Hosting
Svašta sam počeo da žvaćem po blogu jerbo mi dobar ventil dođe, prija, imponuje. Međutim red je malo da kažem i koju iz oblasti poslovanja kojima se ja bavim. Često me u zadnje vreme pitaju, čime se tačno baviš, koja je tvoja specijalnost itd. I na to nije lako dati iskren i precizan odgovor, jer kad sastavite preko decenije staža u oblasti Interneta, onda su šanse male da ste baš na jednoj sisi ostali, već je to dobra zbirka iskustava i poznavanja različitih niša i mikroniša oblasti.
Od čega se počelo, to je svakako internet produkcija, dakle klepanje različitih oblika internet sadržaja, međutim, Internet Marketing proteklih par godina u mom opisu posla, gazi pomenutu produkciju jer ceneći novac i vreme klijenata, trudim se da im jasno stavim do znanja da priča o bilo kakvom internet nastupu davno, pa čak ni kod nas, ne počinje od Internet sajta, već od pažljive analize, definisanja ciljeva i sredstava. A sajt je značajna karika, a ne i gotov posao. Tako se delatnost premestila u sferu menadžmenta internet projekata, uz poseban akcenat na internet marketing.
Međutim tema ovog posta je Hosting, pa evo par zrnaca mudrosti, proisteklih iz dosadašnjih iskustava. Gde je Neba hostovao do sada sve sajtove?
Kada je Srbija u pitanju to su: Eunet, VeratNet, YUBC, SezamPro, Net2yu, Panet, Beotel, Loopia, Adriahost… verovatno sam neke i propustio da navedem.
Kada su u pitanju strane zemlje moram po zemljama zato što se ne sećam baš svih provajdera i onda bi to bile: Holandija, Nemačka, Engleska, Amerika, Kanada.
Trenutno je sveska spala na četri listića:
Zašto? Ajmo redom…
Većina domaćih provajdera, obimom poslovanja nije u mogućnosti da stvori ni približno konkurentne uslove stranim provajderima i zato se većim delom bave zakupom inostranih servera i nekim oblikom affiliate hosting-a. E to nije dobro, a tek neće da bude dobro. I da naglasim, ovo nije standardna, tehnička revizija i testiranje hosting provajdera, ovo su moja iskustva i moje mišljenje.
Funkcionalnost, dostupnost, ping
Što se tiče funkcionalnosti, inostrane platforme, nude veću funkcionalnost i stabilnost, značajno veće protoke i kapacitete ali i od – do slučaja, radikalno lošiji odziv (Ping). U praksi to znači da vas manje boli glava u pogledu nedostupnosti usluge ali vam brzina pristupa i osećaj “žustrine” postavljene web aplikacije/prezentacije predstavlja značajan trn u oku (ako ste sami prema sebi iskreni). Klijenti najčešće neće primetiti nedostatke, ali pretraživači hoće. Dodatna zvrčka se javlja i tek će se javiti u Geolokacijskom indeksiranju, koji će prednost davati sadržajima koji se fizički nalaze u zemlji gde im jezička verzija i geolokacijski meta tag sajta pripada. I da ja budem pošten sam prema sebi, pomenuti ping je najčešće jedva primetan faktor, međutim nisu retki periodi zagušenja saobraćaja, kada to nije slučaj.
Podrška
Situacija je šarolika i zapravo vrlo zaguljena. Sve zavisi od konkretnog problema. Većina zahteva za podršku se svodi na rešavanje banalnih problema kod nezahtevnih prezentacija i aplikacija. Međutim ako radite sa kompleksnim aplikacijama i bavite se razvojem u sopstvenoj kuhinji tu počinju da se nižu problemi. Iako većina stranih provajdera ima 24/7/365 podršku, ona u većini slučajeva zaista dobro funkcioniše kod svih manjih problema. U slučaju zahteva za posebnim funkcionalnostima i omogućavanju vanstandardnih podešavanja ili ćete biti prinuđeni da odrešite kesu za “van”standardne usluge ili će vas ljubazno uputiti na sopstveni server.
