Main menu

Roditeljski linč

Upravo naslov ovog teksta, odnosno strah od istog, predstavlja najverovatniji uzrok neracionalnog ponašanja zaposlenih jednog Beogradskog vrtića i jedne Beogradske uprave predškolskih ustanova. Ne želim da preciziram o kojim se konkretno ustanovama radi jer je postupak za razrešenje čitave situacije u toku i čeka se epilog priče, međutim vrlo neodgovorno bi sa moje strane bilo, da o čitavoj situaciji ne ostane pisani trag, jer verujte mi, ovo je samo mali, banalni deo, onoga što se svakdnevno dešava po Srpskim vrtićima.

Kada je Majka jednog od polaznika predškolske ustanove došla po svoje čeljade, prisustvovala je neprijatnoj sceni, gde je medicinska sestra isprovocirana neodgovornim i opasnim po sopstvenu bezbednost ponašanjem jednog deteta, reagovala onako kao što bi verovatno svaki uplašeni, svestan nemoći pred isprovociranom situacijom, roditelj reagovao. Udarila je dete. Ne nije mu odvalila glavu, nije mu ostavila verovatno ni modricu, jednostavno lupila ga je po guzi, ne doduše ovlaš, nego onako vaspitno, baš kako se valja.

Čitajući prethodni pasus, verovatno se pitate šta samo zgutao ili popio ili i jedno i drugo, kad od ničega pravim famu? Pa da molo pojasnim.

Problem kulminira reakcijom pomenute na verovatno ne tako prijatan upit Majke-svedoka: Šta to radite? A zato što predstavlja zbir šablona ponašanja zaposlenih pomenute predškolske ustanove koji je primećen u poslednjih par meseci. E sad obavezno jedna mala ograda, da vam idealno bude svima jasno da se stvarno trudim da budem maksimalno objektivan i korektan u izveštavanju o čitavoj situaciji. Vrtić ko vrtić je verovatno jedan od boljih u gradu, zaposleni ko zaposleni, većim delom takođe su zaista hvaljeni generacijama dece i roditelja, vrtić je meni vrlo dobro poznat, jer je pola moje generacije upravo u taj vrtić išlo. Ne želim da menjam ni vrtić, ni vaspitačice i nipošto ne želim da menjam medicinsku sestru koja će u ovom slučaju ispasti žrtveno jagnje kolektivne odgovornosti.

Pa šta me i nas (grupu roditelja) do mere ozbiljne reakcije isprovociralo?

  • Jedno šišanje grupe dece (jednostavno došli roditelji po decu i zatekli ih podšišane, malo su ostala deca sama sa makazama, pa se šišali)
  • Jedno griženje deteta za genitalije (Da, za genitalije)
  • Jedno kažnjavanje dece zbog nedonošenja čarapica za izlazak napolje (na 30-37 stepeni)

I ima toga još ali mislim da je ovo zasad sasvim dovoljno. E sad dok će neki biti zabezeknuti, kako to da još uvek mrtvih nema, ja vam kažem ništa od gore navedenog nije ni toliko strašno, niti je da nije već viđeno. I stvarno ponoviću, ima baš još mnogo primera krajnje neodgovornog ponašanja.

A najveći problem u čitavoj priči je stav “pravimo se ludi”, nije se desilo, umanjivanje značaja, eskivaža i na kraju zaborav. Ali po svemu što smo imali prilike da vidimo do sada, jedino što možemo da zaključimo da se zaposleni u dobroj meri oslanjaju na Boga i “Ma neće ništa da im fali” u vršenju svojih poslovnih obaveza. Dodatno se situacija poboljšava činjenicom da je komunikacija, sve lošija i svodi isključivo na sastanke vezane za letovanje i zimovanje.

Većina roditelja, građana ove zemlje na situacije poput ovih gore opisanih neće reagovati. To je ono što je najžalosnije u čitavoj priči, jer ako ne reagujemo sa ciljem zaštite svoje dece i njihovog boljeg života, na šta reagujemo?

