniji svetski provajder, Siteground komotno može predstavljati i uzor biznis modela vrhunskog kvaliteta, međutim tu stradate vi, korisnici. Svaka greška, može skupo da vas košta, svaka usluga koja izlazi iz okivra “uobičajnih” se dodatno naplaćuje. Ne želim da grešim dušu, ništa od toga nije ispisano sitnim slovima i ako vam treba nešto više od standardnog hostinga, dobro se informišite na njihovom sajtu. Smatram ih jednim od najkorektnijih hosting provajdera sa kojima sam se susreo tokom ovih godina, čak i kad su u pitanju usluge koje se dodatno naplaćuju, uspeli smo naći zajednički jezik. Naizgled neograničene vrednosti, ograničene su drugim, manje poznatim terminima u ponudama hosting provajdera. Tako da ako mislite na bilo koji način da zloupotrebite neku od njihovih usluga, možete se komotno pozdraviti sa tom zamisli. Da skratim priču, ukoliko vam je za uobičajan sajt, potreban vrlo stabilna hosting platforma i ako vam je ciljana publika na engleskom govornom području, Siteground predstavlja vrlo dobar izbor. Sve van toga, dobro se informišite, predprodajna podrška im je uvek dostupna i raspoložena da vam da svaku informaciju.
Moja najveća zamerka se odnosi na situacije kada vam je sajt hackovan, tu se podrazumeva da je krivica isključivo vaša, te će vam ukoliko vaš sajt ugrozi rad sistema, sajt biti momentalno izbačen iz sistema, tj. ugašen. Biće vam poslato obaveštenje kao i instrukcije kako da otklonite problem, e sad to je tako sve lepo prvi put, ne mogu se setiti, da li drugi ili treći put, ponovnu aktivaciju vašeg sajta morate dodatno platiti?! Tu se vraćamo na onu priču ko je tu sad pa odgovorniji i uzora biznis modela. Sve u svemu ako ih posmatramo kao provajdera za Srpske potrebe, ocena bi bila 7/10, za Američke zaslužuju značajno veću jer fakat jesu vrlo profesionalni i vrlo stabilni.
247-Host
Koliko para, e pa dobićete mnogo više muzike! Izuzetno je povoljan, naročito ako se u obzir uzme paket koji vam nudi neograničeni broj addon slotova. U prevodu znači da u okviru jednog paketa možete hostovati brdo sajtova. I upravo tome i služi i služi vrlo dobro. Nije naročito pouzdan, daleko od toga da je pogodan za neke ozbiljne sajtove. Ali za uloženi novac vratiće vam mnogo, mnogo. Podrška im funkcioniše, ne baš bajno i sjajno ali funkcioniše. Ja sam mu našao 1001 namenu i mnogo mi znači, to mi je resurčina na raspolaganju, bez mnogo glavobolje šta, kad i koliko. Zato ga ne mogu nešto oceniti, jednostavno to je vrsta resursa koja dobro dođe svakome ko se webom bavi za nekih 150-200$ godišnje, dobijate zaista mnogo ali nije za profesionalnu upotrebu.
Adriahost
Iako je Adriahost, domaći provajder, on boluje od iste boljke kao i većina drugih “domaćih” provajdera, a to je da zapravo nisu domaći, već su strani. I to im je zapravo jedina “mana”. Menadžment Adriahosta, Goran Magdić i ostatak ekipe zasada tu priču vode, zaista za primer i pohvalu. Zato je moja saradnja sa njima i odpočela, a nadam se da ćemo je u budućem periodu dodatno proširiti. Mislim da trenutno na našem prostoru sem njih, ne postoji provajder sa toliko predusetljivom i kvalitetnom podrškom. Tehnički to funkcioniše, kako funkcioniše, stabilnost je tipično za napolju stacionirane servere, na visokom nivou, odziv baš i nije bajan, ali kada se sve oduzme i sabere, Adriahost predstavlja odličan izbor za sve standardne web aplikacije. Te ako ne začinimo čorbu preteranim komplikacijama zaslužuju visoku ocenu 9/10.
Završio bi priču sa prosečnim ping vrednostima u ovom trenutku ka sajtovima koji se hostuju kod opisanih provajdera.
Panet 78ms
Siteground 314ms
247 Host 336ms
Adriahost 281ms
To bi bila neka moja pričica koja u ovom trenutku važi, vodite računa da se stvari u ovoj branši menjaju vrlo intezivno i da već koliko sledeće godina slika može biti značajno promenjena. A ako imate neku primedbu, zamerku ili pitanje ne stidite se da ga uputite.