U Majci nam Srbiji, tu počinju suze i histerija. Provajderi nisu u mogućnosti ili ne žele, da plate koliko toliko stručna lica, koja sa internet produkcijom imaju nešto više od poznavanja termina. Te ako se radi o pristupnim podacima, dns podešavanjma i sličnim banalnim problemima stvari funkcionišu, naravno u radno vreme isključivo. Ali ako krenete da mučete o php.ini podešavanjima, bilo kakvoj zahtevanoj konfiguraciji apacha ili IIS-a 
prvo ćete čuti zvuk tišine, a zatim u boljem slučaju, prebacivanje na neku “višu” instancu. Nisu ni svi stranci cvećke nije mali broj provajdera kojima treba večnost da odgovore na vaš tiket ili mail.
Bezbednost
E tu se krije ogromna koskica! Da se razumemo, najveći broj bezbedonosnih propusta pripada pre svega nestručnosti, neozbiljnosti samog provajdera! Pa tek zatim neažurnosti i ranjivosti samih aplikacija i traljavosti autora. Kvalitetan hosting provajder sprečava eksploataciju ranjivosti svih poznatih web aplikacija, a i dobar deo mogućnosti za eksploataciju i custom made aplikacija. Dok oni “manje” upućeni, odnosno novcu više okrenuti, loptu i odgovornost za bezbednosne propuste, bez trunke srama guraju direktno u vaše dvorište.
A evo i Zaključka ali sa voljom i na vreme!
Ovaj post čami na jednoj od skladištnih lokacija već mesecima kao i mnogi drugi nažalost, ne znam zašto to radim, jednostavno ispišem nešto do pola, nešto do kraja ali ne objavim.
Da se vratimo na materiju, u međuvremenu od pisanja ovog posta do pisanja zaključka Panda i ostale Google smisalice su došetale i do Srbije. Šta to u prevodu znači, to znači da će vam za ultimativni SEO ne teritoriji Republike Srbije, biti više nego poželjan server smešten na istoj toj teritoriji. A to u Srbiji više nije toliko česta pojava.
I šta sad, pa evo na račun moje sveske kako to funkcioniše:
Panet – Više nego dobar provajder, sa standardnom boljkom oko dostupnosti podrške, međutim tehnička ekipa im je najmanju ruku bolesna, tako da gospodin Dušan Pančevac junior, fura zaista utegnute serverčiće uz primenu svih “sveže sa police” tehnologija i zbilja bolestan sistem zaštite i backup-a. To u prevodu znači da ćete imati skoro pa idealno brz hosting, lociran u Srbiji, kao i da ne morate puno da brinete o bezbednosti vaših podataka, jer ako i dođe do problema, backup verzija će vas čekati, zatim da ćete imati na raspolaganju tonu fancy šmency tehnologija i usluga, ukoliko im to zatražite. Idiličnu sliku ruši činjenica da su ti serveri locirani u Srbiji, da zavise od Srpskih internet linkova, da terbajte prostora i protoka ćete morati platiti bogato, da to sve nije baš stameno stabilno. Dodatno najvišni nivo bezbednosti servera, vam skoro pa garantuje, da svaka iole složenija aplikacija koju server namiriše da sa sobom nosi potencijalno nebezbedne instrukcije neće tek tako raditi, te morate komunicirati sa njima i za takve aplikacije autorizovati svaku spornu metodu.
Podršku imate u radno vreme, a da budemo pravični, imate je i van njega, samo bez stroge garancije, kroz ticketing sistem.
Moram naglasiti da sam sa Panetom zaista tokom godina napravio više nego kvalitetnu poslovnu saradnju, da nije postojao problem, ni tehnički zahtev koji nismo uspeli rešiti. Te, nakon svega iznešenog eto preporuke i recimo ocene 9/10.
