Main menu

East Weekend Fest – Bor, 7. i 8.05. 2011. – tj. oko #ewf

Pošto Srbe pre svega intersuju pare, da počnem od para. Organizatori ove konferencije su postavili domaći zadatak svim ostalima u pogledu novca. Kotizacija za ovaj događaj se kretala od besplatne preko 1200RSD do 2000RSD, e sad Srbin će reći pa to nije ništa specijalno nisu ni to male pare (kažem Srbin zato što su i Srpkinje Srbi, jer obrni okreni svaka je Srpkinja, nekog Tate Sin 🙂 ). I da, to ne bi bilo ništa specijalno vredno pominjanja ako se ne uzme u obzir da u tu cenu ulazi i prevoz! Da kupite povratnu kartu za autobus do Bora, treba vam 1.5k dinerosa, a o benzinu i putarinama u varijanti sopstvenog prevoza suvišno je pričati. Bor spada u jeftinije za obitavanje u njima gradove, tako da vam za boravak tamo nije potrebna neka nenormalna količina novca, osim ako niste ja, kada vam sve pare ovoga sveta nisu dovoljne. Uz sav aranžman dodatno je bilo potrebno participirati sa 300 + 350RSD za #krmljao koji je bio vrlo dobar i dovoljno obiman (Opet ako niste ja, pa da mažnjavate i drugima iz tanjira (hvala Popaje)). Sve u svemu jedan događaj koji kompletna IT populacija, naravno i mnogo šire, ne treba da propusti za izgovorom nemamo vr€m€na. A evo dodatno i zašto.

U predimenzionisanom autobusu smo hrk hrk nas 17oro, mesta koliko sam upućen je bilo za 70. Posebno se u hrk hrk istakao Vudu Popaj, Miloje Sekulić je bio razredni starešina i on se priklonio hrk hrk diskusiji,  a ja sam kao i u dosadšnjem školovanju, zabušavao, pisajući prethodni post. Posle coffee i piš puš pauze, atmosfera se malo podigla, tu i tamo smo osim piš i puš malo bla bla, te me Vudu Popaj informisa da osim meni poznatog i dragog alubuma on ima čini mi se reče još pet, pa i knjigu i da se dobrano bavi Mlatimudijalnim aktivnostima. Dolazak autobusom na događaje ovog tipa ima svojih standardnih mana ali i veliku prednost zato što se upoznajete sa prisutnima. Naravno, ja bi lično radije voleo da povezem par ljudi do lokacije, ali moj Yugoar ima nezgodnu narav i pamti mi svaku psovku, pa se plašim da bi me pizda negde izdala, a sa mojom većom i lepšom polovinom nisam još uspeo da nađem model kako da uđemo u posed nekog Rumuna. A što se tiče uvaljivanja u transport kombinacije, to uvek stoji ali ja nisam ljubitelj te varijante.

slika kako putnici spavaju u autobusu

Hrk Hrk u autobusu za Bor

Po izlazku iz autobusa i protezanju starih kostiju pridružismo se prisutnima na kafi i pozdravima, te ja prionuh odmah na zadatak zadat od strane dragog mi klijenta i podelih pozdravčiće kojima se uvek svi obraduju. O predavanjima nemam šta da gušim, koga je baš zanimalo pratio je preko live streama, a meni je jedino i krivo i pitam se oće li se ti snimci negde pojaviti raspoloživi za gledanje/skidanje. Zaista je bilo kvalitetnog materijala Rumuni su bili iznad očekivanja, pa i sve ostalo je bilo vrlo vrlo zanimljivo.

E sad, offline je kao i uvek još zanimljivije. Po koje spontano kraćano bla bla Mahlat, Poslednji Skaut, Psiholog , MilošBlog nove devirtualizacije , sve u svemu lepota! Posebno je bilo interesantno primetiti sveopšte čuđenje kako su prisutni političari zapravo cool ili kako bi Torbica u  offline-u (Kiza Approved) fazonu, izrazio dodatkom “Brate” pri obraćanju Aproved personi. Te su sa prisutnima Veso Brate i Goco Brate podelili po koju reč mudrosti. Branislav Lečić je takođe bio zanimljviji u offline komunikaciji i komentarima “+16” diskusije, međutim odsustvo Twitter naloga mu nije oprošteno, šta da se radi niko se nije naučen rodio, neće mu niko zameriti ako grešku ispravi. Veselin Jevrosimović mi nije dao odgovor na pitanje da li je Jagnjetina ključ uspeha u biznisu ali ja sam mu i pored toga, velikodušno ponudio da nam se pridruži u Krypton Web-u, jer sam oduvek bio spreman da mladim, sposobnim i radnim ljudima dam šansu i da zajedno pokušamo da promenimo svet.

Ja sam East Weekned Fest iskoristio i za obilazak Ujne i Bratanca, pa mi je sama poseta Boru bila dodatni Win ali sam propustio večeru i after party u Hotel Albo, afterparty i nisam morao ali imao sam problem zato što u klubu Cult afterparty nije nastupio te sam sa Ubuntu zajednicom i Bratancem spojio dan i noć, što mi je značajno otežalo komunikaciju i praćenje drugog dana.

Za kraj moram da naglasim da sam dosta toga ovde sigurno propustio i baš zato svako ko je East Weekend Fest ove godine propustio sledeće nipošto ne treba. A sve dobre ljude koje nisam naveo, neka mi ne zamere, moja dementnost uzima maha ali kako je “Repetitio est mater studiorum.” svaka nepravda će biti vremenom ispravljena.

Površinski kop u Boru

Ovaj površinski kop nažalost zatrpavaju, baš je impresivno za videti a da bi ste stekli predstavu koliko je to, izvukao sam vam dve sličke za poređenje.

6 Comments

  1. Не брини, неће успети да га затрпају бар још неко извесно време, а и да успеју борски рудари су на то мислили одавно, па су паралелно са тим копом направили још један недалеко од тог места које сте посетили 🙂 Хвала на посети, надам се да је све било ок и да ћемо се дружити и наредни пут! 🙂

    1. Super, biće još atrakcija, te još zanimljivije za posetiti. Što se posete tiče, zaista nema na čemu, super je bilo i to su svi potvrdili, a iskreno se nadam da će dogodine biti još bolje!

  2. Pingback: EWF iz mog ugla

  3. Sve je vrlo jednostavno, da bi nesto zakopao, moras nesto da otkopas. 🙂 A posto prevoz nije jeftin, najbolje je otkopati nesto u blizini.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top