P.S. Zli jezici palacaju da se svim i svačim bave svakakvi kvazi stručnjaci i istina, ja sam zapravo Veterinarski tehničar sa tri upisana, dva skoro završena i nijednim potpuno završenim fakultetom. Međutim smatram da mogu par reči da kažem na ovu temu jer za ovih par godinica, hostovao sam sigurno preko 500 sajtova, a trenutno aktivno imam oko 200, pa eto, čisto zbog zlih jezika 
WPM – Igra i igrači – II deo – Web Producer
U prethodnom postu sam napravio grubu podelu sastava jednog ozbiljnog kreativnog tima za on line produkciju. Sada bi želeo kroz seriju postova da za početak, objasnim komunikaciju i zadatke među strukturama. Pa ću krenuti redom od persone u engleskoj izvedbi zvanoj Producer, Web Producer, Online Producer.
Iako mi ovi engleski termini nisu srcu bliski, ne znam za neki srpski prikladniji pa cu u daljem tekstu koristi termin Web Producer. Krenućemo od svih mogućih zadataka koji mogu pripasti Web Producer-u:
- Konceptualno rešenja projekta, ideje, smernice
- Komunikacija sa kreativnim članovima tima
- Mape strana – konceptualne
- Mapa sajta – konceptualna
- Kreiranje specifikacije projekta i timeline-a
- Kvote – Budžetiranje projekta
- Nadzor i kontrola dizajna
- Nadzor i kontrola sadržaja
- Menadžment strukturama koje obezbeđuju sadržaje
- Učešće u razgovorima sa outsource timovima i pojedincima
- I uvek se tu ima dodati ponešto…
Ono na šta sam često imao priliku da naiđem je da HR Manager-e i uopšte ljude iz branše, zbunjuje koja je uopšte razlika između WP Managera i Web Producera. Razlika postoji i dole je objašnjena ali u praksi često i jeste tako da WP Manager-u je Web Producer, najveća pomoć i odmoć, kao i glas savesti i razuma i obratno naravno. Te su ove dve pozcije zaista tesno povezane. Sa druge strane postoje situacije gde Web Producer nije sastavni deo tima već osoba obezbeđena od strane klijenta. U zavisnosti od samog projekta na kome se radi Web Producer može, a i ne mora ispunjavati sve gore navedene zadatke.
E sad da napravimo jasnu razliku između ove dve strukture. Web producer je mnogo bliži kreativnom timu i njegov je predstavnik i sastavni deo.Što znači da mora dobro poznavati web tehnologije i da ima puno razumevanje kompletnog kreativnog procesa koji čini realizaciju uspešnog internet projekta. Te ga pre svega treba shvatiti kao šefa kreativnog tima i desnu ruku Web Project Manager-a. Sa druge strane Web Project Manager je struktura koja dolazi između klijenta ili višeg menadžmenta i kreativnog tima, pa su njegova zaduženja iako slična više prilagođena toj poziciji u hijerarhiji.
Komunikacija između ove dve strukture može biti vrlo napeta, može i teći ko po loju. Zato je vrlo bitno da su ove dve osobe profesionalno, emotivno, intelektualno potpuno zrele, hladne glave i pune razumevanja. Kada se napravi dobar spoj pojedinaca na ovom nivou menadžmenta, Šanse za brzu i kvalitetnu realizaciju projekata značajno rastu.
I još jedan zanimljiv podatak koji smatram da je bitan za celu ovu priču kako ona kod nas nije baš preterano razvijena. Prosečna plata Web Producera u Americi je oko 80.000,00$ godišnje.
Eto toliko za sad na temu Web Producer od gosn` Pantića.
Znam da i to posa’ pa sve od sebe daj!
Da i evo napokon uvoda u kategoriju sa verovatno osnovnom tematikom ovog blog-a. Kao što u Ooooo piše ja se bavim Web Aplikatorstvom – Što predstavlja novu granu razvoja kako Web Tehnologija, tako i Sadržaja namenjenih Web auditorijumu. Hm, pa ovo čak ozbiljno zvuči
Da ipak sada izađemo sa konkretnim informacijama. Web Dizajn, Blogovi, Web programiranje, Marketing, SEO to su sve oblasti koje su dovoljno pokrivene kako na domaćim blog prostorima tako i svetskim. Ono što se iz svega a la Web izrodilo je “nauka” koja se zove Web Project Management i to je ono čemu sam ja zapravo posvećen i što bi voleo da podelim sa kolegama iz branše. Naravno neću propustiti da nahvalim konkurenciju, pa i da popljujem. Da promovišem dobre blogove i da pokradem info sa onih do kojih baš i nije lako doći. Te eto, naškrabah uvodnik idemo na Članci.
