Roditeljski linč
Upravo naslov ovog teksta, odnosno strah od istog, predstavlja najverovatniji uzrok neracionalnog ponašanja zaposlenih jednog Beogradskog vrtića i jedne Beogradske uprave predškolskih ustanova. Ne želim da preciziram o kojim se konkretno ustanovama radi jer je postupak za razrešenje čitave situacije u toku i čeka se epilog priče, međutim vrlo neodgovorno bi sa moje strane bilo, da o čitavoj situaciji ne ostane pisani trag, jer verujte mi, ovo je samo mali, banalni deo, onoga što se svakdnevno dešava po Srpskim vrtićima.
Kada je Majka jednog od polaznika predškolske ustanove došla po svoje čeljade, prisustvovala je neprijatnoj sceni, gde je medicinska sestra isprovocirana neodgovornim i opasnim po sopstvenu bezbednost ponašanjem jednog deteta, reagovala onako kao što bi verovatno svaki uplašeni, svestan nemoći pred isprovociranom situacijom, roditelj reagovao. Udarila je dete. Ne nije mu odvalila glavu, nije mu ostavila verovatno ni modricu, jednostavno lupila ga je po guzi, ne doduše ovlaš, nego onako vaspitno, baš kako se valja.
Čitajući prethodni pasus, verovatno se pitate šta samo zgutao ili popio ili i jedno i drugo, kad od ničega pravim famu? Pa da molo pojasnim.
Problem kulminira reakcijom pomenute na verovatno ne tako prijatan upit Majke-svedoka: Šta to radite? A zato što predstavlja zbir šablona ponašanja zaposlenih pomenute predškolske ustanove koji je primećen u poslednjih par meseci. E sad obavezno jedna mala ograda, da vam idealno bude svima jasno da se stvarno trudim da budem maksimalno objektivan i korektan u izveštavanju o čitavoj situaciji. Vrtić ko vrtić je verovatno jedan od boljih u gradu, zaposleni ko zaposleni, većim delom takođe su zaista hvaljeni generacijama dece i roditelja, vrtić je meni vrlo dobro poznat, jer je pola moje generacije upravo u taj vrtić išlo. Ne želim da menjam ni vrtić, ni vaspitačice i nipošto ne želim da menjam medicinsku sestru koja će u ovom slučaju ispasti žrtveno jagnje kolektivne odgovornosti.
Pa šta me i nas (grupu roditelja) do mere ozbiljne reakcije isprovociralo?
- Jedno šišanje grupe dece (jednostavno došli roditelji po decu i zatekli ih podšišane, malo su ostala deca sama sa makazama, pa se šišali)
- Jedno griženje deteta za genitalije (Da, za genitalije)
- Jedno kažnjavanje dece zbog nedonošenja čarapica za izlazak napolje (na 30-37 stepeni)
I ima toga još ali mislim da je ovo zasad sasvim dovoljno. E sad dok će neki biti zabezeknuti, kako to da još uvek mrtvih nema, ja vam kažem ništa od gore navedenog nije ni toliko strašno, niti je da nije već viđeno. I stvarno ponoviću, ima baš još mnogo primera krajnje neodgovornog ponašanja.
A najveći problem u čitavoj priči je stav “pravimo se ludi”, nije se desilo, umanjivanje značaja, eskivaža i na kraju zaborav. Ali po svemu što smo imali prilike da vidimo do sada, jedino što možemo da zaključimo da se zaposleni u dobroj meri oslanjaju na Boga i “Ma neće ništa da im fali” u vršenju svojih poslovnih obaveza. Dodatno se situacija poboljšava činjenicom da je komunikacija, sve lošija i svodi isključivo na sastanke vezane za letovanje i zimovanje.
Većina roditelja, građana ove zemlje na situacije poput ovih gore opisanih neće reagovati. To je ono što je najžalosnije u čitavoj priči, jer ako ne reagujemo sa ciljem zaštite svoje dece i njihovog boljeg života, na šta reagujemo?
Ova priča, zasada, se završava na ovim redovima. Problematika opisanog događaja premašuje kapacitet pristojnog Blog Posta. Iskreno se nadam da ćemo u vrlo kratkom roku razrešiti sve probleme nastale sa vrtićom, jer u jedno sam 100% siguran, a to je da ni ja, a ni grupa roditelja koja je vrlo jasno protestvovala, ne pripadamo ćutećim građanima.
