Main menu

“Roditeljski linč” II deo

i nastavak NE ČUJEM, NE VIDIM, NE PRIČAM sage

Obzirom da grupu roditelja koji su izrazili svoj protest i zabrinutost povodom incidenta u jednom od Beogradskih vrtića, već nekoliko dana uprava predškolskih ustanova opštine na kojoj se pomenuti vrtić nalazi, uspešno ignoriše, danas smo napravili još jedan korak.

Ignorisanje kao pojava potiče još iz najranijih stupnjeva razvoja čoveka

Već par dana rukovodeća osoba iz uprava vrtića je na terenu, sastanku, nedostupna… Stvar je više nego jasna, kupuje se vreme da pomenuta medicinska sestra ne bi snosila bilo kakve posledice, tako malo pred penziju. I ok, zaista, pa ljudi smo i nije to što je ona uradila baš toliko strašno da bi je sad baš linčovali, međutim molim vas, nemojte ignorisati roditeljsku zabrinutost, poricati, praviti se ludi!? Dokle mislite tako? Normalno je grešiti ali budite ljudi, prizajte grešku i borite se da se više ne ponovi i mi kao roditelji, ćemo vam rado pomoći u tome i izaći u susret maksimalno koliko možemo. Isto tako, ovo su poslednji atomi strpljenja i razuma, dajte da stvari rešimo, mirno i tiho u našoj kući, jer kad oko kuće počnemo da se*emo svi ćemo ugaziti u go*na! Ako vi nastavite da nas ignorišete, mi ćemo biti prinuđeni da se obratimo nadređenim i nadležnim institucijama, a onda zbogom anonimnosti. U ovoj priči zasada, transparentni smo jedino mi, roditelji.

Zato sada javno iznosimo tekst pisma koje vam je danas donešeno na adresu i zavedeno u vašoj delovodnoj knjizi.

 

—-PISMO—-

Poštovana g-đo Xxxxxx,

Obraćamo vam se povodom sastanka održanog 03.08.2011 sa grupom roditelja , a u vezi incidenta koji se desio u predškolskoj ustanovi XXXX.  Konkretno incident koji se desio 29.07.2011 kada je dežurna medicinska sestra XXXXXX  udarila jedno  dete.

Obraćamo vam se sad i pisemenim putem, jer telefonom ne uspevamo da vas dobijemo, a  zato što izneti predlog da se sastanak sa,  sa vaše strane predloženim: roditeljima, nadležnim licima (centar za socijalni rad, predstavnicima predškolske ustanove i druga stručna lica) održi početkom Septembra nije prihvaćen od strane većine roditelja i zato vas molimo da povodom tog izdvojenog incidenta prdeuzmete što  hitnije  mere.

Roditelji su u strahu da se incidenti poput tog što se desio lako mogu ponoviti, a obzirom na težinu istog, smatramo da za konkretno reagovanje zaista nije neophodna dodatna roditeljska umešanost, jer za konkretan tip incidenta postoje konkretne nadležne institucije. Smatramo i da vašim bržim reagovanjem će i vama biti lakše da donesete što primereniju odluku, obzirom na sve okolnosti.

Ali pre svega nipošto ne želimo da umanjimo potrebu i značaj sastanka na kome će roditelji biti obavešteni o incidentu i preduzetim merama, dodatno na kome će roditelji moći da iznesu sve primedbe i pohvale na rad i funkcionisanje vrtića XXXX i njegovih zaposlenih. Konkretno, kao što smo vam na sastanku izneli rešenja za sledeće probleme:

1. Prava i obaveze dece u predškolskim ustanovama
2. Prava i obaveze roditelja
3. Prava i obaveze zaposlenih u predškolskim ustanova
4. Funkcionisanje predškolskih ustanova u letnjem periodu i obaveštenst roditelja o istom
5. Primereno i neprimereno kažnjavanje dece u predškolskim ustanovama

A zbog situacija koje su se desile u prethodnom periodu:

1. Šišanje dece
2. Ujedi po genitalijama
3. Kažnjavanje dece zbog nedošenih čarapica za šetnju po dvorištu na 30-39 C
4. Dece ostavljene bez nadzora
5. Zabrinjavajuće količine slaniša i slatkiša (van redovne ishrane)
6. Potpuno nejasan raspored rada u letnjem periodu i odsustvo oba vaspitača jedne grupe u istom vremenskom periodu

Što se tiče gore navedenih stavki, izuzev samog incidenta, slažemo se da sastanak bude održan početkom Septembra meseca i svakako smatramo da je prekopotreban.

Molimo vas da odgovor na ovo pismo uputite pismenim putem, elektronskom poštom na adresu  xxxxx@xxxx.com  ili poštom na adresu XXXXX XXXXXXXX 35, 11000 Beograd

Unapred vam se zahvaljujemo na vašoj brzoj reakciji

—–KRAJ PISMA—–

Danas je Eniac (Nebojša Radović) kroz priču o Taxi prevarama u Beogradu, provukao i nekoliko ozbiljnijih stavki, poput nameštenih tendera i odgovornosti učesnika. Međutim poenta njegovog teksta jeste upravo u reakciji. Ovakav tretman dece i roditelja u predškolskoj ustanovi, a bez reakcije, vodi samo ga značajno ozbiljnijem stanju, a ne ka boljitku.

Don't Hear, Don't See, Don't Talk

Ne čujem, Ne vidim, Ne pričam.... Ne postojim!

Čak i u komunizmu, koji već godinama u usta olako trpaju svi političari koji pravdaju svoju nesposobnost, kritika je bila pokretač promena, promena i akcija i to svojim većim delom na bolje. Ako smo sada u “demokratskom” društvu, građanska inijacitiva treba da bude jača i značajnija od bilo kog birokratskog službenika. Ako je nema, ništa  se neće promeniti, šačica ušuškanih će igru nameštati prema pravilima koja njima odgovaraju.

Sramotno je biti roditelj i ne reagovati na probleme poput gore navedenih, jer ako jednog dana zbog posledica ignorisanja upravo ovakvih situacija, strada neko nedužno dete, šta mislite,  da li breme odgovornosti  neće biti i na onima,  koji su samo okrenuli glavu, prećutali? Koliko nas je povuklo bilo kakav potez da mu makar u najbližem okruženju bude bolje? Smatrate da se ništa ne može učiniti,  da nije do vas? Šta ćemo onda sa Filipom Vukšom? Zamislite samo da svako od nas uradi 1% onoga što je ovaj omladinac sam odradio!?

Vrtićlije – mrdnite guze pod hitno! I dajte zajedno da rešavamo probleme! Nećete?  Spremite se da snosite sve pravne, moralne i medijske posledice neodgovornog ponašanja!

Roditelji / Građani – dobrim  smo delom sami gospodari svoje sudbine, ako ne delujete – onda ne postojite, a onda zaista nemate pravo na bilo šta da se žalite, kome vi pa dajete išta  na slepo?

Povezani postovi:
Roditeljski linč

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top