Main menu

Mangulica da vam objasni…

Ne ide na nedelju da se radi, pa kad već ukradoh trenutke porodične idile, da makar pretočiim u par redaka teksta na temu Genetski modifikovane ….

Dakle, oduvek mi smrdi to nuklearno naurožanje i atomska energija… Da ja sam te davne 1986 godine prateći svoju Mati u profesionalnim pohodima izučavao Moskovske ulice, pereulke, zabiti, krovove, rupe, barabar sa čikama u ofucanim čudnim odelima i sa nekakvim uređajima koji viču tak..tak.. tak… Bila su to dobra stara vremena, bila je to godina Černobilja… Bolesno, a? 😀 Dobro, aj vratićemo sa i na to.Ovi preostale sive ćelije se stalno nešto jogune i pokreću svakakve nebulozne teorije, ideje, šta da vam kažem, ubijam ih godinama, ubijam al one nekako opstaju, al pobediću ja kad tad. U svakom slučaju ta gamad se davnih dana zakačila za Redemption Song i jednu strofu ne ispušta iz moje glave:

“Emancipate yourselves from mental slavery;
None but ourselves can free our minds.
Have no fear for atomic energy,
‘Cause none of them can stop the time”…

I tako nešto ja mozgam, j-ga Nebo, ko ima nuklearke, ko ima atomsko, on je gazda… Kako to bre toliko štetno, toliko opasno? Pa kad je toliko štetno i opasno, što ne uginu sve, što sve ne pozatvaraju, što kompletne arsenale ne počiste….eeeee.

E sad nije Mangulica progovorila da razlaže, taj atomski momenat, o tome stvaaarno pojma nema, al pričali mi neki pametni ljudi, da nije tu baš sve tako crno i belo, da ima sivog, a ima i zelenog. Da i tu kao i na mnogim drugim mestima, ima drugih, boljih rešenja, koja iz nekog razloga su zaključana i zakopana.

Zašto sada Mangulica iz svinjogojstva pređe u atomsku, pa zbog straha i besnila naravno! Strašna je to bolest da vam kažem, o njoj sam dosta učio i do srednje škole, pa u srednjoj školi, pa samostalno, pa na prvom nezavršenom fakuletu. Dakle potpisujem, strašna je to bolest!

E u ta ne tako davna vremena, bila su dva jarana Luis i Pera, francuzi, geekovi neviđeni smarači, oni su u to doba svašta nešto strašno petljali i da vam kažem, na životinjama testirali, krajnje nehumano po današnjim standardima.

I iskreno, smatram da su usrali motku, jer da oni u pauzma svojih razvratluka i pijanki nisu našli prvobitna rešenja za besnilo, ne bi danas mi imali ni kuce ni mace, već bi to ostali kerovi i mačke, pacovi i ostala gamad. Naravno, ne bi bilo ni toliko nas, verovatno ne bismo imali po 100+ jarana na Facebook-u, pre nekih 3,4+.

Kakve veze bre besnilo ima sa Genetski modifikovanom hranom!? Ima naravno, zbog naučno istraživačkog šljama! Ti pogani Prčkaši po genima, zapravo nisu toliko loši, znam ih par komada, onako geekovi u belim mantilima, nisu sasvim svoji, kao i ja imaju po nekoliko jarana u svojoj glavi, komuniciraju nekako čudno, prosečan Ac (ZemunAC, DorćolAC…) bi ih pripalio verovatno posle dobar dan, ono preventive radi. Ali u njihovom prčkanju po genima, tu i tamo nešto dobro naprave, opet, zavisi kako gledate, ja lično smatram da nas zaista ima previše, al ajd to se sad kao ne smatra zdravim i mainstream…

Nego sam vam skrenuo pažnju da je ovo tekst za uporne?

Čemu sad priča o prčkašima gena? Prčkaši gena se zapravo ne razlikuju puno od nama bliskih i prijemčivijh zanimanja, kao npr. Bankari, eto niko neće linčuje Bankare, a Bankar, kao i Prčkaš Gena, istražuje, istražuje kako da zajebe sirotinju, tako Prčkaš gena istražuje kako da zajebe Prirodu.

I sad, kad bi se Prčkaš gena, pojavio sa bocom koja kreira velike sisiće ili od vas kreira jednog od onih prokletnika sa “strašno brzim metabolizmom” koji se nikako ne može ugojiti, a niko ga na Slavu ne zove, niko živi se ne bi bunio. Jer aj da se razumemo, guranje zaptivke za prozore i akvarijume u svoje telo, se primilo, pa i oni koji se bune ispadnu glupi. E sad ne bi to razlagao dodatno da me ne raščereče silikonske zvezde podzemlja i suterena, i pakringa, i … da, da dosta.

