Main menu

Blokada – nudim bubreg

Na današnji sveti dan su moja krhka preduzetnička pleća osetile prve čari blokade tekućeg računa nesrećne mi firmice od strane rođene mi poreske uprave Zvezdara, a na račun zaostalih dugovanja za neku sitnu šaku dinara i nešto krupniju kamatnih dinara, a opet na račun te, tako nevešto nazvane, Komunalne takse ili vam Takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.

Srbijo - Domovino Moja!

I sad kao što bi svaki Srbin, Bloger i Tviteraš očekivao, trebalo bi ovde da opljujem po velikoj nepravdi, po monstruoznim propisima, po državi, po pojedincima, naravno okrivljujući sve druge osim sebe samog. I ono što je tužno i to baš tužno, bio bi većim delom u pravu. Međutim kako ta taktika ne pali, ja bih ovde hteo da izložim neke predloge rešenja konkretnog problema.

Definišimo problem – Odredimo CILJ

Kako su se mnogi od nas već susreli, kako problem definišu poreski i drugi činovnički službenici, pa čak verovali ili ne, sudije naših sudova sa rečima:

Znate, državi trebaju pare“…

Dakle problem je nedostatak novca u državnom budžetu zbog koga država pritiska sve svoje institucije da uteruju dugovanja pa makar i motkom. To poreski službenici shvataju vrlo ozbiljno, a što i ne bi kad im verovatno konstantno neko maše otkazima, pretnjama i koječime ispred nosa.

A CILj je nesmetan priliv projektovanih finansijskih sredstava na račune poreskih uprava.

Sada kada imamo CILJ ja bi da dam par predloga na račun unapređenja sredstava izvršenja i samog sistema, a sa jednakim krajnjim ciljem. Ovde pričam isključivo o dužnicima na račun Komunalne takse ili ajmo pa da budemo iskreni i da nazovemo to pravim imenom recimo Reket na imanje firme u gradu Beogradu.

1. Nije teško biti fin

Ako jedna ozbiljna država gradi imidž stimulativnog poslovnog okruženja, onda ta država treba da obezbedi nedvosmislenu i potpunu informaciju svakoj “budali” koja želi da otvori firmu.

Država vas prilikom otvaranja firme NE upoznaje sa finansijskim obavezama koje vas čekaju na račun pomenute takse, tačnije ne postoji nijedan informator koji vam kroz niz studija slučaja predstavlja jasnu finansijsku konstrukciju vaših sledujućihobaveza.

Naravno da ovo nije podrazumevan i obavezan čin, međutim meni se čini da se država hvali značajnim olakšicama i stimulisanjem razvoja privrede, a postojeći pristup ne stvara buduće privrednike nego niže potencijalne probleme.

Dakle. APR treba još bolje da radi svoj posao i da prilikom otvaranja firme predstavi vrlo precizan i jasan troškovnik za prve dve godine poslovanja.

Ovo stvarno nije teško, evo zaposlite mene, na određeno vreme, 1/2 radnog vremena, da radim da se oslobodim poreskog duga i njime nastalih dugova, da me dinara preko ne platite. Imaćete za verovatno manje od 3 meseca, kompletan troškovnik, tabele za na peške računanje, web aplikaciju i debil friendly brošuru za štampu.

2. Ne kažnjavajte privednike, zbog svojih grešaka.

Ovo se u ovom konkretnom slučaju odnosi na grad Beograd. Rešenje o Reketu na imanje firme u Beogradu vam stiže krajem prvog kvartala druge godine poslovanja. To rešenje vam objašnjava koliko vi već zapravo dugujete i ostavlja vam ultimatum da taj iznos platite u roku od 15 dana.

Nedugo za rešenjem koliko već dugujete, u toj drugoj godini poslovanja, stići će vam drugo rešenje koje kaže koliko već dugujte na račun toga, što je poreskim organima trebalo četri meseca da vam obračunaju koliko vi trebate da platite,uz isti ultimatum kao i iz prethodnog slučaja.

Uz sve navedenio tu je i projekcija plaćanja reketa do kraja godine (Iznos mesečne rate reketa).

Kada sve to saberete ako ste bili pošteni stiće će vas finasijska šamarčina da će uši da vam zuje jedno nedelju dana.

Rešenje o Reketu, uručujte prilikom otvaranja firme, a ne 15 meseci kasnije i to stvarno nije teško, osim naravno ukoliko ne vagate prvo koliko vam para fali u budžetu pa na račun toga razrezujete rekete. Ali to sigurno nije tako, zar ne?

3. Alavost je jedno, razum je drugo – Stimulacija nije kreiranje bezkompromisnog okruženja

Država je postavila svoje bedeme, lokalne poreske uprave. Zadatak je jedan – Take Money. Dočekaće vas krajnje ljubazne službenice, koje vam na kašičicu nude ponekad i neku slamku za koju da se uhvatite, sve dok plaćate ali nikako nijedan model po kome bi vi mogli recimo krajnje nerazumnu cifru da umanjite ili se makar ne daj Bože izborite za plaćanja na rate.

