Main menu

Škola ronjenja

Par reči na račun škole, kurseva i ostalih oblika edukacije vezanih za ronjenje. Ja sam svoj centar za obuku odabrao na osnovu preporuke, što bi i svakome drugome posavetovao, a evo da podelim i svoja iskustva i spoznaje.

Kao što sam u članku Ronjenje – moja priča napisao, moj odabir škole nije se sveo na preterano istraživanje već na čistu preporuku i slučaj. Ipak, posmatrajući perspektivu par meseci kasnije evo nekih informacija koje verujem da mogu biti od pomoći svakome ko razimišlja o kursu ronjenja.

Obuka ronjenja počinje početnim kursevima koje može prethoditi tzv Intro zaron ili neki njegov oblik ali i ne mora. Intro zaron vam omogućava da se upoznate sa osećajem kako je to disati pod vodom i dati blagu naznaku kako to izgleda roniti. Vrlo su efektni i polaznike teško da može ostaviti ravnodušnim, te dobar deo njih nastavlja sa obukom.


Obuke ronjenja se sprovode po nekom od programa ronilačkih organizacija od kojih su kod nas najzastupljenije PADI i CMAS. O tome koja je od te dve varijanta bolja, za početak apsolutno je nepotrebno da ulazite u tu problematiku. Vrlo je verovatno da ćete taj prvi kurs raditi po CMAS-u, jer je jeftiniji za sertifikaciju, a za dalje već istražujte i sami pravite plan.

Kako to izgleda?

Dođete na bazen, dodeljuje vam se instruktor, koji vas za vrlo kratko vreme uputi u osnove i bućne u vodu, jer to i jeste sredina koju treba da savladate. Osećaj ronjenja sa bocama, hm… recimo da bi mogao reći, to je osećaj slobode. Verovatno svako to doživljava na neki svoj način, moj prvi zaron je bio deo jasne agende na koju sam bio skoncentrisan, završiti obuku i zaroniti. Na svom prvom zaronu u bazenu, izronio sam zlatnu minđušu, šta čovek da poželi više nego jedan takav “znak” 🙂 Ali jednom rečju, osećaj je neverovatan.

Koliko vam je obuka dobra ili loša nažalost videćete vrlo jasno tek kada počnete da ronite. Savremene programe obuke sa ciljem da u što kraćem roku obezbede mogućnost zarona prati jedna nezibežna mana, broj zarona.

Sama obuka je vrlo sažeta i sa gustim rasporedom vežbi po predviđenom terminu, odgovorni instruktor se neće bazirati na terminom predviđenom, već na to da polazinici kvalitetno savladaju sve vežbe predviđene obukom. Obuka, ume da bude pomalo frustrirajuća, jer nije sve vežbe lako savladati na prvu loptu, međutim kako se krećete kroz istu, do kraja sve legne na svoje mesto.

Paralelno sa praktičnom obukom, permanentno se odvija i teorijska obuka, koja će vam biti potrebna za polaganje teorijskog testa. Za prvi kurs, po bilo kom programu, nije u pitanju nuklearna fizika, čitajte skriptu, uživajte u praktičnoj obuci.

Za samu obuku ali i za ronjenje samo po sebi, što se vas samih tiče, dve su osobine vrlo nepoželjne, kako za obuku, a naročito za ronjenje kasnije PANIČENJE i preterana SAMUVERENOST. Obe su podjednako opasne kako za vas lično, mislim da niko nije imun, svakoga u nekoj situaciji i momentu može uhvatiti panika, a isto važi i za neracionalnu dozu samouverenosti.

Voda je sredina koju uvek treba beskrajno poštovati, a ronjenje je prilično zahtevna disciplina, ne gubite svest o tome i verovatno nikad nećete imati nikakav problem.

Evo primera moje “bistre samoverene glavice”… Tokom vežbe “Bratskog disanja u mestu” sa svojim partnerom (Badijem) delite izvor vazduha pod vodom. Ja sam u vodi i raznim vodenim i sportskim aktivnostima proveo solidno vreme, prilično se komotno osećam u istoj i zaista se trudim da nikad ne zaboravim ovo što sam u gornjem pasusu naveo, ipak, trenutak zaborava.

Ovako izgleda vežba:

– signal za veštinu : NEMAM VAZDUHA, DAJ MI BRATSKO!
– prvo pokažemo signal
– vadimo naš regulator iz usta
– vodimo računa da izbacujemo mehuriće
– hvatamo desnom rukom našeg badyja za nadlanicu ruke u kojoj on drži regulator
– levom rukom se hvatamo za bady-jev BCD
– dok je regulator u našim ustima brojimo prstima 1,2
– zatim vraćamo regulator dok naš par broji prstima 1,2
– kada prvi put prodišemo na bady-jev regulator, pokazujemo mu da smo OK!