Dakle, Srbi moji, mi tih GM skraćenica, ne treba baš toooliiko da se plašimo. Prvo moramo da budemo svesni nekih činjenica, da smo mnogo jaki ratnici, da na bojnom polju, teško šta gubimo, ali bato što smo tanki na politiku i na diplomatiju!

E sad, dakle ne da smo pobeđeni, nego moš na prca, kako se kome digne, a Bogu hvala, imamo sve neke sa silikonskim leđima da nas zastupaju, a ni mi kao narod, ne stojimo baš nešto pravo. I onda kenjkamo, pametujemo, evo i ja, samo nešto filozofiramo.. NE DAMO DA NAM TRUJU DECU!

Jelte nekoliko prostih pitanja da vam postavim?

  • Koliko mesa ima u najkvalitetnijoj viršli na tržištu?
  • Koliko se na dimu dimi, dimljeno meso iz prodavnica?
  • Koliko ste krava i svinja videli na pašnjacima Zlatibora?
  • Koje je boje mleko?

Vi mislite o pitanjima, a ja da nastavim da vezem…  Kad smo apsolvirali da moramo da slušamo, kao i da hrana koju već jedemo je većim delom teško đubre, skrenuo bi vam pažnju da smo kao nacija, a i država poznati po principu Sve može i ništa ne može! Pa što bi sada pravili presedan?

Ja da se pitam ja bi sve dozvolio, uđi batice, uđi, donesi i hranu, donesi i seme, ma donesi sve… ali…. Sve preostale naučne institucije na račun tog uvoza, moraju da budu uključene u kompletan naučno istraživački postupak, te genetski prčkaške igrarije su nam potrebne, te genetski prčkaške igrarije su budućnost, svetske dominacije, treba da budemo u toj igri.

Međutim, niko nas ne može da spreči, da uvedemo taman toliki porez, na upotrebu istih, da se uputreba takvih proizvoda nikome živome ne isplati. Niko nas ne sprečava da edukujemo one jedine preostale ljude – seljake, da ako sadi i gaji bilo šta genetski modifikovano, on zapravo gazi oko kuće… A lepo kažu, ne gazi oko kuće, da ne ugaziš u govno.

Ućiće nam to, vaki ili naki, treba taj ulaz debelo da naplatimo, a sistem tako da uredimo, da onaj ko se GM-a lati, bolje sam u sebe da puca. Da se vratim na već postojeće đubre od hrane. Ljudi, jedemo đubre. Jedemo sranje od jaja, pijemo ispišak od mleka, o povrću radije ne bih…

Usrali smo motku, kod prepisivanja… Male su nam okućnice, a oči gladne pa nam se svideo termin intezivna poljoprivredna proizvodnja. Neće da valja, jer je nastavak intezivna poljoprivredna proizvodnja uz upotrebu GM resursa.

GM ovci se brane ukrštanjem, selekcijom, kao eto to su pojave koje su već prisutne u prirodi… Alo bre Prčkaši, pa možda nam pamet ne curi niz bradu, al bate pa nismo baš toliko sisali vesla. Moš ti da upariš dobrog bika i mlečnu kravu, pa dalje nastaviš da ukrštaš najkvalitetnije primerke da bio dobio ko rezultat što mesnatije tele ili što mlečniju kravu. Al Čivavu i Mangulicu sa Bananom, neš ukristi pa da si još toliki prirodnim putem!

Dakle da rezmiram prvi zapetljani deo.

  • Ući će nam vaki ili naki
  • Dok se mi snebivamo kao seoske mlade, bolje bi nam bilo da u saradnji sa našim Prčkašima gena, napravimo strategiju kako da nam uđe, a da nas to što manje boli.
  • Svesno ne bi nikome u usta stavio GM hranu, osim ako nema ništa drugo, a taj neko umire od gladi.
  • Ne bi zasadio GM seme, nema šansi, to nam ne treba.
  • U bukvare bi uveo na slovo G sve GM i zašto je dobro, a zašto je loše.
  • Lokalne prčkaše gena, treba stimulistati, finansirati, gajiti, voleti

E sad da nastavim sa jednim vicem: “Srbija može da hrani Evropu”!

Neke sam nasmejao, neke možda nisam… Ovo je mnogo opasna rečenica, jer nas direkt vodi u prilagođavanje modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, uz još bolesnije inteziviranje, a na kraju u nemoć i upotrebu GM.

Treba da ubijemo Intezivno iz reči poljoprivredna proizvodnja, a modernizacija je dobrodošla.