Siteground – Dobro poznati Američki provajder koji nudi dobar odnos cene i kvaliteta. U pogledu stabilnosti, rekao bi da predstavljaju majku stabilnosti u radu. Što se tiče podrške, od njih bi svi trebalo da je dobrim delom iskopiraju. Podrška se pre svega bazira na njihovoj ogromnoj bazi znanja u ticketing sistemu. Ceo sistem je do te mere razrađen, da ponekad ume da iritira. Do samog ticketa, se vrlo teško dolazi, prosto zato što na putu do njega, ćete u 95% slučajeva naći na rešenje vašeg problema. Ako ga ne nađete nekako ćete se dokopati šanse da napišete svoju muku i možete komotno čekati pored računara, jer zaista u većini slučajeva odgovaraju u roku od 10 minuta! Ali… Siteground nije baš najjeftiniji svetski provajder, Siteground komotno može predstavljati i uzor biznis modela vrhunskog kvaliteta, međutim tu stradate vi, korisnici. Svaka greška, može skupo da vas košta, svaka usluga koja izlazi iz okivra “uobičajnih” se dodatno naplaćuje. Ne želim da grešim dušu, ništa od toga nije ispisano sitnim slovima i ako vam treba nešto više od standardnog hostinga, dobro se informišite na njihovom sajtu. Smatram ih jednim od najkorektnijih hosting provajdera sa kojima sam se susreo tokom ovih godina, čak i kad su u pitanju usluge koje se dodatno naplaćuju, uspeli smo naći zajednički jezik. Naizgled neograničene vrednosti, ograničene su drugim, manje poznatim terminima u ponudama hosting provajdera. Tako da ako mislite na bilo koji način da zloupotrebite neku od njihovih usluga, možete se komotno pozdraviti sa tom zamisli. Da skratim priču, ukoliko vam je za uobičajan sajt, potreban vrlo stabilna hosting platforma i ako vam je ciljana publika na engleskom govornom području, Siteground predstavlja vrlo dobar izbor. Sve van toga, dobro se informišite, predprodajna podrška im je uvek dostupna i raspoložena da vam da svaku informaciju.
Moja najveća zamerka se odnosi na situacije kada vam je sajt hackovan, tu se podrazumeva da je krivica isključivo vaša, te će vam ukoliko vaš sajt ugrozi rad sistema, sajt biti momentalno izbačen iz sistema, tj. ugašen. Biće vam poslato obaveštenje kao i instrukcije kako da otklonite problem, e sad to je tako sve lepo prvi put, ne mogu se setiti, da li drugi ili treći put, ponovnu aktivaciju vašeg sajta morate dodatno platiti?! Tu se vraćamo na onu priču ko je tu sad pa odgovorniji i uzora biznis modela. Sve u svemu ako ih posmatramo kao provajdera za Srpske potrebe, ocena bi bila 7/10, za Američke zaslužuju značajno veću jer fakat jesu vrlo profesionalni i vrlo stabilni.
247-Host
Koliko para, e pa dobićete mnogo više muzike! Izuzetno je povoljan, naročito ako se u obzir uzme paket koji vam nudi neograničeni broj addon slotova. U prevodu znači da u okviru jednog paketa možete hostovati brdo sajtova. I upravo tome i služi i služi vrlo dobro. Nije naročito pouzdan, daleko od toga da je pogodan za neke ozbiljne sajtove. Ali za uloženi novac vratiće vam mnogo, mnogo. Podrška im funkcioniše, ne baš bajno i sjajno ali funkcioniše. Ja sam mu našao 1001 namenu i mnogo mi znači, to mi je resurčina na raspolaganju, bez mnogo glavobolje šta, kad i koliko. Zato ga ne mogu nešto oceniti, jednostavno to je vrsta resursa koja dobro dođe svakome ko se webom bavi za nekih 150-200$ godišnje, dobijate zaista mnogo ali nije za profesionalnu upotrebu.
Adriahost
Iako je Adriahost, domaći provajder, on boluje od iste boljke kao i većina drugih “domaćih” provajdera, a to je da zapravo nisu domaći, već su strani. I to im je zapravo jedina “mana”. Menadžment Adriahosta, Goran Magdić i ostatak ekipe zasada tu priču vode, zaista za primer i pohvalu. Zato je moja saradnja sa njima i odpočela, a nadam se da ćemo je u budućem periodu dodatno proširiti. Mislim da trenutno na našem prostoru sem njih, ne postoji provajder sa toliko predusetljivom i kvalitetnom podrškom. Tehnički to funkcioniše, kako funkcioniše, stabilnost je tipično za napolju stacionirane servere, na visokom nivou, odziv baš i nije bajan, ali kada se sve oduzme i sabere, Adriahost predstavlja odličan izbor za sve standardne web aplikacije. Te ako ne začinimo čorbu preteranim komplikacijama zaslužuju visoku ocenu 9/10.
Završio bi priču sa prosečnim ping vrednostima u ovom trenutku ka sajtovima koji se hostuju kod opisanih provajdera.