Regularan i razuman model ne postoji. Za plaćanje za, u, do šest rata, traži se garancija banke ili hipoteka na nepokretnost. Kod ovo hipoteka se i sad naježim sav dok pišem, a scenario za garanciju banke funkcioniše po sledećem principu:

Banka traži dinamiku otplate, a poreska uprava traži garanciju banke da bi vam dala dinamiku otplate.

Nije vam jasno, ok onda je sve kako treba. I ne treba da bude jasno, napravljeno je da bude neizvodljivo.

Reketi na imanje firme su za ovu godinu značajno smanjeni u odnosu na prethodnu, međutim i poslovanje je značajno otežano u odnosu na prethodnu. A šta se dešava sa nebuloznim dugovanjima od prethodnih godina? Pa ništa dugujete ih, uz kamaticu naravno.

Racionalizujte namete, prema realnom poslovanju i starosti firme. Stvarno ne ide da se privredni razvoj “stimuliše” gaženjem novoosnovanih preduzeća, sa “jedva krpi kraj sa krajem” poslovanjem.

Da li je moguće da nije omogućen makar otpis kamate na ljude spremne da izmire svoja dugovanja? Da li je moguće da je na nekim opštinama moguće sve, a na nekim ništa?

4. Hrišćanski je praštati

Ako se usuđujete da uzmete reč stimulacija privrede u usta, onda vam olakšice za likvidnost preduzeća verovatno ne deluje kao strani pojam. Podvucite crtu, ponudite modele, racionalizujte svoje ale. Pružite ovom narodu makar neku realnu šansu.

Nisam želeo da pišem ovaj post tako da pljujem, smatram da sam ponudio makar neke naznake za konkretna rešenja. Ideja imam još puno, a i spreman sam da vam ponudim svoj bubreg, kao garanciju, da bi racionalniji i korektniji pristup problemu zaista stimulisao rast priliva u državnu kasu i stimulisao dalji razvoj.

Dragi moji “državnici” negde mora da se stane, ovako kako ide, dalje propadanje je sasvim izvesno, ja vam praštam, lenjost, neznanje, alavost, inertnost ali teško da će vam Bog i vaša deca oprostiti.

Ja sam davno naučio, da je bolje sprečiti nego lečiti. Naučio sam i da to nije uvek moguće. Pitam se da li ste i vi? A zanima me kad zaplovimo 2012om, sa još grđim prognozama, koliko će vremena proteći dok bandere na Terazijama ponovo počnu da služe i nekim drugim namenama osim elektrotehničkim.

Moj slučaj?

  • Preduzeće osnovano Februar 2009
  • Februar/Mart 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2009 godinu – 84.00,00 RSD
  • U toku žalbi na to rešenje, stiže sledeće…
  • Mart/April 2010 – Rešenje o plaćanju takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2010 godinu – 108.000,00 RSD
  • Maj/Jun 2010 – Stiže pozitivan odgovor na žalbu i taksa za 2009 se umanjuje na nekih 50ak hiljada RSD, u istom periodu žalba i kuku lele na 108.000,00 RSD ne nailazi na nikakav oblik, mogućnosti za umanjenje.
  • Uzevši u obzir, čitavu nebulozu, ne plaćam ništa, a realno i nisam mogao.
  • Mart/April 2011 – Stiže rešenje za 2011, kao i obračun i ultimatum za prethodna dugovanja (nešto malo ispod 200.000,00 RSD sa kamatama).
  • Do današnjeg dana sam uplatio nekih 130.000,00 više nisam uspeo.

Blokadom računa, dospeo je na naplatu dozvoljeni minus, na taj način na ukupan preostali iznos dugovanja, dolazi i iznos dozvoljenog minusa, nisam u mogućnosti da plaćam plate i doprinose niti bilo koje druge obaveze prema državi i dobavljačima.

Da li je to rešenje problema? Da li je to ta stimulacija?

Ukupna dugovanja prema mom preduzeću u celosti namiruju sva državna potraživanja.

I za kraj, ukupna NETO dobit preduzeća za 2009 i 2010 godinu je 180.000,00 RSD, priznaćete nešto tu ne štima, pametan čovek bi rekao zatvaraj tu firmu!

Eh, bi ja kad bi samo mogao…

4 Comments

  1. Ja sam imao firmu dve godine i ne pada mi više na pamet da je otvaram . Radim na crno i baš me briga .

  2. suma sumarum, nešto tu ne štima, tebi trenutno duguju koliko otprilike ti duguješ državi, ako sam dobro shvatio… znači, ostatak si potrošio u kafani, letovanje, zimovanje, SPA, shoping, nova kolica, renoviranje gajbe, žene…. pa neće da može tako, plati državi šta treba, a posle šta ostane – u kafanu, zna se !

    1. Poštovani brato-sestro firmašu. Ti kao preiskusna, prekaljena preduzetnička kajla, znaš da se u NETO može svašta strpati, a da je promet merodavnija stavka. Ipak, da razočaramo mase 🙂 Promet prve godine je bio tuga Božija, druge je počeo da obećava, a ovu treću ne smem ni da sečem od muke. Jes istina, bilo je po koje kafane ali od nečega mora da se živi zar ne?

  3. Pingback: Zašto bi trebalo da podržite male preduzetnike oko sebe | Sandra Kravitz

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top