Vidite ljudi vaki, bila nekad davno divlja svinja, onda ljudi rešili da je pripitome i prčkali, dlakavu sa ćosavom, crnu sa belom, debelu sa mršavom, dve dugačke i tako danas imamo rase poput: Jorkšir, Landras, Berkšir sve su to derevati upornog rada, ukrštanja i da vam kažem, lepe bre gude, baš lepe…

Onda je neko tamo 60-70ih godina prošlog veka, otkrio holesterol, hm.. Mislim otkrili su ga jošte davnih dana, opet neki razvratni Francuzi, međutim kao problem se počeo isticati napredkom intezivne poljoprivredne proizvodnje. A zašto?

Ako hoćete da odgajite lepog izložbenog psa naprimer potrebni su vam sledeći sastojci:

  1. Kvalitetna rodbina (šampionski rodovnik)
  2. Pažljiv odabir iz legla
  3. Kvalitetna ishrana
  4. Puno kretanja, odnosno kvalitetni uslovi života.

Ako Džule, krene mnogo u visinu, bačite ga na planinu, ako je metiljav, bačite ga na more. Bućkate ga par meseci, mnooogo ga volite, mazite i pazite. A nakon par meseci, ukoliko ga neka kleta sudba ne snađe, verovatno mu se smeši uspešna izložbena karijera, koliko uspešna zavisi od nijansi. Ako hoćete od njega da napravite škart primerka, samo ga zatvorite u boks i hranite ga onom hranom koja se najviše reklamira kao najbolja za vašeg ljubimca.

I sad kad sam sve ovo ispričao, pozivam Mangulicu da vam objasni par stvari:

Mangulica

Slika je linkovana sa izvorom “pozajmice”.

Zdravo drugari, ja sam Mangulica, ultra fancy moderna svinja. Svi se lože na mene jer kažu da nemam holesterola, he he, paćosi.. Imam ja holesterola, imam masti, znate koliko čvaraka od mene mošte iscediti, gadovi jedni!? Doći će vreme kad ćemo mi vas po tavanima da sušimo!

Nego Nebojša me munuo vilama, pa da nastavim.. objasniću vam tajnu mog uspeha. Ja imam jednu osobinu nasleđenu od mojih šumskih rođaka….. Jesam Svinja, al nisam alava, za razliku od vas ljudi.

Moj život, nije kao život mojih modernijih rođaka, ja ne sedim zatvorena u boksu, ja moram se krećem, ja se ne tovim, jer odbijam koncetrat, više volim ovu new age hranu, kako je vi papani zoveta, a zapravo je to old school hrana, koju su vaše Dede i Babe kusali.

I dok su vaše Dede i Babe jele moje Dede i Babe, ja sam kao veselo prasence vitlalo po šumarcima u potrazi za žirevima, riljala po blatu i blatnjavim baricama, da da Pepa i Žorž su tu foru od mene pokupili!

I tako sam ja zapravo zbog svoje zaostalosti, postala ultra moderna svinja, jer sam naprosto zdrava svinja. Moje rođake to nisu, jer sede po ceo dan, blenu u jednu tačku, ne kreću se, ne hrane se zdravo, zato su krcate tzv. lošim holesterolom, dok je moja krv šumska, prepuna onog tzv. dobrog holesterola.

Nebojša: “Hvala Mangulice, dovoljno si rekla”.
Mangulica: “Nema na čemu Nebojša i ako me još jedanput muneš vilama, rilom ću te u mošnice, da klikerčići ima na uši da ti izlete”.
Nebojša: “Ok, Mangulice, poruka primljena, izvini, al zanela si se morao sam da intervenišem”.

Dakle ljudi, ja sam spreman da svoje stavove branim i dokazujem… Zbrinite mi familiju, obezbedite mi sredstva i uslove. Očas posla, eto mene na Selu sa svojim setom berkšira, landrasa i ekipe, ja kažem da svaka svinja može bude kao Mangulica, samo je treba odgajati u svinjskim uslovima i prirodnom intezitetu.

Da, to će biti skupe svinje, to će biti skupa hrana. Ovaj model se može preslikati bukvalno na sve što poljoprivreda kao svoj proizvod nudi. To je nešto čime ćemo pre svega mi ostati zdravi, a što zaista možemo prodati Evropi, zato što ako će im ičega zafaliti na putu kojim su krenuli, to će biti zaista zdrava hrana.

Da zaključim ovaj tekstić prilogom koji objašnjava dobrotu Černobilja, ne znam šta da vam kažem, men se čini, da tamo vreme koje Marley pominje, zaista nije stalo, a da je to nekako postalo neko bolje mesto….

Veliko hvala upornima!

P.S.

Moja akademska titula za iznošenje ovog mišljenja je vrlo jaka  i cenjena – Srbin sam.  Ipak više su nego dobrodošli komentari nosioca na tržištu rada, priznatih akademskih titula ali i ostalih Srba i Ex-Yu naroda i narodnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top