Panet 78ms
Siteground 314ms
247 Host 336ms
Adriahost 281ms
To bi bila neka moja pričica koja u ovom trenutku važi, vodite računa da se stvari u ovoj branši menjaju vrlo intezivno i da već koliko sledeće godina slika može biti značajno promenjena. A ako imate neku primedbu, zamerku ili pitanje ne stidite se da ga uputite.
P.S. Zli jezici palacaju da se svim i svačim bave svakakvi kvazi stručnjaci i istina, ja sam zapravo Veterinarski tehničar sa tri upisana, dva skoro završena i nijednim potpuno završenim fakultetom. Međutim smatram da mogu par reči da kažem na ovu temu jer za ovih par godinica, hostovao sam sigurno preko 500 sajtova, a trenutno aktivno imam oko 200, pa eto, čisto zbog zlih jezika 
WPM – Igra i igrači – VI deo – Web dizajner
U uvodnom postu sam već skrenuo pažnju koliko je ovaj termin kod nas pogrešno – sve. Pošto već tako smelo nastupam, red je i da obrazložim pa bih počeo sa svojim bolnim izlaganjem na tu temu.
Čujte Srbi! Moramo se odvići nekih navika… objasniću je malom digresijom…. Urbana legenda:
….Otišla prva tura naših brilijantnih IT umova, dal beše Amerika, dal Kanada. Čuli lako se dobija posao, a lova do krova! Mesecima riljali, slali svoje CVijeve, radili svakakve poslove čudeći se kako i po njihovoj školi, a naročito znanju i iskustvu niko ne želi da ih pozove ni na razgovor. Ta situacija je trajala dok se nisu požalili dal iskusnijem gastrosu, dal nekom lokalcu. Nakon uvida u njihove CVije, čovek se nasmeši i reče, pa gospodo, vama ovde niko neće verovati da vi sve ovo znate, izbrišite sve svoje prethodne jezike, tehnologije pa i poneki projekat i ostavite trenutno aktuelni C. Prvu CV koji su poslali po tim uputstvima, pozvani su na razgovor, naravno dobili i posao…..
Ono što u americi odavno znaju, a mi tek moramo da naučimo da posla nema u “znamo sve znamo sve” varijantama, čak ni muzikanti kojima ta fraza pripada, nisu baš virtuozi u izvođenju numera u “znamo sve znamo sve varijanti”, već ih izvode više u tzv. verzijiama za pijano i razdragano uvce.
Vratimo se u Beograd, nekih 15ak godina unazad i na moj razgovor sa drugarom sa prostora Republike Srpske: “Mali, ne serinjaj bre, šta se baviš glupostima, što ne zabodeš neke humanitarce ili strance zabodeš bre pravu kintu, šta sviraš k. tu tim varijantama i kuckanjem! Slušaj vamo, da te X nauči, šta studiraš ti ono, veterinu, aha prva godna, dobro piši da si apsolvent, ajmo dalje, kucaš tu, ko je beše tu glavni, aha Microsoft, za Microsoft radis honorarno….
I da ne smaram dalje dovoljno je, sudbina svake generacije je sama po sebi prokleta da sa 30 godina svi znaju apsolutno sve i da su promenili najmanje 5 radnih mesta, e sad kad na sve to dodamo realne platežne mogućnosti privrednih moćnika, onda za rezultat dobijamo oglase za posao Web Dizajnera sa kvalifikacijama koje ne može da zadovolji apsolutno niko, a što u prevodu znači da će morati da se pomiri sa gomilom kompromisa u kasnijoj realizaciji projekata. To ide toliko daleko da poslodavac zapošljava ulitmativnog web dizajnera, za koga je siguran da što se tiče poznavanja dizajna i svih pratećih elemenata, korporativno brandinga itd. i tome sl. u najmanju ruku bolji od Wally Olins-a, naravno da HTML i sve njegove varijacije poznaje do tančina do verzije 12. Flash mu malo skripi dizajnerski ali programerski gazi po AS3 i prati desavanja i glasine na temu AS4, naravno da Adobe poznaje do tančina i inisistira na radu u Master Collection verziji pošto je greota da toliko znanje propada zbog nedostatka alatki za obradu i kreaciju. Termin SEO je u tom slučaju suvišan….