Ova priča, zasada, se završava na ovim redovima. Problematika opisanog događaja premašuje kapacitet pristojnog Blog Posta. Iskreno se nadam da ćemo u vrlo kratkom roku razrešiti sve probleme nastale sa vrtićom, jer u jedno sam 100% siguran, a to je da ni ja, a ni grupa roditelja koja je vrlo jasno protestvovala, ne pripadamo ćutećim građanima.

Ovaj kreativan natpis sa slikom je ukraden i prerađen. A maznut je sa www.child-abuses.com portala posvećenog borbi protiv zlostavljanja dece u svakom obliku.

P.S.

Nadam se da ne moram da napominjem da je udaranje dece, naročito u vrtiću, najstrožije zabranjeno, a vrlo verovatno i zakonom kažnjivo?! To je istio onaj zakon koji su zaposleni po vrtićima odćutali.

14 Comments

  1. Netraženi savet: Nikako ćutati! I još jedan netraženi savet: roditelji tuku decu samo zato što su veći i jači od njih, NEMA drugog razloga, a ni svrhe z abatine i NEMA razlike u vrsti udaraca, udarac je – udarac, i kad god u sebi osetite neodoljiv poriv za “vaspitnim udarcem” jer vas je dete “totalno izbudalilo, prepalo, dovelo do nervnog sloma” – obavezno stavite svoje šake čvrsto iza sopstvenih leđa i – kleknite na detetovu visinu i zamislite sledeću scenu: >>> učinili ste vi sami, kao odrasla osoba, nešto pogrešno (bilo šta) i ispred vas je ljudsko biće od oko 4 metra (sa pripadajućim kilogramima) koje vas – “vaspitno udari”. Isto je kad ste – dete. O zaposlenima koji treba da brinu o deci – i da ne govorim – nedopustivo, neprihvatljivo i mora biti – kažnjivo.
    Znam da se netraženi savet ne daje – ali deca su posebna kategorija, tako ja mislim.

    1. Gordana ja se sa vama uglavnom slažem ali razumem oštrije vaspitne metode (Ne batinjanje). Svako ko je imao priliku da se malo više posveti životnjskom svetu, mogao bi lako da uoči stepen tolerancije tih “bića bez razuma” prema mladuncima i način kažnjavanja. Ako bi barem toliko bili “glupi” pa naučili o odnosu prema svojoj deci od tih “bića bez razuma” čovečanstvo bi napravilo jedan ogroman korak napred.
      E sad, roditelji biju svoju decu ne samo zato što su jači od njih, biju ih iz straha, zbog svojih psiholoških problema, nezrelosti, postoji milion razloga koji su predmet psihološkre rasprave, naravno ima puno i tog momenta “jačine”. Ali poenta je u tome da su predškolske ustanove te koje treba da budu pokretači promena u vaspitinim metodama, prva linija edukacije roditelja, prva linija odbrane dece, a oni su ćutiljivi i prevaziđeni. Ko je za to kriv? Krivi su oni, što su ćutali, krivi smo mi što ćutimo i naravno krivi su svi mehanizmi kontrole tih institucija. U svakom slučaju Hvala! na netraženom savetu i nadam se vašoj punoj podršci ukoliko ovo nastavi da se kreće u pravcu u kom je krenulo – zataškavanje.

  2. Malo se preteralo sa svim tim. Niti jedan vaspitac nece se protiviti onome sto roditelji navedu kao zeljeno prema svom detetu. Ja imam petoro dece, trenutno blizance predskolskog uzrasta i meni je veci problem sto ih ne primaju u vrtic jer imaju prava na besplatan boravak. I ti kojekakvi evropski zakoni su potpuno besmisleni….svi uvek bolje znaju sta je bolje za nas sve pa i za nasu decu. Vece je zlo skola u kojoj se odavno ne uci nista, nego se od dece prave idioti i nagradjuje nerad. Istina je da gomila roditelja svoje nezadovoljstvo precuti, a uporno se iscudjuje. Ali sa gomilom neobrazovanih i prirodno neinteligentnih roditelja nece se ni doci do pomaka…naprotiv. Eto vi imate srece da ste u sredini gde ste nasli istomisljenike, kada kazete grupa roditelja koja se protivi. Ja koja sam iz BG preselila u Sremske Karlovce ovde nemam saveznika….uvek sam crna ovca…i u skoli i u predskolsoj ustanovi. Srecno!