Ovaj kreativan natpis sa slikom je ukraden i prerađen. A maznut je sa www.child-abuses.com portala posvećenog borbi protiv zlostavljanja dece u svakom obliku.
P.S.
Nadam se da ne moram da napominjem da je udaranje dece, naročito u vrtiću, najstrožije zabranjeno, a vrlo verovatno i zakonom kažnjivo?! To je istio onaj zakon koji su zaposleni po vrtićima odćutali.
Novi predlog zakona o radu
Dole navedeni je Bandžijev novi predlog zakona o radu. Mislim da je vredan razmatranja, te ga stoga komentarišite detaljno!
Dobar zakon o radu garantuje visoku produktivnost i opšte zadovoljstvo zaposlenih.
Član 1.
Početak radnog vremena radnik određuje sam. Zakonska odredba propisuje da to ne sme biti pre 10 casova izjutra.
Član 2.
Naknadu za svoj rad ,određuje sam radnik u dogovoru sa svojim ukućanima.
Član 3.
Pre početka posla radnicima se daje neki aperitiv i meze da bi se isti opustili pred naporan rad, ova odredba propisuje sledece proizvode za upotrebu: Coca – Cola, Hladno pivo (2 – 6°C), Vinjak, hladni i topli sendviči (pečenica, šunka, kulen).
Član 4.
Na poslu je dopušteno zapevati. Ako neki radnik zapeva, ostali su dužni prekinuti sa radom i pridružiti se istom.
Član 5.
Ukoliko neki radnik zaspi na poslu, ostali radnici su dužni u tišini napustiti radna mesta da istog ne bi ometali, a za to imaju pravo na novčanu nadoknadu kao da su radili.
Član 6.
U odsutnosti šefa radnici imaju pravo organizovati zabavu na teret preduzeća.
Član7.
Pauza za doručak traje od 10.30 do 13.30 časova.
Član 8.
Ako je u radno vreme serija, npr: “Esmeralda, Rosaura, Zlobnica, Pacenice, Soledad,…” ili repriza neke emisije koju radnik nije gledao prethodne večeri iz opravdanih razloga, preduzeće je dužno obezbediti TV prijemnik dijagonale ekrana minimalne veličine 82 cm te tako omogućiti praćenje iste uz novčanu naknadu radniku kao da je radio.
Član 9.
Za smenjivanje šefa potrebna je peticija sa potpisima najmanje dva zaposlena radnika u kolektivu.
Član 10.
U skladu sa pozitivnim zakonskim odrebama radnik može zamoliti šefa da ovaj dovrši posao umesto njega kao i da mu bude na usluzi.
Član 11.
Ukoliko je šef zenskog roda, muški radnici su dužni pri svakom njenom prolasku dati joj do znanja svojim ponašanjem da je predmet njihovog razgovora i obezno joj nešto rečima dobaciti.
Član 12.
Svaki radnik ima pravo na osam nedelja odmora leti, odnosno šest nedelja zimi. Ako radnik provodi taj odmor izvan mesta stanovanja, firma je dužna obezbediti čišćenje i provetravanje stana.
Član 13.
Ako se radnik firme ženi/udaje firma je dužna osigurati mu/joj miraz u visini godišnje prosečne plate i snositi troškove momačke-devojačke večeri kao i 85% troškova venčanja.
Firma na taj dan obustavlja rad na nekoliko dana.
Član 14.
Za sve radnice poslodavac treba da osigura kućnu pomocnicu, koja mora imati primerene obline i odgovarajući izgled kako bi mogla poslužiti i suprugu.
Član 15.
Odlazak sa posla je u 14:30. Radnici napuštaju posao praćeni taktovima muzike predviđene za ovakve prigode. Šef je dužan svakom ponaosob zahvaliti za radni učinak uz srdačno rukovanje i ukoliko je radnik ženskog roda uz odgovarajući poljubac i milovanje po zadnjem delu tela.
Član 16.
Portir je dužan svakom radniku pre izlaska iz kruga firme pregledati torbu.Ukoliko ništa ne nađe dužan je vratiti radnika u firmu kako bi ovaj mogao da uzme nešto za sebe. Starijim radnicima ovakve stvari se odvoze na kućnu adresu službenim vozilom preduzeća, a pod uslovom da je njihova težina veća od 2 kg.
Član 17.
Ukoliko radnik u toku noći sanja o poslu, firma mu je dužna platiti naknadu za noćni rad.