I ondak, jednako ultimativni komercijalista, ultimativnom klijentu bezkompromisno obeća Flash CMS koji je izmislio SEO za bilo koji drugi oblik prezetnovanja sadržaja na internetu i sve to za samo 10 dana i svega 200€. Kako sve to završi potražite u komunikaciji sa klijentima firmi koje imaju 100+ referenci, imaju jednog web dizajnera, više komercijalista i na tržištu su svega par godina…. a da, nešto im i ne ide u poslednje vreme.
Ima njih samo se dobro kamufliraju! Čak i na ovoj slici ima više nego 1.
Ovo sam fotografiju bez trunke srama ukrao od zvog zubara. Preporučujem vam da pogledate njegov Flicr nalog.
Srećom, do nas su došle i strane velike kompanije koje već imaju iskustva u formiranju web produkcijskih timova situacija se malo popravlja ali da ne bi ispalo da pričam prazne priče iskomentarisao bio oglase za posao na temu web dizajnera koje sam zatekao u trenutku pisanja ovog posta.
Slučaj br. 1
Opis zanimanja:
* Koncipiranje, dizajniranje i razvoj kako HTML/CMS sajtova tako i Flash sajtova sa multimedijom – Ok znači treba vam 3 u 1
Koncipiranje – Web project manager, Web producer i Information Architect
Uslovi za kandidate:
* Neophodan je razvijen osećaj za lepo i sposobnost da se sagleda projekat u celini + Iskusan, ovo je ok
* Aktivno znanje AS3, HTML-a i CSS-a – hm.. pa super baš AS3, HTML i CSS, pa dobro ako se zaustavimo ovde
* Sposobnost rada na više projekata u isto vreme – ovo je nekako suvišno
* Razvijena komunikacija sa ljudima i timski rad – u Srbiji je ovo bitno napomenuti iako budimo realni, niko od nas ne poseduje baš razvijenu tu osobinu, ovo je tu čisto da se zna da se na budućem poslu neguje elementarna kultura
* Rad u Adobe CS4 paketu (Photoshop, Illustrator, Flash, Dreamweaver…) – ovo je dobro CS4…, zaista me čudi da se ne spominje CS5
* Poznavanje web standarda i SEO – pa ljudi ako tražite neko ko fura AS3 teško bre da će ta osoba da se zanima SEOm – jednostavno ne interesuje ga.
* Poželjno znanje Javascripta, Joomla ili Drupal CMS-a – i kad je sve počelo da liči na koliko toliko smeran oglas udarac… kuvanje kafe, esperantu i C++
I šta reći na kraju
Ono što ovaj oglas krpi je sledeći tim:
Web project manager – ok ajd ovo je egzotika, ali nazovimo ga recimo Web dizajner sa 5 godina radnog iskustva i gomilom referenci
Web dizajner – sa akcentom na dizajner i znanje Flesh Design-a
Web developer – sa akcentom na C#, Java-u i/ili AS3 (sva tri liče pa se tu može nešto postići za kraće vreme)
Slučaj br. 2
Kandidat treba da poseduje sledeće veštine:
* Odlično znanje xHTML-a i CSS-a
* Poznavanje JavaScript-a
* Znanje engleskom jezika
* Dobro poznavanje aplikacija Photoshop i Dreamweaver i Flash
* Minimalno radno iskustvo od 2 godine
Kao što rekoh, situacija se popravlja jasno je razgraničeno šta mora odlično, šta može da se poznaje, šta da se zna. I ovde se ide malo daleko sa Flash-om, jednostavno … Flashisti i ostali. Jer onaj Flash na nivou flash bannera ne pije realno više vodu, jer stari statični banner su sve ređa pojava, te se sa čak i za taj posao traži nešto ozbiljnijie kaljeni flashista.
Slučaj br. 3
Web dizajner i programer
(1 izvršilac)
Uslovi:
- (X)HTML
- Photoshop
- PHP
- Poželjno poznavanje JavaScript
- Poželjno poznavanje ASP
- Poželjno poznavanje MS SQL Server 2000/2008 i/ili MySQL
- Opciono – Apache web server (instalacija i optimizacija) – IIS (instalacija i optimizacija)
Prednost može doneti poznavanje:
* Iskustvo u radu sa CMS platformama
* Poznavanje PHP-a i Actionscript-a
Od kandidata se očekuje:
* Da je komunikativan
* Spreman na timski rad
* Da ima želju za konstantnim usavršavanjem
Nudimo Vam:
* Prijatno radno okruženje
* Dobre radne uslove
XHTML – Ok
Photoshop… vrlo bitno, vrlo bitno
PHP – Ok, vama treba web developer
Java Scirpt – Ok, ovaj odozgo zna makar pomalo i ovo
ASP – Ljudi ovim ste nakačili na sebe jednu gomilu koja tvrdi da zna i ASP i PHP, nije da ih nema ali se obično radi ili jedno ili drugo, a ne oba.