    1. Da, kao što već rekoh na twitteru, strašne su priče kojih sam se ovih dan naslušao, o iskustvima roditelja i dece po Srpskim vrtićima. Stvarno ne znam šta bi vam rekao, istrajaćemo u ovome, a nadam se da će to promenu ili prostor za istu napraviti na širem planu. U svakom slučaju Hvala!

  3. Udariti dee po goozi je potpuno prihvatljivo s mog stanovista. Ostaviti decu u obdanistu bez nadzora sa makazama, agresivnim pojedincima i sl. je nedopustivo s druge strane. Zasto niste u prisutni u medijima, sta se radi po ovom pitanju?

    1. Pa Marijeta, kao što Gordana kaže, veliko je pitanje da li su i udarci po goozi sasvim prihvatvljivi. Deca bez nadzora je glavna stvar ovde, nećemo u medije, jer smo svesni da niko nije savršen, kao ni naše društvo i da svi grešimo, nećemo da galamimo dokle god sa druge strane postoji spremnost da se pronađe rešenje. Obzirom da nas polako sve više i više zavlače, sutra ćemo im pružiti još jednu šansu da reaguju što pre ako nastave sa politikom izbegavanja i zataškavanja pobrinućemo se da nijednoj ustanovi tog tipa više nikada ne padne pamet da se tako ponaša.

  4. Podršku imaš, tu nema spora 🙂
    I – mislim da sam objasnila zašto sam se usudila da “dajem netraženi savet”, samo ću ponoviti: roditelji biju decu SAMO zato što su veći i jači od njih – NEMA drugog razloga i ko god smatra da “po guzi” JESTE “vaspitna mera” istog trenutka neka zna da ga samo društveno licemerje čuva od komentara “daj, mani se laži, ne postoji “malo batina”, šta ti je?!” i neka zna da batine pomažu samo jednoj vrsti “vaspitavanja” -.obučenosti za osećanje i izgradnju straha kod dece, ništa više. Ko voli – samo napred, strah je odlično sredstvo da nIKADA ne izgradite komuniakciju sa sopstvenim detetom, te nesreće ima svuda unaokolo.
    Ne očekujem ja podršku za takav svoj stav, ja ZNAM da je samo u pitanju – VREME, jer pre samo nekoliko decenija (ili i manje) bilo je sasvim prirodno da učitelji “šibaju” đake prutom ili kaišem i ko god bi se usudio da kaže “jeste li vi normalni, kakvog dobra može biti od toga?!” – bivao je izložen “stigmatizaciji” sredine, navikle na takvo “školsko nasilje”, pa je prošlo par decenija i sad VEĆINA učiteljske batine smatra – neprihvatljivim. Tako će biti i sa RODITELJSKIM batinama, pa pošto je odluka o tome da NE BIJEMO sopstvenu decu u volji svakoga od nas, ja dajem taj netraženi savet:
    pa, NEMOJTE da ih bijete i da” umirujete svoju savest” licemerjem društva koje ima “prećutni savez” o tome da je “malo batina dobro za decu”.
    Jes, paz da nije.
    Ja znam da sam manjina u svom stavu o “vapitnim batinama”, ali to što sam u manjini – ne znači da nisam u pravu. Naprotiv, obično je bilo obrnuto, bila sam manjina i kad sam se borila da porodično nasilje POSTANE krivično delo – pa je postalo. A argumenti su bili slični “pa, samo ju je ošamario, pa bio je pijan, pa nije hteo, ustvari,…” Nemo` da pričaš?! Nije hteo, ali mu se – omaklo?! Ili JOJ se omaklo, svejedno?!
    Ne biva. Ruke iz leđa iu klek pred detetom – to je zrelo roditeljsko ponašanje, batine . nisu.
    A što se zaposlenih tiče – već rekoh: nedopustivo i mora biti kažnjeno.

  5. Još uvek nismo bili u sličnoj situaciji, ali svakako me zanima epilog cele priče! Nadam se da ćete uspeti nekako to da rešite, mada stvarno ne znam kako i da li se uopšte može uticati na ponašanje odraslih osoba.
    Nadam se da će vas ozbiljno shvatiti i preduzeti nešto! Srećno!