Ja sam u svojoj usijanoj glavici toliko bio opušten, da sam zaboravio elementarnu stvar, da udahnem pre nego što sam predao regulator, pa sam to ponovio jedno dva tri puta 🙂 nije meni što sam ja ispao retard koji ne koristi glavu, već mi je žao što se i badi pored mene solidno nagutao vode.

Vrlo je važno da vam se tokom obuke dese i takve nezgodne stvari i da shvatite da ako mislite da ronite morate stajati sa obe noge na zemlji i držati glavu ispod visine oblaka, jer bi ne ugrožavate samo svoj život, već i živote ljudi koji rone sa vama!

Mislim da je jednako važno da promenite i veći broj demonstratora vežbi i badija, jer kad stvarno krenete da ronite imaćete vrlo različite vodiče i badije, dobro je da već tokom obuke prepoznate i naučite kako da se nosite sa pojavama koje krase tu dinamiku.

Stažni zaroni

Obzirom da se u Beogradu, obuka skoro pa uvek, obavlja u bazenima da bi ste došli do sertifikata, potrebna su vam i najmanje četri stažna zarona koji se najčešće obavljaju na jezerima, u mom slučaju Ada i Bela Crkva. Postoje ljudi kojima ta sredina nikako ne prija, ipak za većninu ronjenje na tim lokacijama je pravo uživanje i po mnogima predstavlja jedan od najboljih način za ulazak u svet ronjenja.

Više stvari ih čine idealnim za početak. Mala dubina – koju god grešku da napravite, dubina pomenutih jezera vas drži na sigurnom. Vidljivost i mulj – onog momenta kad zaorete po dnu, shvatićete koliko je idealna plovnost zahtevna i važna stvar, a kad se nađete i snađete u oblaku mulja svakoko ronjene u plavom, predstavljaće vam mačji kašalj. Van nezgodnih stvari i situacija, te dve lokacije zaista jesu super lokacije za ronjenje, evo fotki sa Ade od pre neku nedelju.

Poraslo dete, osamostalilo se…

Kada napokon dobijete svoj sertifikat otisnućete se u fantastičan svet ronjenja. Moj vam je savet da za prve zarone ostanete pri matičnom klubu, jer kažu da nekih 20 – 30 zarona je potrebno da sve legne na svoje mesto i sa svojih dosadašnjih 35, moram se složiti. Meni se ipak drugačije namestilo, tako da sam ja svoje prve “samostalne” zarone realizovao u Egiptu, mestu zvanom Marsa Alam i u jednom zaista kvalitetnom ronilačkom centru Diving.De.

O svemu lepom na tu temu Marsa Alam pišem u posebnom članku, a ovde bi da skrenem pažnji na one manje prijatne stvari koje vam se kao početniku mogu desiti.

Kada ste ronilačko pile sa svojih par stažnih zarona i možda koji više, a dođete u neki ronilački centar na moru veliki ili mali treba da znate par stvari…

Pačetina

Vi ste početnik, pilence, odnosno pačetina jel ipak ronite, zar ne,  to obavezno naglasite ali budite svesni da čak i vrlo iskusni ronioci, prvih par zarona u sezoni ne blistaju!

Kg gore Kg dole…

Prvi vam je zadatak da vrlo dobro odmerite količinu tegova, jer obe situacije premalo ili premnogo će vam zaista pokvariti ceo doživljaj.Nakon što ste se dobro odmerili, ne optrećujte se puno, već se prepustite zaronima slede zaroni i zaroni do dostizanja savršene plovnosti i zadvoljavajuće potrošnje vazduha.

Komentari

U ronilačkim centrima često postoje neke malo usijane i nepromišljene glavice, koje će vam dobaciti komentar zanemarujući činjenicu da ste vi ronilačko pilence. Pažljivo slušajte ali ih ne primajte srcu, sve leže na svoje mesto vremenom i redovnim zaronima.

Za kraj

Što se moje škole tiče, ja sam zaista zadovoljan, a svakim problemom na koji sam naišao tokom dosadašnjih zarona, bio sam sve zadovoljniji. Nisam bio presrećan što prve slobodne zarone nisam odradio sa svojom ekipom i u poznatom okruženju što je ipak u neku ruku ispalo dobro jer doživeo jedno sasvim drugačije iskustvo.

Koliko sam primetio ne postoji izraz tipa Happy Dive ili Good Luck, međutm ono čime su nas stranci ispraćali je bilo:

Have a good dive!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top