MS SQL Server i ili MySQL …Apache, IIS
Baš bi voleli čoveka koji poznaje CMS platforme ali očekuju da zaposle nekog ko može da ih napravi sam. A da, pa dobro i sam naslov govori da je potreban Web dizajner i Programer ali se ne slaže baš po broju izvršilaca…
E o tome pričam.
Jedan Web dizajner treba:
- REFERENCE samostalno i timski izvedenih projekata, svoju web stranu poželjno
- Da u najmanju ruku ima osećaj za lepo na webu
- HTML odnosno XHTML i sve prateće varijacije, standardi su jednostavno osnovni alat te je to možda suvišno navoditi kao potrebu
- CSS je kičma današnjeg web dizajna, što ga bolje pojedinac poznaje, to više magije poseduje u svojoj glavi i pristima
- Da stvarno zna da radi u programima za web dizajn, bilo kojoj kombinaciji, ne treba ucenjivati ljude Adobeom ima i onih koji su više okrenuti Open Source zajednici, to ih ne čini sakatim ili lošim.
- Engleski – jednostavno nužno zlo
A u poželjno se može staviti i rad na nuklearnim projektilima. A svako znanje preko toga je samo premija i bonus. Dodao bih još i besmislenost testiranja kandidata, kroz razne kodne pitalice, đa flash, đa html. Pa ljudi ja i dan danas, kao i svi oko mene vrlo često posegnemo za nekom od referenc book-ova radi banalnih stvari, a uglavnom baratamo tonama gotovih bilioteka, programima koji sami generišu tonu toga…. da nekom kažem ili napišem standard tagova za HTML 4 stranu … ma važi.
I tu dolazimo do suštine. Ako nema Refernece ili vam kao reference prikazuje neki fijasko, budite 100% sigurni da vas taj isti fijasko očekuje i u saradnji sa pomentom personom bez obzira šta u CViju pisalo i šta ta osoba na intervjuu govorila.
I onda uvek ostaje ono staro dobro, možete uzeti nekoga ko je dostigao Zen web dizajna i shvatio je da nema pojma i da želi da uči, u tom trenutku ga vi hvatate za gušu oblikujete prema svojim potrebama… naravno isti vas napušta zarad duplo veće plate nakon nekog vremena
WPM – Igra i igrači – II deo – Web Producer
U prethodnom postu sam napravio grubu podelu sastava jednog ozbiljnog kreativnog tima za on line produkciju. Sada bi želeo kroz seriju postova da za početak, objasnim komunikaciju i zadatke među strukturama. Pa ću krenuti redom od persone u engleskoj izvedbi zvanoj Producer, Web Producer, Online Producer.
Iako mi ovi engleski termini nisu srcu bliski, ne znam za neki srpski prikladniji pa cu u daljem tekstu koristi termin Web Producer. Krenućemo od svih mogućih zadataka koji mogu pripasti Web Producer-u:
- Konceptualno rešenja projekta, ideje, smernice
- Komunikacija sa kreativnim članovima tima
- Mape strana – konceptualne
- Mapa sajta – konceptualna
- Kreiranje specifikacije projekta i timeline-a
- Kvote – Budžetiranje projekta
- Nadzor i kontrola dizajna
- Nadzor i kontrola sadržaja
- Menadžment strukturama koje obezbeđuju sadržaje
- Učešće u razgovorima sa outsource timovima i pojedincima
- I uvek se tu ima dodati ponešto…
Ono na šta sam često imao priliku da naiđem je da HR Manager-e i uopšte ljude iz branše, zbunjuje koja je uopšte razlika između WP Managera i Web Producera. Razlika postoji i dole je objašnjena ali u praksi često i jeste tako da WP Manager-u je Web Producer, najveća pomoć i odmoć, kao i glas savesti i razuma i obratno naravno. Te su ove dve pozcije zaista tesno povezane. Sa druge strane postoje situacije gde Web Producer nije sastavni deo tima već osoba obezbeđena od strane klijenta. U zavisnosti od samog projekta na kome se radi Web Producer može, a i ne mora ispunjavati sve gore navedene zadatke.
