Main menu

. (Tačka) na 365 fenomen

Minut, za minutom klizi u ničim, a nečim izazvanoj krizi. Pre nekoliko nedelja započe je Vreme. Jedna strana viče pljuc pljuc pljuc, druga strana viče, pa ste vi normalni, pa zašto, pa kako? A ja se nešto osećam, onako kurvinski, negde u sredini.

I zato dobih potrebu da stavim tačku na tu priču, zaista. Zašto su Pjuvači pljunuli? Prvo da kažem, da lično mislim da, sam članak u Vreme-nu, je po meni teška blamaža i degradacija jednog poštovanog magazina. To nije trebalo tako biti izvedeno, površno i vulgarno. Drugo, Gordana Čomić je u svom predavanju na EWF-u lepo i jasno istakla odgovornost  i potrebu za svešću o  tome, svakog aktivnog internet pojedinaca, tj. činjenici da isti, ostavljaju svoj trag u interent bespuću.

Grupa građana koja stoji iza pljuc pljuc stavova, nije ni retardirana, ni neobrazovana, ama nije ništa loše ili zlo, ljudi su to sa svojim stavom. Među njima ima onih manje ili više sposobnih za kvalitetnu i kulturnu komunikaciju, ali isto to važi i za našu optimističku družinu. I gde je problem? Problem je što prosečan Srbin vidi teoriju zavere i kad uđe u cvećaru, a kamoli kada jedan projekat pokrenu ljudi koji fakat jesu stručni u domenu pisanija i plasmana informacija. Onda još, ne lezi vraže, pa se sve to odradi kako treba, pa to bude viđeno, pa se o tome priča… pa stižu pohvale. Međutim.

Iako je svaki autor i ljudi koji stoje iza 365ld dobrano svestan, crnila u kome živimo i funkcionišemo i iako je  čitav projekat lepo opisan na strani 365lepihdana? Malo smo se zaneli… Živimo u zemlji gde ne veruje ni sit gladnom, a ni gladan sitom. Niko od nas nema pravo da bilo kome javno na nos natuca,  da mu u životu  loše ide, samo zato što nema zdrav i optimističan stav. Da se razumemo, ni jedna ni druga krajnost nisu zdrave, zdravlje je negde u sredini i sposobnosti pojedinca da ga nijedna ni druga krajnost ne povuku sa sobom. Međutim opšte nezadovoljstvo i sivilo koje nas okružuje potiče od činjenice, da pojedinac i ako ulaže nadčovečanske napore da obezbedi sebi i svojoj porodici život dostojan življenja, često u tome ne uspeva.

Sam 365ld projekat bi sebi podigao značaj, da je dozvolio sve komentare  i podelu mišljenja, jer bi sa jedne strane imali sliku kakva može biti i kako je neko doživljava, a sa druge strane imali surovu društvenu realnost. To nije naravno bila zamisao, ali to može biti interesantan projekat… Da.. a čemu? Dok je 365 lepih dana u potpunosti uspeo i predstavlja obaveznu lokaciju uz jutarnju kafe hiljadama “izdignutih iznad materijalnog proseka”, uspeo je i na drugi način, što je izazvao reakcije i one dobre i one loše.

Danas imamo dakle tonu diskusije na PPP, Dizajn Zoni i verovatatno gomili drugih mesta. Imamo 365 lepih dana ali i imamo i čedo sukoba zvano 365 lepih srpskih dana, simbolično kršteno kao 365lsd. Da budem iskren i jedno i drugo ima svoj kvalitet, pesma objavljena neki dan na 365lsd je genijalna (istini za volju neki docniji tekstovi baš i nisu, al ajd.).

Zaključak je sledeći, ogromna se energija i vreme oko 365 tematike utrošila, da li je gubljenje, verovatno i nije, čitava rasprava širi vidike i jedne i druge strane. Ono što bi bilo stvarno lepo je da čitava priča i obe strane postanu deo projekta koji bi se zvao 365 Boljih Dana. A koji se ne bi bavio pričama, teoretisanjem, već preciznom izolacijom problema i predlozima za njihovo rešavanje. Tako bi svako od nas uz tu famoznu jutarnju kaficu, mogao da jasno izoluje problem, da ponudi rešenje za neki već izolovani, a čemu?

Pa ako je 365lepih dana zahvaljući snažnoj podršci Pljuc Pljuc alijanse uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, zamislite koliko bi jedan svrsishodan proizvod Srpske internet zajednice bio, em koristan, em aktuelan. A tek što bi bilo prostora za zabavu i ukrštanje stavova, ma milina!

Dakle od besmislenih napada stvarno nemamo ništa, od kuckanja za napaćenim tastaturama, pa nema ljudi ništa, mora da se usmeri u nešto, nešto što menja stvari.

Članak Intervju sa Nebojšom Pantićem povodom #100dindzosaTweetUp je pročitalo preko 700 ljudi, koliko je pokazalo interesovanje za učešće u predloženom? Trenutno 33. 🙂 ali vrlo je važno pomoći sirotinju pljuvanjem optimizma ili širenjem istog?

I za kraj, zar nije ovaj mladić već rekao sasvim dovoljno na tu temu?

Ja stavih . I odoh dalje da se borim i trudim, da kad lajem, lajem funkcionalno. Av Av!

1 Comment

  1. Ajmo, na brzinu da bacim komentar, pre nego se bacim na tekuće dnevne dužnosti… 🙂

    Kao i za #100dindžosaTweetUp, i za ovo te potpuno razumem i podržavam… Mislim, konkretno, na izneti predlog da se sa teoretisanja i hrrrk-pljuj prakse, za promenu, ponudi neko izvodljivo rešenje! Ponosim se činjenicom da sam (zajedno sa svojom partnerkom) jedan od malog broja ljudi, koji, kao što ti kažeš, izoluje problem i ponudi neko ostvarljivo rešenje. To si i ti uradio u svom prethodnom postu, ali, kao što si lepo primetio 33/700 😉

    Dakle, zdravorazuman čovek bi mogao lesno da izvede zaključak da je od svega toga “slaba vajda”, “mrka kapa”, “piši propalo”, “ne lipši magarče pre zelene trave” i sl.. Ali tu, na svu sreću, nije stvar u zdravom razumu, već zdravom stavu i zdravom pogledu na svet. A toga se, ‘fala Bogu, mi ne odričemo 😉

    Svako dobro, i još jednom pozdravljam zdrav stav 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

FacebookTwitterGoogle+
Back To Top