  6. Nisam sklon nasilnim metodama vaspitanja ali ne vidim šta je problem klepiti ga kad napravi neki zijan, sve dok je to u vaspitnoj meri.

    No, ono što jeste neprihvatljivo, to je da decu vaspitavaju tako što im po ceo dan puštaju nekakve teletabise na TV-u, na primer, i prave od njih idiote. To se ni kod kuće više ne može popraviti.

    1. Au Peđa, a to je tek posebna priča koja ovde nije pomenuta. To ćemo valjda rešavati nekim mirnijim putem na sastancima od Septembra. Inače da je takva pojava masa u vrtićima u letnjem periodu – jeste, ni naš nije izuzetak.

  7. Ne znam.

    1. Potpuno se slažem sa profesoricom. Udarac je udarac.

    2. U isto vreme siguran sam da deca većinu roditelja ne doživljavaju kao 4m visoke tirane koji su tu da im lome kosti. Bio sam dete, odlično se sećam da kada sam dobijao batine, a dobijao sam, da nisam mislio da su nezaslužene ili da me neko njima maltretira. OK, i tu da se ogradim. Uvek je to bio neki prutić i uvek po dupetu. Nije mi niko lomio kosti.

    3. Vaspitna mera za stvar koju dete napravi svakako da mora da postoji. Ako nije “po dupetu” onda šta je? Kazna? Zabrana? Svesno i plansko uskraćivanje nekog detetovog zadovoljstva da bi mu se “dojavilo” da to što je uradilo nje dobro? Mene da su pitali kao dete ja bih uvek odabrao 2-3 pruta po dupetu nego da ceo dan ne vozim bicikl ili sl.

    I opet. Ne znam.

    1. E vidiš Vlado, upravo tako, ne znam i ne znam da li sam ikada u životu nešto radio sa više rezerve ispipkavanja i ispitivanja. Međutim postoje činjenice i postoji zakon i postoji moj stav i stav drugih roditelja da udranje dece u vrtićima od strane zaposlenih je apsolutno nedopustivo i da ne želimo da prećutimo, ni da oči zatvorimo na čitavu stvar, što zbog naše, što zbog dece koja će doći posle naše.

  8. Ne slažem se sa tobom, kada kažeš:
    “Ne želim da menjam ni vrtić, ni vaspitačice i nipošto ne želim da menjam medicinsku sestru koja će u ovom slučaju ispasti žrtveno jagnje kolektivne odgovornosti.”
    Upravo sve ovo mora da se menja! Moraju da se promene i vaspitačice i sestra, a sa njima i vrtić. Ne mislim da bi ih trebalo zameniti novim osobljem, no da se one suštinski promene.
    Imam blizance. I nemogući su (tačnije, ne postoji prava reč da opiše koliko su nemogući). Nikada mi nije ni na pamet palo da povisim ton na njih, a kamoli nešto više. Odgrizla bih ruku onom ko bi probao da digne ruku na moju decu. Rekla sam već da su mnooogooo nemirni i kada rade nešto što ne treba, ponavljam kao papagaj da to nije lepo/da je to opasno i sklanjam ih (npr. od štekera ili televizora ili kompova…). Jeste iscrpljujuće i jeste naporno, ali sam sigurna da deca neće da nose traume zbog VaspitnogŠljepkanja.
    Takvo ponašanje od strane bilo koga u vrtiću je NEDOPUSTIVO! Takve bih u rudnik soli, da malo osole svoju DaNe KažemŠta.
    Ostali incidenti u vrtiću su za svaku osudu.
    Opet ću reći: stanje u vrtiću mora suštinski da se menja.
    Batina i raj nemaju apslutno nikakve veze jedno s drugim!
    Ja želim tebi i drugim roditeljima da istrajete i dovedete stvari u red…

    1. Constrictoria vidi vaki, promene koje su nama potrebne su mnogo dublje od fizičkih, a na njih sam ja mislio kad sam rekao neću da ih menjam, tako da što se toga tiče slažemo se, one su obrazovne, kulturne i duhovne prirode. Najgore u čitavoj priči je zanemarivanje i zataškavanje. A roditelji su se skupili… mislim da će istrajati. Hvala na rečima podrške.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top