E sad da napravimo jasnu razliku između ove dve strukture. Web producer je mnogo bliži kreativnom timu i njegov je predstavnik i sastavni deo.Što znači da mora dobro poznavati web tehnologije i da ima puno razumevanje kompletnog kreativnog procesa koji čini realizaciju uspešnog internet projekta. Te ga pre svega treba shvatiti kao šefa kreativnog tima i desnu ruku Web Project Manager-a. Sa druge strane Web Project Manager je struktura koja dolazi između klijenta ili višeg menadžmenta i kreativnog tima, pa su njegova zaduženja iako slična više prilagođena toj poziciji u hijerarhiji.
Komunikacija između ove dve strukture može biti vrlo napeta, može i teći ko po loju. Zato je vrlo bitno da su ove dve osobe profesionalno, emotivno, intelektualno potpuno zrele, hladne glave i pune razumevanja. Kada se napravi dobar spoj pojedinaca na ovom nivou menadžmenta, Šanse za brzu i kvalitetnu realizaciju projekata značajno rastu.
I još jedan zanimljiv podatak koji smatram da je bitan za celu ovu priču kako ona kod nas nije baš preterano razvijena. Prosečna plata Web Producera u Americi je oko 80.000,00$ godišnje.
Eto toliko za sad na temu Web Producer od gosn` Pantića.
WPM – Igra i Igrači
Oblak misterije koji se nadvija nad nazivom Web Project Manager krije u sebi pre svega nužnost hirarhije procesa i ljudstva prilikom izrade bilo kog iole složenijeg projekta. O čemu se radi? Pa iole ozbiljniji Web Developer, čak i u Srbiji koji se susreo sa situacijom: “Radim tri sajta, ugovaram četvrti, a tražili su mi ponudu za peti čiju specifikaciju ni sam ne razumem” Shvatio je u toj situaciji da OneManShow u toj priči više vodu ne pije. Ukoliko se od samog starta vodite određenim ispravnim principima i određenom kvalitetnom metodologijom rada, onda su vam šanse za napredak od pustog kucanja koda i proklinjanja Bill Gates-a, IEa, CSSa… nešto veće nego bez poznavanja osnovnih organizacionih principa. Jednostavno bez WPMa nema logičnog napretka u poslovanju, jer i kad uspete da vašu nano firmu proširite na mikro, u toj zajednici svi moraju imati neki određeni plan i raspored rada, zaduženja. Jednostavno nečće valjati da sada, kada pored vas tu rade još tri vrhunska svaštara krenete putem gde svi rade sve. E sada da se ja ne pravim pametan, ja sam upravo ta strana koja je od starta krenula “na svoj način”, ali nakon 150og jubilarnog udaranja glavom u zid, pade mi na pamet da su možda glupi amerikanci smisli neki tok i način na koji se realzuju svi ti Google-ovi, Microsoft-i, tu je započelo moje istraživanje, a i primena tih “glupih” metoda rada. Pa ajde prvo da se pozabavimo učesnicima u realizaciji jednog Web Projekta i da razumemo odmah kroz sve moje postove na ovu temu podrazumevano se misli na ono kako bi to trebalo da izgleda, a trudičću se da napravim poseban osvrt na surovu realnost.
GAZDA – Da pojednostavimo, bilo da je u pitanju Klijent, bilo da je u pitanju kompanija koja samostalno razvija za svoje potrebe jedan ili više web projekata, termin na vrhu hijerarhije se može nazvati lepo Srpski – GAZDA.
Web Project Manger – Opa, pa vi ste tu… Ne mora da znači, u razmaku između vas i gazde može se načičkati još par strukutra u zavisnosti od situacije. Ali nažalost, jedno sigurno vi ste odgovorno lice za sva moguća s…nesporazume i polažete račun najčešće i Gazdi i nadređenima, a ono što najteže pada… polažete račun i podređenima. Realno gledano u Web Project Mangementu vam treba zaista i poseban šlif i posebna energija upravo za balans između pomenutih struktura, za peglanje “tehnički neizvodljivo” od programera, “pa ovo baš super izgleda – oni su seljaci” od dizajenera, “To MORA da bude, i preskupo je” od GAZDE… pa ovo u principu ide u nedogled jer se u svemu tome obavezno javi Tetka iz Čikaga da joj izvadite krštenicu u Crkvi na administrativnoj liniji ali ODMAH!
