Main menu

Imamo li pravo?

Proleće je. Parkove, ulice i pijačne tezge su poplavile reke predivnih cvetova, svake godine u nekom novom, trendovskom, koloritu. Genocid kreće pred 8. Mart, vrlo jedan čudan i kontraverzan praznik, gde mnogi muški grbavi ispadnu đa čestitali, đa nečestitali.  Nedelje koje slede donose veći izbor i lagano, domaćice i domaćini pune svoj cvećni fond. Orhideje, Ciklame, Zumbuli, Amarilisi…

Par nedelja kasnije kraj kontejnera zatičemo groblja neuhranjenih i u muci skončanih leševa, kakvu poruku šaljemo sebi i drugima? Imamo li pravo?

Ima neki stranjski film sećam se, gde eto tako razni pogubi, u pokušajima da se sastave za zadatak dobiju da pre nego što se upuste u bilo kakvu vezu, prvo uspešno odgaje biljku neko vreme… Neverovatno koliko je to jedna čista i istinita paralela sa životom i socijalizacijom uopšte.

Nisam baš od onih koji se lože da biljka ima osećanja, naprotiv cenim da je to glupost. Sa druge strane jedan sam od onih da vam je odnos prema biljci prvi na lestvici ocena, koji vas definišu, u o odnosu prema samom sebi ali i drugim živim bićima,  pa i ljudima.

U odnosu prema prirodi začinje se kultura jedne nacije, u tom odnosu možemo i prepoznati kulturni nivo iste. Ako taj odnos pogledamo u starim srpskim seljačkim porodicama, videćemo da je taj nivo zapravo vrlo visok. Ako zavirite u gradsku sredinu, međ one što se vikendom vraćaju kući, međ one što se sela gade i stide, tu nas čeka poražavajuća slika, a ta slika, to je nasledna bolest ujedno.

Ove redove mnogi otuđenici će čitati sa podsmehom. A otuđili smo se mnogo. Koliko se plašimo/gadimo buba, zmija, žaba? Koliko nas kao dete nije imalo nikakav problem da opšti sa pomenutim? Beton nije ljudski biotop, on mu je nametnut, zato čovek i pati, razboljeva se.

Kada akvarijumsku ribicu stavite u akvarijum neodgovarajućih dimenzija, ona neće dostići veličinu vrstom joj predodređenu. Ako biljku stavite u manju saksiju, kratite joj korenje i lišće, dobićete Bonsai, a zapravo zakržljali izdanak neke biljne vrste.

Briga o biljci, razvija osećaj odgovornosti, a što je kvalitetnija vaša briga, to je rezultat izdašniji i donosi veću satisfakciju. Ta briga se ne ogleda u maženju i paženju, ona se naprotiv nekada ogleda i u čupanju, kidanju, zatvaranjem u mrak.  Razmislite malo, pa se setite da svaka zdrava ljubav ima dve ruke, jednu koja miluje i drugu koju udara.

Phalaenopsis amabilis - Orhideja Pantić, photo by Bogdan Spasojević

Phalaenopsis amabilis – Orhideja Pantić, photo by Bogdan Spasojević

Kada pričamo o ruci koja udara i ruci koja miluje, naravno ne pričam o nasilju u porodici. Pričam o racionalnom odnosu prema sebi i svojim bližnjim, o meri, o trenutku kada treba nekoga pohvaliti ali i o trenutku kad neko zasluži oštru kritiku. I da.. i to se od biljke može naučiti.

Cveće nam je nekom zgodom podareno, da nam okruženje učini lepšim, pa samim tim, popravi raspoloženje. Lepota na čoveka, po meni barem, ima isti uticaj kao i smeh. Lepota nas oplemenjuje, lepota nam jednostavno život čini lepšim, kao i smeh uostalom.

Te ovaj tekst ne treba da proizvede grižu savesti kad kupujete buket  jarko žutih narcisa iz čisto estetskih i aromaterapijskih pobuda. Ali nije zgoreg znati šta kupujete, kako raste, kako se gaji, čemu sve služi. Naprotiv, sečeno cveće  ima svoju svrhu, jedino što meni teško padne, kad kao sečeni cvet u ponudi vidim Amarilis, nekako mi tužno bude.

Amaryllis - Amarilis Pantić - photo by: Bogdan Spasojević

Amaryllis belladonna – Amarilis Pantić – photo by: Bogdan Spasojević

Međutim kada na poklon dobijete saksiju, pa realno to i nije neki poklon, više koska nekako. Pa probajte ipak da vam ta biljka potraje duže od mesec dana, da nešto naučite od nje. A ona će vam sasvim sigurno uzvratiti pobedom ili porazom, a svakako još jednom zaista životnom školom.

Amaryllis - Amarilis Pantić II & Maša Pantić - photo by: Bogdan Spasojević

Amaryllis belladonna – Amarilis Pantić II & Maša Pantić – photo by: Bogdan Spasojević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top