Web Producer – Online producer – Osoba zadužena za praćenje situacije sa svim sadržajima na sajtu, kod iste se slivaju svi sadržaji bilo od novinara ili copywriter-a, nečeg levog… Online producer odlučuje šta ide, gde ide, kako ide… Osim ovih osnovnih zaduženja Web Producer ima najčešće ulogu koja se po mnogo čemu prepliće sa Web Project Manager-om, ali o tome nešto kasnije.
Editor/Copywriter/Journalist – Osoba ili osobe koje obezbeđuju sadržaje za sajt.
Information architect – Ovaj je gadan… Kod nas vrlo retko zastupljen ali se na tome radi. Zadatak pomenutog je da na osnovu svojih znanja i iskustava organizuje sadržaje na sajtu sa svrhom da svaki bude na svom mestu kako bi sajt bio što pregledniji (tu mislim na kvalitetnu navigaciju pre svega) i što upotrebljiviji – Usability što je posebena i prilično opširna tema kojom ćemo se zabavljati u postovima koje slede.
Graphic designer – Ljubi ga majka! Čak i u Srbji nije potrebno detaljnije objašnjavati šta čoek radi. Međutim vrlo bitna stvar je da u svom okruženju imate pomentu personu voljnu da spozna Web koncepte i da shvati da papir nije isto što i ekran.
Web Designer – E ovo mi je posebno bolna stavka. Da razjasnimo nešto, davno su prošla vremena kada je Web Dizajner bila osoba zadužena od A-Š za sve na jednom sajtu. To ne mere! Dobar Web Dizajner treba da peva X-HTML u snu, CSS da mu je najbolji drugar, XML da mu nije stran i da zna još ponešto tu i tamo u zavisnosti od afiniteta. Naravno programi za obradu grafike su podrazumevani. Ono što Web dizajner itekako mora da zna i da prati a to je Web u celini, šta se dešava, šta se novo pojavljuje da grize i da bude uvek u toku sa najnovijim trenovima. Očekivati od Web dizajnera da je vrhunski PHP, ASP programer – ma važi… Web Dizajner u modernom web-u treba da predstavlja kariku između ludih Grafičkih dizajnera i još luđih web programera i da sa svojim znanjem pomiri i ubrza rad to dvoje.
Web Developer – E ovo je gadna kategorija i šta god mi slušali na vestima, Srbija se baš i ne može pohvaliti velikim izborom. Ovde baš često puca i opet govorim o Srbiji. Developer se danas svako zove, a retko koji je stvarno u stanju da svoje zvanje i opravda. Opet najbitnije je da su spremni i sposobni da brzo uče.
Drug projektant – Senior Developer – Tech Lead – Svaki ozbiljan razvoj software-a bez ovog čoeka neće baš da može. Samo ako se osvrnemo na Srbiju ne moramo da brinemo, tamo gde je Ratko Mladičć i ispija kafu sa Bin Ladenom tu su se negde i sakrile pomenute persone.
Database administrator – Da, verovali ili ne ozbiljan razvoj, čoveka koji se bavi bazom stavlja na posebno mesto. Kod nas obično Developeri i Drugovi projektanti ukidaju ovo radno mesto. To pije vodu ako ne pričamo o zaista glomaznim projektima.
Quality assurance engineer – Tetka, brat, sestra, drugovi, drugarice… Da to u Srpskoj praksi tako radi. U nekom magičnom svetu imate osobu koje organizuje gore pomenute i mnoge druge, vodi računa da je svaka stavka iz specifikacije urađena kako valja, da sve to prati odgovarajuća dokumentacija, i da sam projekat prođe sito i rešeto pred puštanje u rad.
I sve ovo nekad u više primeraka, nekad sa nekim manjkom… Sve u svemu to je otprilike sturktura zaduženja jednog ozbiljnog razvojnog tima. No dodaću na ovaj post još koju reč čim mi to obaveze dozvole
